Da objasnite da li je Novaković službin ili Đilasov ili Vučićev.

Ja se bojim predsedavajući da i kada bi se desilo da se promeni sadržaj na „Pinku“ i „Hepiju“, ima ko da nastavi taj najveći politički projekat idiotizacije javnog mnjenja. Imate gospodina Jovanova, on će to da radi, on to radi vrlo vešto. To je na veliku sramotu Narodne skupštine, svih institucija, premijerke, koja vidim da se trudi da odoli toj istoj školi, to pripada istoj manipulativnoj školi.

Ja se pitam koliko novca je Republika Srbija dala tim savetnicima koji su vas naučili da postanete manipulatori, da postanete lažovi, da postanete spineri, da ismejavate dom Narodne skupštine, narodne poslanike, građane Srbije i sve nas. Da li uopšte vidite da to sve nas uništava? Vi se možete deliti na nas i vas, kao što to radi gospodin ministar. On kaže, ja se borim sa narodnim poslanicima. Ministre, nema šta da se borite sa nama, vi ste ministar svima nama, mi smo narodni poslanici, mi smo predstavnici kontrolne vlasti, imamo kontrolnu funkciju.

Dok se vi borite sa nama i mi sa vama, mi delimo zajednički prostor, a to je taj otrovni prostor. Zbog njega smo se okupili. Taj otrovni medijski prostor koji i vi ovde stvarate i širimo, ima svoje posledice u velikom broju žrtava u maju. Bojim se da ste vi to zaboravili. Dozvolili ste ministru i premijerku da dođu ovde naoružani da se bore protiv narodnih poslanika, da se bore protiv građanskih aktivista, da se bore protiv zaštitnika životne sredine, čak i protiv profesora, ne da se bore protiv nasilja.

Zato se protiv nasilja bore građani Srbije. Evo zbog toga, između ostalog i zbog premijerke. Svaka njena reč znači najmanje deset građana više na ulicama Republike Srbije. Razumeli ste.

Znači nećete više. Ne znam ko je čime naoružan, osim vašim sopstvenim izjavama. Vaša izjava je bila da je Bora Novaković ili službin ili Đilasov ili Vučićev. Čime ste sada vi tu ugroženi, ne razumem?
Pravo na repliku ponovo i da polako zatvaramo. Ima smisla možda još krug. Vi sami procenite da li ima i toliko, da li nema ni toliko. Izvolite.

Ja neću da otvaram nove replike, ali nisam dobio odgovor na pitanje – ko je službin, ko je Đilasov, ko je Vučićev? Ja, moram da znam ko je Vučićev, da bi znao kako da se odnosim prema tim kolegama novim, da im ukažemo dužno poštovanje. Nije lako biti Vučićev u takvom okruženju. To je posebno za pohvalu. Interesuje me i ovo ostalo, ko radi za službu? To mi je isto interesantno.

Mada, nije tu samo naša služba. Pazite ovo sada, kaže – u čitavu priču oko promene u vrhu Narodne stranke uključili su se i Amerikanci. Prema tome, to je malo šira priča. Ko radi za Amerikance, ko ne radi za Amerikance. Znamo koga Amerikanci traže da odgovara, to znamo, to ne treba da nam objašnjavate. Dajte ove stvari da razrešimo.

Nije mi ideja, niti bilo ko to radi da vršimo bilo kakvu idiotizaciju javnog mnjenja, nije nam to namera. Međutim, kada vidim kako neki poslanici opozicije danas nastupaju, naravno tu ne mislim na koleginicu Parlić, i kako se ponašaju, izgleda da taj proces stiže do kraja. Ne samo da postoji, nego se privodi kraju i to vrlo uspešno. Hvala.

Povreda Poslovnika, Vladeta Janković.

Zahvaljujem.

Hteo bih najpre odam priznanje predsednici Vlade što je povukla svoju neprikladnu izjavu, ali bih isto hteo da kažem što se tiče profesora o kojem je bila reč, da on ima pravo da promeni mišljenje. On je verovao da su upotrebljive takve brane, ali je tokom prakse se uverio da to nije slučaj i onda je postao ubeđeni borac protiv toga.

Ja intervenišem po članu 106. koji zahteva da se držimo teme. Tema je koliko se sećam odgovornost ministra Gašića. I ministar Gašić je danas govorio o Krušiku, govorio o oslovljavanju nadimkom. Od početka ove rasprave zadržali smo se na onome, što ja mislim da treba da bude predmet, a to je slučaj otkrivanja ubice Olivera Ivanovića, intervencija nemačke ambasade i pitanja koja je postavio poslanik Aleksić, šta je tim povodom preduzeto.

Zato vas molim ako možete gospodine predsedniče Skupštine, da vratite raspravu u njen zakonit i ispravan tok. Hvala vam.

