Zahvaljujem, predsedniče.
Poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici, građani Srbije, iskoristiću priliku da u skladu sa Poslanikom Narodne skupštine od članova Vlade zatražim nekoliko objašnjenja.
Od Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane zahteva da nam dostave informaciju koliko je do sada u kampanji koju ste nazvali –razoružavanje Srbije, procentualno predato ilegalnog, a koliko legalnog oružja.
Takođe, postavljam pitanje koliko je penzionisanih pripadnika vojske, policije i službi bezbednosti vratilo svoje oružje. Kako je moguće da sva lica koja su na rasporedu u rezervnom sastavu vojske, policije ili službi ugrožavaju bezbednost ličnim oružjem, ali na prvoj vežbi zadužuju automatsko oružje ili komanduju jedinicama različite veličine i sastava?
Dakle, da li ove mere znače da će svako kome je oduzeto lično oružje biti skinut sa rasporeda? Kako objašnjavate logiku da neko ne može da ima lično oružje, a može i mora da svakodnevno ima službeno.
Na ovom mestu želela bih da ukažem i na još jedan problem. Vlada je kao jednu od mera najavila stavljanje moratorijuma na kupovinu i prodaju naoružanja. Prema važećem Zakonu ukoliko se osobi koja je legalni vlasnik oružja to oružje oduzme iz zakonom predviđenih razloga ona ima pravo da u roku od godinu dana od pravosnažnosti ovakvog rešenja o oduzimanju otuđi, odnosno, proda oružje. Dakle, legalnim vlasnicima oružja uskraćuje se zakonsko pravo da otuđe svoje oružje, jer država uvodi zabranu prodaje i kupovine naoružanja. Ovo predstavlja kršenje stečenih prava pojedinca, kršenje prava svojine i postavlja se pitanje da li će država i na koji način građanima refundirati otuđenje njihove legalne imovine, ali po tržišnoj ceni.
Takođe, uvaženi članovi Vlade, želim da vas podsetim da je 17. marta u Beogradu održano veliko nacionalno okupljanje na koje su došli građani iz cele Srbije, da na miran i dostojanstven način odaju počast žrtvama martovskog pogroma na KiM, ali i da iskažu svoje protivljenje prihvatanju francusko-nemačkog ultimatuma. Ipak, mnogi koji su tog dana želeli da dođu u Beograd sprečeni su jer ih je policija širom Srbije upućivala na vanredne tehničke preglede. Postavlja se pitanje iz kog razloga i po čijem nalogu je policija upravo tog dana odlučila da neobično veliki broj vozila koja su krenula tog dana za Beograd, isključi iz saobraćaja i pošalje na vanredni tehnički pregled? Na ovaj način građanima je uskraćena sloboda kretanja, sa samo jednim ciljem da se što više ljudi spreči da dođe na ovakav skup.
Zahtevam od Ministarstva unutrašnjih poslova da dostavi podataka o broju vozila koja su toga dana upućena na vanredni tehnički pregled, ali i podatak koliko se u proseku na dnevnom nivou vozila šalje na vanredne tehničke preglede, ne računajući 17. mart tekuće godine?
Da li Ministarstvo unutrašnjih poslova planira da 26. maja za kada je najavljen veliki skup SNS takođe sprovodi vanredne tehničke mere, pregleda u istoj meri u kojoj je to činilo i 17. marta ove godine. Zahvaljujem.
