Četvrto vanredno zasedanje , 20.07.2023.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/151-23

2. dan rada

20.07.2023

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:15 do 22:40

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Trudiću se da jednako primenjujem Poslovnik na sve, odnosno da niko ni na koga ne viče.
(Tatjana Manojlović: Replika.)
Jednako, npr. vi Manojlović da ne vičete sada. I ne znam šta mi mašete? Jeste li videli da je ovo bila povreda Poslovnika? Niste ili nemate pojma šta znači kada je povreda Poslovnika. Samo dozvolite da završim obrazloženje ovamo.
Dakle, naravno, staraćemo se da niko ne viče ni na koga i da će to da se jednako primenjuje na sve, uključujući i ove koji su išli na more.
Treba li da se glasa za 106.?
Da li je zabranjeno da vičete iz klupa, ako ste išli na more? Pa jeste. Znači, to što ste išli to je vaša stvar, ali vam ne daje pravo da vičete iz klupe.
Koliko vidim, povreda Poslovnika.
...
ZAJEDNO

Ksenija Marković

Demokratska stranka - DS
Povreda Poslovnika član 107. – zabranjeno je bilo kakvo iznošenje privatnih stvari i privatnih informacija. Na šta liči da prozivate ljude što idu na godišnji odmor? Stvarno.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Šta ste sada rekli?
...
ZAJEDNO

Ksenija Marković

Demokratska stranka - DS
Zašto prozivate narodne poslanike koji idu na godišnji odmor? Čemu to služi?
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Ne, ne zbog toga, ništa niste razumeli. Opet ste se isključili sami, da ne bude posle, isključio vas neko.
Nije stvar u tome što ste išli na more, nego u tome što vičete. To je problem. Iz svojih klupa vičete na predsednicu Vlade kada govori. Iz svojih klupa vičete na ministra kada govori. Iz svojih klupa vičete na druge narodne poslanike i zbog toga su reagovali. A, to što ste išli na more, ne menja stvari kada je o pravilima reč mada nešto govori koliko vam je teško.
Idemo dalje.
Doktor Muamer Bačevac je sledeći prijavljeni.
Ili naučite, kada je povreda Poslovnika to ne otvara mogućnost za repliku. Sigurno može Poslovnik da se čita i na plaži.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Muamer Bačevac

Socijaldemokratska partija Srbije
Uvažene koleginice i kolege, uvaženi članovi Vlade, pred nama su jako bitni zakoni koji određuju praktično pravac u kojem će ići i kojim ide ova država. Mogu da kažem da smo u zadnjih pet godina svedoci jedne fantastične izgradnje, pre svega da dolazim iz polja zdravstva, zdravstvenih ustanova, građeni su klinički centri, grade se bolnice i to je nešto što treba pohvaliti i nešto što se ne može ne videti.

Sa druge strane moramo znati da sve te bolnice, svi ti klinički centri, sve te zdravstvene ustanove nisu samo nikle, to je trebalo isplanirati, to je trebalo isfinansirati. Jedan od zakona o kojem danas raspravljamo i nadam se da ćemo ga jednoglasno usvojiti jeste ovaj Zakon o sporazumu sa Evropskom bankom koji nam odobrava, praktično Evropska banka dalju tranšu finansiranja dalje izgradnje naših zdravstvenih ustanova sa još 200 miliona eura. To je izuzetno značajno, pogotovo za one krajeve u kojima je započeta rekonstrukcija bolnica ili zdravstvenih centara.

Podsetiću, 2019. godine dobili smo prvu, potpisali i mi ovde u Skupštini takođe potvrdili jedan sličan ovakav sporazum sa evropskim prijateljima koji su nam i tada opredelili 200 miliona eura, a država je sa 150 miliona eura ušla u prvu fazu i oko 350 miliona eura je ušlo u proces i krenula je rekonstrukcija kliničko bolničkih centara, domova zdravlja i drugih bolnica u celoj Srbiji. To je u Beogradu najočiglednije.

