Može, nije nikakav problem. Hvala.

Reč ima Tatjana Jovanović.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, uvažena predsedavajuća, članovi Vlade, obraćam se ovom domu povodom Zakona, odnosno predloga zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se upućuje novčana pomoć, ali istovremeno imam potrebu da kažem da ćemo na ovom plenumu zapravo raspravljati o čitavom setu zakona koji se u suštini odnose na osnaživanje same porodice.

Porodica, kao osnovna ćelija društva, jeste jedan od najbitnijih elemenata. Ona mora biti zdravlja i mora zadovoljavati sve one usluge, odnosno sve one funkcije koje jedna porodica ostvaruje, naročito prema deci.

Reći ću i to da ovaj trenutak jeste dosta kritičan, ne samo za našu, već i za sve ostale zemlje, obzirom da se nalazimo u jednoj globalnoj krizi, a svakako o ovome trebamo reći na način da je periodu u kome se sada nalazimo prethodila i kovid infekcija koja je trajala izuzetno dugo, imala je oblike pandemije, što je svakako između ostalog urušavalo i same porodice.

Ovaj zakon je jako bitan zato što obuhvata decu koja su starosti predškolskog i školskog uzrasta, pri čemu sveobuhvat se praktično svodi na 1.200 dece, pri čemu je jako bitno da su deca koja su u starosnom dobu od 16 do 29 godina, čak u tri navrata u prethodnom periodu imala mogućnost da dobiju novčanu pomoć od strane države, što je njima svakako značilo.

Ovo je uvremenjen zakon u smislu da je prijavljivanje za novčanu pomoć u periodu, odnosno razdoblju od 20. avgusta do 20. septembra, znači u vreme kada je porodica izložena najvećem materijalnom pritisku, obzirom da se povećavaju troškovi za grejanje, u to vreme se sprema zimnica, a ono što je jako bitno i počinje školska godina.

Ono što imam posebnu potrebu da kažem, to je da se poseban značaj odnosi i za porodice koje su nepotpune ili gde ne postoji majka, zato što nije živa ili je nepoznata, pa za ovaj zakon mogu da se prijave i očevi koji vrše svoje roditeljsko pravo, zatim porodice koje su hranitelji. U suštini, zakon je predvideo sve one mogućnosti i izazove na koji način da ih reši i da oni koji trebaju da dobiju ovu vrstu pomoći to i urade.

Ono na šta bih ja svakako apelovala, to je da mas-mediji, lokalne samouprave i svi oni koji mogu da informaciju plasiraju u javnost i da pogotovo ta informacija o dobijanju ove vrste novčane pomoći bude dostupna posebno u ruralnim sredinama, učine napore, pogotovo i lokalna zajednica preko svojih lokalnih medija.

U tom smislu, pomenuću i „Južne vesti“ koje pokrivaju Jablanički okrug, gde postoji mogućnost da se ove informacije plasiraju na adekvatan način i da dođu do svih, ali svakako to jeste i lokalna samouprava koja mora da one građene koji ne barataju informacijama iz ruralnih sredina i koje po pravilu imaju mnogo dece, zaista se potrude da ovu pomoć i dobiju.

Posebno je ovo značajno zbog toga što postoje porodice sa velikim brojem dece i obzirom da svako dete ima pravo na ovu vrstu novčane pomoći, to će biti značajan materijalni podstrek.

Međutim, kada govorimo o porodici koja jeste osnovna ćelija društva, ne smemo da se ne osvrnemo i na našu bližu prošlost i ono što se dogodilo početkom maja meseca. U tom smislu, osnaživanje porodice, ne samo sa materijalnog aspekta, već i sa svih ostalih je značajno. Treba pomenuti i nagoveštaje koje smo dobili od strane ministra Siniše Malog, da će uskoro u delu zdravstvenog sektora, u prosveti, u nekim drugim sektorima doći do povećanja plate, već od 1. septembra, povećanja penzija, što jeste za svaku pohvalu.

