Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, povredili ste čl. 100. i 106. ovog Poslovnika.

Član 100. kaže da predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednici Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine. Dakle, vi ste u sred govora koji se očigledno vama nije dopao, nije dobar bio valjda za vaše uši, prekinuli govornika, isključili mu mikrofon i polemisali sa njim.

(Predsednik: Jel ste bili u sali kada se to dogodilo?)

Vi ste dali repliku predsedniče Skupštine, poslaniku na koju nemate prava. Ako želite replike da dajete …

(Predsednik: Ne, pitam vas da li ste bili prisutni, nisam nikakve replike davao.)

Morali ste da siđete dole među nas narodne poslanike.

Pošto niste bili prisutni, nemate pojma šta se desilo, evo objasniću vam.
Vaš poslanik Zečević se zabavljao sa idejom da bi možda neko mogao kao krajem 19. veka da bude ubijen u političkim obračunima. To nisam hteo da dozvolim, nego sam vašeg poslanika zamolio da ako hoće govori šta god mu padne na pamet i kao što ste videli, tako je i radio, ali da ne govori o nasilju, da ne govori o političkim obračunima koji nekoga mogu da koštaju života. Ništa tu nema ni zanimljivo, ni zabavno. Eto to se desilo.
(Dragan Nikolić: Nisam završio, i član 106. ste povredili.)
Završili smo sve nego vas samo pitam, jel ste se javili zato što vam je prihvatljivo da slušate takve ideje od vašeg poslanika?
Jel treba da glasamo za 106. ili 100? Jel treba ili ne treba?
(Dragan Nikolić: Stvarno nema smisla. Rekao sam i član 106.)
Nema smisla da glasamo? Dobro nećemo da glasamo.
Šta je još povreda Poslovnika?

Član 108.

Ja bih vas zamolio da objasnite svojim kolegama poslanicima zašto dozvoljavate da imate različite standarde i o čuvanju reda na sednici mislim da bi trebalo da pokažete primerom da opomenete i Bakareca koji je javno našem kolegi rekao da je ubica. To je nedopustivo da se govori u ovom domu.

Sa jedne strane vam se ne sviđa kada …

(Predsednik: Nije niko u govorima sa ove strane danas rekao da je neko ubica.)

To je potpuno neprimereno, zašto to radite?

Znači, nije niko u govorima sa ove strane danas bilo koga optužio da je ubica. To ste izmislili.
(Miodrag Gavrilović: Ja sam izmislio?)
Da. Znači, u govorima to niko rekao nije sa ove strane, a jeste se Zečević naslađivao idejom da bi neko mogao da bude ubijen. To je bilo.
(Miodrag Gavrilović: Izmislio sam?)
Šta ste rekli?
(Miodrag Gavrilović: Izmislio sam da je Bakarec rekao za njega da je ubica. To sam izmislio?)
Bakarec danas govorio?
Da li hoćete da se glasa? Nemam vremena ceo dan da gubim na vaše glupiranje, želju za pažnjom i izmišljotinama. Da li hoćete da se glasa ili nećete?
(Miodrag Gavrilović: Hoću, naravno.)
Dobro.
Da li hoće još neko povredu Poslovnika? Tamara Milenković Kerković.
Još vi i idemo dalje, ali niste u sistemu. Prijavite se.
Ne vredi. Kada se budete prijavili. Morate da se prijavite za reč. Ne mogu da vam dam reč bez toga. Ajde, ja hoću da vam dam reč, ali vi morate da se prijavite.
(Tamara Milenković Kerković: Ne radi vam sistem, predsedniče, očigledno. Sistem je zakazao.)
Ne znam šta da vam kažem. Ništa.
Prijavite se samo za pravo na repliku.

Dakle, nije ovde važno to što nam predavanja o nasilju drži čovek koji proganja poslanicu koja sedi s moje desne strane, dakle Jelenu, po Aranđelovcu, zajedno sa svojim sinovima. I za to ima asistenciju kompletne tamošnje strukture, gospodine Gašiću, molim vas i na to da obratite pažnju, jer mu asistira policija u tome što radi. Neće da izađe na teren, neće da da asistenciju inspekcijskim službama itd, pa vas molim da o tome povedete računa, kada već govorimo o prethodnom govorniku. Nisu bitne ni činjenice da je to čovek koji je ovde tokom sednice gurao srednji prst u usta, obraćajući se poslanicima itd. Ni to nije važno.

Ovde je rečeno nešto mnogo strašnije. Ovde je dovedeno u pitanje da je monstrum mali ubio sve one svoje drugare u školi. Ovde je teorija zavere da je to uradio neko drugi upravo preneta i ja to tumačim isključivo i jedino onako kako može da se tumači, kao zahtev ove poslaničke grupe, dakle, Zavetnici, da se taj pusti iz pritvora, jer šta on traži u pritvoru, jer on to nije ni mogao da uradi.

