Radmila Vasić. Izvolite.

Poštovani građani.

Evo slušali smo ministra Vesića i čuli toliko neistina, da prosto ne znam ni šta da kažem šta raditi dalje u naredna dva sata.

Počev od toga gospodine Vesiću, da nije tačno to što ste upravo rekli, da se poštuju planovi višeg reda, odnosno da planovi nižeg reda poštuju planove višeg reda. Dokaz vam je za tu i ovde prisutan član komisije iz Skupštine grada Beograda i Republičke komisije za planove, gde ste baš na Kosančićevom vencu na kome se ispituje koliko vi u stvari radite zakonito, dozvoljeno, iako stoji u planu višeg reda 10% minimum zelenih površina u direktnom dodiru sa tlom. Komisija Skupštine grada Beograda je donela – ne može 100% betoniraj skroz. I evo gospodin Milić mi je svedok svega toga što se dešavalo u gradu Beogradu.

Prema tome, pozivate se i na mnoge agencije koje se bave protiv korupcije, na mnoge zakone, da nije u skladu sa ovim, da nije u skladu sa onim. Ja vam ponovo podsećam da vaše mišljenje kao ministra ovde uopšte više nije ni važno. Važno je ono što kaže Ustav Republike Srbije, važno je što kaže Savez za borbu protiv korupcije. Savez za borbu protiv korupcije ponovo ćemo vam pročitati i čitaćemo vam sve do kraja svih ovih amandmana ovog zakona.

Kaže – da citirana odredba Zakona o planiranju i izgradnji nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije, u čijem obrazloženju je navedeno da privatizacije ne podrazumeva prodaju zemljišta subjekta privatizacije, bez obzira na obim, vrstu i titulara prava na zemljištu. Ne samo promenu vlasništva na društvenim, odnosno državnim kapitalom u ovim subjektima. Kada je sledstveno tome neustavna odredba kojom je omogućena konverzija prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade. Prema tome, sve što govorite ne važi se. Prosto, to vaše mišljenje nije bitno, važan je Ustav i zakoni Republike Srbije. Hvala.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Lipovac, Tanasković, Novaković, Stanković, Radovanović, Parlić i Tomašević.
Da li neko želi reč?
Ivana Parlić. Izvolite.

Bilo mi zanimljivo gospodine Vesiću kako mašete tom crvenom knjigom. To mi je posebno zabavno. Počeli ste da koristite sve moguće trikove.

Međutim, ljudi kao što ste vi, to nema nikakve veze sa ideološkim opredeljenjem. To ima veze sa odlučnošću da se stane na stranu organizovanog kriminala. Čak pominjete vaš rad za platu. Mene baš zanima koji deo vaše imovine gospodine Vesiću ste vi zaradili platom? Koliko je ta plata veća od plate narodnog poslanika? Šta ste vi tačno stekli kao javni funkcioner?

Izvinite gospođo, ja imam pravo kao narodni poslanik da govorim…

Samo vas molim da o amandmanu govorite.

Kako je imovinu stekao javni funkcioner koji donosi zakon koji je antinarodni, to imaju pravo da znaju građani i narodni poslanik ima dužnost, ne pravo, nego dužnost i obavezu da pita, pogotovo što se ismeva građanima Srbije ovom lažnom zainteresovanošću za, zaboga, investicije koje će unaprediti Srbiju. To je mantra koja slušamo godinama. Godinama, već deset, jedanaest, dvanaest godina ide se uporno ka donošenju zakona koji razvlašćuju građane Srbije, a Srbiju pretvaraju u koloniju, bukvalno u koloniju.

Ovaj zakon služi krupnom kapitalu koji dovodi najopasnije projekte, koji potpuno uništava Srbiju, građane Srbije, ostavlja bez zemlje, bez budućnosti. Žao mi je što je gospodin danas koji je govorio o srpskom svetu otišao. Ja sam baš nameravala da ga pitam pa gde on misli da će da živi taj srpski svet, svi mi, građani Srbije, kad fizički uništite zemlju, kad nestane Valjevo, kad nestane Loznica, kad nestane Srbija, kad nestane Beograd, svi ti rudnici kad se otvore? Gde ćemo taj naš srpski svet, taj naš živalj da smestimo, gde ćemo da živimo mi, gospodine Vesiću kada završite vaš prljavi posao za multinacionalne kompanije zbog koga ste tu?

Reč ima ministar Vesić.

Kažem ja da vi citirate Mao Ce Tunga. Vi ste izgleda „Maoista“ u jednoj desničarskoj stranci, vrlo zanimljivo. Ono što mogu da vam kažem, moja imovina se nalazi u mojoj prijavi u Agenciji za borbu protiv korupcije, a kako izgleda kada se neko bogati javnom funkcijom, pitajte vašeg bivšeg, a sadašnjeg predsednika, Vuka Jeremića. To je primer svetske, belosvetske korupcije o kome se raspravljalo od Američkog kongresa do Hong-Konga.
Ne postoji političar koji je lišen skandala, korupcionaškog skandala od vašeg bivšeg ili sadašnjeg predsednika, ne znam šta vam je predsednik i ne znam na kojoj ste strani. Prema tome, to vam je primer za korupciju, a ono što vi radite, vi pretite investitorima, pokušavate da oterate njih iz zemlje i pokušavate da ostavite ljude bez posla pošto vi svoju platu ovde imate i to je ono što radite i to je opasno.
Opet vam kažem, čudno mi je, ja bih razumeo da nekad iz ovih levih stranaka čujem neke ovakve izreke, to bih stvarno razumeo, ima „Maoista“, ali neko u jednoj desničarskoj stranci, konzervativnoj, bude „Maoista“ i da preti stranim investitorima i domaćim, ja to stvarno ne mogu da razumem.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tepić, Stefanović, Grujić, Veselinović, Obradović, Oreg, Veselinović, Milošević, Lukić, Grbović, Ristić, Jekić, Albahari, Pašić i Đorđić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Vladimir Obradović. Izvolite.

Hvala.

Dakle, čuli smo ovde izlaganje i obrazloženje ministra Vesića o dobroj nameri da se kulturna dobra izmenama zakona bolje zaštite. Međutim, put do pakla je često popločan dobrim namerama, ali to možemo da vidimo u velikom broju objekata koji se u Beogradu, Kragujevcu, Subotici i drugim gradovima urušavaju, odnosno namerno ruše, a predmet su zaštite ili su predmet istekle zaštite.

Tako smo imali u Beogradu kuću u Resavskoj, zatim zaštitu Starog sajmišta, pa smo imali takođe rušenje u zaštićenoj zoni Subotice, pa smo imali rušenje kuće Ilije Kolovića u Kragujevcu itd.

Dakle, jako veliki, da ne čitam dalje broj objekata koji su imali kulturnu zaštitu ili kulturnu zaštitu koja je istekla. Bio je srušen od strane investitora. Naravno da tu ne treba da stavimo fokus na ekonomskoj šteti koja nastaje, već se trajno i bojim se nepovratno ruši duh, imidž jednog grada ili jedne celine i to mora da se zaustavi.

Zbog toga smo mi amandmanom preporučili da se na ovo što je ovde u zakonu predviđeno doda rečenica da se osobine kulturnog dobra utvrđuju na osnovu objektivnih činjenica, bez obzira da li su nepokretna kulturna dobra zaštićena ili ne, odnosno bez obzira na to da li mi istekla zaštita i na taj način da se dodatno ojača ova odredba i spreči svesno ili nesvesno uklanjanje, rušenje i nepovratno nestajanje kulturnih obeležja naših gradova. Hvala.