Ono što moja primarna profesionalna vokacija nalaže i o čemu sam više puta pričala je i to ekonomsko osnaživanje porodice, zapravo mentalno osnaživanje porodice. U tom smislu, pomenula i poslaničko pitanje na koje sam dobila odgovor od strane Ministarstva zdravlja, ali ne i od ministra finansija. To je formiranje centara za mentalno zdravlje, koje će svakako doprineti da dostupnost mentalnih usluga bude velika na vrlo jednostavan način, kako roditeljima, tako i deci i svima ostalima koji se bave problematikom metalnog zdravlja.

U tom smislu sam govorila i o Pravilniku o radu, koji je još 2015. godine usvojen, kada je na čelu Ministarstva zdravlja bila uvažena profesorka Slavica Đukić Dejanović. U tom smislu bi zaista bilo potrebno da se razmotri i odvajanje materijalnih sredstava za ovu vrstu zaštite mentalnog zdravlja.

U svakom slučaju, smatramo da čitav niz zakona koji su na dnevnom redu na ovom plenumu će doprineti da se sa više aspekata osnaži poruka porodica. Pošto SPS baštini, između ostalog i one vrednosti koje se tiču socijalne politike, a ovo jeste socijalno-ekonomski odgovorna politika, u danu za glasanje, glasaćemo za sve ove zakone. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine Rističeviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, demografska situacija u Srbiji baš nije sjajna, ali s obzirom na zatečeno stanje, polako broj rođenih u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu je porastao i to je jedini broj u regionu koji raste.

Takođe je broj novorođenih u januaru ove godine bio, čini mi se, za 500 više nego u januaru prethodne godine. Broj umrlih takođe u odnosu na neke prethodne godine pada, tako da je to neki dobar pokazatelj da populacione mere koje preduzima Vlada Republike Srbije i ova vladajuća većina daje rezultate. Dakle, smisao ovog zakona je da se podrže majke i da na određeni način te populacione mere doprinesu da ovi pokazatelji još budu manji.

Mi smo zatekli takođe u ono vreme staru naciju i nezaposlenost 26%. Dakle, 26% je bila nezaposlenost, a nacija je bila stara. To je bio pokazatelj da nemamo privredu, bio je jasan pokazatelj da nemamo privredu. U ovom trenutku nezaposlenost je pala ispod 9%. Gotovo da nezaposlenih nema. To dokazuje i pokazuje da je Srbija stala ekonomski na noge, odnosno da ono što smo zatekli smo promenili i da u ovom trenutku Srbija ima ekonomiju, ima privredu s obzirom da smo počeli da zapošljavamo i stranu radnu snagu jer nemamo dovoljno radnika da bi naša ekonomija imala dovoljno zaposlenih, odnosno da zadovolji svoje potrebe.

Moram da vas podsetim da se novac ne štampa, novac mora u privredi da se zaradi. Prema tome, ove populacione mere treba da doprinesu da sutra naše penzije ima ko da zaradi, dakle da se stanovništvo zanavlja i da u ovom trenutku Beograd, Novi Sad i Niš su gradovi koji ne gube stanovništvo, ali ni oni nemaju neki poseban natalitet. Ja se bojim da iscrpljujemo stanovništvo iz unutrašnjosti.

Izgubili smo u poslednjih deset godina, kako kažu, pet stotina hiljada stanovnika i to je odlika jedne stare nacije zato što smo i zatekli i sad ima daleko više starijih osoba od 65 godina nego mlađih od 15 godina, što je još uvek loš pokazatelj i moramo učiniti sve da zamolimo naciju. Ovih pet stotina hiljada koje smo izgubili nismo izgubili u velikim gradovima, dakle izgubili smo u unutrašnjosti u ruralnim sredinama.

