Hvala.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Milivojević, Sanja Miladinović, Ksenija Marković, Tatjana Manojlović.
Da li neko želi reč?

Poštovani građani i građanke Republike Srbije, mi smo predložili brisanje ovog člana 4, s obzirom na to da se ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu 4. jula 2023. godine vrlo pogrdno i poražavajuće obratio sledećim rečima: „Hoćete da sad nabrajam ko od vas niti je u braku, niti ima decu, nego umesto dece hrani kuče, hrani mače, zlatnu ribicu itd.“. Smatramo da je neprimereno staviti ovakav predlog zakona dok je Aleksandar Martinović član Vlade.

S tim u vezi, želim da kažem, odnosno da ukažem na povremena davanja novčane pomoći koje trenutno ne rešavaju duboke probleme u našem društvu. Isto tako, moram da kažem, da li vi ne vidite ili ne čujete možda svakodnevne muke naših sugrađana?

Ono o čemu ću prvo govoriti, a počeću od narodne izreke – kako sit gladnom ne veruje. Moje prvo pitanje – da li mislite da se od socijalne pomoći živi, a koja trenutno iznosi 10.385 dinara po pojedincu i za svaku narednu odraslu osobu 5.193 dinara? Da li mislite da se živi od dečijeg dodatka koji je 3.829 dinara? Moje pitanje – da li uopšte znate koliko je gladne dece u Srbiji?

Takođe, podaci Fiskalnog saveta kažu da trenutni iznosi novčane socijalne pomoći ne garantuju potpunu prevenciju apsolutno siromaštva. S tim u vezi moram da kažem da jedino dobro što znate a to je da od jednokratne novčane pomoći, preko vaših centara za socijalni rad, vrlo dobro znate da obezbedite sigurne glasove i to je jedna od vaših mašina na kojima pravite glasove i to je vama jedini cilj. Hvala.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lutovac, Rakić, Novaković, Mitrović.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Poštovane građanke i građani Srbije, DS je podnela 20 amandmana na ovaj zakon. Sa ovim amandmanom želimo da omogućimo građanima koji nemaju internet ili koji nisu vični korišćenju interneta da ostvare pravo na novčanu pomoć tako što će podneti zahtev pisanim putem. Neophodno je uvažiti činjenicu da oko 20% građana Republike Srbije nema pristup internetu.

No, nije pristup internetu ono što je najveći problem građanki i građana Srbije. Mnogo veći problem je što četvrtina našeg stanovništva živi u siromaštvu, što prema statistici UNICEF-a, dakle međunarodne organizacije, čak 122.000 dece u Srbiji gladuje i živi u apsolutnom siromaštvu.

Sa ovim zakonom neće se iskoreniti siromaštvo u Srbiji, jer 10.000 dinara jednokratno dodeljeno deci koja gladuju, koja nemaju tri obroka dnevno, koja nemaju sredstva za ličnu higijenu, njihov položaj se neće popraviti. Ako 10.000 dinara podelite sa 365 dana, to znači da će svako gladno dete dobiti po 27 dinara dnevno. Sa 27 dinara, šta možete kupiti u prodavnici? Eventualno lizalicu ili čokoladu, ali sigurno ne možete da utolite glad.

Još jedan problem vezan za ovaj zakon jeste što se Fiskalni savet, na čelu sa predsednikom Pavlom Petrovićem, odavno protivi ovakvom neselektivnom deljenju para. Znači, neka deca, nekoj deci je malo i 10.000 mesečno dodatne pomoći, a nekoj deci, poput dece ministara npr. ovih 10.000 dinara apsolutno ništa ne znači.

Ovaj novac mora biti pravičnije podeljen. Ovaj zakon nije dobar zato što neće ni malo uticati da se stopa siromaštva u Srbiji smanji, naprotiv, samo će ga produbiti jer će povećati inflaciju. To je ono što Fiskalni savet kao nezavisno telo, koje je odgovorno Skupštini Srbije je najavilo, Fiskalni savet upravo smatra da je neselektivno davanje novca jedan od induktora domaće inflacije. Srbija je država u kojoj je inflacija veća nego u Ukrajini gde već više od godinu dana besni rat.

Da zaključim, ovoj vlasti uopšte nije u interesu da iskorenjuje siromaštvo, nažalost, jer ona upravo ovaj mehanizam, populistički mehanizam koristi da socijalno ugroženom stanovništvu preti, da ga ucenjuje da će izgubiti socijalnu pomoć i ova socijalna davanja ukoliko ne bude glasalo za Aleksandra Vučića. To je duboko nepošteno, to je apsolutno protivzakonito i protiv toga se moramo svim snagama boriti. Zahvaljujem.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Komlenski i Torbica.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević, Ivan Kostić i Radmila Vasić.
Koleginice Vasić, izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Mi smo u Predlogu zakona o privremenom registru majki i drugih lica u članu 5. tražili da podnosilac prijave prijavljuje se za uplatu novčane pomoći u periodu od 1. avgusta do 20. avgusta 2023. godine u skladu sa ovim zakonom i to elektronski preko portala Uprave za trezor ili pisanim putem na pisarnicama Uprave za trezor.

