Hvala vam.
Reč ima predsednica Vlade.

Hvala. Dobar dan svima.
Probaću još jednom da objasnim koncept i opravdanost, odnosno u nekim slučajevima neopravdanost zaduživanja, zato što mi se čini da tu postoji ili potpuno nerazumevanje i neznanje ili politički oportunizam, što mi je verovatnije, pošto bi neznanje bilo zaista katastrofalnih razmera, ali je naše da pokušamo da objasnimo plastično, pojednostavimo ili kako god, koliko god puta možemo.
Dakle, kažete – moraćemo da radimo mnogo, odnosno svi naši građani, da taj novac vratimo. To bi bilo istina da se zadužujemo kao što smo se zaduživali nekada, odnosno kao što se zaduživala bivša vlast, a to je kada se zadužujete i koristite taj novac za potrošnju, zato što onda taj novac nestane, pojedemo ga i ne prihoduje ništa. I onda građani, naravno, svi moraju da rade više da bi ga vraćali.
Kada se zadužujete da bi ulagali u investicije, te investicije se otplate same. Kada se zadužite da izgradite put, osim ako se niste zaduživali po nenormalnim kamatnim stopama, a po kojima se jesmo zaduživali pre nekih 11, 12 i 15 godina, pa po kamatama od šest i po, sedam, 7,2%, pa to ne može da se, 11%, pa to ne može da se isplati ili ne svakako, ne može lako, čak iako izgradite nešto, a nismo gradili ništa.
Dakle, ako se zadužujete po normalnim kamatnim stopama i taj novac iskoristite za investiciju, ta investicija sama sebe otplaćuje. Taj put ima vrednost i otplaćuje sebe, ta pruga ima neku vrednost i otplaćuje sebe. Taj naučno-tehnološki park svaki dan stvara novu vrednost i otplaćuje sebe. I posle između sedam i petnaest godina se svakako otplatio i stvara dodatnu vrednost. Tako da je to u stvari poenta pametnog zaduživanja i to rade sve pametne zemlje. To radi Nemačka, to radi Francuska, to radi Japan, to rade SAD, to radi Švajcarska i sve, ako gledate po apsolutnim iznosima, su zaduženije od nas i sve one, čak i ako gledate u procentualnim iznosima, u odnosu na BDP, su značajno zaduženije od nas, pa vi nikada nećete reći da oni vode glupu i nerazumnu ekonomsku i finansijsku politiku, nikada, zato što to nije istina.
Postoje dve vrste jako lošeg zaduživanja, odnosno kredita. Oba smo videli u periodu od 2000. do 2012. godine, doktorirali na njima. Jedna je zadužujete se za potrošnju. To je kada nemate nikakve investicije, kao što nismo imali investicije, a politički podižete plate i penzije, pa morate da ih isplaćujete iz budžeta, pa se zadužujete da bi to mogli da isplatite. I to je model koji vas vodi u sigurnu propast.
Zato smo mi 2013. godine bili, po rečima Svetske banke i po analizama Svetske banke, ali i MMF-a, bukvalno na nekoliko nedelja od kompletnog bankrota države.
Dakle, ako se zadužujete i to ubacujete u potrošnju, jednostavno, pojedete te pare, nema ih, a niste stvorili nikakvu vrednost od toga koja bi sama sebe isplaćivala.
Druga užasna stvar je da se zadužujete, uzimate novac i ne radite ništa sa tim novcem i to smo takođe radili. Evo, to može da vam ispriča Evropska investiciona banka. Krediti za kliničke centre u Republici Srbiji i za naučnu infrastrukturu su uzeti, ako se ne varam, potpisan je ugovor 2006. godine. Počeli su da se grade između 2013. i 2015. godine. Do tada su bili neiskorišćeni. Mi smo plaćali ili je prolazio grejs period pa smo plaćali kamate ili smo plaćali penale na neiskorišćena sredstva. Imali čist minus. Zbog čega? Pa, eto, zato što je neko mislio da je politički valjda oportuno da se zadužite, obećate svašta ljudima. Niti imate projektno-tehničku dokumentaciju, niti radite na projektno-tehničkoj dokumentaciji, niti imate ideju da ćete to zaista nekad da uradite, nego onda 2012. godine se promeni vlast, 2013. godine krenu da se rade projektno-tehničke dokumentacije i 2017, 2018. godine dobijete prvi klinički centar, a prvi naučno-tehnološki park, sećam se da smo postavili kamen temeljac za novi Naučno-tehnološki park u Novom Sadu, ministar tada Vanja Udovičić i ja 2016. godine, a 2006. godine uzet kredit od Evropske investicione banke za naučnu infrastrukturu.
(Aleksandar Jerković: Dobro, a šta ćemo sa botovima?)
Vi me sad pitate - šta ćemo sa botovima?

Samo bez dobacivanja iz klupe.

