Gospodine Obradoviću, ja vas molim da ne dobacujete i ne vičete sa mesta. To je praksa, to vi u poslednje vreme non-stop činite. Ja vas molim da se smirite.

(Boško Obradović: Šta je obaveza ministra poslednjeg četvrtka u mesecu?)

Da odgovara na pitanja, i to čini. Ja ne znam šta je vama sporno da čujete malo istine.

(Boško Obradović: Šta on radi sad?)

Znam da vas boli, ja vas sve zaista razumem, ali moraćete da se smirite i da saslušate do kraja. Zahvaljujem, gospodine Obradoviću, sve smo vas čuli. Molim vas da nastavimo sednicu u miru.

(Boško Obradović: Da li ga je neko od nas pitao nešto? Vi recite da li ga je neko nešto pitao ili nije.)

Mislite da on samo odgovara na vaša pitanja. Da li mislite da vi treba da formulišete i odgovore i pitanja? Ne želim s vama da polemišem, baš zato što pokušavam da vodim sednicu po Poslovniku.

(Boško Obradović: Da li ga je neko nešto pitao?)

Molim vas da ovaj deo sednice na miru nastavimo.

(Boško Obradović: Ne može da se iživljava.)

Ako ćemo o iživljavanju, ja mislim da to samo iz vaše poslaničke klupe možemo da čujemo, jer ne prestajete da vrištite, da urlate, da vičete, da vređate. Molim vas prestanite i vi, Milivojeviću, vas svi najbolje čujemo.

(Boško Obradović: Na osnovu čega ste mu dali reč?)

Gospodine Obradoviću, imate upozorenje, kao i vi, gospodine Milivojeviću. Ja vas molim, dopustite da nastavimo sednicu u miru. Vodim je upravo i neću se uopšte libiti da vam dam opomene.

Nastavite, gospodine Martinoviću.

Zahvaljujem se, gospođo Božić.
Petog oktobra 2000. godine su, dame i gospodo narodni poslanici, upali u više policijskih stanica u Beogradu, upali ste se u više policijskih stanica u Beogradu i iz tih policijskih stanica otuđili veću količinu oružja. Dobar deo tog oružja posle je završio na crnom nelegalnom tržištu.
(Boško Obradović: Ovo je naše vreme, a ne njegovo. Ovo je vreme da mi postavljamo pitanja.)
Sa mitraljezima ste upadali…
(Boško Obradović: Šta je ovo?)

Gospodine Obradoviću, ja razumem da se vama ne sviđa odgovor gospodina ministra Martinovića, ali morate da se smirite i da budete strpljivi i da saslušate.

(Boško Obradović: Ovo je vreme za naša pitanja, a ne za njegovu priču.)

Dobićete i vi priliku da pitate, ništa se ne sekirajte. Strpite se da saslušate odgovor. Ne znači da odgovor svaki može i mora da vam se svidi.

(Boško Obradović: Ovo ga niko nije pitao. Zašto mu dajete pravo na reč?)

Nemojte to da radite, zaista, već nekoliko dana uzastop, ja vas molim. Dajte malo strpljenja i da nastavimo sednicu.

Možete, gospodine Martinoviću.

(Boško Obradović: Ne može.)

Dok ja vodim sednicu može, a vi možete da dobijete opomenu. Ako vam se ne dopada, možete i na vrata. Ja ne. Možda gospodin Orlić bude imao više razumevanja za vas.

Zahvaljujem se, gospođo Božić.
Dakle, 5. oktobra 2000. godine su sa mitraljezima upadali u Narodnu banku Srbije, u Saveznu upravu carina, upadali su u javna preduzeća. Posle 5. oktobra 2000. godine, dame i gospodo narodni poslanici, ošišali su do glave ćerku doktora Milovana Bojića, koji je danas direktor KBC Dedinje. Dakle, ošišali su devojčicu koja je bila maloletna, samo zato što im nije odgovarala politička orijentacija njenog oca.
(Narodni poslanici opozicije lupaju o klupe.)
Možete vi i jače. Možete vi i jače.
(Boško Obradović: Vreme je za postavljanje pitanja. Niko ga ništa nije pitao.)
Da vas podsetim, ja mislim da nekima mnogo smeta istina. Ja mislim da nekima mnogo smeta istina i da se mnogo uzbuđuju.

