Hvala vama.
Preduzimam ogromne napore, ali, kao što vidite, ne uspeva baš kod svih, ali da ne bude da je potpuno bezvredno sve što se dogodilo, iako nije bilo u skladu sa dnevnim redom, a kada bismo mi, gospođo Paunović, saznali ovo što smo čuli od Ivane Parlić, da Vuk Jeremić nikad nije bio na vlasti bez svega ovoga?
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Očigledno da izvinjenje… Nije to bilo ni izvinjenje, nego objašnjenje koje je dala predsednica Vlade, a koje je želela čak i da proprati ličnim izvinjenjem, iako ništa loše nije uradila, ni rekla, apsolutno nikakvog efekta nije imalo.

Gospođa Parlić je faktički ponovila optužbu za prosvetne radnike koji u periodima malih i velikih odmora botuju za SNS.

(Ivana Parlić. Moraju.)

Moraju, kaže, da botuju. Evo, da li sam sada dobro rekao? Moraju da botuju za SNS.

Dakle, to je notorna neistina. To nema veze sa životom. Prvo, šta to sada znači? Kada je školska godina završena i kada su na raspustu, sada će da botuju po ceo dan zato što moraju da botuju? Nema više potrebe da trče na mali i na veliki odmor?

Dakle, nemojte potcenjivati te ljude. Potcenjujete građane Srbije konstantno iz dana u dan. Potcenjujete ih time što kažete da ih neko tera da glasaju, da ih neko maltretira.

Kaže se kako je Safet Pavlović dobijao više od 90%... 96% u Žagubici, a oni kažu da su to ucenjeni ljudi. Neko je ucenio 96% ljudi? Da li ste vi, ljudi, svesni šta izgovarate? Prestanite da ponižavate građane Srbije. Prestanite da ih doživljavate kao ljude…

Kad su mladima uplaćen onaj novac, ona pomoć, oni su rekli - aha, kupuju mlade za pet hiljada dinara. Vi takav stav imate o ljudima? Prosvetni radnici su vam botovi SNS-a, mladi su vam ljudi koje kupujemo za pet hiljada dinara, građani po Srbiji su naterani, izmanipulisani, jadni ne znaju, pa ćete vi da im objasnite.

Prestanite da se na taj način… a da ne pričamo o tome što kao vrhunac sopstvenog prezira prema njima kada ne znate šta da kažete, kažete – eno onaj spomenik odvratni Stefanu Nemanji ćemo u Marinkovu baru da odnesemo, a može i u Borču, jer to je odvratno za nas u centru Beograda, pa evo njima. Prestanite to da radite. Poštujte bar građane koji žive u ovoj zemlji, koji ne misle za vas da ste dobra opcija i koji ne glasaju za vas. Pokažite bar nekakvo poštovanje.

Hvala.

Hvala.
Reč ima predsednica Vlade.