Dakle, ukazali ste upravo na potrebu da se držimo teme, a onda na samom kraju tražili da se dalje vodi rasprava o stvarima koje uopšte nisu tema.
(Vladeta Janković: Odgovornost ministra Gašića.)
Ne, gospodine Jankoviću. Pogledajte malo šta je tema ove sednice koju ste vi tražili i zbog kojih događaja, a ne zbog toga da bismo mi ovde raspravljali o onome što je vama zanimljivo, a da vi ne slušate odgovore sa druge strane i da niko drugi ne sme da pomene ništa sem onoga što vi smatrate da je vama tema, određenog dana. Ne čak ni svakog dana, nego određenog dana.
Ono što vi smatrate da je po vama tema, pa vidite, taj Poslovnik kada ste pisali, uz sve manjkavosti koje ima, vi ste ga napisali, izgleda da vam je negde promaklo da stavite i rečenicu – i da uvek bude onako kako vi kažete. Te rečenice u ovom Poslovniku nema. Ni vi ne možete da je nađete, na vašu žalost.
Treba li da se glasa za 106.
(Vladeta Janković: Apsolutno treba.)
Treba, i da budete u sali kada budemo glasali o tome i o svemu drugom. Ne kao svaki dan.
Reč ima predsednica Vlade.

Hvala.
Samo par stvari da objasnim, da se ne bi zloupotrebilo ono što govorim. Ja se poštovani narodni poslaniče slažem sa vama da ljudi mogu da promene mišljenje, kao što je uvaženi profesor Ratko Ristić očigledno promenio mišljenje. To je u redu. Ali znate šta nije u redu. Kada neko promeni mišljenje, onda optužni nas da smo mi najgori, da smo mi neodgovorni, da mi želimo da uništavamo životnu sredinu izgradnjom malih hidroelektrana, a mi smo dali tu dozvolu na osnovu njegovog mišljenja.
Dakle, potpuno je u redu i rekla sam ako ste čuli, on je nakon toga i priznao da je on pogrešio, ali je otišao i učestvovao u protestima optužujući Vladu da je Vlada neodgovorna, da Vlada želi da uništi životnu sredinu, da Vlada želi da privatizuje naše reke i da ih ugura u cevi. Vlada to nije mogla da uradi niti je bila nadležna da to radi, da su nam stručnjaci kao on rekli da to ne sme da se radi.
U redu je da je promenio mišljenje, ali ne onda da dođe i da optuži nas da smo mi krivi za nešto što smo uradili zbog njegovog mišljenja. Tako da to nije u redu. Pored toga zaista nemam nikakav drugi problem sa tim.
S tim u vezi, sad ste ponovo izgovorili, ne vi, vaša koleginica, poštovana narodna poslanica, jednu neistinu, ne znam čemu takve stvari, to da se ja borim protiv profesora ili da se valjda mi borimo protiv profesora i mi se valjda borimo protiv glumaca i mi se borimo, ne znam, protiv svega lepog i dobrog u Srbiji, a vi ih sve branite. Mi smo užasni, a vi ste kulturni i obrazovani. Ali to nije tačno. Ja ništa protiv profesora nisam rekla. Ja se ne borim protiv profesora. Sve što smo mi radili od 2013. godine, da kažem, radili smo takođe kako bi unapredili prosvetu i nauku u ovoj zemlji. Pa kako ja mogu da se borim protiv profesora ili članovi moje stranke, kada smo mi dali, recimo, ideju da se konačno u Srbiji oformi Fond za nauku, koji do 2019. godine nije postojao? Kako se borim protiv profesora? Da vas podsetim, taj zakon je većina u ovoj Skupštini u prethodnom, u pre tri saziva izglasala, pa sad konačno imamo to.
Mi smo formirali, zajedno sa našim profesorima i sa univerzitetima, ne samo Beogradskim univerzitetom, već i Novosadskim univerzitetom, Kragujevačkim univerzitetom, tri nova naučna instituta. Znate kada su poslednji put bili formirani novi naučni instituti u Srbiji? U doba SFRJ, pa onda u naše vreme. Kako se borim protiv profesora? Kako se mi borimo protiv glumaca, protiv kojih glumaca? I to je taj narativ koji samo ide i samo ga tajkunski mediji spinuju, spinuju i svaki dan gledam kako održavaju u životu tu temu, koja je užasna, pritom netačna. Ko se bori protiv glumaca? Mi smo 119 puta, 119 puta, povećali budžet i izdvajanje za filmsku produkciju u Republici Srbiji. Pa kako se borimo protiv glumaca? Pa sve te generacije novih glumaca, ljudi, pa gde bi se proslavili, gde bi pokazali svoj talenat da nismo sve te novce uložili u film i filmsku produkciju?
Kako se borimo protiv njih? Dakle, zaista nemojte više da nam imputirate da se borimo protiv ovog, borimo se protiv ovog. I kada kažete – ministar Gašić je rekao: „Borim se narodnim poslanicama“. Pa bori se sa narodnim poslanicima, uz narodne poslanike, zajedno sa, nije rekao – borim se protiv vas. Nije rekao – borim se protiv narodnih poslanika. U pravu ste, rekao je – borim se sa narodnim poslanicima. Borim se sa, uz vas, zajedno sa vama, zajedno sa svima vama. Koliko sam videla i tokom jučerašnjeg dana, najmanje ste bilo šta imali da kritikujete Bratislava Gašića. Rekli ste kako je on divan, kako je fin, kako je pristojan, kako odgovara na pitanja, kako sam ja užasna, kako ja sipam otrov. Kako sada danas menjate taj narativ? Bratislav Gašić je čovek koji je pritom rekao za vašeg šefa poslaničke grupe da ga zna 25 godina i da on može da mu se obraća sa „Bato“. Kako se bori sa vama, odnosno protiv vas? Nemojte, zaista, hajde da probamo da pokušamo da smirujemo polako narativ.
Ali narativ nikako ne možemo da smirimo time što kažete da smo uzeli milijardu dolara, evra, milijardu evra od „Rio Tinta“. Kako možete to da govorite? Kako vi uopšte možete to da kažete? Evo, ja sad od vas očekujem izvinjenje ili mi pokažite dokaze. Optužili ste predsednika Aleksandra Vučića, mene ili nas u Vladi ili nekog u Vladi da je uzeo milijardu evra od „Rio Tinta“. Pa dokažite, pokažite gde i ko je to uzeo milijardu evra od „Rio Tinta“ i zašto je bilo ko trebalo da uzima bilo kakve pare od „Rio Tinta“? Ja ne verujem da je bilo ko ikada uzeo bilo kakve pare od „Rio Tinta“. Ja i ne verujem da je to što ste uradili 2004. godine i 2005, 2006, 2007, 2008. godine bilo neophodno loše za Srbiju, ne verujem. Mislim da su neke stvari bile loše. I da li je neko platio, da li je „Rio Tinto“ ili neka druga rudarska kompanija platila nekog u vlasti za neke od loših stvari koje su urađene? Moguće, moguće, ali 2006. godine, ne 2013, 2014. ili 2015. godine. Znate zašto? Godine 2006, da vas podsetim, izmenjen je Zakon o rudarstvu, na način da eksplicitno kaže da ko ima istražna prava mora da dobije i eksploataciono pravo.
(Narodna poslanica Ivana Parlić dobacuje.)
E, da čujete, poštovani građani Republike Srbije i narodni poslanici, narodna poslanica mi kaže – da, taj je uzeo novac. Taj 2006. godine koji je izmenio Zakon o rudarstvu. Pa to su vaše kolege, vaše kolege su to.
(Ivana Parlić: Moje nisu. Ispitajte ih sve.)
Niko od nas nije bio na vlasti 2006. godine.
(Predsednik: Dobićete reč, Parlić, nemojte da vičete.)
Tako da, ako je neko uzeo milijardu evra, a ja ne verujem da je neko uzeo, ja ne verujem da je neko uzeo, nemam takav podatak, da sam imala, u svakom trenutku bih dala to tužilaštvu i nadležnim institucijama da ispitaju, ali znam, i samo da potvrdim, poštovani građani Republike Srbije, narodna poslanica je potvrdila da nismo mi i da nije niko od nas, nego taj 2006. godine. Hvala vam.
(Ivana Parlić: Replika.)

