Hvala, poštovani predsedniče.

Za početak, imam pitanje za gospođu premijerku Anu Brnabić.

Ona je ovih dana u više navrata govorila da ovde nije čula nikoga ko daje konkretne predloge i mere za unapređenje postupanja svih slučajeva kada su u pitanju nasilje u porodici i vršnjačko nasilje. Ja želim da obavestim gospođu Anu Brnabić da je moj zadatak i da je moja velika želja i uopšte razlog zašto sam ovde, upravo te teme, da ja sve vreme od kako smo ovde, devet meseci, predlažem amandmane, predlažem konkretne mere, predlažem ustanove koje bi mogle da se unaprede kako bismo postupili bolje i sprečili ovakve situacije, ali ja ne nailazim ni na kakvu saglasnost, ni na kakvu podršku.

Isto tako, želim da je upoznam da sam četiri puta podnosila zahtev za sazivanje sednice Odbora za prava deteta i koristila sam pravo iz člana 71. Poslovnika da kao zamenica predsednika Odbora sazovem sednicu, kako bih iznela predloge, jer ih imam jako puno zahvaljujući svom iskustvu i zahvaljujući svemu u onom radu u Ministarstvu unutrašnjih poslova i svemu onome što je Ministarstvo uložilo u mene, da vidim kako se to radi i u drugim državama.

Tako da ja zaista molim predsednicu Vlade da se suzdrži od toga da kaže da ovde niko ne predlaže mere i da mi odgovori na koji način bi sve predloge koje ja imam mogla da plasiram i kako bi mogli da ih implementiramo?

Jedna od mera koju bih ja uvela u ovih 10 tačaka koje su predložene je da bih izbacila meru smanjivanja kazne sa 14 na 12 godina je mera a koja je najvažnija u ovom momentu, a to je odgovornost roditelja dece koja vrše vršnjačko nasilje. Ne može se ostaviti na milost i nemilost odnosno na odluku takvim roditeljima da li će da sarađuju ili neće, takvi roditelji moraju, pa čak i pod prinudom, biti dovedeni, sarađivati i raditi, a ne sedeti kući i buniti se, jer takvi problemi počinju još od vrtića. Naše vaspitačice nemaju pravo da kažu roditeljima da im je dete nasilno prema drugoj deci zato što se ponašaju vrlo neprijatno.

To je samo jedan od predloga, imam ih jako mnogo i mislim da bi bili korisni ako bi ovde bili svi solidarni i ako bih vas zamolila, po ko zna koji put, da izađemo iz političkih okvira i da razgovaramo na način na koji treba da unapredimo to i da ne vređamo više jedni druge.

Drugo moje pitanje se odnosi na ministra unutrašnjih poslova, koji je izjavio da će 1.200 policajaca koji ove godine završavaju u Centru za osnovnu policijsku obuku biti raspoređeni kao školski policajci, ako sam dobro čula. Ja znam nastavni plan i program u školi, to su momci i devojke koji izlaze sa određenim veštinama koje nisu dovoljne da se uđe u školu i da se bavi jednom tako ozbiljnom problematikom. To su deca koja uče razne ishode, nemaju poseban plan i program za rad kao školski policajci za postupanje u takvim situacijama, tako da lično smatram da nije svrsishodno da se 1.200 mladih i neiskusnih policajaca koji tek treba da prođu i pripravnički staž i nauče ubace u škole.

Drugo, svaka škola mora da ima i prvu i drugu smenu i ne može samo Beograd da ima školske policajce, mora da ima Srbija. Ja sam 2003. godine uspostavljala projekat školskog policajca i znam kako to izgleda i znam ko sve treba da bude.

Imam pitanje za Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici, Kliniku za psihijatriju, Odsek za poremećaj mladih i MUP – da li je ikada urađena bilo kakva analiza vršnjačkog nasilja, da li su se utvrdili uzroci, posledice, uspostavile konkretne mere i predlozi za prevazilaženje ovakvih situacija i da li su se ove institucije ikada sastale i napravile plan i program kako prevenirati i kako ići u susret ovakvim problemima? To je jako važno. Nije ovde samo stvar da policajac školski bude, to nije rešenje, to je samo jedna mera. Ja tu meru podržavam, ali policajac, kako sam pročitala u izveštaju ministra Gašića, „reguliše saobraćaj“. To ne reguliše školski policajac, to radi saobraćajni policajac.

Ako hoćemo da unapredimo bezbednost naše dece u školi, moramo da imamo i policajca i psihologa i pedagoga i defektologa, odgovornost direktora škole i odgovornost svih institucija.

Naša deca su naše najveće blago i zato moramo ozbiljno kao društvo da reagujemo. Sistem jeste zakazao, ali dajte, dragi poslanici, ovde da vas po ko zna koji put zamolim, hajmo da budemo složni, nemojmo da budemo politički orijentisani u govoru mržnje u ovom najtežem trenutku, prihvatite bar jedan moj predlog koji predlažem i dajte mi mogućnost da pričam kako da unapredimo, jer imam dosta iskustva u tome. Hvala.