Gospodine predsedniče Narodne skupštine, nemojte da se mnogo ljutite na gospodu iz opozicije, zato što njih boli istina. Oni pokušavaju da serviraju građanima Srbije jednu jeftinu i lako proverljivu neistinu, da je generator nasilja u Srbiji zapravo Aleksandar Vučić. Mi želimo da ih podsetimo da su generatori nasilja u Srbiji oni. Ja im sad navodim samo neke primere, da ih podsetim šta su radili kad su bili na vlasti.
To što oni misle da građani Srbije imaju političku amneziju, pa da su zaboravili da su ovi bili na vlasti, to je njihov problem. Pa, svi vi zajedno, među vama nema nikakve razlike. Koja je razlika među vama? Doći na vlast bez izbora. To je vaša ideologija. Svi vi ste bili na vlasti od 2000. do 2012. godine. To što su među vama, u međuvremenu, izbile političke brakorazvodne parnice, to je vaša stvar, to nije problem ni Vlade Republike Srbije, ni SNS-a.
Sećate se sigurno dame i gospodo, narodni poslanici kada je u po bela dana ovde u Beogradu 2001. godine, ubijen službenik resora državne bezbednost, Momir Gavrilović zvani Gavra, koji je ubijen neposredno nakon što je izašao iz kabineta tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Vojislava Koštunice. Na tom sastanku ga je, prema pisanju medija, obavestio o brojnim kriminalnim radnjama i o brojnim kriminalnim aferama koje se dešavaju u Vladi Srbije.
Da vas podsetim poštovani narodni poslanici, da je u vreme njihove vlasti, ubijen visoki policijski službenik Nenada Batočanin, sećate se toga, sigurno? Ubijen je policijski general Boško Buha. To je bilo za vreme ovih koji su nam sad okrenuli leđa, ovih velikih mirotvoraca, vrlo finih i tolerantnih ljudi, kulturnih, pristojnih koji nikada nisu bili na vlasti i koji nikada nisu preduzimali bilo kakve akte nasilja i tako dalje.
Sećate se sigurno dame i gospodo, narodni poslanici, sednice Narodne skupštine Republike Srbije koja je održana 18. februara 2008. godine. Tad su oni bili na vlasti. Tog dana, odnosno te večeri, u Beogradu je zapaljen stan Čedomira Jovanovića. Dakle, oni su bili na vlasti. Zapaljen je stan Čedomira Jovanovića, neposredno uoči početka sednice Narodne skupštine Republike Srbije, seća se Nataša Jovanović, koja je zakazana dan nakon što su Šiptari na Kosovu i Metohiji proglasili nezavisnost tzv. Kosova.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Dakle, to je bilo dan nakon 17. februara 2008. godine.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
U vreme kada su oni bili na vlasti, odnosno danas kada smo mi na vlasti, oni mogu slobodno da se ponašaju ovako kako se ponašaju. Mogu slobodno da blokiraju Gazelu. Mogu slobodno da demonstriraju.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Dobro je, dame i gospodo narodni poslanici, što dok su bili na vlasti su uneli u Poslovnik da svakog poslednjeg četvrtka Vlada može da dođe u Narodnu skupštinu. Dakle, dobro je što su uneli u Poslovnik ovi koji su nam sada okrenuli leđa, tu odredbu da Vlada svakog poslednjeg četvrtka dolazi u Narodnu skupštinu. Ima tu jedan samo mali problem, kada su pisali Poslovnik, oni su smatrali da će svaka Vlada biti njihova, a nisu se nadali da će doći do političkih promena, pa da oni više neće sedeti u Vladi, da će sedeti neki novi ljudi, neki ljudi koji znaju šta su radili. Ovi koji su nam sada okrenuli leđa, a koji su bili na vlasti, oni danas mogu i to na sednici povodom ubijene dece.
