… kada je donet zakon.
Prema tome, ja vam sada kažem, kada je doneta odluka o konverziji, a ima među vama ljudi koji verovatno znaju ili mogu da čuju kako je to bilo, a tada je doneta i apsolutno nisu imali nikakve podatke od lokalnih samouprava o kom broju lokacija se radi, nikakve podatke o kom broju kvadrata se radi i to je tako doneto. Pričali su o tome da će se naplatiti milijarde i na kraju smo došli do 30 miliona evra.
Čuli smo juče predsednika opštine Ćuprija, gde čovek kaže da je njegova opština zaradila 30 hiljada dinara za 12 godina. To je nešto što se desilo. Prema tome, ako već tražite analizu, a kažem jedina moguća analiza koju sam ponudio… Vrlo sam pošteno rekao o koliko se lokacija radi i rekao sam na javnom slušanju da nisam siguran da su to sve lokacije, jer nisam siguran da su sve lokalne samouprave dobro uradile posao, jer ima onih koji rade bolje i onih koji ne rade dobro. To je do sada cifra od oko pet hiljada lokacija i da te lokacije nisu, nažalost, mislim, to sve lokacije i da ćemo tek videti šta ćemo tu još dobiti.
Prema tome, zarobili smo najmanje pet hiljada lokacija zbog zarade od 30 miliona evra za 12 godina, što naravno nema nikakvog smisla.
Kada pričamo o tome da je 6%, kada sam vam rekao da je skoro 94% ovih konverzija urađeno bez naknade, pa nije svaka konverzija u istom, ne možete to da delite, ima tu dobra proporcija. Znači, 6% i 94%, pričamo o broju, a ne o broju kvadrata.
Tačno je, rekao sam da ćete dobiti broj kvadrata. Dobićete ovako – postavite poslaničko pitanje, organ koji ima, koji mi je dao podatak da je zarađeno 30 miliona tačno zna o kom broju kvadrata se radi i to nikakav problem nije.
Pričali smo o Sajmu i pričali smo o drugim objektima. Rekao sam vam da tu nema konverzije i rekao sam vam da ću vam tu analizu dostaviti i da ćemo neformalno uraditi analizu. Opet vam ponavljam – po postojećem zakonu zemljište ispod objekta nije predmet konverzije. Zemljište za redovnu upotrebu nije predmet konverzije, a na Sajmu imate samo zemljište ispod objekta, a zemljište za redovnu upotrebu su vam parkinzi i zemljište za redovnu upotrebu su putevi, a tamo nemate ništa od toga. I, zato tu bi bila konverzija ravna nuli, kao što bi bila, nažalost, i to vam kažem, kažem nažalost jer je zbog toga donet zakon, konverzija za Luku Beograd, kad bi se uradio urbanistički akt to bi se videlo, bila bi ravna nuli.
Ali, u svakom slučaju ja moram da vam kažem da zaista ne mogu da razumem vašu želju, i to sam vam rekao na javnom slušanju. Ja sve razumem, vašu energiju, i učestvovali ste vrlo, kako da kažem, pokušali ste i dali ste amandmane, ja to sve poštujem, pričali smo o otvorenim blokovima i taj amandman je u međuvremenu stigao i taj amandman je prihvaćen, znači možemo da rešavamo neke stvari. Rekao sam vam da razumem tu primedbu.
Drugo, nemojte govoriti o tome da su na javnom slušanju učestvovali lobisti. Morate da shvatite da ovo društvo se sastoji iz različitih organizacija. Na javnom slušanju su bili kako predstavnici određenih organizacija, tako su bili i novinari koji se bave ekonomijom, ali su bili i predstavnici američke Privredne komore, koja je inače izrazila želju da razgovaramo o ovome, bili su predstavnici Privredne komore Srbije, bili su predstavnici Savete stranih investitora, a to što te institucije čine različite kompanije.
Ja mislim da je bilo dobro da čujete od jedne od tih kompanija da im stoji investicija, kako su rekli, ajde ispravite me vi, između 600 i 800 miliona evra jer ne mogu osam ili devet godina da urade konverziju. Mislim da je bilo dobro svi to da čujemo, jer ja mislim da je za taj grad dobro da dođe investicija, evo, od najmanje 600 miliona evra. Ima i među vama poslanika iz tog grada. Tu će se zaposliti 200, 300, 400 ljudi, ne znam, ali će sasvim sigurno biti bolje da ti ljudi imaju posao. Mislim da je to interes svakoga. To ste čuli i dobro je da čujemo kako pričaju oni privrednici koji kažu koje su probleme imali u konverziji. Kao što sam vam pošteno ispričao problem za koji mi je rekao gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić, gde kada sam bio u Pirotu koji mi je pokazao tu lokaciju i rekao – ne možemo da gradimo intermoderni terminal zato što ovaj deo lokacija koja je firma u stečaju. Stečajni upravnik nema para, a i ne može bez saglasnosti sudije i poverilaca da uradi konverziju. Mi koji smo jedini mogući kupac, kao grad, niko drugi to ne želi da kupi, jer taj deo lokacije bez ostalog dela nema nikakvog smisla, znači samo grad može da kupi, a gradu treba da bi imao jednu celinu, ne može da reši ne znam koliko godina unazad. Ja mislim da bi za taj Pirot bio dobar jedan intermoderni terminal, kao što bi verovatno bio dobar i za mnoge druge gradove.