Sve je redu. Hvala vam na tome.
Dakle, razumeli ste me šta sam objasnila i slažete se sa mnom. Dobro, makar smo to završili i fer je od toga što kažete da sam objasnila i da se slažete. Znači, nemamo više problem sa zaduživanjem. U redu.
Znači, šta ćemo sa botovima? Vi se usuđujete da brutalno pokušate da obmanete građane Srbije koji su juče jasno čuli od mene za šta se zadužujemo, da im kažete - zadužujemo se da plaćamo botove. A, izvinite, kod koga to? Vi mislite da Evropska investiciona banka ne proverava svoje kredite, nego ćemo mi da uzmemo novac od Evropske investicione banke da plaćamo botove? Toliko vi verujete u pamet građana Republike Srbije. Pa, nije ni čudo onda što ne glasaju za vas, kad ih nipodaštavate i ponižavate na svakom koraku, svaki minut svakoga dana.
Pri tom, ko se zadužuje da plaća botove? O čemu vi pričate? Kako ja da odgovorim na laž koja je toliko ogromna i toliko očigledna da zaista ne znam uopšte kako da razgovaramo o tim stvarima?
Dakle, zadužujemo se i ovde predlažemo zaduživanje za Moravski koridor, za Dunavsku magistralu, za Ruma-Šabac-Loznica, za naučno-tehnološke parkove i to tačno smo rekli koje naučno-tehnološke parkove, Naučno-tehnološki park Niš druga faza, Naučno-tehnološki park Čačak druga faza, regionalni tehnološki inkubator u Kruševcu.
Evo, pozivam vas da u februaru dođete, ako ne krenemo da gradimo te, da kažete gde su te pare. I 10 miliona za BIO 4 kampuse i BIO 4 kampus krećemo da gradimo pre kraja ove godine.
(Aleksandar Jerković: Botovi primaju platu iz budžeta?)

Poslednji put, Jerkoviću, da ne dobacujete.

Ne znam gde su vam tu botovi, osim ako nećete kao vaše kolege iz opozicije da kažete da su svi učitelji, nastavnici, vaspitači, vaspitačice, profesori, doktori u ovoj zemlji botovi? Ako ćete to vi da kažete, u redu, ali neka čuju to građani Republike Srbije.
(Aleksandar Jerković: Znači, botovi primaju platu iz budžeta?)

Sledeće vikanje iz klupe vam je prva opomena, da znate.

Moguće je da ja sad ne znam, ne znam da li ste iz neke stranke, iz pokreta, pošto ste nezavisni poslanik, moguće je da vi plaćate neke vaše botove.
Pritom, ja ne znam šta znače botovi za Srpsku naprednu stranku? Mi imamo naše članove. Ja sam poverenik za Gradski odbor SNS-a u Beogradu. Da, mi imamo internet timove, to su naši članovi i naši omladinci i, da, bore se na internetu. Da li su botovi? Možda vi imate botove. Možda za vas radi kompjuter, možda vi imate softvere, pa to radi softver. Mi nemamo. To su ljudi od krvi i mesa koji veruju u Srpsku naprednu stranke, koji veruju u ono što radimo, koji veruju u našu ideologiju, koji veruju u naše rezultate i bore se protiv toga da takvi kao vi dođu na vlast zato što to znači direktnu smrt Srbije. Direktnu, direktnu i boriće se i niti ih neko plaća, niti su oni tražili da budu plaćeni, a to što vi imate botove, to što vi tražite i plaćate botove, to što se vi brinite stalno o tome koliki vam je budžet za botove i gde da nađete te pare, to nemojte da imputirate nama. Hvala vam mnogo.
(Gorica Gajić: Poslovnik.)

Samo morate da prijavite i elektronski.
(Gorica Gajić: Neće.)
Neće, pa onda ne mogu da vam dam reč. Idite na drugu jedinicu. Ako se ne prijavite, ja nemam način da vam dam reč
(Gorica Gajić: Prijavljujem se.)
Hajde samo polako, čekam ja vas. Da nije okrenuto naopako?
Sada će doći neko iz službe.
Vidim prijavu.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Moram da se pozovem na član 116. koji kaže – odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuje se i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine.

Pošto član 96. jasno ograničava vreme diskusije za izvestioce nadležnog odbora, za nas poslanike, za ovlašćene, a za predstavnika Vlade se kaže da imaju neograničeno vreme ili nije vreme ograničeno u svojoj diskusiji. Ja prosto na vas apelujem, gospodine predsedniče, to ne znači da ministri kada odgovaraju svakom od nas govornika i kada su kritički tonovi, što je razumljivo kada dolaze od opozicije, kažu nama da ne znamo, da nismo obavešteni, da treba da naučimo. To nas diskredituje. Mi nemamo sve te informacije koje imaju nadležni ministri. Mi nismo ministri dva, tri mandata, pa imamo informacije od bezmalo od 90-tih godina šta se dešava,

To ne znači, ako mi uputimo kritičku reč, da ne znamo, da nismo naučili, da treba da sednemo da naučimo. To nas diskredituje kod naših glasača i ako kažemo da se zadužujete i ako vam skrenemo pažnju, ne morate… Gospodin Vesić, uz svo, da tako kažem, uvažavanje, je uporan da nam dokaže da su sve odredbe Zakona o planiranju i izgradnji dobre. Tri puta, pet puta, deset puta ponavlja istu priču po 15, 20 minuta. Mislite malo i na trajanje ove Skupštine i svaka sednica, svaki dan, u ovoj Skupštini košta građane. Hajmo malo i tu da uštedimo. Ljudi, pa svaka vaša replika je EPP za vas, sve vi radite, o svemu vi brinete, pa brinemo i mi o nečemu. Nemojte sve vama da pripisujete, da sve vi gradite, da sve vi brinete, da niko ništa nije radio.