Građani sada kažu - uzeli ste kredit i vidimo na šta ste uzeli kredit, most, škola, bolnica. Na to je otišao kredit. A gde su svi oni kredite koji su uzimani, a ništa nije ostalo? Gde su ti krediti? Kao u onom vicu - da li vidiš most, ne vidim, e tu je provizija. Gde je to?
Čvršće je to što je rekao Aleksandar Vučić i pokazalo se posle tolikog testa vremena da se ništa nije promenilo u srpskoj spoljnoj politici, a vama je to nedovoljno. Vi pevate dodole, političke dodole - hajde uvedite sankcije Rusiji, hajde priznaj nezavisno Kosovo, jer to je jedini način da mi opstanemo na političkoj sceni.
(Gorica Gajić: To mi ne govorimo.)
Apsolutno to govorite, jer vi predviđate da će nešto eventualno, možda u budućnosti, ako, ipak da se promeni.
Da li je to danas tema? Nije. Da li je to neko rekao? Nije. A znate šta je promena? Kada kažete Haški tribunal je deveta rupa na svirali, a onda ode ceo vojni politički vrh jedne zemlje u Hag. E to je promena, ali za tu promenu vi imate razumevanja, jer vama je to u redu, vama je to okej, od devete rupe na svirali do celog vojnog i političkog vrha i to je okej, tu se ne postavlja pitanje, jer to je genijalna misao, a ovde ćete da predviđate šta će da se desi, što se ne događa i ne dešava i kritikujete ono što će se eventualno, možda, ako desiti u budućnosti, jer ste vi to tako videli. Pobogu, ajde malo o činjenicama, najzad.
Hvala.