Ajmo da rešavamo probleme. Sve ja razumem, ništa u životu nije idealno i ni jedna mera i ni jedan zakon sigurno nije idealan i uvek ima potrebe da se zakoni menjaju, ali smo svi videli da ova mera ne donosi nikakve rezultate, ali apsolutno nikakve rezultate. Pošto ne donosi rezultate, onda treba da je menjamo.
Žao mi je što gospođa Danijela Nestorović nije tu, ali ja se nadam da ćete joj vi preneti, pošto je postavila nekoliko pitanja, pošto je zaista njena diskusija bila vrlo konstruktivna. Ona je, opet vam kažem, bez obzira na to, i vi ste učestvovali konstruktivno u diskusiji, zato ne vidim zašto je to bila farsa. I Danijela je bila na, gospođa Nestorović je bila takođe na javnom slušanju i takođe dala svoje primedbe i učestvovala je u ovome. Postavila je ona, takođe, nekoliko pitanja.
Prvo pitanje je bilo u vezi 630, i to je dobro što je pitala, jer mislim da je u stvari ukazala na jedan problem koji se dogodio priliko donošenja zakona. Ona se setila da se tada, pričamo o 2015. godini, ona se setila da se tada pričalo o mogućoj naplati od 630 miliona evra, da je to bila neka procenjena vrednost koliko može da se naplati od naknade, odnosno konverzije uz naknadu. Na kraju se ispostavilo da od tih 600 miliona evra, 630 milina smo došli do 30.
Znači, pokazalo se da to ne pije vodu, da kažemo srpski, odnosno da ta mera ne funkcioniše. Dobro je što se gospođa Nestorović toga setila. Gospođa Nestorović je pitala za poljoprivredu i žao mi je što nije tu, jer moram da joj kažem, ona to sigurno zna, da predmet ove konverzije, građevinsko zemljište, a ne poljoprivredno zemljište i iz konverzije su izuzeti zemljoradničke zadruge. Znači, tu ne može da se vrši konverzija bez naknade, sportska društva, stambene zadruge, kao i ovi otvoreni blokovi koji će biti prebačeni na lokalne samouprave.
Što se tiče iz Aneksa G, sukcesije između država, što se tiče tih sportskih društava, zemljoradničkih zadruga i stambenih zadruga, oni čekaju svoje posebne zakone koji treba da urede te odnose i zato su izuzeti sada iz konverzije. Znači, poljoprivredno zemljište nije predmet konverzije i nije predmet ovog zakona, ono je predmet zakona koji dotiče poljoprivedu.
Ja znam na šta je mislila gospođa Nestorović kada je pominjala Hrvatsku, jer tamo je 1. jula istekao, tamo je bio prvo sedam pa tri godine moratorijum na kupovinu zemljišta i sada se vodi velika rasprava tamo oko toga, ali pošto sam čitao nešto o tome, da vam kažem, ispostavilo se da taj moratorijum, recimo, nije dao nikakve rezultate Hrvatskoj zato što nisu imali prodaju zemljišta, ali su zato domaći ljudi za male pare kupovali zemljište i sad će ih preprodavati nekom drugom. Čak se u toj raspravi koja se vodi, oni pričaju o tome, kako zemljište za poljoprivredu kupovali su ljudi koji se ne bave poljoprivredom. Znači, očigledno, sam moratorijum kao moratorijum nije dao rezultate. Da ne ulazimo sada u neku drugu zemlju, znam šta je bio motiv za pitanje.
Znači, poljoprivredno zemljište se rešava zakonima koji regulišu poljoprivredu. Ovo je zakon koji reguliše samo građevinsko zemljište, a sami znate da pretvaranje poljoprivrednog zemljišta je takođe posebna procedura koja je takođe regulisana posebnim zakonom i to nije moguće uraditi tek tako.
Gospođa Nestorović je pitala još jednu stvar. Pitala je koliko je naplaćeno naknade za „Beograd na vodi“? To nije, da vam kažem, u nadležnosti mog Ministarstva, mislim formalno jeste zato što sam ja zadužen…
(Aleksandar Jovanović: Fonda za razvoj…)
Samo gospodine Jovanoviću da odgovorim do kraja. Nema to veze sa Fondom za razvoj.

