Gospodine predsedniče Narodne skupštine, nemojte da se mnogo ljutite na gospodu iz opozicije, zato što njih boli istina. Oni pokušavaju da serviraju građanima Srbije jednu jeftinu i lako proverljivu neistinu, da je generator nasilja u Srbiji zapravo Aleksandar Vučić. Mi želimo da ih podsetimo da su generatori nasilja u Srbiji oni. Ja im sad navodim samo neke primere, da ih podsetim šta su radili kad su bili na vlasti.
To što oni misle da građani Srbije imaju političku amneziju, pa da su zaboravili da su ovi bili na vlasti, to je njihov problem. Pa, svi vi zajedno, među vama nema nikakve razlike. Koja je razlika među vama? Doći na vlast bez izbora. To je vaša ideologija. Svi vi ste bili na vlasti od 2000. do 2012. godine. To što su među vama, u međuvremenu, izbile političke brakorazvodne parnice, to je vaša stvar, to nije problem ni Vlade Republike Srbije, ni SNS-a.
Sećate se sigurno dame i gospodo, narodni poslanici kada je u po bela dana ovde u Beogradu 2001. godine, ubijen službenik resora državne bezbednost, Momir Gavrilović zvani Gavra, koji je ubijen neposredno nakon što je izašao iz kabineta tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Vojislava Koštunice. Na tom sastanku ga je, prema pisanju medija, obavestio o brojnim kriminalnim radnjama i o brojnim kriminalnim aferama koje se dešavaju u Vladi Srbije.
Da vas podsetim poštovani narodni poslanici, da je u vreme njihove vlasti, ubijen visoki policijski službenik Nenada Batočanin, sećate se toga, sigurno? Ubijen je policijski general Boško Buha. To je bilo za vreme ovih koji su nam sad okrenuli leđa, ovih velikih mirotvoraca, vrlo finih i tolerantnih ljudi, kulturnih, pristojnih koji nikada nisu bili na vlasti i koji nikada nisu preduzimali bilo kakve akte nasilja i tako dalje.
Sećate se sigurno dame i gospodo, narodni poslanici, sednice Narodne skupštine Republike Srbije koja je održana 18. februara 2008. godine. Tad su oni bili na vlasti. Tog dana, odnosno te večeri, u Beogradu je zapaljen stan Čedomira Jovanovića. Dakle, oni su bili na vlasti. Zapaljen je stan Čedomira Jovanovića, neposredno uoči početka sednice Narodne skupštine Republike Srbije, seća se Nataša Jovanović, koja je zakazana dan nakon što su Šiptari na Kosovu i Metohiji proglasili nezavisnost tzv. Kosova.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Dakle, to je bilo dan nakon 17. februara 2008. godine.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
U vreme kada su oni bili na vlasti, odnosno danas kada smo mi na vlasti, oni mogu slobodno da se ponašaju ovako kako se ponašaju. Mogu slobodno da blokiraju Gazelu. Mogu slobodno da demonstriraju.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Dobro je, dame i gospodo narodni poslanici, što dok su bili na vlasti su uneli u Poslovnik da svakog poslednjeg četvrtka Vlada može da dođe u Narodnu skupštinu. Dakle, dobro je što su uneli u Poslovnik ovi koji su nam sada okrenuli leđa, tu odredbu da Vlada svakog poslednjeg četvrtka dolazi u Narodnu skupštinu. Ima tu jedan samo mali problem, kada su pisali Poslovnik, oni su smatrali da će svaka Vlada biti njihova, a nisu se nadali da će doći do političkih promena, pa da oni više neće sedeti u Vladi, da će sedeti neki novi ljudi, neki ljudi koji znaju šta su radili. Ovi koji su nam sada okrenuli leđa, a koji su bili na vlasti, oni danas mogu i to na sednici povodom ubijene dece.
U vreme naše vlasti, u vreme vlasti tog strašnog diktatora, zločinca, Aleksandra Vučića, oni mogu slobodno da se ponašaju ovako kako se ponašaju. Mogu slobodno da blokiraju Gazelu, jednu međunarodnu saobraćajnicu.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Mogu slobodno da održavaju skupove koji nisu prijavljeni. Mogu slobodno da vrše nasilje nad građanima Republike Srbije koji ih ne podržavaju. Kao što vidite nikome od njih, za njihovo ponašanje, za njihovo nasilje, za njihovo protivzakonito delovanje ne fali dlaka sa glave.
Da vas podsetim opet na 2008. godinu. Znači, u februaru 2008. godine, pale stan Čedomiru Jovanoviću, čoveku koji je zajedno sa njima izveo 5. oktobara 2000. godine. U julu 2008. godine, seća se Nataša Jovanović, seća se Arsić, seća se Marko Atlagić, sećaju se mnogi, na našem mitingu koji je bio potpuno miran, nijedan izlog nije razbijen, bio prijavljen skup, obezbedili smo redarsku službu, nismo izvršili nijedan akt nasilja..
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Oni koji su nam sada okrenuli leđa, 29. jula 2008. godine, bacaju suzavac na okupljeni narod, šalju žandarmeriju da nas bije po ulicama Beograda, policijskom čizmom ubijaju Ranka Panića, policijskom čizmom su slomili lobanju Ranku Paniću i isti ovi koji su nam sada okrenuli leđa, isti ovi veliki mirotvorci. Isti ovi veliki zagovornici evropskih vrednosti.
Jula 28. 2008. godine, policija je brutalno tukla, a to su zaboravili, tog istog Aleksandra Vučića. E, sad zamislite, tukli su ga pendrekom po stomaku nekoliko puta.
E sad, zamislite da policija u vreme tog istog Aleksandra Vučića, koga su oni pendrekom tukli po stomaku, istuče nekog od njih ili ne daj Bože da ih popreko pogleda, pa ja mislim da bi pozvali NATO pakt da nas ponovo bombarduje.
E, to je ta suštinska razlika i to su samo, gospodine predsedniče Narodne skupštine, samo nekoliko primera, samo nekoliko primera kako su se ponašali kada su bili na vlasti.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Ono što je važno da građani Srbije znaju i ono što je važno da ih podsetimo da su generatori mržnje, nasilja, netolerancije oni, a ne mi.
Dakle, ovi koji su nam sad okrenuli leđa, oni su u Srbiji promoteri nasilja, mržnje, netrpeljivosti, fizičkih obračuna sa političkim neistomišljenicima. To su sve radili dok su bili na vlasti. To se sve ne dešava sad kad smo mi na vlasti i to građani Srbije treba da znaju.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Još samo, završavam, jedno retoričko pitanje. Zamislite, zamislite kad se ovako ponašaju u Narodnoj skupštini, zamislite šta bi bilo da sutra oni dođu na vlast, kako bi se ophodili prema vama, kako bi se ophodili prema građanima Srbije. Bili bi gori nego što su bili 2000. godine, nego što su bili 2001, nego što su bili 2002, nego što su bili 2008. godine, kada su ubijali ljude na ulicama Beograda, kada su upadali u policijske stanice, kada su sa mitraljezima upadali u NBS, kada su linčovali direktora televizije, kada su tukli opozicione lidere, kada su ubijali ljude koji su se pojavili na legalno prijavljenom skupu itd.
Dakle, ovo su vam promoteri nasilja. Ovo su nasilnici. Ovo su mrzitelji. Ne dao nam dragi Bog da se oni nekim slučajem ili nekim čudom ponovo vrate na vlast. Mislim da bi bili gori 1.000 puta nego što su bili tih godina kad su bili na vlasti, samo što su zaboravili da su bili na vlasti.
Ali, naš zadatak, ministara u Vladi Srbije, zadatak narodnih poslanika koji podržavaju Vladu Srbije je da ih svakog dana podsećamo šta su radili od 2000. do 2012. godine, kada su oni bili gospodari života i, nažalost, smrti u Republici Srbiji.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)