Hvala.
Ponovo zaista osećam potrebu da odgovorim, ali opet ću jako kratko. Ne želim više da se bavim ovom temom, jer zaista nema nikakve veze sa dnevnim redom, ali moram da odgovorim.
Dakle, vi ste sada prihvatili da je lepo što smo mi dali i da jesmo dali 119 puta veći budžet, više novca za film i filmsku produkciji u Republici Srbiji. To se 119 puta taj budžet povećao u samo deset godina.
Da vam kažem samo još jednu važnu stvar, tih 119 puta, u to ne ulazi budžet koji daje posebno „Telekom“. Ovo je samo ono što daje Republika Srbija direktno.
Dobro, to je lepo što ste povećali budžet 119 puta, makar ste nešto lepo rekli, ali ko je odobravao koji filmovi se proizvode i snimaju? Pa, naši najbolji ljudi, najveći stručnjaci iz tog sveta. Svi su oni u komisijama. Ko su? Pa, različiti tokom deset godina. Možete da vidite, ali zaista najbolje što mi imamo.
Znači, sada oni nisu u pravu, sada su oni u krivu? Sada smo mi dobri, momci i devojke. Mi smo dobri ljudi sada zato što smo mi dali budžet, mi smo pare dali, ali oni sada nisu dobri zato što su oni odobravali pogrešne scenarije i filmove zato što je to suviše agresivno? Dobro, pa onda recite tako – u redu, vi ste svoj posao uradili dobro i zahvalnost Aleksandru Vučiću zato što je 2014, 2015 godine tada kao predsednik Vlade dobro sproveo mere fiskalne konsolidacije. Mnogo više novca imamo za kulturu, a posebno za infrastrukturu u kulturi i posebno pre svega za film i filmsku umetnost, ali producenti, scenaristi i ostali nisu dobri i loši su zato što su oni predlagali nama mnogo agresivan sadržaj, jer šta su nam oni predlagali mi smo to snimali.
Mi nismo ni producenti, ni scenaristi ni ništa, ne razumemo se u to, mi smo samo obezbedili novac. Obezbedili smo 119 puta više novca nego dok su na vlasti bili oni u čijim ste vi strankama danas.
Možda vi lično niste bili, ali ste u stranci jednog od vodećih ljudi te tada vodeće stranke od 2000. do 2012. godine, tako da… Mislim, slažete sa tom politikom i sigurno mislite da su dobro vodili zemlju čim ste stali iza njih da ponovo vode ovu Srbiju.
Dakle, 119 puta više novca. Naše je bilo samo da obezbedimo novac i mi smo taj posao uradili i uradili ga maestralno, a ko je odlučivao koji filmovi će da se snimaju je stvar tih scenarista, producenata i svih ostalih koji su bili u komisijama koji su uglavnom danas na protestima protiv nas na protestima protiv nasilja, što je, ponovo da kažem, da se ogradim, potpuno u redu. Demokratska država, možete da mislite šta god želite, možete da protestvujete, možete da kažete da se ne slažete sa politikom Vlade, sa politikom vlasti, sve je u redu, samo da se razumemo da ste vi sada obrnuli opet pun krug i došli do toga da mi nismo krivi, da smo mi dobri, ali oni su krivi zato što su oni odlučivali da se snimaju mnogo agresivni sadržaji, a pritom onaj ko i piše scenarije i producira neke od najagresivnijih od tih sadržaja je jedan od govornika na protestu protiv nasilja i vi odete i slušate ga i ne kažete ništa.
Vi niste bili na protestu? Ok, izvinite onda, moja greška.
U svakom slučaju, mi smo uradili dobar posao, mi smo ispunili sve što se od nas očekuje, i više od toga što se tiče ulaganja u kulturu, odnosno posebno specifično ulaganje u film i filmsku produkciju, ali su producenti krivi, scenaristi su krivi, ljudi u komisijama, stručnjaci iz tog sveta umetničkog su krivi zato što su oni birali šta će da se snima. Mi smo samo obezbedili novac.
Hvala vam. Makar smo došli do toga da mi nismo krivi, već da je kriv neko drugi, a da smo mi svoj posao dobro uradili.
Hvala na tome.

Vidim da će ovo da se nastavi.
Idemo na redovnu pauzu.
Nastavljamo za 60 minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima predstavnik predlagača.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Ovo je drugi put da dobijem reč danas. Govorio sam prvi put u 11.15 časova, pa evo sada. U međuvremenu je premijerka govorila osam puta i ima pravo na to po Poslovniku, ali po istom Poslovniku i ja imam pravo kao predstavnik predlagača da dobijem reč mimo redosleda.

S druge strane, gospodine Orliću, prozivali ste me kad zakasnim deset minuta u salu, a vi ste zakasnili tačno pola sata, odnosno 45 minuta. Mi sedimo ovde i čekamo vas i predstavnike Vlade da se smilujete i dođete u salu. Dali ste pauzu u 10 do dva, u 15 do dva, sad je već pola četiri. Toliko o tome ko govori, šta govori.

Ne znam da li su premijerka i ministar Gašić uopšte primetili da sam govorio, izgleda da nisu. Ja sam postavio vrlo jasna, vrlo konkretna i vrlo direktna pitanja i tiču se odgovornosti ministra Gašića, tiču se teme dnevnog reda, a to je njegova smena i nijednom jedinom rečju, ni premijerka, ni ministar Gašić, nisu odgovorili. Nijednom jedinom rečju. U međuvremenu smo čuli da je smenjen ministar Basta, a vi ste pogrešili, to je pogrešan ministar, vi ste trebali Gašića da smenite, ne Bastu. Izgleda da niste dobro čuli zahteve, a ja ću da vam pomognem i očekujem da odgovorite ponovo.