Boško Obradoviću, upozorenje poslednje za danas. Upozorenje je da ne vičete, ne ometate sednicu, da se ne ponašate na sličan način. Jeste li me razumeli?
(Boško Obradović: Jeste li vi mene razumeli?)
Izričem vam opomenu, Boško Obradoviću.
(Boško Obradović: Ne znam po kom osnovu. Zašto? Niste bili u sali, a izričete mi opomenu. Ovo je poslednji četvrtak u mesecu.)
Sada molim vas, budite toliko pristojni, da saslušate odgovore, posle toga vi imate reč.
Stvarno ne znam šta vi mislite da postignete takvim ponašanjem? Ovo je nasilje. Ovo što sad radite je nasilje.
(Boško Obradović: Ovo je kršenje Poslovnika.)
A što ste došli na sednicu posvećenu postavljanju pitanja Vladi, ako ne želite da slušate ministra? Ne da vičite iz klupa i vama kao dami to posebno ne priliči. Ne da vičete iz klupa, saslušate, posle toga vaša poslanička grupa kao što znate izvesno dolazi na red, dobićete priliku da kažete šta god hoćete.
I, za vas kao damu važi isto, ne priliči vam to.
Saslušajte odgovore do kraja. Svako od ministara u Vladi ima pravo da zatraži reč, da kaže šta ima da kaže.
(Boško Obradović: Ovo je sramota.)
Vi ste tražili da Vlada dođe.
Vas sam gospodine Obradoviću nekoliko puta ljubazno zamolio, mnogo puta upozorio. Molim vas da nastavimo.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, nemojte da se mnogo ljutite na gospodu iz opozicije, zato što njih boli istina. Oni pokušavaju da serviraju građanima Srbije jednu jeftinu i lako proverljivu neistinu, da je generator nasilja u Srbiji zapravo Aleksandar Vučić. Mi želimo da ih podsetimo da su generatori nasilja u Srbiji oni. Ja im sad navodim samo neke primere, da ih podsetim šta su radili kad su bili na vlasti.
To što oni misle da građani Srbije imaju političku amneziju, pa da su zaboravili da su ovi bili na vlasti, to je njihov problem. Pa, svi vi zajedno, među vama nema nikakve razlike. Koja je razlika među vama? Doći na vlast bez izbora. To je vaša ideologija. Svi vi ste bili na vlasti od 2000. do 2012. godine. To što su među vama, u međuvremenu, izbile političke brakorazvodne parnice, to je vaša stvar, to nije problem ni Vlade Republike Srbije, ni SNS-a.
Sećate se sigurno dame i gospodo, narodni poslanici kada je u po bela dana ovde u Beogradu 2001. godine, ubijen službenik resora državne bezbednost, Momir Gavrilović zvani Gavra, koji je ubijen neposredno nakon što je izašao iz kabineta tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Vojislava Koštunice. Na tom sastanku ga je, prema pisanju medija, obavestio o brojnim kriminalnim radnjama i o brojnim kriminalnim aferama koje se dešavaju u Vladi Srbije.
Da vas podsetim poštovani narodni poslanici, da je u vreme njihove vlasti, ubijen visoki policijski službenik Nenada Batočanin, sećate se toga, sigurno? Ubijen je policijski general Boško Buha. To je bilo za vreme ovih koji su nam sad okrenuli leđa, ovih velikih mirotvoraca, vrlo finih i tolerantnih ljudi, kulturnih, pristojnih koji nikada nisu bili na vlasti i koji nikada nisu preduzimali bilo kakve akte nasilja i tako dalje.
Sećate se sigurno dame i gospodo, narodni poslanici, sednice Narodne skupštine Republike Srbije koja je održana 18. februara 2008. godine. Tad su oni bili na vlasti. Tog dana, odnosno te večeri, u Beogradu je zapaljen stan Čedomira Jovanovića. Dakle, oni su bili na vlasti. Zapaljen je stan Čedomira Jovanovića, neposredno uoči početka sednice Narodne skupštine Republike Srbije, seća se Nataša Jovanović, koja je zakazana dan nakon što su Šiptari na Kosovu i Metohiji proglasili nezavisnost tzv. Kosova.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Dakle, to je bilo dan nakon 17. februara 2008. godine.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
U vreme kada su oni bili na vlasti, odnosno danas kada smo mi na vlasti, oni mogu slobodno da se ponašaju ovako kako se ponašaju. Mogu slobodno da blokiraju Gazelu. Mogu slobodno da demonstriraju.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Dobro je, dame i gospodo narodni poslanici, što dok su bili na vlasti su uneli u Poslovnik da svakog poslednjeg četvrtka Vlada može da dođe u Narodnu skupštinu. Dakle, dobro je što su uneli u Poslovnik ovi koji su nam sada okrenuli leđa, tu odredbu da Vlada svakog poslednjeg četvrtka dolazi u Narodnu skupštinu. Ima tu jedan samo mali problem, kada su pisali Poslovnik, oni su smatrali da će svaka Vlada biti njihova, a nisu se nadali da će doći do političkih promena, pa da oni više neće sedeti u Vladi, da će sedeti neki novi ljudi, neki ljudi koji znaju šta su radili. Ovi koji su nam sada okrenuli leđa, a koji su bili na vlasti, oni danas mogu i to na sednici povodom ubijene dece.
U vreme naše vlasti, u vreme vlasti tog strašnog diktatora, zločinca, Aleksandra Vučića, oni mogu slobodno da se ponašaju ovako kako se ponašaju. Mogu slobodno da blokiraju Gazelu, jednu međunarodnu saobraćajnicu.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Mogu slobodno da održavaju skupove koji nisu prijavljeni. Mogu slobodno da vrše nasilje nad građanima Republike Srbije koji ih ne podržavaju. Kao što vidite nikome od njih, za njihovo ponašanje, za njihovo nasilje, za njihovo protivzakonito delovanje ne fali dlaka sa glave.
Da vas podsetim opet na 2008. godinu. Znači, u februaru 2008. godine, pale stan Čedomiru Jovanoviću, čoveku koji je zajedno sa njima izveo 5. oktobara 2000. godine. U julu 2008. godine, seća se Nataša Jovanović, seća se Arsić, seća se Marko Atlagić, sećaju se mnogi, na našem mitingu koji je bio potpuno miran, nijedan izlog nije razbijen, bio prijavljen skup, obezbedili smo redarsku službu, nismo izvršili nijedan akt nasilja..
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Oni koji su nam sada okrenuli leđa, 29. jula 2008. godine, bacaju suzavac na okupljeni narod, šalju žandarmeriju da nas bije po ulicama Beograda, policijskom čizmom ubijaju Ranka Panića, policijskom čizmom su slomili lobanju Ranku Paniću i isti ovi koji su nam sada okrenuli leđa, isti ovi veliki mirotvorci. Isti ovi veliki zagovornici evropskih vrednosti.
Jula 28. 2008. godine, policija je brutalno tukla, a to su zaboravili, tog istog Aleksandra Vučića. E, sad zamislite, tukli su ga pendrekom po stomaku nekoliko puta.
E sad, zamislite da policija u vreme tog istog Aleksandra Vučića, koga su oni pendrekom tukli po stomaku, istuče nekog od njih ili ne daj Bože da ih popreko pogleda, pa ja mislim da bi pozvali NATO pakt da nas ponovo bombarduje.
E, to je ta suštinska razlika i to su samo, gospodine predsedniče Narodne skupštine, samo nekoliko primera, samo nekoliko primera kako su se ponašali kada su bili na vlasti.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Ono što je važno da građani Srbije znaju i ono što je važno da ih podsetimo da su generatori mržnje, nasilja, netolerancije oni, a ne mi.
Dakle, ovi koji su nam sad okrenuli leđa, oni su u Srbiji promoteri nasilja, mržnje, netrpeljivosti, fizičkih obračuna sa političkim neistomišljenicima. To su sve radili dok su bili na vlasti. To se sve ne dešava sad kad smo mi na vlasti i to građani Srbije treba da znaju.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Još samo, završavam, jedno retoričko pitanje. Zamislite, zamislite kad se ovako ponašaju u Narodnoj skupštini, zamislite šta bi bilo da sutra oni dođu na vlast, kako bi se ophodili prema vama, kako bi se ophodili prema građanima Srbije. Bili bi gori nego što su bili 2000. godine, nego što su bili 2001, nego što su bili 2002, nego što su bili 2008. godine, kada su ubijali ljude na ulicama Beograda, kada su upadali u policijske stanice, kada su sa mitraljezima upadali u NBS, kada su linčovali direktora televizije, kada su tukli opozicione lidere, kada su ubijali ljude koji su se pojavili na legalno prijavljenom skupu itd.
Dakle, ovo su vam promoteri nasilja. Ovo su nasilnici. Ovo su mrzitelji. Ne dao nam dragi Bog da se oni nekim slučajem ili nekim čudom ponovo vrate na vlast. Mislim da bi bili gori 1.000 puta nego što su bili tih godina kad su bili na vlasti, samo što su zaboravili da su bili na vlasti.
Ali, naš zadatak, ministara u Vladi Srbije, zadatak narodnih poslanika koji podržavaju Vladu Srbije je da ih svakog dana podsećamo šta su radili od 2000. do 2012. godine, kada su oni bili gospodari života i, nažalost, smrti u Republici Srbiji.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)