Moramo nastaviti dalje i drago mi je što smo od Banke za razvoj evropskog saveta dobili odobrenje da povučemo još 200 miliona eura i drago mi je što je država odlučila da poveća i svoj udeo i da nastavimo izgradnju, dogradnju, adaptaciju i sve te radnje koje idu u pravcu izgradnje jednog ravnomerno razvijenog zdravstvenog sistema u našoj državi.

Stoga mislim da nećemo imati dilemu da podržimo ovaj sporazum, pogotovo mi koji dolazimo iz delova države u kojima zdravstvena zaštita i zdravstveni odgovor kaska za Beogradom, Novim Sadom, Kragujevcem ili Nišom. Drago mi je što je na primer u Novom Pazaru pre par meseci započela rekonstrukcija, adaptacija i obnova izgradnje novih zgrada opšte bolnice, reč je o milionskim ciframa, o preko pet milijardi dinara, odnosno 44 miliona eura samo za gradnju strukture, odnosno prostorija i očekujemo više od 20 miliona ulaganja u opremu.

Naravno uz to nije Novi Pazar usamljen, ići će rekonstrukcija za mene izuzetno bitnog Dedinja, stare zgrade u Beogradu. Onda GAK u Kliničkom centru koja je izuzetno pritisnuta i zaista oronula i brojnih bolnica i domova zdravlja širom Srbije. Naravno da me najviše raduje što će se to desiti u Novom Pazaru, jer novopazarska bolnica opslužuje preko 300 hiljada ljudi. Ovi kapaciteti koje imamo su zaista do sada bili jako skromni.

Drago mi je što idemo u pravcu, nadam se, otvaranja i petog kliničko-bolničkog centra u našoj državi.

Ja sa terena, pošto radim svaki dan u toj bolnici, mogu da vam kažem da radovi idu fantastično, jako brzo i da se spremamo za dve i po godine da završimo ovaj proces. Istovremeno, menadžment moje bolnice je uposlio, uz dobru saradnju sa Ministarstvom zdravlja, preko 100 mladih ljudi. Već su skoro svi otišli na specijalizacije. Tako da se nadamo, idemo u dva koloseka, koja se nadam će se susresti za tri godine i izgradnja i dogradnja i adaptacija moje bolnice će prerasti u izgradnju kliničko-bolničkog centra.

Ja imam pred sobom pravilnik koji smo i mi izučili i mogu da vam kažem da smo mi blizu toga. Naravno da me raduje što imamo pomoć od Vlade i od samog predsednika države da idemo u ovom pravcu, jer će ovo biti prvi kliničko-bolnički centar van Beograda. To je velika stvar za ovu zemlju, a pogotovo za građane moga kraja.

U svakom slučaju, mi planiramo da imamo dovoljno radne snage. Imaćemo dovoljno obrazovanih ljudi, imaćemo dovoljno specijalista, imaćemo, obzirom da je za formiranje kliničko-bolničkog centra neophodna i određena oprema, i to ćemo dobiti i prostorije ćemo dobiti. Imamo i lekare, odnosno profesore koji su u nastavi. Planiramo da formiramo kliniku, pošto da bi postojao kliničko-bolnički centar, on mora imati makar jednu kliniku i nekoliko bolnica. Planiramo da otvorimo kliniku za internističke bolesti. Mislim da je jako realno da se nakon tri ili četiri godine ova dva pravca susretnu i da dobijemo toliko željeni taj kliničko-bolnički centar u Novom Pazaru.

U svakom slučaju, država puno radi na obnovi i podizanju zdravstvenog sistema, ali moramo da kažemo da uz to imamo veliku podršku naših evropskih prijatelja, jer ako pogledate strukturu uloženih novaca, više od 64% novca će ići iz pomoći, kredita Evropske banke, odnosno evropskih institucija.