Mi smo u ovom amandmanu tražili i pozivam sve narodne poslanike da uzmu u obzir, kao što smo već i čuli da nisu svi u mogućnosti, ne samo da se prijave putem e-portala, nego nisu uopšte u mogućnosti da se na takav način prijave. Zato vas pozivamo, da je ovo jedna sasvim uredu dopuna ovog člana i ovaj amandman, pa vas pozivam da ovaj član i amandman prihvatite.

U suprotnom bi postupanje, ukoliko ostane da može neko da se prijavi samo elektronskim putem, predstavljalo diskriminaciju koja je zabranjena članom 21. Ustava Republike.

Iz tog razloga, sasvim bi bilo uredu, bez obzira što tih 10.000 dinara ne rešavaju posebne probleme porodicama, posebno 1. septembra kada smo čuli da su troškovi veoma veliki, ali bar da ne bude da imamo i situaciju u kojima neće moći određene osobe u nekim delovima Srbije ni da se prijave.

Iz tog razloga vas pozivam da prihvatite ovaj amandman i da ne napravimo jednu dodatnu diskriminaciju prema majkama. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Milivojević, Sanja Miladinović, Ksenija Marković, Tatjana Manojlović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Sanja Miladinović. Izvolite.

Poštovani građani i građanke Republike Srbije, takođe smo u ovom zakonu amandmanom predložili brisanje ovog člana iz istog razloga kao što sam malo pre rekla, a to je da ne želimo da se ovaj Predlog zakona stavi u proceduru, odnosno da bude na snazi sve do onog trenutka dok je Aleksandar Martinović član ove Vlade nakon izjave koju je izgovorio 4. jula 2023. godine.

Smatramo da je urgentno da se što pre naprave vrtići gde bi svako dete moglo da pohađa vrtić jer je to dobro za njegov normalan rast i razvoj, za psiho-fizički razvoj, da vaspitne grupe ne budu prekomerne, tj. da budu prekobrojne, da budu pre svega po standardima, dobro bi bilo po evropskim, da se na prvom mestu stavi potreba porodice. Zatim, prilikom upisa da ne bude odlučujuća članska karta, već zaista potreba dece i porodice. Danas je to slučaj u celoj Srbiji.

Mi predlažemo da se u vrtićima zapošljavaju vaspitači, a ne botovi, da se vaspitači bave vaspitno-obrazovnim radom, a ne botovanjem, da ni jedno dete u Srbiji ne doživi sudbinu deteta iz Vladičinog Hana koje je progutalo žir, o čemu se pisalo, o čemu se zna. Da ni jedno dete ne doživi sudbinu, odnosno situaciju iz Odžaka gde je pedagoški asistent, tj. čovek koji nije vaspitač, inače je pedofil i član SNS, da ne radi sa decom i da ne bude u grupi sam dok vaspitač verovatno botuje na hodniku ili gde već.

To su naši predlozi i upravo takvo ponašanje države i pojedinca nije podrška ni majci, a ni porodici, već je to strah i neizvesnost šta će biti sutra. Ovako ćete za početak najbolje pomoći majkama. Hvala.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, dr Dragana Rakić, Nebojša Novaković i dr Nenad Mitrović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Nenad Mitrović. Izvolite.

Poštovane građanke i građani Srbije, hoću da znate da po popisu iz 2021. godine mi imamo devojčica 576.237 do 17 godina i dečaka 612.101. To je ukupno milion i 188 hiljada 388 dece, koje u stvari podležu ovom Zakonu o dodeli 10.000 dinara. To vam je ugrubo negde oko 100 miliona evra koje ćemo podeliti u septembru.

Deca će otprilike da dobiju po 85 evra. To su vam neke osrednje patikice koje se nabavljaju u Kini po 15 evra „Najke“, a ove zastupne kuće će to prodavati po 85, a koristi za decu biti neće.

Zamislite samo da tih 100 miliona ili 90 miliona evra upotrebimo nekako drugačije ? Recimo, primer, da uredimo planinu Kukavicu, da uredimo Vlasinu, da uredimo Staru planinu, da uredimo Homoljske planine, da napravimo sadržaje, kampove, da napravimo staze gde će ta deca da posećuju to i da otvorimo nova radna mesta gde će se stvoriti nove vrednosti i gde će se stvoriti novi kapital i iz tog kapitala naša deca se vaspitavati.

Ja se stvarno ne slažem da na ovakav način rasipamo novac, jer mi nismo zemlja koja ima takav akumulirani kapital da možemo da ga bacamo u bunar. Hvala.