U vreme naše vlasti, u vreme vlasti tog strašnog diktatora, zločinca, Aleksandra Vučića, oni mogu slobodno da se ponašaju ovako kako se ponašaju. Mogu slobodno da blokiraju Gazelu, jednu međunarodnu saobraćajnicu.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Mogu slobodno da održavaju skupove koji nisu prijavljeni. Mogu slobodno da vrše nasilje nad građanima Republike Srbije koji ih ne podržavaju. Kao što vidite nikome od njih, za njihovo ponašanje, za njihovo nasilje, za njihovo protivzakonito delovanje ne fali dlaka sa glave.
Da vas podsetim opet na 2008. godinu. Znači, u februaru 2008. godine, pale stan Čedomiru Jovanoviću, čoveku koji je zajedno sa njima izveo 5. oktobara 2000. godine. U julu 2008. godine, seća se Nataša Jovanović, seća se Arsić, seća se Marko Atlagić, sećaju se mnogi, na našem mitingu koji je bio potpuno miran, nijedan izlog nije razbijen, bio prijavljen skup, obezbedili smo redarsku službu, nismo izvršili nijedan akt nasilja..
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Oni koji su nam sada okrenuli leđa, 29. jula 2008. godine, bacaju suzavac na okupljeni narod, šalju žandarmeriju da nas bije po ulicama Beograda, policijskom čizmom ubijaju Ranka Panića, policijskom čizmom su slomili lobanju Ranku Paniću i isti ovi koji su nam sada okrenuli leđa, isti ovi veliki mirotvorci. Isti ovi veliki zagovornici evropskih vrednosti.
Jula 28. 2008. godine, policija je brutalno tukla, a to su zaboravili, tog istog Aleksandra Vučića. E, sad zamislite, tukli su ga pendrekom po stomaku nekoliko puta.
E sad, zamislite da policija u vreme tog istog Aleksandra Vučića, koga su oni pendrekom tukli po stomaku, istuče nekog od njih ili ne daj Bože da ih popreko pogleda, pa ja mislim da bi pozvali NATO pakt da nas ponovo bombarduje.
E, to je ta suštinska razlika i to su samo, gospodine predsedniče Narodne skupštine, samo nekoliko primera, samo nekoliko primera kako su se ponašali kada su bili na vlasti.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Ono što je važno da građani Srbije znaju i ono što je važno da ih podsetimo da su generatori mržnje, nasilja, netolerancije oni, a ne mi.
Dakle, ovi koji su nam sad okrenuli leđa, oni su u Srbiji promoteri nasilja, mržnje, netrpeljivosti, fizičkih obračuna sa političkim neistomišljenicima. To su sve radili dok su bili na vlasti. To se sve ne dešava sad kad smo mi na vlasti i to građani Srbije treba da znaju.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Još samo, završavam, jedno retoričko pitanje. Zamislite, zamislite kad se ovako ponašaju u Narodnoj skupštini, zamislite šta bi bilo da sutra oni dođu na vlast, kako bi se ophodili prema vama, kako bi se ophodili prema građanima Srbije. Bili bi gori nego što su bili 2000. godine, nego što su bili 2001, nego što su bili 2002, nego što su bili 2008. godine, kada su ubijali ljude na ulicama Beograda, kada su upadali u policijske stanice, kada su sa mitraljezima upadali u NBS, kada su linčovali direktora televizije, kada su tukli opozicione lidere, kada su ubijali ljude koji su se pojavili na legalno prijavljenom skupu itd.
Dakle, ovo su vam promoteri nasilja. Ovo su nasilnici. Ovo su mrzitelji. Ne dao nam dragi Bog da se oni nekim slučajem ili nekim čudom ponovo vrate na vlast. Mislim da bi bili gori 1.000 puta nego što su bili tih godina kad su bili na vlasti, samo što su zaboravili da su bili na vlasti.
Ali, naš zadatak, ministara u Vladi Srbije, zadatak narodnih poslanika koji podržavaju Vladu Srbije je da ih svakog dana podsećamo šta su radili od 2000. do 2012. godine, kada su oni bili gospodari života i, nažalost, smrti u Republici Srbiji.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)