Dakle, veliki gradovi na određen način iscrpljuju već inače starije stanovništvo u ruralnim sredinama. Moram da vas podsetim da to stanovništvo u selima i manjim sredinama su čuvari teritorije. Ukoliko nestane tog stanovništva i te teritorije ostanu nenaseljene, pitanje je samo vremena kada će neka druga nacija zauzeti te teritorije. Zato bez obzira na boju stranačku, bez obzira na stranačko opredeljenje, mislim da bi kolege iz opozicije i svi zajedno trebali da podržimo ove populacione mere i da kažemo da je Vlada Srbije, odnosno vladajuća većina učinila prave korake i da i dalje treba insistirati na tome da se podrže majke, odnosno da se podrži rađanje što više dece da bi sutra ponovo, ponavljam, imali ko da radi fabrikama i ekonomiji koju smo oporavili.

Sada u ovom trenutku moramo da koristimo i stranu radnu snagu da bi eventualno sutra ukoliko ove populacione mere daju još bolji rezultat, imali dovoljno zaposlenih da izdržavaju stanovništvo koje u međuvremenu odu u penziju i da imamo tu generacijsku solidarnost koju smo mi iskazali prema penzionerima koji su u penziju otišli pre nas. Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Biljana Đorđević.

Zahvaljujem.

Mi smo podneli amandman koji se tiče obrazloženja ovog člana. Smatramo da treba da se briše obrazloženje koje kaže da je ova mera u cilju ublažavanja krize izazvanih poremećajima na svetskom tržištu, jer, nekako, vi se pravite ludi da je to sve vezano samo za nekakve poremećaje na svetskom tržištu i nema nikakvog pojašnjenja zašto, recimo, je stopa inflacije je 16,2%, a za prehrambene proizvode i mnogo veća, na drugim mestima, na tom svetskom tržištu je mnogo usporenija nego što je u slučaju Srbije.

Tako da, smatramo da je ovo jedno mazanje naših očiju i da zapravo vi ovim u stvari hoćete da pokušate da uvredite i potplatite majke zbog nezadovoljstva i anksioznosti i straha spram onoga što ih čeka u septembru kada pored toga još što treba da plate različite vrste troškova vezano za polazak u školu ili zimnicu treba da se brinu o bezbednosti svoje dece. Tu ne mislim samo na masakre koji su se dogodili u „Ribnikaru“ i Mladenovcu, već i na razne dojave bombama koje smo viđali po školama. To niste uspeli da rešite.

Da je vama stvarno namera da pomognete materijalno one najugroženije vi biste usvojili neki od amandmana na rebalans budžeta ili budžet za 2023. godinu koji je Zeleno-levi klub podnosi, kada je reč, recimo, o uvećanju dečjeg dodatka ili uvećanju obuhvata dece koja primaju dečji dodatak. Vi to niste uradili, tako da umesto takvih ciljanih mera za one najugroženije vi prosto opet podjednako delite novac svima.

U narednim amandmanima obrazložiću zašto zapravo neće svi biti ni obuhvaćeni, nažalost, ovim i mnogi će ostati uskraćeni, upravo oni kojima je ta pomoć najpotrebnija.

Zbog toga, prosto je licemerno da imate jedno ovako obrazloženje i prosto poštenije bi bilo da to izbrišete iz ovog člana 1.

Zahvaljujem.

Po amandmanu, Milica Obradović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, složićete se da je pitanje populacione politike jedno od veoma značajnijih nacionalnih pitanja, a da problem negativnog prirodnog priraštaja nije prisutan u Srbiji ni od juče, ni od pre par godina. To je problem koji datira od davnih pedesetih godina prošlog veka, ali se problemom nataliteta, problemom smanjenja broja stanovnika, pitanja pomoći porodicama sa decom niko nije bavio do dolaska predsednika Aleksandra Vučića na vlast.

On je prvi državnik koji je rešio da se uhvati u koštac sa ovim globalnim problemom, pa je pitanje populacione, pitanje demografske politike postavio kao jedno od strateški važnih pitanja za Republiku Srbiju.