Dalje, želim da se osvrnem i na ovaj Predlog zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se upućuje novčana pomoć. To je jedan dobar kontinuitet koji mi posvećujemo, pre svega, u ovom slučaju mladim ljudima, u ovom slučaju najmlađim ljudima i to mnogo znači ljudima koji imaju veliki broj dece. Pričali ste o natalitetu. Eto, ja dolazim iz kraja koji ima odličan natalitet i sigurno da mnogo to znači ljudima davanje sredstava u septembru pred samu školsku godinu i izuzetno je značajno, pokazujemo jednu zaista vrhunsku solidarnost i podupiremo porodicu, što je tradicija u ovoj našoj državi.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i poslanici, mnogo toga je zamerano i može se zameriti ovoj vlasti i ovoj koaliciji uglavnom, ja mislim, neopravdano, ali jednu stvar niko ne dovodi u pitanje, a to je stabilizacija ekonomskih prilika i zaista jedan dobar ekonomski status koji u ovom trenutku ima naša država, a to nije bilo lako uraditi, jer za prave političare, politika je uvek sluškinja ekonomije. I samo oni političari koji uspeju da stabilizuju ekonomiju i privredu pokazuju vrhunski kvalitet i vrhunski patriotizam.

U tom smislu, ova stabilizacija našeg rada naše koalicije je napravila sve preduslove da i ovaj put, kao i mnogo puta, pomognemo svim našim kategorijama građana. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Hvala i vama.
Sada određujem redovnu pauzu.
Nastavljamo za 60 minuta.
(Posle pauze)
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Nastavljamo sa radom.
Reč ima Vladimir Gajić.
...
Narodna stranka

Vladimir Gajić

Narodna stranka
Hvala, predsedniče.

U javnosti Srbije, na neki način, kao šok je doživljena činjenica da ćemo ovih dana raspravljati o predlogu Vlade u vezi dodatnog zaduženja po osnovu kredita, zajmova ili garancija za dodatnih milijardu i skoro 300 miliona evra.

Dodatak tome je bila i ona izjava predsednika Republike, koji je rekao da mi imamo na računu keša oko pet milijardi evra, što malo koja država u svetu ima, ako sam ga dobro citirao, a ako nisam, nije bilo zlonamerno.

Ove izjave su možda dobre za lakoverne građane, koji bi mogli da pomisle da su naše finansije u fenomenalnom stanju, da imamo toliko keša i da nema nikakvih problema. A ilustrativno bi bilo, da ljudi mogu da zamisle kako to izgleda u realnom životu, to je kao kada bi se hvalili da imate velike pare na vašem računu, ali sutradan, kada morate da platite struju, da vam ne bi isključili, da platite kredite prema banci, da snosite druge svoje račune da ne bi došli pod udar izvršitelja i onda se nađete u situaciji da vam taj veliki keš koji imate na računu nije dovoljan, nego morate da se zadužujete.

Da bih bio jasniji, podsetiću na neke stvari iz našeg Zakona o budžetu. Taj Zakon o budžetu je prilično jasno odredio nevesele obaveze Srbije koje mora da izmiri u 2023. godini. U članu 1. tog Zakona na rashodnoj strani kao obaveze po otplati kamate i pratećih troškova zaduživanja to je negde oko 1,225 milijardi evra za 2023. godinu. U članu 2. Zakona o budžetu se ukazuje na potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita, otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim zajmodavcima za direktne i indirektne obaveze Republike Srbije, što je ukupno kad se prevede ovaj veliki dinarski iznos oko 7,842 milijarde evra. U istom članu se dalje precizira, sada da ne navodim, na koji način je bilo planirano da se ta sredstva pribave i ukupno, kada se to opet prevede u evre, radi se o iznosu od oko 10,637 milijardi evra. Istina, naglašava se da su to maksimalna sredstva, koja će da budu gornja granica zaduživanja i ukoliko se ostvare predstavljaće, kako je rečeno tamo, pozitivnu promenu stanja na računu.

Sve u svemu, Srbija mora da obezbedi 1,225 milijardi evra za kamate i 7,8 milijardi evra za pokrivanje budžetskog deficita i vraćanje zajmova kredita itd, da ne bi otišla u bankrot. To je razlog zaduživanja. Znači, situacija je krajnje ozbiljna, iako nas vlast ubeđuje da nikad nije bolja. Spoljni dug takođe raste. On se ne vraća iz BDP-a, on se ne vraća iz neke novostvorene vrednosti, iz nekog viška koji imamo.

Pored budžetskog, tu je i ogroman spoljnotrgovinski deficit, koji je negde oko sedam milijardi evra. On se takođe stalno reprogramira i vraća iz novih kredita. Sada je situacija za državu pogoršana. Ranije su bile niske kamate, sad više nisu niske kamate, pa je i to problem.

