To je bilo dva minuta.
Znači, neprihvatljivo je pominjati tuđu decu. To ste sad rekli, a to vas nije sprečilo da sami to uradite, da to sami uradite u poslednjoj rečenici svog prethodnog obraćanja na najodvratniji mogući način.
Ovo je verovatno bilo i na vaš račun, Milivojeviću, jer ste vi najčuveniji upravo po tome kako spominjete tuđu decu.
(Srđan Milivojević: Replika.)
Samo da vidimo šta je sve povreda Poslovnika.
Reč ima Radmila Vasić.

Hvala, predsedniče.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 107. i član 108 – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Pre svega, želim da vas zamolim, predsedniče, da zamolite kolege iz vaše poslaničke grupe da ne govore u ime cele opozicije i da ne osuđuju celu opoziciju.

Upravo je kolega Bakarec rekao da cela opozicija podržava fašizam Aljbina Kurtija. Sa tim se ne slažem. Mi smo to nasilje nad Srbima na KiM osudili i osuđujemo svaki dan i molim da se na takav način ne obmanjuje javnost u Srbiji. Na takav način smatram da je narušeno dostojanstvo ovog doma. Tražim da o tome sledeći put kolege iz vladajućih stranaka vode računa. Hvala vam.

(Srđan Milivojević: Replika.)

Nemojte da vičete više, Milivojeviću.
Dakle, što se tiče članova 107. i 108, niste se izjasnili – treba li da glasamo?
(Radmila Vasić: Ne.)
Ne treba. Dobro.
Naravno, vrlo precizno treba da se govori. Saglasan sam.
Ovi koji pominju decu Aleksandra Vučića, vidite i sami, više nisu u stanju da se odluče šta su rekli lično, a šta su rekli ovi iz njihove poslaničke grupe. Tako da, tu kad se govori u množini, razumete da su razlozi potpuno opravdani. Za ostalo, naravno da ćemo da vodimo računa svi.
Dakle, ne treba da glasamo.
Pravo na repliku sada, Milenko Jovanov.

Kao što sam i rekao, samo sam čekao da vidim da li će biti duhovitost ili će biti da mi nismo dobro razumeli. To je uvek tako.

Da ne bude ni jedno ni drugo, kad će da dođe do osude vašeg lidera koji je pozivao da Danilo Vučić završi u šahtu kao Gadafi? Hajde dokažite da stvarno decu ne treba spominjati, i to dokažite tako što ćete da osudite vašeg lidera koji je tako nešto napisao. Nikada se toga nije odrekao, nego je nastavio da laže kako je rekao ovo, nije hteo ono, mislio je ovako, ispalo onako itd, ali nikada nije odustao od tih reči. Pokažite.

Drugo, dokaz da se samo vi time bavite, evo, ja sada pitam javno – kako se zove bilo koje od vaše dece? Kako se zovu deca Borisa Tadića? Jel zna neko u Srbiji? Evo, građani koji gledaju, kako se zovu ta deca? Nemaju pojma i ne treba da znaju i u tome i jeste suština i ne treba da se zna kako se zovu ta deca. Time se niko nikada nije bavio, osim vas, jer vi ste se bavili i Danilom Vučiće, i Milicom Vučić, i Vukanom Vučićem, i Angelinom Vučić, i Andrejem Vučićem, i Anđelkom Vučićem, celom porodicom Vučić.

Dokle mislite sa time? Svaki dan to radite? Gde mislite da je tu kraj? Jel mislite da prestanete? Očigledno ne, nego ćete svaki put kad vam se to kaže i kad vam se na to ukaže vi da kažete – ne, ne, ne, nismo mi to rekli, vi to sami učitavate. Ne učitavamo. Da je nama do toga, pa valjda bismo spomenuli nekada nekoga sa druge strane u tom kontekstu a, Bogu hvala, nismo i niti ćemo, jer mi nismo i nećemo nikad pasti tako nisko i valjati se u tom blatu u kome se vi valjate. Hvala.

Hvala.
Vi možete da iskoristite vreme ovlašćenog.

Mogu. Nije problem.

Malopre smo pitani – zašto mi pominjemo decu predsednika? Ja sam apelovala javno iz emisije „Utisak nedelje“, pre dva dana. Nismo mi ti koji smo počeli da pominjemo poimence decu Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić je zloupotrebio svoju decu, svoju porodicu, svog oca, svoju majku. Mi molimo da prestane to da radi. Nisu ta deca kriva, nisu birala… (Isključen mikrofon.)

To je bilo vreme ovlašćenog predstavnika.
Znači, Milivojević kada kaže da je Danilo Vučić pronađen u šahtu kao Gadafi, on ga u stvari nije pomenuo, jel tako? To je to.
Pravo na repliku.

Sad stvarno postaje groteskno. Dakle, gospođa je ušla u salu pred bukvalno minut i nema pojma šta se dešava i šta se priča i ponavlja nam nešto na šta sam ja već odgovorio. To je već bila tema. To ste već pokušali da podvalite, doduše ne vi lično, nego ovi vaši partneri, istu stvar pokušali da podvalite – nismo to mi rekli, nego to sam Aleksandar Vučić rekao. Ma nemojte. Sam pretio svojoj deci. Sam pretio svom sinu da će da visi pod lipom, jel tako? Hajde osudite to, sram vas bilo. Osudite to što je napisano da će završiti u šahtu kao Gadafi. Osudite to!

(Marinika Tepić: Ja sam osudila.)

I za Mariniku Tepić važi da ne dobacuje.

Osudite to što su rekli da će da visi pod lipom. Osudite to što su detetu od nekoliko meseci pričali da mora da odgovara i da mu se mora sprečiti da leti sa aerodroma. Osudite to. Pokažite da stvarno mislite to što govorite. Ne, niti mislite, niti vam je stalo. Vi se bavite kompletnom porodicom Vučić i nemate nameru da prestanete. Nemate nameru da prekinete. Vi se bavite decom Aleksandra Vučića, vi koji ste na ulicu navodno izašli zbog dece, jer deca Aleksandra Vučića ne zaslužuju da budu zaštićena u ovoj zemlji, nego samo da budu meta i nije vas sramota i ne mislite da prekinete.

Sad vam je krivo što je neko rekao - da, pretili ste i njemu da ćete da ga ubijete i njegovom bratu i njegovom sinu i drugom sinu i ćerki i majci i svima. Radili ste to i nikada se toga niste odrekli i to ne radite ni sada. Vi nemate nameru to da prekinete, vi nemate nameru toga da se…

(Marinika Tepić: Kako vas nije sramota?)

Mene da bude sramota? Kaže - kako me nije sramota? Pa, ne može da me bude sramota na to što vam ukazujem…

(Marinika Tepić: Kako vas nije sramota?)