Mi danas ekonomski, kao država, napredujemo. Otvaramo nove fabrike, imamo jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, ali mi moramo da brinemo svakako o našoj budućnosti, a naša budućnost su naša deca.

Upravo, prepoznajući značaj pomoći porodici sa decom Vlada je nama uputila na razmatranje ovaj Predlog zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć koji predviđa pružanje dodatne finansijske pomoći majkama, u posebnim slučajevima očevima ili starateljima koji imaju decu do 16 godina starosti.

Dakle, oni imaju, ukoliko se prijave u određenom roku, već od 25. septembra će na svojim računima imati uplaćeno po 10.000 dinara za svako njihovo dete kao jedan vid pomoći u možda finansijski najizazovnijem periodu u toku godine za njih, u septembru mesecu, kada su neophodna značajna novčana izdvajanja za početak godina svakog mališana.

Moram da naglasim da smo izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u prethodnih par godina kroz adekvatnu materijalnu podršku stvorili uslove koji pre svega ohrabruju mlade ljude da se odluče za najvažniji korak u njihovom životu.

Podsetiću vas da smo krajem 2021. godine povećali podršku majkama za prvo rođeno dete, kada je ona podrška povećana sa 100.000 dinara na 300.000 dinara. Jednokratno je uvedena i novčana pomoć za svako drugo i treće dete u iznosu od po 100.000 dinara.

Takođe, tadašnjim izmenama i dopunama zakona majke su ostvarile pravo da po osnovu rođenja mogu da kupe nekretninu uz finansijsku pomoć države.

Ovo je veoma značajno zato što nerešeno stambeno pitanje danas često zna da obeshrabri mlade ljude da se odluče da stvaraju ili proširuju porodicu.

Da je postignut pozitivan rezultat davanjem više novca i pomoći porodicama sa decom govori podatak da je u 2022. godini bilo za 0,8% više rođene dece u odnosu na 2021. godinu. To svakako ne bi bilo moguće da su na snazi ostale podrške, pomoći države iz 2012. godine, kada je za prvo rođeno dete država izdvajala svega 305 evra. Danas ta pomoć iznosi gotovo 3.000 evra. Za drugo dete 2012. godine država je izvajala nešto više od 1.100 evra, a danas izdvaja 3.600 evra. Za treće dete pomoć 2012. godine je bila nešto više od 2.100 evra, a sada ona iznosi čak 16.705 evra i isplaćuje se u 120 rata. Za četvrto dete nekada 2.800 evra, a sada čak 23.558 evra, koje se takođe isplaćuju u 120 rata.

Tako da bez odgovornog vođenja države, bez odgovornog vođenja državnih finansija kako predsednika Aleksandra Vučića, tako i Vlade Republike Srbije sva ova povećanja ne bi ni bila moguća.

Ono što je značajno jeste da pozitivnost rasta naše ekonomije i privrede se ne ogleda samo u ovim povećanjima i pomoćima koje sam ja sada navela, već se ogleda i kroz smanjenje broja nezaposlenosti, kroz izgradnju novih bolnica, novih škola, novih puteva, novih saobraćajnica.

Moram da istaknem da će sadašnja vlast za 12 godina, koliko je na čelu države, imati više kilometara pruga i puteva izgrađeno nego što su to imale sve vlasti od 1945. godine do 2012. godine. To je, složićete se, veliki uspeh i samo još jedan od pokazatelja da se Srbija menja na bolje, da postaje uređenija i sigurnija za život svakog građanina. Sve ono što je u prethodnoj deceniji urađeno u našoj državni garant je da politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića radi isključivo u najboljem interesu svakog građanina, da tim interesom nikada nije, niti će ikada trgovati, već će se isključivo zalagati da od naše zemlje samo pravi bolje i lepše mesto za odrastanje svakog mališana, ali i za odrastanje svih generacija koje dolaze posle nas. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lutovac, Rakić, Novaković i Mitrović.
Da li neko želi reč?
Dragana Rakić, izvolite.