Jovanoviću, već sam rekao za to vikanje, rekao sam nešto već.

To nije u nadležnosti mog Ministarstva, suštinski, jer to naplaćuje Direkcija za građevinsko zemljište Grada Beograda.
Ja sam se raspitao, do sada je naplaćeno, odnosno obračunato 177 miliona evra na ime naknade za građevinsko zemljište. Kao što sami znate, prema ugovoru kompanija „Beograd na vodi“ ima obavezu da gradi javnu infrastrukturu prema zahtevu Beograda i to se gradilo. Onaj kej koji koriste svi Beograđani je građen tako, Savski trg je građen tako, zgrade one stare pošte u Savskoj će biti pretvorena u objekat kulture takođe od njihovih para, uređenje ulice, uređenje fasada. Znači, to se sve radi prema ugovoru.
Do sada je urađeno radova za 78 miliona i u toku je primopredaja radova za 52 miliona što znači da je do sada Grad Beograd, kad se to bude završilo, dobio vrednosti radova od 130 miliona evra i ostaje do 177 miliona da grad uputi određene zahteve šta treba još od javnih sadržaja i od javnih objekata da se uradi kako bi naravno se ta naknada u skladu sa dinamikom izvršenja ugovora završavala. To je inače odgovor za gospođu Nestorović.
Hteo sam još da se osvrnem na jednu diskusiju gospodina Gajića, on nije tu, ali nema veze, sigurno će mu neko preneti, gospodin Gajić je rekao jednu stvar, da je zamoljen od strane Advokatske komore da prenese određene primedbe na zakon, da je u međuvremenu video da su te primedbe postale deo zakona. E to je ono što sam ja govorio, samo zbog toga želim da to istaknem, zato što je to potvrda da je bila dobra i eefektivna javna rasprava, zato što sam vam rekao da smo na javnoj raspravi dobili preko 600 različitih predloga, a da smo usvojili oko stotinu. Jedan od tih predloga je upravo i taj koji je dala Advokatska komora, što znači da je rasprava vođena, da smo slušali druge predloge i da ono što Radna grupa koja je pisala ovaj zakon nije predvidela, bili smo spremni da uvažimo na pravi način.
Jedna od tih priča je bila i to zna gospodin i Nešić i Niketić, pošto su oni bili juče na javnom slušanju, kada postoji javno slušanje, ja sam razgovarao sa ljudima iz određenih nevladinih organizacija ili udruženja građana, više ne znam sa kojima smo razgovarali o otvorenim blokovima. Tada sam im rekao da ćemo to dodatno precizirati i videćete sada da je dodatno precizirano ono što sam im tada rekao.
Nijednog časa nije bila namera da se to radi u otvorenim blokovima i da se to zemljište koje koriste ljudi, ona nije formalno javna površina, ono se koristi kao javna površina, da se na bilo koji način uzima već da se prebaci na lokalnu samoupravu, koja sa tim treba da upravlja i u nekom dogovoru sa građanima odlučuje šta će sve tu biti.
Prema tome, i drago mi je zbog toga, i zahvalan sam gospodinu Gajiću, zato što je upravo to pomenuo jer je to dokaz da smo imali dobru javnu raspravu. Ne kažem da je apsolutno sve iz javne rasprave prihvaćeno i nikada neću biti ministar koji će tvrditi da je svaki zakon koji sam predložio idealan i da je svaki zakon najbolji. On je najbolji u ovom trenutku, što ne znači da vremenom, kada se bude pokazalo nećemo menjati neke stvari.