Samo polako.
(Srđan Milivojević: Jesmo svi na broju, nisu nikog ubili?)
(Stefan Jovanović: Poslovnik.)
To ću ja da ponovim i da objasnim za vas koji to ne znate. Pročitao sam već na početku ove sednice, ali da ponovim za vas koji to očigledno ne znate.
U skladu sa članom 216. Poslovnika, u toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. To je prva važna stvar koju ste propustili da čujete. S tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika, to je druga stvar. I to je tako po Poslovniku koji ste vi napisali.
Taj Poslovnik reguliše ne sve, ali mnogo toga. Između ostalog, znate svi jako dobro šta propisuje taj Poslovnik za ovo i ovakvo ponašanje, ne samo potpuno neprikladno, nego zaista divljačko ponašanje.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)
Vama koji ste vikali, počevši od poslanika Puškića, pa redom, pošto, koliko vidim, sad Dveri diriguju skandiranjem i vama iz DS i vama Zelenima, itd, vama nek je na čast to i takvo ponašanje. Samo jednu stvar od svega što ste uradili malopre nemam nameru da tolerišem.
Izričem opomenu Dragani Rakić zbog šutiranja u klupe.
Nemate pravo da uništavate imovinu građana Srbije.
To vam je, dakle, druga opomena danas.
Narodni poslanik Žombor Ujvari ima pravo na naredna tri minuta.
Izvolite.

