Hvala, predsedniče.
Moram da se pozovem na član 116. koji kaže – odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuje se i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine.
Pošto član 96. jasno ograničava vreme diskusije za izvestioce nadležnog odbora, za nas poslanike, za ovlašćene, a za predstavnika Vlade se kaže da imaju neograničeno vreme ili nije vreme ograničeno u svojoj diskusiji. Ja prosto na vas apelujem, gospodine predsedniče, to ne znači da ministri kada odgovaraju svakom od nas govornika i kada su kritički tonovi, što je razumljivo kada dolaze od opozicije, kažu nama da ne znamo, da nismo obavešteni, da treba da naučimo. To nas diskredituje. Mi nemamo sve te informacije koje imaju nadležni ministri. Mi nismo ministri dva, tri mandata, pa imamo informacije od bezmalo od 90-tih godina šta se dešava,
To ne znači, ako mi uputimo kritičku reč, da ne znamo, da nismo naučili, da treba da sednemo da naučimo. To nas diskredituje kod naših glasača i ako kažemo da se zadužujete i ako vam skrenemo pažnju, ne morate… Gospodin Vesić, uz svo, da tako kažem, uvažavanje, je uporan da nam dokaže da su sve odredbe Zakona o planiranju i izgradnji dobre. Tri puta, pet puta, deset puta ponavlja istu priču po 15, 20 minuta. Mislite malo i na trajanje ove Skupštine i svaka sednica, svaki dan, u ovoj Skupštini košta građane. Hajmo malo i tu da uštedimo. Ljudi, pa svaka vaša replika je EPP za vas, sve vi radite, o svemu vi brinete, pa brinemo i mi o nečemu. Nemojte sve vama da pripisujete, da sve vi gradite, da sve vi brinete, da niko ništa nije radio.