Mi smo ovaj postojeći zakon menjali zbog mnogih problema kojih je bilo u praksi. Zato smo uveli između ostalog da se uvede osiguranje trećim licima, koje mora da ima investitor, polisu osiguranja kada se desi neka šteta na susednim zgradama, da mogu da se naplate ljudi, da ne čekaju sudske presude. Zato smo uveli da prilikom dobijanja upotrebne dozvole, odnosno pre dobijanja mora da se da dokaz o kretanju građevinskog otpada. Uveli smo zelene sertifikate, koji su ogroman napredak za Srbiju. Uveli smo obaveznost energetskih pasoša. Za 10 godina će se svaka nekretnina u Srbiji prodavati samo uz energetski pasoš. Mislim da je to veoma važno i da nema poslanika u ovoj Skupštini koji ne misli da je to važno, zato što ćemo na taj način onaj ko prodaje daće tačnu informaciju onome ko kupuje šta kupuje, kakvo je energetsko svojstvo te zgrade.
Uveli smo obaveznost na priključenje na infrastruktru uz obavezu lokalnih samouprava da ne mogu da naplate priključak, već samo rad, materijal i rad, kako se ne bi dešavale situacije da opština neka ili grad ili Republika sprovedu kanalizaciju a da neki ljudi ne žele da se priključe na kanalizaciju, što smatramo da je normalno. Iz toga smo izuzeli samo obnovljive izvore energije.
Uvodimo elektromobilnost. Bilo je jedno pitanje malopre, mislim da ste to vi gospodine Nešiću, u vezi osoba sa invaliditetom. Znači, mi smo prihvatili, to sam rekao na javnom slušanju, prihvatili smo zahtev gospođe Brankice Janković, koja je tražila od nas da omogućimo kroz zakon, i to smo kroz zakon omogućili, da kada su u pitanju rampe za invalide ne mora da se dobije saglasnost svih vlasnika parcele, već većinska saglasnost, jer je zaista bilo problema u praksi da jedan čovek, jedna osoba, ne želi da da saglasnost i da zbog toga neko ne može da dobije rampu za invalide.
Pored toga ćemo kroz tehničke norme bliže odrediti obavezu inkluzije za izgradnju dečijih igrališta, za izgradnju parkova i za izgradnju samih objekata, što je tačno da su neki investitori izbegavali. Zato ćemo kroz tehničke norme, kroz podzakonske akte to vrlo striktno da uradimo. To je nešto što ćemo sasvim sigurno da urediti, jer zakon kada se donese, to nisu sva pravila, iza njega slede podzakonski akti, koji bliže uređuju šta ćemo sve raditi.
Na kraju bih voleo samo da se osvrnem na jednu stvar, zato što više puta se govori o ovom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju, oko toga kako se neko privileguje u odnosu na neke druge ljude. Moram da kažem da svaki Zakon o ozakonjenju, ali ovo nije prvi zakon, ima među vama poslanika koji su u politici po 20, 30 godina i sve vreme njihovog, mog i većine poslanika ovde staža postoje neki zakoni o ozakonjenju. U ovoj zemlji je postojalo do sada, ja pamtim, bar tri ili četiri Zakona o ozakonjenju i znam kako je to izgledalo, i nijedan zakon nije uspeo. Kada budemo pričali o ozakonjenju, razgovaraćemo o tome zašto ti zakoni nisu uspeli, a nijedan od tih zakona nije bio loš, i nisu bili toliko teški uslovi za ljude i svaki zakon je imao blaže i blaže uslove i dalje imamo isti problem.
Prema tome, kada pričamo o ozakonjenju, to nije problem od juče, to nije problem od godinu dana, to je problem od pet godina. Vi možete, stariji poslanici ovde pamte da se osamdesetih godina pisalo o Kaluđerici kao najvećem bespravnom naselju na Balkanu. To je, kada čitate izveštaje iz novina iz tridesetih, dvadesetih godina, videćete da se u Beogradu na sednicama gradske uprave pričalo o bespravnoj izgradnji, o problemima sa kanalizacijom i problemima sa kaldrmisanjem. Znači, to postoji duže od 100 godina.