Naravno, spas je morao da se traži preko MMF-a, pre svega zbog spasavanja javnih finansija, ali i zbog spasavanja energetskog sektora. Saradnjom sa MMF-om ni jedna država ne može da se pohvali u Evropi. Ako imam tačan podatak, to su samo, pored Srbije, Severna Makedonija i Moldavija. Saradnja sa MMF-om je obično nešto što preostaje državama koje su u dosta očajnom finansijskom i ekonomskom stanju. To je pravo poređenje. Nije pravo poređenje ovo što vi dajete kako je veći stepen zaduženosti u odnosu na Srbiju Nemačka. Mogao je ministar Mali da stavi i Ameriku, ona je još zaduženija. Ne znam koliko su mnogo zadužene Japan, Francuska. Ali, to su ekonomije koje imaju toliku snagu da mi i naši građani objektivno to ne možemo ni da sagledamo. Znači, ovo je nešto gde Srbija može da se poredi.

Ono što ja mislim da je legitimno, a vidim da vi danas na bilo kakvu kritiku imate jednu vrstu alergije, niste u stanju da podnesete bilo kakvu kritiku. Kritika neki put može da bude i neosnovana, ali to ne mora da kod vas izaziva uvek ljutnju i potrebu da diskvalifikujete, na neki način i uvredljivo govorite prema opozicionim poslanicima koji iznose kritiku. Jednostavno, vama kao partiji na vlasti i odgovara ako imate kritiku koja je neosnovana. Ne morate da se ljutite zbog toga.

Ono što je legitimno, jeste da se ja, recimo, kao predstavnik ili jedan od predstavnika opozicije u ovom parlamentu brinem da Srbija korača ka jednom dužničkom ropstvu i to je jedan problem podjednako težak i za vas koji ste na vlasti i za nas koji smo opozicija i za sve građane ove zemlje. Jer, ako idete na to da pokušavate da obezbedite da Srbija bude suverena, neutralna, nezavisna zemlja, to je nemoguće ostvariti u situaciji kada se nalazite de fakto u nekoj vrsti dužničkog ropstva.

Kad je u pitanju ovaj glavni zakon koji danas brani ministar Vesić, ja sam imao, tako da kažem, preuzeo sam jednu obavezu od Advokatske komore Srbije da zastupam ovde primedbe koje je Advokatska komora Srbije dala još u onom periodu kada je ovaj zakon bio u fazi nacrta. Međutim, video sam da je u Predlogu samo došlo do prenumeracije. Te primedbe su se odnosile na odredbe člana 27, bile su suštinske i vrlo ozbiljno i temeljno izanalizirane. Vidim da je Ministarstvo to prihvatilo gotovo doslovce, tako da o tome ne treba više da govorim kada su u pitanju primedbe koje je dala Advokatska komora Srbije.

Ono na šta bih ukazao ministru, a što se takođe nalazi u tim komentarima Advokatske komore Srbije, jeste da je loša praksa da neke probleme koji su uočeni u praksi i o čemu ste vi govorili u zadnjih 10-15 godina, kada su u pitanju razni problemi zbog kojih se i menja ovaj zakon, da je vrlo važno da se ne dira u ono što su standardi Zakona o standardima, svojinski propisi.

Dakle, zakonodavac mora da ima u vidu da je neopravdano prekinut rad na dovršetku građanskog zakonika. Mislim da Srbija sebi ne sme da dozvoli, jedan veliki profesor Pravnog fakulteta, Slobodan Perović je umro, i nakon njegove smrti i nakon te ogromne energije i znanja koje je on upotrebljavao, da rad na tom građanskom zakoniku, koji je, mislim, ključan kada je u pitanju uopšte razvoj srpskog društva u tom pravdu, na tome ne treba stati. Eto, to je ono što sam hteo da kažem danas u ovom svom izlaganju. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Najpre jedno obaveštenje.
Saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, danas će Narodna skupština raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da što pre usvoji akta iz dnevnog reda ove sednice.
Sada reč ima sledeći prijavljeni, a to je Života Starčević.