Mi smo ovde imali, gospodine Gašiću i poštovana premijerko Brnabić, odbranu Veljka Belivuka. Sada prelazimo na novi deo priče. Ovo je sada odbrana Koste K. Ovo nije on uradio. Čuli ste, ponovljeno, objašnjavao čovek pet minuta zašto on to nije mogao da uradi. E, to je problem i to je sporno, iz više aspekata. Prvo, da nam to sve priča čovek koji nas na početku ukori kako mi nemamo osećaja prema roditeljima, prema onom. Pa kakav vi osećaj imate kada tako nešto možete da kažete? Nekome je decu pobio, a vi kažete – ne, ne, nije on. A ko je? Ko je? Marsovci. Ko je? Klimajte glavom, samo nemojte prst u usta da stavljate. To je stvarno odvratno. Dakle, klimanje glave je u redu, a srednji prst u usta, nemojte ovde. Nemojte ovde.

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Đurđica, molim te, Đurđica, ti si tvoju porciju dobio danas. Sada budi miran. Celo pre podne si bio na tapetu, tako da sada odmori. Odspavaj malo, kao juče što si spavao. Odspavaj. Evo, ponovo Ćuta Jovanović, očigledno mu nije dovoljno ovo što je pre podne proživeo, a ne spava mu se, izgleda kao juče što je spavao. Hoćeš da nastaviš, da stanem ja, nije nikakav problem?

(Aleksandar Jovanović: Sedi, hajde.)

Evo, hoćeš li ti da uzmeš reč?

(Aleksandar Jovanović: Hoću.)

A šta je, popodne si opet umislio da si, a šta sada misliš, da si predsednik Skupštine, jel? Jesi to?

Dobro je, ovo smo već imali danas.

Juče si bio Napoleon, danas predsednik Skupštine, šta ćeš sutra da budeš? Hajde, smiri se. Udahni malo, nemoj baš da izdahneš jako, smiri se.

Dakle, ovo je nešto najgore što smo čuli sve vreme. Em nije bilo u vezi sa dnevnim redom, ali je bila jako loša poruka kompletnoj javnosti, da će svaki zločinac u ovoj zemlji dobiti podršku Zavetnika kroz priče o teoriji zavere, o tome da nije on to uradio, jer oni znaju neke strane sile strašne ko stoji iza toga. Nema, naravno, odgovora šta se dešava, jer se zna šta je istina, a vas ministre Gašiću molim da obratite pažnju na policiju u Aranđelovcu koja asistira ovom čoveku koji sa svojim sinovima maltretira ceo grad. Njegov sin za skupštinskom govornicom, iako je lekar, kaže – ne dao bog vama naprednjacima da nekome zatreba hitna pomoć, pošto radi u hitnoj pomoći. I postoji snimak o tome. Pa vi vidite koliko vredi Hipokratova zakletva, kad već o zakletvama priča.

Na kraju, što se Srpske radikalne stranke tiče, da nismo menjali taj naziv i da nam se nije stranka menjala, verovatno bi Milica Đurđević još sedela u Srpskoj radikalnoj stranci. U stvari, ne bi, nju su najurili i iz Srpske radikalne stranke. Hvala vam.

Dobićete i vi reč.
Samo da vidim, gospođo Kerković, jeste li odustali ili niste?
Ako niste, pritisnite dugme jednom, samo jednom.
(Tamara Milenković Kerković: Neće. Sistem.)

Dobro, ništa, hajde da čujemo šta je još povreda Poslovnika.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministre Gašiću, poštovani građani Srbije, poštovane kolege poslanici, više puta u ovoj Skupštini, kao i malopre, čuli smo da u Aranđelovcu izbegla i raseljena lica imaju veoma loš tretman i da Vlada Republike Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ima malo brige i ne brine se o izbeglim i raseljenim licima.

Mogu nešto kratko da vam kažem. Moja retorika nije na tom nivou prethodnih govornika, ja to mogu malo drugačije da objasnim. U ovoj Skupštini često sam čuo komentar, kao što sam rekao, da ništa nije urađeno. Ovo su čiste neistine, jer SNS i njeni koalicioni partneri u Aranđelovcu su poseban značaj dali za zbrinjavanje i pomoć izbeglim i raseljenim licima. U opštini Aranđelovac registrovano je 3.420 interno raseljenih lica i 3.874 izbegla lica. Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i opštini Aranđelovac, trajno je ostalo 2.300 interno raseljenih i 2.500 izbeglih lica.

Šta je moj motiv priče? Evo, mi smo uz pomoć Vlade Republike Srbije i, kao što rekoh, Aleksandra Vučića napravili jednu zgradu koja je koštala negde oko 900.000 dinara, gde je lokalna samouprava obezbedila infrastrukturu i gde smo obezbedili 18 stanova. Zašto bih želeo to da kažem? Sutra u 12.00 časova ljudi koji su dobili na konkursu tih 18 stanova preuzimaju ključeve i njih će uručiti Bojan Radović, predstavnik Evropske unije, Dušan Kovačević, direktor za izgradnju projekata, Nataša Stanisavljević, komesar za izbeglice. To je samo jedan deo koji smo mi uspeli da kao lokalna samouprava pružimo i omogućimo izbeglim i raseljenim licima. Dugim nizom godina mi smo obezbedili 26 otkupa seoskih kuća sa okućnicom, 10 montažnih kuća, 150 paketa građevinskog materijala vrednosti.

(Predsednik: Samo dva minuta.)

Dobro, zahvaljujem se. Hvala vam.

Nisam stigao ni da odgovorim na sve ove primedbe koje su bile, ali bilo mi je bitno da kažem koliko Vlada Republike Srbije i Aleksandar Vučić se brine o izbeglim i raseljenim licima u Aranđelovcu. Hvala.