Mi ćemo taj problem morati da rešimo zajedno, u rešavaćemo ga tako što ću ja, kao ministar, i to vam sada kažem, izaći sa predlogom rešenja tog problema.
Mi ovim izmenama i dopunama zakona ne rešavamo ozakonjenje, ne rešavamo status objekta o ozakonjenju. Mi rešavamo samo mogućnost da se ljudi koji žive u nezakonito izgrađenim objektima priključe, priključe na infrastrukturu, a to su vam presude Suda za ljudska prava u Strazburu.
Uostalom, pogledajte kako svi, ne znam, možda se vi ne sećate, ali ima poslanika koji se sećaju, kada je rađena Gazela, tada je bio gradonačelnik, koliko se sećam, Dragan Đilas, kakvi su problemi bili oko raseljavanja romskog naselja koje je inače potpuno bespravno. Traženo je da se reši, traženo je da se raseli naselje u skladu sa svim evropskim normama iako je bilo bespravno, jer su to evropska pravila i do tada, dok to nije završeno, novac nije pušten Gradu Beogradu, odnosno Republici Srbiji.
Ja sam u Beogradu zatekao, posle gospodina Đilasa, program koji se zove „Sagradimo dom zajedno sa EU“, gde smo rešili problem. Oni su počeli, mi smo završili, rešili problem preko 2000 Roma i Romkinja, koji su dobili ili stanove, nešto je bilo u Mislođinu, nešto je bilo Orlovskom naselju, neke su zgrade građene u drugim delovima Beograda. Rešavali smo i kroz kuće, jer je to bio program koji je Grad Beograd prihvatio. Prema tome, to se smatra za osnovno ljudsko pravo.
Nama će svaki međunarodni kreditor reći da morate da rešite na trasi čak i one koji su nelegalno, a Evropski sud za ljudska prava je stao na stanovište da su struja i voda osnovna ljudska prava i da ne smeju da zavise od statusa objekta.
Prema tome, mi samo dajemo mogućnost ljudima da se priključe, da plate priključke legalno. Da li imaju tehničke uslove, to procenjuje onaj koji priključuje. Dajemo mogućnost da to uradi za mesec dana i to nema nikakve veze sa, ne prejudicira odluku o ozakonjenju.
Prema tome, ovo je humanitarna mera. Nemojte biti protiv toga jer to nije u redu. Svako je mogao da se nađe možda u takvoj situaciji i to nije rešavanje problem ozakonjenja. Znači, ozakonjenje je potpuno drugo pitanje i to je nešto što vas zaista pozivam da svi za to glasamo, jer zaista ne vidim razloga da se taj zakon ne podrži.
Na kraju, ja verujem da kroz javnu raspravu i verujem da kroz javno slušanje i verujem da kroz dijalog možemo da dođemo do dobrih rešenja kada su u pitanju različiti zakoni. Razumem da postoji veliko interesovanje za Zakon o planiranju i izgradnji, jer to je posle Zakona o budžetskom sistemu možda najvažniji sistemski zakon u zemlji i to zaista razumem i to mi je potpuno jasno, ali vas molim da budemo kao Skupština hrabri i da prekidamo sa praksama koje se u državi nisu pokazale dobrim.
Mi od 2009. godine imamo konverziju uz naknadu. To je institut koji se pokazao lošim. Zato prekinimo sa lošim praksama, hrabro ulazimo u nova rešenja jer naša obaveza ovde je da radimo u interesu građanka i građana i da omogućimo da se naša zemlja razvija. Hvala.

