Poštovane građanke i građani Srbije, DS je podnela 20 amandmana na Zakon o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje jednokratna novčana pomoć.

Ovaj amandman u članu 2. menja se sa obrazloženjem, znači, mi želimo da podnetim amandmanom omogućimo da se usvojiteljima, odnosno jednom od usvojitelja da ostvare pravno na jednokratnu novčanu pomoć na isti način kao i majke.

Cilj amandmana je da se izjednači položaj usvojitelja i roditelja prilikom ostvarivanja prava na novčanu pomoć, odnosno da se onemogući tumačenje po kojem usvojitelji nemaju pravo na novčanu pomoć, kao i da se jasno propiše da u situacijama kada dete ima i majku koja vrši roditeljsko pravo i ispunjava uslove za uplatu novčane pomoći u smislu ovog zakona i usvojitelja, što je pravno moguće, novčana pomoć bude isplaćena samo majci.

Sa druge strane, ukoliko dete ima usvojitelja i majku koja ne ispunjava uslove za dobijanje novčane pomoći novčana pomoć će biti isplaćena samo usvojitelju.

Efekat amandmana ogleda se u proširivanju kruga lica koja imaju pravo na novčanu pomoć i izbegavanju mogućnosti različitog tumačenja zakona. Zahvaljujem se.

Po amandmanu reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se.

Kao i kolege koje su govorile pre mene vezano za Predlog ovog zakona i za prethodne amandmane o kojima sam već govorio bilo bi dobro ovo što sada, velika je stvar da se pomogne svakoj majci koja rodi dete, dete se razvija, raste do 16-e godine. Stvarno, to je velika stvari i ja to podržavam zato što je to veoma neophodno u ovoj teškoj situaciji.

Sa druge strane, malopre je kolega Marijan Rističević govorio i o tim našim ruralnim područjima gde je stvarno mali broj rođene dece gde stvarno ljudi iz tih opština idu, iz tih sela idu. Ja mislim da bi tamo morali u nekom periodu koji dolazi što pre da tamo obezbedimo da te pomoći koje dolaze, koje se daju majkama i deci da u tim područjima bude veće izdvajanje, makar 50% bude veće izdvajanje, jer to jedan od načina da se stavi pažnja na takva područja, da tamo deca koja žive, da tamo majke koje rađaju decu da tu ostanu.

Jedini način jeste finansijska podrška, jer je to primer nekadašnjih republika Jugoslavije, recimo Slovenija, tako radi, pomaže ljudima koji žive u tim ruralnim područjima. Mislim da je ovo veoma neophodno, da se kroz ovakve pomoći ovih 10 hiljada dinara, pa u narednom periodu, da se nađe način, da bude makar 50% više izdvajnja za ta ruralna područja, za seoska područja gde ljudi imaju mogućnost da žive, ali da dobiju veća sredstva, jer je to jedini način da tamo ostanu da žive.

Dolazim iz jedne male sredine, iz Svrljiga, mi smo kroz budžet koji je u veoma teškoj situaciji i ranije izdvajali sredstva za svako novoređno dete, nezaposlenu porodilju, a bilo je 50% većih izdvajanja za onu decu koja se rode i koja žive u seoskim područjima. Mi smo dobar primer dobre prakse i bilo bi dobro da tako radimo na nivou Republike Srbije, da Ministarstvo za brigu o porodici, da uzme u obzir ovo i da se nađe način da se po seoskim područjima deci koja ostaju tamo da žive, tim majkama, obezbede veća sredstva i na taj način da pokušamo da zaustavimo da oni odu iz tih područja, jer tako dolazimo do onog što je malopre rekao gospodin Rističević. Hvala još jednom.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milivojević, Miladinović, Marković i Manojlović.
Da li neko želi reč?
Milivojević, izvolite.

Poštovani građani, kao što sam kazao i kada sam obrazlagao amandman na član 1. smatram da je ova Vlada nedostojna da se bavi problemima i dece i majki i demografske politike. Pogledajte, u ostalom, nijednog ministra ovde iz redova Vlade zaduženog za socijalnu politiku, za brigu o porodici. Razumeo bih da su oni možda otišli da vide ova područja uništena gradom, ali ne, ovde imamo predstavnike Vlade, koji ćute, kao da posmatramo mrtvu prirodu, nema ni reči da se čuje o amandmanima koje smo predložili.

S druge strane, imamo neke frapantne diskusije, kojima prisustvujemo čitavog dana. Malopre smo čuli recimo, jednu šokantnu rečenicu u prepodnevnom delu rasprave, da su za NATO bombardovanje krivi građani i opozicija, a ne NATO pakt i vlast, ne režim, nego opozicija i građani su krivi što su bombardovani.

