Poštovani predsedavajući, ministri, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, na član 3. Predloga zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć, a u delu značenja izraza koji glasi – dete za koje se isplaćuje novčana pomoć je fizičko lice koje je rođeno 21. novembra 2006. godine ili nakon tog datuma i koje je na dan stupanja na snagu ovog zakona državljanin Republike Srbije, mo smo predložili amandman tako da se menja i glasi: „Dete za koje se isplaćuje novčana pomoć je fizičko lice koje je rođeno 21. novembra 2005. godine ili nakon tog datuma i koje je na dan stupanja na snagu ovog zakona državljanin Republike Srbije.

Naime, članom 1. Konvencija o pravima deteta UN, koju je ratifikovala i naša država, detetom se smatra svako ljudsko biće koje je navršilo 18 godina života, osim ako se po Zakonu koji se primenjuje na dete punoletstvo ne stiče ranije.

Članom 11. stav 1. Porodičnog zakona Srbije je propisano da se punoletstvo stiče sa navršenih 18 godina života. Imajući u vidu gore navedeno, diskriminatorno je, neobrazložena i nejasno određena starosna granica kojom se novčana pomoć garantuje samo deci do navršene 16. godine života. Ona čak nije u vezi ni sa činjenicom da li dete pohađa osnovnu ili srednju školu, jer dete u školu može da krene sa navršenih šest ili sedam godina, te sa navršenih 15 godina pohađa osnovnu ili srednju školu, a sve u zavisnosti od uzrasta polaska u osnovnu školu.

S druge strane, u skladu sa članom 24. stav 1. Zakona o radu, radni odnos se može zasnovati sa licem koje ima najmanje 15 godina života, te očigledno ni ovaj kriterijum nije uzet kao preovlađujući za opredeljenje starosne granice za novčanu pomoć. Iz navedenih razloga starosnu granicu za novčanu pomoć treba podići do navršene 18. godina života.

Mi iz Srpske koalicije NADA, iz poslaničkog kluba NADA - Novi DSS i POKS ovim putem koristimo priliku da još jednom ukažemo i istaknemo da je svaka vrsta novčane pomoći deci dobra i značajna, ali da ne rešava trajno pitanje porodice sa decom, samohranih majki, očeva, staratelja, jer je život u Srbiji postao preskup i da je loše vođenje politike od strane aktuelne vlasti doprinelo da se pogorša položaj ovih grupa u društvu.

Potrebno je, naime, ovim amandmanom precizirati rok do kada će Ministarstvo finansija ispatiti ovu vrstu pomoći.

Inače, kupovina udžbenika za školarce je večiti problem i izdatak za kućni budžet i roditelje, a ovim ograničenjem roka isplate doprineli bismo da roditelji u blagovremenom roku dokupe ono što nisu uspeli da kupe pred polazak njihove dece u školu.

Takođe da podsetim da odlukom grada Beograda udžbenici su besplatni za decu sa teritorije grada Beograda, pa s pravom pitamo šta je sa decom van Beograda, Smedereva, Hana, Leskovca itd?

Ukupna cena za potrebne udžbenike iznosi 18.000 dinara. Od jedne prosečne plate, nakon troškova za najosnovnije životne namirnice, porodici ne ostane čak ni za račune, a kamoli za nešto više od toga.

Pored lošeg pristupanja države položaj u porodici sa decom, samohranih majki, očeva i staratelja, ukazala bih na još jedan slučaj i zakazivanja svih ključnih institucija ove države prema jednom ocu dvoje dece.

Radi se o slučaju Predraga Popovića iz Beograda, koji je pre nestanka dvoje maloletne dece vodio spor sa nekadašnjom suprugom oko starateljstava nad decom. Kada je supruzi predočeno da mora da ide na psihijatrijsko veštačenje, ona je decu, bez saglasnosti oca Predraga Popovića, odvela van granice zemlje 29. marta 2019. godine, za kojom je raspisana Interpolova poternica i za decom objava za nestala lica.

Oni su locirani u državi Vanuatu u Okeaniji. Kanalima, početkom 2023. godine, otac je uspeo da locira decu. Ipak, i posle tih saznanja, nije dobio pomoć od države, već prebacivanje sa jedne na drugu instituciju čija je to nadležnost.

U međuvremenu Predrag Popović je poveo sudski spor na teritoriji države Vanuatu da bi dokazao da njegova bivša žena i deca borave nelegalno i da su im poništeni i istekli pasoši, kao i da je po presudi srpskog suda od 2020. godine Predrag Popović zastupnik dece i on vrši roditeljsko pravo, a ne njegova nekadašnja supruga.