Samo polako.
(Srđan Milivojević: Jesmo svi na broju, nisu nikog ubili?)
(Stefan Jovanović: Poslovnik.)
To ću ja da ponovim i da objasnim za vas koji to ne znate. Pročitao sam već na početku ove sednice, ali da ponovim za vas koji to očigledno ne znate.
U skladu sa članom 216. Poslovnika, u toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. To je prva važna stvar koju ste propustili da čujete. S tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika, to je druga stvar. I to je tako po Poslovniku koji ste vi napisali.
Taj Poslovnik reguliše ne sve, ali mnogo toga. Između ostalog, znate svi jako dobro šta propisuje taj Poslovnik za ovo i ovakvo ponašanje, ne samo potpuno neprikladno, nego zaista divljačko ponašanje.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)
Vama koji ste vikali, počevši od poslanika Puškića, pa redom, pošto, koliko vidim, sad Dveri diriguju skandiranjem i vama iz DS i vama Zelenima, itd, vama nek je na čast to i takvo ponašanje. Samo jednu stvar od svega što ste uradili malopre nemam nameru da tolerišem.
Izričem opomenu Dragani Rakić zbog šutiranja u klupe.
Nemate pravo da uništavate imovinu građana Srbije.
To vam je, dakle, druga opomena danas.
Narodni poslanik Žombor Ujvari ima pravo na naredna tri minuta.
Izvolite.