Samo polako. Vi imate osnova.
Vi hoćete Poslovnik ponovo ili?
(Vladeta Janković: Repliku, molim vas.)
Nema osnova za repliku. Nema osnova. Evo, daću vam reč, ali stvarno nema nikakvog osnova.

Hvala vam što mi dajete reč, ali moram prosto zato što je sada predsednica Vlade pomenula 2006. godinu i pregovore koji su vođeni. Učestvovao sam u tome. Govorim iz prve ruke.

(Nebojša Bakarec: Ti si doveo „Rio Tinto“.)

Molim vas da ućutkate ovog čoveka.

To je bilo 2006. godine. Ja sam kao savetnik premijera primio jednu delegaciju, to nije bio „Rio Tinto“, nego je bio „Junajted majnum“, jedan Australijanac, jedan Englez i čini mi se jedan Amerikanac. Tražili su dozvolu ne za litijum, nego za istraživanje nikla na Mokroj Gori. Ja sam ih primio. Otišao sam kod premijera, preneo sadržinu razgovora, premijer je rekao da o tome govora nema. I to se nikad nije desilo. Oni jesu nudili milijardu dolara, odnosno rekli su da će prihod za državu biti milijarda. To su prosto činjenice iza kojih ja stojim. „Rio Tinto“ uopšte tad nije bio u igri i bilo je reči samo o dozvolama za istraživanje, da se zna šta zemlja ima i čime raspolaže, a ne da neko kopa i eksploatiše. Molim vas da se ovo prihvati kao sušta istina. Stojim iza svake reči koju sam kazao.