Da su naše institucije radile svoj posao kako treba, danas bi Predrag Popović dobio ovu vrstu pomoći, a Dunja i Mila Popović bi bile u Srbiji.

Hvala.

Na član 3. amandman, sa ispravkom, zajedno podneli narodni poslanici Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević, Ivan Kostić i Radmila Vasić.
Reč ima gospođa Vasić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani, u Predlogu zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć tražili smo da se u članu 3. promeni stav 1. i da se umesto predložene pomoći u iznosu od 10.000 dinara, ova pomoć poveća i isplati iznos od 20.000 dinara. Smatramo da prioritet u našem društvu treba i moraju da budu porodice, rešavanje njihovih problema.

Smatramo da u budžetu mora da bude za besplatno školovanje, obezbeđivanje uslova za život, da nemamo gladne i siromašne porodice. Zbog toga smo mi u ime poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok podneli inicijativu Narodnoj skupštini, a nakon toga smo podneli zahtev Vladi Republike Srbije da donese odluku kojom se obezbeđuju besplatni udžbenici na čitavoj teritoriji Republike Srbije i obezbeđuje se i isplaćuje finansijski dodatak u iznosu od 20.000 dinara 1. septembra i to smo učinili u junu i julu ove godine.

Smatramo da je ovaj iznos od 10.000 dinara nedovoljan, obzirom da su troškovi koje porodica, odnosno roditelji imaju početkom septembra veliki. Naime, samo udžbenici od prvog do četvrtog razreda koštaju 10.000 do 15.000 dinara, a udžbenici od petog do osmog koštaju čak i do 25.000 i da ovaj iznos od 10.000 dinara ništa ne rešava.

Posebno ne rešava ni ta diskriminacija koja se javlja na teritoriji Republike Srbije, da imamo besplatne udžbenike samo na teritoriji grada Beograda, da na teritoriji grada Beograda imamo besplatne udžbenike i za osnovno i za srednje obrazovanje, da čak imamo i besplatne vrtiće i da je Skupština grada Beograda donela odluku da bude i rekreacija za treće i četvrto dete besplatna.

Zato smatram da je ovaj iznos od 10.000 dinara veoma mali. Zato pozivam Vlado da ovu odluku promeni, a vas pozivam da glasate za ovaj amandman, ali svakako, pozivamo Vladu Republike Srbije da donese odluku da čitavoj teritoriji Republike Srbije budu besplatni udžbenici i ovaj dodatak u iznosu od 20.000 dinara. Hvala.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lutovac, Rakić, Novaković, Mitrović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine Mitroviću.

Drage moji poslanice i poslanici, prisustvujemo debati o zakonu koji nije zabeležen od kada postoji ljudska vrsta.

Poznato je da svi zakoni, pošto smo kandidati za EU, moraju da budu usklađeni sa EU, odnosno zakonima EU. Evo šta kaže u ovom zakonu – ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU – ne. U izradi ovog zakona nije ostvarena saradnja sa EU, što znači ovakav primer nema nigde u Evropi.

Pa sam išao dalje, video sam da li ima u Rusiji? Nema. Da li ima u Kini ovakav zakon? Nema. Nema ni na Karibima, ni u Trinidad, ni u Tobago. Šta mi ovo radimo? Stvarno ne znam.

Ja sam se u veterini sretao sa ovim zakonima o privremenim registrima, recimo, teladi, jagnjadi, ali da doživim ovde da radimo Zakon o privremenom registru majki, prosto, nisam verovao.

Ovde ste napisali da nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija, uzimajući u obzir okolnost da su sredstva za sprovođenje zakona obezbeđena u budžetu za 2023. godinu. To nije tačno.

Mi kada smo usvajali budžet, nismo o tome pričali. I još ste imali hrabrosti da napišete n- akon širokog i sveobuhvatnog analiziranja u punoj koordinaciji sa svim relevantnim činiocima i subjektima u Republici Srbiji, konstatovana je potreba da Republika Srbija preuzme obavezu itd, itd.

Budimo realni, ovo je nastalo tako što je na 263. gostovanju Aleksandra Vučića na nekoj televiziji, njemu pala na pamet ideja da da po 10.000 i čitava služba u ministarstvu se posle toga angažovala kako da ispegla situaciju i nađe 10.000 dinara. Kakve sveobuhvatne analize? Hvala.