Hvala lepo.

Gospodine Vesiću, hvala vam na odgovoru. Mislim da smo dobili korektan i detaljan odgovor.

Hteo sam još nešto da pitam, ali mislim da sam dobio odgovor od vas, korektan i detaljan odgovor.

Hteo sam da pitam – da li se planira na zajedničkoj sednici Vlade Mađarske i Republike Srbije, koja će biti održana 20. juna ove godine, da se nađe rešenje za smanjenje vremena čekanja na granicama prema Mađarskoj, ali vi ste dali korektan i jasan odgovor. Iskoristio bih priliku kao zaključak da kažem nekoliko rečenica. Ne bih iskoristio treću rundu.

Jako nam je bitno da naše potrebe čuju i da postoji volja da se problemi reše u nekom trenutku, jer ne želimo da odlične odnose kvari slika sa graničnih prelaza, a siguran sam da je cilj svih nas izlazak u susret građanima. Zahvaljujem se ponovo.

Reč ima ministar Goran Vesić.

Zahvaljujem vam se na odgovoru.
Ono što želim da kažem, to je da, to ćete čuti i od premijerke, naravno, da mi sa Vladom Republike Mađarske nemamo apsolutno nikakva otvorena pitanja. Veoma smo srećni što nemamo nijedno otvoreno pitanje i što sve naše probleme rešavamo u duhu dobrosusedstva i rešavamo tako što možemo da uradimo bolje stvari za život i građanki i građana Mađarske i građanki i građana Srbije. To je nešto što je za nas posebno važno. U tom smislu, zaista, na toj sednici Vlade biće reči i o tome.
Mi se inače pripremamo za letnju sezonu. Dogovorili smo se sa Telekomom Srbije da svi stranci koji dolaze u Srbiju, mislim na putnička vozila, imaju mogućnost da uđu besplatno na aplikaciju koja će ih upozoravati kada treba da stanu, odnosno da se odmore, gde imaju odmorišta, gde mogu da sipaju gorivo, samo da bi smanjili broj ljudi koji može da strada u saobraćajnim nesrećama. Znate da se to često dešava, nažalost, ne samo u letnjoj sezoni, ali posebno u letnjoj sezoni. Na taj način se pripremamo i za one koji voze kamione, za njih imamo posebne letke i posebna upozorenja. Nadamo se da će to dati rezultat, jer inače mi na našim putevima imamo za trećinu više poginulih nego što ih ima EU i to je korak, to je nešto što nas zaista čeka kao važan zadatak u budućnosti.
Tako da, hvala u svakom slučaju. Nama je uz Batrovce i uz Tabanovce Horgoš u ovom trenutku najfrekventniji granični prelaz, ali kažem, nas čeka u budućnosti da imamo tri maltene jednaka prelaza sa Mađarskom, mislim po frekventnosti i omogući će mnogo bolje veze saobraćajne i svake druge između Republike Srbije i Republike Mađarske.