Možda ne treba da čuje ovo što ja imam da kažem.
Ovo se zove kultura, ovo se zove poštovanje, ovo se zove uvažavanje kolega i ovo se zove, pre svega, odnos koji nije reciprocitet, a često ćete čuti kako se žale je reciprocitet. Nikada se nije desilo da ja ustajem, urlam, mašem rukama dok bilo ko govori, ali to ne smeta da svako svoje navike prezentuje tačno onako kako želi.
Dakle, niko se ni sa kim nije posvađao, koalicija SPS i JS predložila je svoje kandidate za ministre mandataru Ani Brnabić i ona je prihvatila naš predlog. Isto tako kao što smo pre nekoliko dana predložili smenu jednog od predloženih ministara, ne zato što smo u bilo kakvom ratu sa Radetom Bastom, nego zato što vizija, politike koju bi da sprovodimo na dalje prosto se razlikuje između nas i njega. Neko od nas izvesno je greši. Vreme će pokazati ko.
Ono što je meni fascinantno to je da se pokušava predstaviti ljudima i građanima Srbije kao da je pukao ne znam kakav rat, kao da se desilo ne znam kakva katastrofa ili, izvinjavam se, ali moram da citiram, da su ministri neka krpa. Ne, nisu.
Ne sporim da svako pamti svoje ministre na način na koji ih je doživljavao kada je imao većinu i kada je imao Vladu, ali danas ministri nisu krpi, ali i jesu u obavezi da zastupaju politiku države koja je utvrđena, pa ako hoćete i politiku neutralnosti, kada je u pitanju situacija u Ukrajini. Iz mnogo razloga i bezbroj puta smo o tome govorili. Ako treba da danas dodatno to objašnjavamo, složićete se da bi bilo gubljenje vremena, ali me ne iznenađuje da neko percipira to kao svađu.
Podsetiću vas, predsedniče, a možda delimo odgovornosti vi i ja – onomad kada se opozicija posvađala, oni su umesto jednog potpredsednika Skupštine unutar koalicije dobili dva, pa sad cene da svaki sukob koji se dogodi je posledica političke trgovine. Ne, kod nas nema svađa, kod nas ima mimoilaženja u mišljenjima, različitih stavova, neprihvatljivih kontra odluka u odnosu na politiku Vlade Republike Srbije koja je kolektivni organ.
Sve ostalo, što je ovde pokušano da bude prezentovano je jedan strah. Od čega? Od toga da ni sami sebi ne veruju da su taj proevropski blok koji zagovaraju naspram nas koji smo zaboga neki drugi blok. Jesmo, autentično i čisto srpski blok i uvek ćemo biti. Politika i prema istoku i prema zapadu, kada je u pitanju naša koalicija, ali i vladajuća većina, bila je vođena isključivo interesima građana Srbije. U tom kontekstu, ako imate strah od gubitka glasova od strane onih koje zovete proevropski nastrojenim građanima iako ja mislim da cela Srbija vrlo precizno ume da odvoji ponudu koju imate od onoga što zaista žele. Ako takav strah postoji, pa vi biste sada da ga nekako pretvorite u dobit na način što ćete nas optužiti da smo antievropejci. Pa, tome bi vam se uvažene kolege smejali danas i istaknuti predstavnici Evropskog parlamenta.
Još nešto ću vam reći. Koliko god se vi nametali kao budućnost Republike Srbije u političkom smislu, oni i dalje kada dođu razgovaraju sa ljudima koji imaju i političkog iskustva i političkog integriteta. Nije sramota rasti do nivoa da postanete političar i ozbiljna politička partija, ali je sramota praviti se da ste veliki, ako ste još u pelenama. To jeste karakteristika za decu, ali u parlamentu ne sede deca, morate izaći iz vrtića i ukapirati da ste predstavnici građanki i građana Srbije u parlamentu, da imate svoju odgovornost i da ne možete da prodajete šarene laže samo zato što će vam neko verovati da ste zaboga večito u nekoj nepravdi. Kalimero ne postoji u Srbiji, ako i postoji nije mu ime srpska opozicija. Hvala vam.