Gospodine Mitroviću, samo ću vas zamoliti sledeći put da malo prilagodite rečnik i vaše misli onome što jeste tema, jer upravo ste majke uporedili sa registrom za stoku. Molim vas, samo budite obazrivi.
Ja sam kao majka i verujem sve žene ovde prisutne, zaista, iako pored velike ljubavi prema životinjama, ne bih volela da možemo da budemo zaista na taj način upoređene. Mislim da je to zaista skrnavljenje osnovne uloge i ćelije porodice.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.30 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Na član 4. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelena Jerinić i Đorđe Pavićević.
Da li neko želi reč?
Reč ima koleginica Đorđević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Naš amandman se tiče toga da tražimo da se prosto izbriše zahtev da se pored, recimo, jedinstvenog matičnog broja građana mora dostaviti i broj lične karte da bi se uopšte neko prijavio za isplatu novca, deset hiljada dinara. Ranije smo imali prilike da čujemo jednu koleginicu koja je rekla - zamolila bih sve građane da se prijave za ovu pomoć. Dakle, upravo ovakvom odredbom onemogućeni su građani koji nemaju ličnu kartu ili nemaju mogućnost prijave prebivališta.

Mi i dalje u Republici Srbiji imamo problem pravno nevidljivih lica. Iako se taj problem donekle rešava i smanjuje, i dalje taj problem postoji. O tome je govorio i Zaštitnik građana.

Takođe, u vezi baš sa ovom odredbom, jer smo i ranije imali ove različite privremene registre kada je, recimo, bilo reči o davanju novca da se prevaziđu problemi izazvani pandemijom, Poverenica za ravnopravnost je pisala baš ministru finansija upravo sa tom naznakom da je ovo jedan vid posredne diskriminacije, da kada na izgled neutralne odredbe mogu biti vid posebne diskriminacije, posebno prema romskoj populaciji.

Sada ću vam reći neku statistiku. Recimo, prema podacima UNHCR-a iz 2020. godine postoji 2.027 lica bez prijavljenog prebivališta i boravišta. Ovo je neko istraživanje po uzorku, možda nije sasvim tačno. Godine 2015. bilo je 3,9% Roma bez dokumenata, odnosno 5,2% u romskim naseljima bez lične karte.

Dakle, prosto nije neophodno ni prema Zakonu o podacima o ličnostima, potrebno je minimizirati podatke. Sasvim je dovoljno ako neko ima JMBG, te stoga smatramo da insistiranje na ličnoj karti isključuje one kojima je možda ova pomoć najpotrebnija. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Cakić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Cakiću.

Dame i gospodo poslanici, poslanice, građani Srbije, u prepodnevnom zasedanju smo čuli da je ovaj zakon deo populacione politike, a ja bih rekao da je to deo populističke politike i ukazaću vam koja je razlika.

Uspešna populaciona politika ne bi dovela do vaših poraznih demografskih rezultata u istoriji Srbije i to je ono što vi ovo često upotrebljavate. U istoriji Srbije ne postoji dekada u kojoj je veće smanjenje stanovništva, nego što je vaša dekada vlasti, a populistička zato što vi na taj način kupujete izbore. Dakle, nema tu ni trunke nečega što se zove briga za stanovništvo.

Inače, moj predlog amandmana ukazuje na nešto što su i moji prethodnici govorili, a to je da makar ovaj registar treba da beleži koliko para dobijaju na ime dece majke od strane lokalnih samouprava.

Naime, svedoci smo da u Beogradu, kao najrazvijenijem gradu u ovoj našoj zemlji, deca predškolskog, školskog uzrasta dobijaju novce, a da u unutrašnjost Srbije najsiromašniji gradovi ne dobijaju ništa. Iako smo to kao stranka Zajedno u većini lokalnih samouprava predlagali i ja lično u gradu Leskovcu, bili smo odbijeni. Dakle, sramota je, a za sve vas koji sedite ovde, sramota je i nepravedno krajnje da najsiromašniji građani ove zemlje i njihova deca ne dobijaju novac, a da deca u najbogatijem gradu, u Beogradu, dobijaju sve pogodnosti. Koleginice su to nabrajale ranije, a pri čemu vaše obrazloženje, kaže - u Beogradu ima najviše para, u lokalnoj samoupravi, pa mogu daju, je totalno netačno.

Kao što sam više puta rekao, budžet pune najsiromašniji, a troše ga najbogatiji. Grad Beograd je dugi niz godina na ime, a iz tekućih rezervi republičkog budžeta, nelikvidnosti dobijao novac i uvek, svake godine grad Beograd je iz republičkog budžeta dobijao najveći iznos para. Dakle, nisu to pare koje ste vi prikupili od Beograđana, nego su to pare koje su najsiromašniji stanovnici ove zemlje stavili u budžet i vi ih uzimate i opet najbogatijim ljudima i njihovoj deci dotirate. Hvala.