Hvala lepo.

Gospodine Vesiću, hvala vam na odgovoru. Mislim da smo dobili korektan i detaljan odgovor.

Hteo sam još nešto da pitam, ali mislim da sam dobio odgovor od vas, korektan i detaljan odgovor.

Hteo sam da pitam – da li se planira na zajedničkoj sednici Vlade Mađarske i Republike Srbije, koja će biti održana 20. juna ove godine, da se nađe rešenje za smanjenje vremena čekanja na granicama prema Mađarskoj, ali vi ste dali korektan i jasan odgovor. Iskoristio bih priliku kao zaključak da kažem nekoliko rečenica. Ne bih iskoristio treću rundu.

Jako nam je bitno da naše potrebe čuju i da postoji volja da se problemi reše u nekom trenutku, jer ne želimo da odlične odnose kvari slika sa graničnih prelaza, a siguran sam da je cilj svih nas izlazak u susret građanima. Zahvaljujem se ponovo.

Reč ima ministar Goran Vesić.

Zahvaljujem vam se na odgovoru.
Ono što želim da kažem, to je da, to ćete čuti i od premijerke, naravno, da mi sa Vladom Republike Mađarske nemamo apsolutno nikakva otvorena pitanja. Veoma smo srećni što nemamo nijedno otvoreno pitanje i što sve naše probleme rešavamo u duhu dobrosusedstva i rešavamo tako što možemo da uradimo bolje stvari za život i građanki i građana Mađarske i građanki i građana Srbije. To je nešto što je za nas posebno važno. U tom smislu, zaista, na toj sednici Vlade biće reči i o tome.
Mi se inače pripremamo za letnju sezonu. Dogovorili smo se sa Telekomom Srbije da svi stranci koji dolaze u Srbiju, mislim na putnička vozila, imaju mogućnost da uđu besplatno na aplikaciju koja će ih upozoravati kada treba da stanu, odnosno da se odmore, gde imaju odmorišta, gde mogu da sipaju gorivo, samo da bi smanjili broj ljudi koji može da strada u saobraćajnim nesrećama. Znate da se to često dešava, nažalost, ne samo u letnjoj sezoni, ali posebno u letnjoj sezoni. Na taj način se pripremamo i za one koji voze kamione, za njih imamo posebne letke i posebna upozorenja. Nadamo se da će to dati rezultat, jer inače mi na našim putevima imamo za trećinu više poginulih nego što ih ima EU i to je korak, to je nešto što nas zaista čeka kao važan zadatak u budućnosti.
Tako da, hvala u svakom slučaju. Nama je uz Batrovce i uz Tabanovce Horgoš u ovom trenutku najfrekventniji granični prelaz, ali kažem, nas čeka u budućnosti da imamo tri maltene jednaka prelaza sa Mađarskom, mislim po frekventnosti i omogući će mnogo bolje veze saobraćajne i svake druge između Republike Srbije i Republike Mađarske.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Martinović.