Nikola Radosavljević ima reč.

Zahvaljujem predsedniče.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministri i poštovani građani Srbije, na samom početku gospodine ministre Vesiću ja sam u dilemi. Ne znam da li je prethodni narodni poslanik iz opozicije bio na javnom slušanju ili nije bio na javnom slušanju, pošto je on ovde, mogli smo svi da čujemo, rekao da nije bio. Vi kažete da je bio. Moje kolege narodni poslanici kažu da jeste bio, da je čak i govorio, pa ja sada stvarno ne znam da li možemo na osnovu izlaganja koje je imao narodni poslanik, prethodni narodni poslanik, bilo šta više da mu verujemo iz razloga što on ne govori istinu i na ovakve, da kažem, stvari, a kamoli nešto ozbiljnije.

(Aleksandar Jovanović: Bravo.)

Tako je. Jeste. To je tačno.

Jovanoviću, prekinite da vičete. I što vi i Zelenović vičete na smenu? Jeste li se razišli oko Kosova? To rešite kod kuće.

Morate da govorite istinu da bi vam građani Srbije verovali. To je osnovno što trebate prvo da radite.

Danas na dnevnom redu imamo 30 tačaka i ja bih se osvrnuo na nekoliko koje su značajne po meni za građane Srbije, a pre toga bih želeo da kažem da su javne finansije kod nas u Srbiji stabilne, da je javni dug ispod nivoa Mastrikta koji iznosi danas 51,7% a do kraja godine biće 50,5%.

Nivo Mastrikta se izračunava i javni dug se izračunava u odnosu na naš BDP i to je ono što je veoma važno i što građani Srbije moraju da znaju. Mi moramo da podsetimo i građane Srbije da 2012. godine BDP iznosio je 33,4 milijardi evra, danas odnosno u 2022. godini on je iznosio nešto više od 60 milijardi evra, a do kraja godine očekujemo da će biti oko 68 milijardi evra, što ukazuje da je to više nego duplo u odnosu na 2012. godinu.

Mi stalno pričamo, odnosno narodni poslanici iz opozicije stalno pričaju o nekakvim zaduživanjima, ne pričaju o investiranju i investicijama. Pa, poređenja radi mnoge evropske države koje su jake države poput Nemačke, Francuske i Italije imaju veći javni dug nego naša Srbija. Sada, kada kažete da neka država duguje dve hiljade i 400 milijardi evra da ima javni dug, vi pomislite možda je to Grčka, možda je to neka država koja je propala, koja u bankrotu, ali ne, mi govorimo ovde o državi, o Saveznoj Republici Nemačkoj koja je jedna od lidera i vodećih država ne samo u Evropi nego i u svetu. Ali, njihov javni dug u odnosu na BDP je negde oko 60%.

Kao član Odbora za finansije stalno sa našim kolegama iz opozicije pokušavamo da se objasnimo da nikada ne treba da gledaju apsolutni iznos duga, nego treba da uporedimo naš javni dug sa BDP, jer mi kredite ne uzimamo da bi se zaduživali i da bi ih bacali bezveze. Mi kredite uzimamo da ulažemo u infrastrukturu, da ulažemo u investicije i da utičemo na rast BDP i da utičemo na kvalitet života naših građana Srbije.