S druge strane imamo i jednu amneziju i zaborav tog vremena. Podsetiću vas, ove koji bi da brinu o deci. Godine 2000. ovi ovde preko puta mene ljudi, su ukrali, pazite, ukrali, 24 dečija dodatka, pazite 24, dečija dodatka je morao da isplati vlada Zorana Đinđića, zato što su ovi to pokrali. Pokrali su 26 materijalnih obezbeđenja porodica, 26. Trideset šest poljoprivrednih penzija. Prosečna plata koju su ostavili Srbiji bila je 35 evra, da bi samo za par meseci porasla na 164. evra. Sada će oni da se pokažu kao spasioci, alhemičari, doktori ekonomskih nauka, kandidati za Nobelovu nagradu. Nemojte ljudi, pamtimo, kupone za so, šećer i zejtin. Pamtimo novčanice od nekoliko hiljada milijardi koje ste nam ostavili, i nemojte vi da vodite računa ni o čemu, osim gde ćete završiti političku karijeru, u Zabeli.

Po amandmanu, Veroljub Arsić.

Dame i gospodo zanimljive sam teorije čuo od predlagača ovog amandmana. Samo bih hteo da podsetim da su pre 2000. godine bila i ratna dejstva, da su bile sankcije, ali moram i da postavim jedno drugo pitanje, ako je SPS, koja je vodila Srbiju u periodu od 1990. godine do 2000. godine toliko loša, što su pravili sa njima koaliciju 2008. godine i čuvenu istorijsko pomirenje?

(Srđan Milivojević: Ja kažem da ste vi loši, a ne oni.)

Što su pravili jednu takvu koaliciju?

Sam podnosilac amandmana uporno izbegava da jednu činjenicu drugu kaže, da je svakog dana za vreme njihove vlasti kada nije bilo sankcija, kada nije bilo ratova, kada nije bilo bombardovanja, 555 građana Srbije je gubilo posao. Jedna Loznica mesečno, 48 meseci pa izračunajte.

Takvu su nam Srbiju oni ostavili. Sa 17,5 milijardi evra duga, sa neisplaćenim penzijama poljoprivrednim, sa neisplaćenim penzijama za vojna lica, sa neisplaćenim troškovima za isporuku gasa, sa ukradenim autoputevima, sa nestalim autoputevima. Srbiju bez fabrika, Srbiju bez puteva, Srbiju bez naroda. Srbe u Srbiji bez nade. Takvu Srbiju smo zatekli 2012. godine i koji bi da nas vraćaju u devedesete. Nemaju prava o tome da pričaju.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodine Rističeviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre smo čuli jednu autohtonu vrstu i pojavu, koja je pričala o tome koliko je teško bilo devedesetih godina. Od lokatora do blokatora.

Dakle, on je radio za te koji su snizili standard stanovništva i doveli maltene do socijalne katastrofe. On je radio za one koji su uvodili sankcije. Nisam ja radio za njih. On je aktivno radio za to. On je aktivno dobijao novac i prenosio ga, to je bio jedini devizni priliv koji je on uradio. Kada su mu pronašli novac, rekao je da je to dobio od ujaka iz Hrvatske. Čudan neki ujak iz Hrvatske, mora da voli Srbiju kada je toliko Srđanu isporučio novca.

Da ga podsetim na ono, kako se zvala ona televizijska emisija „Vreme je za bebe“. Da li znate koliko je prihodovao na toj emisiji „Vreme je za bebe“ čovek na čijoj listi je on postao poslanik? Da li znate da je Verica Barać rekla da je kroz reklamni prostor u tim emisijama oštetio RTS za 688 miliona dinara? Da li znate koliko je Dragan Đilas u mirnodopska vremena ostao dužan da dečije dodatke u Gradu Beogradu? Koliko toga nije isplaćeno. Da li oni znaju koliko su otpuštanjem, prodajom društvene imovine, divljom, pljačkaškom, grabežljivom, latino-američkom privatizacijom, koliko su oni oštetili građane, koliko je malo beba rođeno zato što nije bilo nikakve socijalne sigurnosti da se ljudi upuste u planiranje porodice? Da li on to zna?

Naravno da ne zna. On uglavnom priča o nekim nepravilnostima koje je navodno uradila ova vladajuća većina. Da ga pitam o pljačkama za vreme njihove vlasti, kako to da je ova ista država sa više stanovnika zarađivala 30 milijardi manje BDP nego danas? Gde je taj novac nestao?

Danas oni pričaju o zaduženju, o rastu duga, ne znam od 17, 18 milijardi u odnosu na dug koji smo zatekli, a da li znaju da svake godine zarađujemo 30 i nešto milijardi više, da samo jedne godine možemo da otplatimo i naš i njihov dug. Da li on zna koliko smo napravili puteva? Da li on pozdravlja populacione mere koje sprovodi Vlada Republike Srbije, ne kroz RTS i Dragana Đilasa da bi on bio na njegovoj listi? Da li on podržava ove mere ili podržava da se o bebama razgovara tako što će Đilas da napravi emisije sa „Dajrekt“ i „Multikom“ i da opljačka RTS, da napuni svoje džepove?

Uglavnom su oni pomagali sami sebe, zato je i rast BDP bio nemoguć za vreme njihove vladavine. Zato je bila nezaposlenost 26%. Zato porodice nisu imale nikakvu sigurnost da planiraju širenje svoje porodice i da rađaju decu. Oni su ti krivci i danas on ima morala i obraza, taj pendžetirani obraz da on ustane i da nešto priča o bebama, pa i o Martinoviću. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lutovac, Rakić, Novaković i Mitrović.
Da li neko želi reč?
Rakić, izvolite.