Zahvaljujem.
Zaboravio sam samo nešto da kažem vezano za komentare pojedinih narodnih poslanika koji su danas postavljali poslanička pitanja, a koji, čini mi se, nisu dovoljno dobro upoznati sa odredbama Poslovnika i sa pravima koje članovi Vlade imaju poslednjeg četvrtka u mesecu kada im narodni poslanici postavljaju pitanja u periodu od 16.00 do 19.00 časova. Zaboravio sam da ih podsetim da se radi o najvećim političkim licemerima koji postoje na kugli zemaljskoj.
Kad je neko član ili kad je neko funkcioner SNS, onda je…
(Nebojša Zelenović: Vidimo se u subotu.)
(Narodni poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)

Da, da, slobodno, ko god želi ponovo da napusti Skupštinu može to da uradi, ali samo to uradite u miru i tišini, tako da ne ometate druge kojima se radi.

Kažu narodni poslanici neki iz opozicije – nije u redu da članovi Vlade odgovaraju na pitanja narodnih poslanika. Mi samo radimo svoj posao, ako vam se ne sviđa ono što mi govorimo, to je vaša stvar. Možda se meni nekad ne sviđa to što vi govorite, pa vam ja ne dobacujem, niti vas vređam, niti vam okrećem leđa.
(Tamara Milenković Kerković: Vi polažete račun narodnim poslanicima.)
Dakle, evo, polažem račun narodnim poslanicima, samo što niste samo vi narodni poslanik, nego i ovi ljudi koji sede ovde, valjda su i oni narodni poslanici. Na kraju krajeva, polažem račun narodu. Neko je od tog naroda valjda glasao za SNS. Neko je od tog naroda valjda glasao i za Aleksandra Vučića, i to ne neko, nego 60% birača su glasali za Aleksandra Vučića. Dozvolite mi, kao ministru u Vladi Srbije, da se obratim i tom delu naroda. Niste samo vi narod. Vi kažete narod, valjda postoji još neki narod u Srbiji, valjda postoji još neki narodni poslanici u Skupštini Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je neko član ili kada je neko funkcioner SNS, onda je najgori na svetu. Mi smo danas slušali jednog narodnog poslanika koji nam je maltene, kao Sveto pismo, kao neku istinu koju niko ne sme da dovede u pitanje, čitao delove izjave Stanislave Pak.
Ako mi dozvolite, samo da vas podsetim šta su govorili o Stanislavi Pak dok je bila u SNS i dok je bila savetnik tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića - glupa plavuša, ćurka, loto devojka itd. Kad neko napusti SNS, odmah tog dana se citiraju njegove izjave kao da se odjedanput citira Sveto jevanđelje po Mateju, Sveto jevanđelje po Jovanu, Knjiga postanja itd. Istina u koju niko ne sme da posumnja. Kako vi smete da posumnjate u ono što kaže Stanislava Pak, ali ne ona Stanislava Pak iz 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, nego Stanislava Pak iz maja meseca 2023. godine.
Isti vam je slučaj i sa Zoranom Mihajlović. Dok je bila u SNS, dok je bila ministar u Vladi Srbije – najgori ministar, američki špijun, krade pare na autoputevima i koridorima, vođa drumske mafije itd. Čim je napustila SNS, najcitiranija ličnost u javnom prostoru na N1 televiziji, na „Novoj S“, u „Danasu“ itd. Njeni intervjui, njene izjave se saopštavaju kao u vreme kada je Iranom vladao Ajatolah Homeini. Znači, ono što on kaže to je neupitna istina. Ne sme to niko da dovede u pitanje. Znači, mi sad imamo neke nove Homeinije. Jedan dan je Homeini Zorana Mihajlović, pa je sledeći dan Homeini Stanislava Pak. Sada čekam da se kao Homeini pojavi Dragan Šormaz. On bi trebao da bude novi Homeini u Srbiji za ove koji su sada napustili sednicu Narodne skupštine, a koji nam pričaju o demokratiji.
