Hvala gospodine predsedniče u pitanju je član 27.

Vidite, mi ovde imamo jedan konstantan problem koji se javlja, a to je potpuno nepoštovanje sa vaše strane ovog Poslovnika. Zašto to kažem? Zbog toga što ni u jednoj situaciji kad je trebalo da se reaguje, vi niste sad krivi, jel vi niste bili u tom trenutku kad se to desilo u sali, ali je svakako kriv onaj ko je predsedavao ovom Skupštinom.

Problem je što ste vi počeli da se ponašate onako kako su se nekada ponašali mister spikeri u engleskom parlamentu. Dakle, nekada je u tom britanskom parlamentu su bile dve suprotstavljene opcije, nije replika, pokušavam da objasnim šta hoću da kažem. Dakle, te dve suprotstavljene opcije bile su sa dve suprotne strane. Razmak između njih bio je dve dužine mača, a mister spiker je tada imao bič, pa je imao pravo onom ko hoće da ustane i da uradi nešto neprimereno da udari bičem. Ja imam utisak da ako biste vi danas imali bič da bismo mi ovde iz opozicije svi bili crveni i krvavi, jer vi tako vodite ovu Skupštinu i to je stalno, to je konstantno, bez ikakve potrebe.

Znači, ja molim da primenjujete potpuno isti kriterijum za sve poslanike, ukoliko mi nekada povredimo Poslovnik, opomenite nas, nije problem, ali vas molim da to uradite u slučaju kada je neko sa one druge strane uradio tako nešto. Hvala vam.

Što se tiče vaših utisaka šta bi bilo da ja držim bič, ne znam kako mogu da vam pomognem sa vašim utiscima. Neobično to zvuči, priznaćete i kad malo razmislite o onome što ste rekli shvatićete i sami kako to neobično zvuči da vi takve stvari zamišljate i o njima razmišljate.
U svakom slučaju naravno da niko ne treba u ovoj sali da bude krvav, ali da vas podsetim vi ste se zaleteli da druge tučete ovde što potencijalno dovodi do krvi, a to što ja vama dajem reč, ili vam ne dozvoljavam da je zloupotrebljavate to do krvi u sali ne dovodi.
(Predrag Marsenić: Replika.)
Nemate pravo na repliku, imate pravo samo da saslušate obrazloženje do kraja.
(Predrag Marsenić: Da, ali vi sada meni odgovarate.)
Da, odgovaram vam na ono što ste upravo rekli ukazavši na povredu Poslovnika. Ako niste zadovoljni onim što čujete onda razmislite tri puta pre nego što podignete taj Poslovnik i obratite se meni, jer ćete svaki put da dobijete obrazloženje.
Što se tiče člana 27. ako treba mi da glasamo o njemu, možemo, ali jedino koji su pokušavali da dovedu do fizičkog obračuna u sali ste vi. Ne, lično. Ne znam da li ste učestvovali u onom junačkom jurišanju, onako sve u gomili, na predsednika Republike, ali vaša poslanička grupa jeste i drugi sa ove strane su se zaletali takođe prema klupama u kojima sede drugi narodni poslanici sa željom da dovedu do fizičkog obračuna.
(Predrag Marsenić: Pa, pogledajte snimak.)
Nema potrebe da dobacujete iz klupe, sve sam ja vas lepo saslušao, ni reč nisam rekao i što se tiče atmosfere i britanskog parlamenta, samo mogu da vam kažem koliki ste vi Englezi toliki vam je ovde britanski parlament.
Ko je još hteo povredu Poslovnika?
Reč ima Dejan Bulatović.

Poštovani predsedničke skupštine, ja bih reklamirao član 112. Poslovnika.

Dakle, on kaže – ako predsednik Narodne skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici odrediće pauzu dok se ne uspostavi red.

Zaista predsedničke ja vas molim, ovo je loša poruka građanima. Zaista u jednom trenutku se više niko ne čuje. Mislim da je jedino rešenje da vi prekinete tu sednicu, jednostavno upotrebite član 112. da se situacija i strasti smire i da to nastavimo, jer ovo je sednica znamo čemu usredsređena, zaista lošu poruka. Hvala vam.

Hvala i vama na predlogu.
Ne smatram da imam potrebe da primenjujem član 112. još uvek računam da ćemo moći da organizujemo rad sa redovom pauzom koja nastupa malo kasnije, ne u ovom trenutku. Kao što vidite sve se savršeno smirilo. Ćuta Jovanović je posle druge opomene seo, možda vas on posluša, pa primeni pauzu sam na sebi, uskoro, sve je moguće, kao i drugi kao što vidite svi su se smirili.
Nenad Tomašević, po kom osnovu?
(Nenad Tomašević: Pomenut sam.)
Vi ste pomenuti.

Da li mogu sada, gospodine predsedniče?

Dao sam vam reč, jer ste rekli da ste pomenuti.

Da, pomenut sam.

Pa, evo prvo da kažem, gospodinu Bakariću, da sam ja…

Da li ste sad namerno pogrešili prezime ili?

Kako?

Da li ste namerno pogrešili prezime ili?