Neki narodni poslanici očito kada kritikuju nas iz vladajuće stranke žele da kažu, a i sad smo čuli da je bitno da se ulaže u nauku u tehnologiju, ali na tom istom Odboru za finansije, isti ti narodni poslanici nisu želeli da glasaju i da podrže unapređenje naučno-tehnološkog parka i u Čačku, i u Kragujevcu i u Nišu, to je njihova u stvari briga za naučno – tehnološki park i za mlade.

Želeo bih da kažem još vezano za zakon koji je po meni jedan od bitnijih, a to je Zakon o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć. Ovim zakonom stvaramo sve uslove da isplatimo 10.000 dinara za svako rođeno dete nakon 21. novembra. Želim da kažem da Vlada Republike Srbije radi odlično, da će narodni poslanici sa ove strane uvek da podrže rad svih ministara i Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. Zahvaljujem svima.

Nema nikakvog razloga, ali eto slušam vas.

Zahvaljujem predsedavajući, ja mislim da ima razloga s obzirom da me je gospodin Vesić više puta pomenuo, ali svakako se zahvaljujem na prilici.

Gospodine Vesiću, došao sam na javno slušanje, jer je to bila jedina šansa da razgovaramo. Pre dva meseca i dva dana ste dobili spisak ljudi koji su zainteresovani da pričaju sa vama i da organizujemo javno slušanje. Imam pitanje – šta ste čekali dva meseca i dva dana? Zašto niste organizovali? Moj zadatak kao političar i vaš zadatak je da obezbedimo da se struke suoče, jel tako i da razgovaraju, vi to niste uradili. A onda ste uradili zadnjeg dana i nije bilo vremena, slažem se da nije bilo vremena, ali trebali smo da nađemo vreme i načina da čujemo sve koji su želeli nešto da kažu i da pitaju.

Kao što smo razgovarali o otvorenim blokovima, da razgovaramo o svim temama, a nema jedne, bilo je puno tema i ja vama sve vreme tražim da mi dostavite analizu ne onog što je bilo prethodno, ne onog što je bilo buduće. Vi ste to juče tokom sednice rekli, tražili ste od Siniše Malog, ako se sećam da će da vam dostavi kompletno zemljište koje je potencijalno pod konverzijom, je li tako bilo? Pa, proverite, pogledajte. Ja sam siguran da jeste. Ali, svakako možete dostaviti i meni, jer to je obaveza vas kao ministra da dostavite sve informacije. Takođe, niste uradili analizu, niko ovde ne umanjuje humanitarni karakter koji vi želite da pokažete sada, ali vi niste dobro mapirali, a da ste se potrudili da mapirate, da uradite analizu, mogli ste da uzmete popis iz prošle godine, pa imate ovde jednu stavku 17. instalaciju u stanu, električne instalacije ima ili nema. A imate sve stanove i sva domaćinstva, pa zašto niste uradili tako da mapirate kome treba da se izađe u susret. Sami ste rekli da mera koja je uvedena pre par godina je dobra za legalizaciju, ko će se sada legalizovati gospodine Vesiću, samo, kada žele da otuđe taj objekat ili ima čistu savest pa želi da to uradi?

To je bilo punih dva minuta.
Što se tiče javnog slušanja, vi sigurno znate da ministar ne zakazuje javno slušanje. Organizuje ih naša Skupština i odbor je imao sednicu na kojoj je doneo odluku da se organizuje javno slušanje. Tako da, nisam razumeo prirodu primedbe.
Šta vi vičete, šta je problem sa vama?
(Ivana Parlić: Šta je problem sa vama?)
Vi imate problem sa mnom? Neobično mi je drago što ste to podelili sa mnom, nikada to ne bih pretpostavio da to niste rekli.
Reč ima ministar Goran Vesić.