Ovo je već postalo smešno. Kada god se približi poslednji četvrtak u mesecu oni ovako trljaju ruke – e, samo da dođe Vlada, sada ćemo mi njima da kažemo, sada ćemo mi njima u brk sve da skrešemo, kakvi ste lopovi, kakvi ste kriminalci, kakvi ste nasilnici. Mi dođemo ovde na sednicu Narodne skupštine, oni se lepo pokupe i odu. Gde su ti veliki junaci? Gde su ti veliki borci za demokratiju? Gde su ti ljudi koji kažu da treba da razgovaramo jedni sa drugima, da razvijamo neku novu političku kulturu u Srbiji, da razvijamo kulturu dijaloga? Ne, oni su otišli, napustili sednicu Narodne skupštine.
Nebojša Zelenović je, kada je napuštao sednicu pre 10, 15 minuta, rekao – vidimo se u subotu, a inače ovih dana su pričali da će večeras kada bude Spasovdanska litija u Beogradu da razbacaju kosti pokojnog vladike Nikolaja zato što je, po njihovim rečima, tih velikih demokrata, tih velikih rodoljuba, tih velikih boraca za Srbiju, vladika Nikolaj, zamislite, čovek koji je bio u logoru Dahau, zatočen od Nemaca, koji je jednu knjigu napisao u logoru Dahau, a pošto nije imao olovku i papir, kao što mi sada imamo, pisao je jednom pisaljkom koju mu je neko doturio na toalet papiru i, budući da je bio u nemačkom zarobljeništvu, nije smeo da napiše reč Nemačka, nego kad god je hteo da napiše Nemačka, on je stavljao slovo N, tog čoveka ovi koji su napustili sednicu Narodne skupštine proglašavaju nacistom, antisemitom, hitlerovcem itd. Ništa ne znaju. Ne čitaju knjige. Ništa ih ne zanima.
Oni misle da je dovoljno da ponovite jednu laž sto puta po onoj gebelsovskoj metodi i građani Srbije će da vam poveruju. Dozvolite da postoje i neki ljudi koji znaju nešto i o vladiki Nikolaju, koji znaju o tome periodu od 1941. do 1945. godine i pre toga, koji znaju nešto o mnogim drugim stvarima.
Dakle, da se vratimo na temu koju je pokrenuo Radomir Lazović, jedan od vođa one nekadašnje „žute patke“. Dakle, sad treba da se pojavi neki novi Homeini u čije reči ne smemo da sumnjamo. Ne smemo da sumnjamo u reči Zorane Mihajlović, ali kada više nije ministar u Vladi Srbije. Ne smemo da sumnjamo u reči Stanislave Pak, ali kada više nije u SNS i kada ne savetuje predsednika Republike. Sada samo čekam da počnu da mi citiraju reči Dragana Šormaza, ali opet kad nije u SNS. Dok je bio u SNS, bio najgori čovek na svetu, bio zatucani primitivac koji je bio pristalica Vojislava Koštunice. Kako su nazivali sve Vojislava Koštunicu i njegove poslanike? Ljubitelji mačaka. Bila je ona pesmica koju su spevali. Žao mi je što tu nije Srđan Milivojević, on zna za tu pesmicu, kaže – druže Slobo, bela lica, sad se zoveš Koštunica. To su pevali poslanicama DSS, istim onima sa kojima su danas u koaliciji, sa istima onima koji danas blokiraju Gazelu, sa istima onima koji prete da će večeras da šutiraju kosti vladike Nikolaja.
Da ne dužim dalje, gospodine predsedniče Narodne skupštine, dakle, radi se o političkim licemerima koje mislim da nije zabeležila politička teorija i praksa, ne u Srbiji, nego u svetu. Ovo njihovo ponašanje danas samo je dokaz više koliko se radi o ljudima koji sa demokratijom, sa slobodom mišljenja, sa dijalogom, pristojnim i kulturnim, sa onima koji ne misle isto kao oni, apsolutno nikakve veze nemaju.

Hvala vam.
Inače, istine radi, nisam ni primetio kad je Zelenović ušao u salu, nije ga bilo danima. Ušao je samo da izađu.
Ali, rekao bih da ove prazne klupe, pogledajte, potpuno prazna kompletno dva sektora gde sede poslanici opozicije, u trećem sede i dalje poslanici Dveri, ali potpuno prazne klupe mislim da dovoljno govore i o odnosu prema Narodnoj skupštini, ali i prema temi o kojoj mi raspravljamo ovih dana i svemu što se desilo.
Imate pravo na zaključna dva minuta.