Juče je ministar Gašić rekao doslovce – mi znamo ko je ubica i tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek da nam daju podatke, imamo slike sa aerodroma u Tirani kad je sleteo, imamo slike kad je ušao u Prištinu, imamo slike kada je ulazio u stan. Naše pitanje je stalno bilo i našim partnerima, prijateljima našim dajte nam snimke satelitskih kamera, a oni kažu – ne može, bila je magla. Dakle, direktno juče ovde, u Skupštini, na političko ubistvo Olivera Ivanovića Bratislav Gašić je rekao da su naše službe otkrile ubicu.

Odmah je stigao demanti Savezne Republike Nemačke koja je rekla da odbacuje sve optužbe da je ubica Olivera Ivanovića pod zaštitom te zemlje. Ja sam pitao, pa ću sada da pitam ponovo. Dakle, pošto se žalite za snimke koje nisu dostavile neke strane službe, šta je sa snimcima sa kojima raspolažu naše službe bezbednosti na tom delu teritorije? Da li ima snimaka ili ne, odnosno, ako nema, da li to znači da država Srbija više ne kontroliše taj deo svoje teritorije, a tiče se Kosova i Metohije?

Drugo, šta je gospodin Gašić, kao šef BIA preduzeo, kada mu se Oliver Ivanović obratio i ukazao na probleme vezano za ugrožavanje njegove bezbednosti?

Dalje, ako već znate ko je ubica, zašto Srbija nije raspisala međunarodnu poternicu za tim navodnim ubicom Olivera Ivanovića, već ste optužili Nemačku da je saučesnik ubistva? Direktno. Direktno se optužili Nemce da štite ubicu i samim tim da su saučesnici. Zašto nije pokrenut još uvek postupak protiv tog čoveka da mu se sudi odsustvo, ako već imate dokaze i ako ste otkrili ko je ubica? Ni na jedno od tih pitanja odgovor nisam dobio.

Dalje, što se tiče odgovornosti, a imali smo prilike da slušamo od vas u pokušajima da diskreditujete ljude koji protestuju, opoziciju, da nigde nikada nije odgovarao za masakre, pa ste se vrlo često pozivali na slučaj Brejvik i Norvešku, znate tamo je na prvom mestu smenjen ministar policije i pravde zbog masakra koji se dogodio.

Dalje, tadašnji premijer i prijatelj Aleksandra Vučića Jens Stoltenberg, nakon tog masakra koji se dogodio, plakao je sa narodom i narod je plakao zajedno sa njim. U trenucima najveće nacionalne žalosti pronašao je reči saučešća i reči utehe. Tada je izjavljivao saučešće porodicama preminulih, donosio je cveće na mesto zločina, održao govor koji je bio preko potreban celoj naciji ujedinivši narod u bolu. Emocijama i gestovima pokazivao da je jedan od nekoliko miliona Norvežana.

Dalje, Stoltenberg je govorio na glavnom trgu u Oslu pred 200 hiljada stanovnika koji su izašli na ulicu tada, pokušavajući da obuzda emocije i suze. Dok je govorio, gledao je narod kako ujedinjen plače, drži se za ruke i polaže cveće na mestima tragedije.

A u Srbiji nema ni emocija, nema ni saosećanja u bolu porodica, čak, evo već drugi dan zaredom, postavljam pitanje premijerki – da li ste se upisali u knjigu žalosti, barem, u školi „Vladislav Ribnikar“? Da li ste barem to uradili, ako ništa drugo, pošto sam vam sad pročitao kako se ponašaju premijeri koji znaju šta je odgovornost u ozbiljnim zemljama, u kojima postoji država. Vi, za razliku od takvih ljudi, nas i ljude ostale koji protestuju nazivate hijenama i lešinarima, fotošopirate vaše fotografije, smejete se, kao da se ništa nije desilo. Ali, to govori o vama mnogo više nego o bilo kome drugom.

Postavio sam pitanje, takođe nisam dobio odgovor – ko je bio u vašem sistemu, za koji kažete da nije zakazao, odgovoran kada se dečak ubica iz škole „Vladislav Ribnikar“ posle povratka sa kampa u Francuskoj, gde su deca bila na zimovanju u saradnji sa francuskim kulturnim centrom i posle prijava nastavnika da je dečak nedelju dana spavao u fotelji, da je bio sam, da ni sa kim nije razgovarao, šta su preduzele institucije, šta je uradio sistem i da li je tačno da je majka posle tog događaja, po prijavama nastavnika i drugih roditelja, vodila svog sina na pregled, upravo kod doktorke Milice Pejović?

Zašto još uvek nije razrešena direktorka škole „Vladislav Ribnikar“? Prosvetna inspekcija je to naložila pre nekoliko nedelja. Aleksandar Vučić je rekao da je ona jedna jako brižna žena i da ga je sačekala, to je izgovorio na televiziji „Hepi“ i verovatno je to bilo dovoljno da to što je naložila prosvetna inspekcija ne bude realizovano.

Pitao sam da li je škola imala akt o proceni rizika u zaštiti, lica, imovine i poslovanja, plan i projekat video-nadzora i da li je to sistem odradio kako treba u skladu sa zakonom ili ne?

Kad govorimo o oružju i oduzimanju oružja sa kojim se hvalite, imam još jedno pitanje, da li je istina da je sinoć policiji prijavljen slučaj da je član SNS i nekadašnji rukometaš, Vlada Mandić, sa pištoljem i još nekoliko napadača sinoć išao na vrata kuće jednog stanovnika Beograda? Odakle mu oružje? Postavljam pitanje, sada, odmah, da li je to rezultat velike akcije oduzimanja oružja i ako je ovo tačno, šta će se preduzeti po tom pitanju?

Očekujem da mi odgovorite na sve ovo što sam sada izneo. Hvala.

Reč ima Zoran Zečević.

Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, ja se vama izvinjavam, građanima, što ste imali priliku da ovih dana slušate stvari od vladajuće koktel naprednjačke vlasti, koja ni u ovim teškim trenucima nije u stanju da prilagodi svoja osećanja trenutku u kome se nalazimo.
Teško je odgovoriti, poštovani građani na vaša pitanja, a posebno na pitanje jednog mog prijatelja, Dušana Gavrilovića, koji stalno ponavlja i pita se – koja ih sila tera da sve rade naopako?
Poštovani građani, vi u kontaktu sa aktivistima patriotske opozicije postavljate različita pitanja. Jedno od pitanja koje najčešće postavljate jeste – šta smo to mi Bogu zgrešili kada nas vode Aleksandar Vučić i Ana Brnabić?
Poštovani građani, mnogo toga smo zgrešili, a najveća naša greška je što smo dozvolili da dođu u poziciju, Aleksandar Vučić i Ana Brnabić da krčkaju naše Kosovo i Metohiju, da smo došli u poziciju da naš patrijarh ne može da ode u Pećku patrijaršiju, da smo dozvolili da se naša deca na Kosovu i Metohiji tuku, ubijaju, prebijaju, a da država mirno daje saopštenja i da moli svoje prijatelje u zapadnoj Evropi da prestanu sa terorom nad našim narodom. To smo mi svi krivi, poštovani građani i vi snosite ogromnu krivicu, ali ima vremena, mnoge stvari će se popraviti u budućnosti i ispraviti.
Ja bih želeo jednu moju diskusiju da započnem sa jednim delom stiha Desanke Maksimović koji kaže: „Srbija je velika tajna, ne zna dan šta noć kuva, niti noć šta zora rađa.“ Ovo sed uklapa, poštovani prijatelji u ono što smo naprednjačku koktel vlast upozoravali, Srpska stranka Zavetnici, da povedete računa i da ne dozvolite da vam se desi narod.
Kao što vidite, da, hajde, desio vam se narod, ja ne bih želeo da vam se desi ono što se naprednjačkoj vlasti još davne 1881. i 1888. godine desilo i moramo da vodimo računa o tome da vam se to ne dogodi, jer ja ne bih želeo nikome da se dogodi ono što se naprednjacima dogodilo. Velika je sličnost između toga šta se desilo, velika je sličnost i uklapa se u one stvari koje su se desile. Velika je stvar da će ako tako nastavite da će vam se ponoviti istorija, što ne bi bilo dobro, jer mi iz Srpske stranke Zavetnici ne želimo nikada da jedna jedina kap krvi padne zbog ovih stvari.

Zečeviću, da vas podsetim samo da govorite na sednici zbog nasilja do kog je došlo u našoj zemlji, a upravo se kroz aluzije bavite pozivanjem na obračune, na prolivanje krvi i na likvidaciju drugih ljudi.