Poštovani građani Srbije, svi smo svedoci kako se ministar Martinović poneo prema poslanicima ovde u ovom domu i kakve gnusne uvrede je izneo na račun onih poslanika koji sticajem okolnosti nisu roditelji, nemaju svoju decu. Time ne samo da je uvredio te poslanike, uvredio je i svakog građanina Srbije.

Ali, od predstavnika SNS ništa od toga ne iznenađuje. Njihovi tajkuni već godinu dana onemogućavaju da deca iz Pećinaca krenu u školu, vrtić, samo zato što su njihovi roditelji politički neistomišljenici režima Aleksandra Vučića. Njima se dok plaćaju botove budžetskim sredstvima građana Srbije desilo da im u radno vreme botuju i radnici centara za socijalni rad i vaspitači u vrtićima i prosvetni radnici, a bogami i zdravstveni radnici, a onda im promakne da u jednom od vrtića radi pedofil. Toliko o tome kolika je briga ovog režima o našoj deci.

Da ne govorim o tome da mi se javila majka jedne učenice koja već dve godine trpi najužasnije nasilje u jednoj od eminentnih srpskih gimnazija. Dve godine jedno dete trpi nasilje od strane profesora i rukovodstva te škole i ta informacija je stigla i do prosvetne inspekcije i do ministarstva i do predsednice Vlade i do predsednika države.

Ako jedno dete u najosetljivijoj životnoj dobi permanentno trpi nasilje u svojoj školi i na to se ne reaguje, svako bi, naročito u svetlu onoga što nam se desilo, one tragedije koja nam se desila svima nama zajedno, svako normalan, pametan, savestan i odgovoran bi gledao da taj problem urgentno reši. Ne. Štiteći kadrove SNS, mi i dalje žrtvujemo našu decu. Zato kažemo da su sva vaša zakonska rešenja krajnje licemerna. Samo iz populističkih razloga za njima potežete.

Vas suštinsko rešavanje problema ne interesuje. Vas ne interesuje rešavanje problema svakog građanina ove države, a većina građana u ovoj zemlji živi na ivici egzistencije ili ispod te granice. Toliko o vama i o vašem odgovornom vođenju populacione politike.

Milenko Jovanov ima reč.

Ja verujem da o građanima i o građanima koji žive na ivici egzistencije najviše brinu ovi koji su upravo stigli sa Azurne obale. Za one koji ne znaju, to je najskuplje letovalište koje postoji u Evropi. Tamo ne verujem da je gospođa nosila paradajz, kao paradajz turista i paštetu i mesni narezak da otvori na plaži, pa da malo poručka, nego se tamo ide sa dubokim džepom, ozbiljnim parama i tamo su po pet evra kafe i kisela voda i ne znam ni ja šta.

Većina građana tih o kojima priča i svih nas koji ovde sedimo o taj Azurnoj obali možemo samo da sanjamo, da gledamo slike naše koleginice i da gledamo kako je tamo lepo i kako je lepo more, kako je lepo nebo i kako je skupo. Sada ona koja kafu plaća i kiselu vodu 10 evra, dakle, po pet evra, jako brine za ove ljude koji žive na ivici egzistencije, a na ivici egzistencije živeli onda kada su im oni podelili 500.000 otkaza. A tada nije brinula o ljudima da li su na ivici egzistencije, tad su živeli u izobilju, išli su zajedno sa vama na Azurnu obalu, kad ste ih ostavili bez posla, kada ste im katančili fabrike, kada ste podigli evro sa 78 dinara na 120 dinara, pa poskupeli kredite za 50%. Tada su ljudi super živeli.

Kako vas nije više sramota? Vi možete da govorite u ime bogataša žute bande koja je ovu zemlju opljačkala. U njihovo ime možete da govorite, mada ste se toliko dezintegrisali da to sam bog više zna ko je u kojoj stranci. Ali, u njihovo ime, u ime lopova koji su ovu zemlju opljačkali, možete da govorite. U ime onih koji zajedno sa vama letuju na Azurnoj obali možete da govorite, a u ime naroda ne možete da govorite, jer vam to narod ne da. Na izborima vam kažu – nećemo da ih gledamo, nego se prišljamčite nekom da vas prevede preko 3% i uđete u ovu salu. Sad ne znam kome ćete da se prišljamčite ponovo, možda imate nekoga na Azurnoj obali ko bi želeo da vas prebaci za pet evra i deset evra kapućino i kisela voda. Možda ti mogu da vam pomognu da pređete cenzus sledeći put, jer narod očima ne može da vidi bilo koju nijansu žute, jer su sve iste. Hvala.

Gorica Gajić, po Poslovniku.

Hvala.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 107. stav 2. koji, između ostalog, u poslednjoj rečenici kaže da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

Ne želim da budem ničiji advokat, meni su sve kolege i koleginice podjednake, kada se nešto odnosi na njih, a uvredljivo je.

Ja vas molim kao predsedavajuću da svakog od nas opomenete kada se ovde spominje ko gde ide na godišnji odmor, ko je kakvu haljinu obukao, kakva mu je porodica, da li je pocrneo manje ili više na Azurnoj ili na Antalskoj obali, molim vas. Dajte jednom, ne odnosi se sada samo na kolegu koji je prethodno govorio, na sve nas, nemojmo više da govorimo o ličnim stvarima i da iznosimo činjenice iz ličnog života. Da li idemo na odmor, da li smo otišli na odmor, kada smo se vratili sa odmora, zašto nas je briga ili nije briga? Odnosi se na sve.

Budite ravnopravni kada se takve reči ovde upotrebljavaju u odnosu na sve nas. To je poštovanje dostojanstva ove ustanove. Hvala.

Gospođo Gajić, ja bih se složila sa vama u svakom smislu da je to samo značilo pominjanje toga gde je ko išao na letovanje, ali mislim da je ovde reč o tome da se otišlo na nekakvu ekskluzivnu lokaciju koja je teško prihvatljiva za bilo koga od nas. Tako da, u tom smislu, javnost bi trebalo obavestiti o takvim stvarima, jer znamo da u prošlosti su Mauricijus i ostala ostrva bila vrlo atraktivno mesto za pojedine narodne poslanike.
Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika?
(Gorica Gajić: Ne.)
Ne. Zahvaljujem.
Gospođo Manojlović, nemate osnova za repliku.
Rekoh da je Poslovnik o radu lako štivo za leto, pa malo pokušajte o tome da razmislite.
Prelazimo na sledeći amandman koji su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Da li neko želi reč?
Reč ima Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ovim amandmanom pokušavamo da ovaj inače dobar predlog zakona bude još za nijansu bolji po našoj oceni i da donese benefite kada su u pitanju majke i druga lica koja primaju novčanu pomoć na odgovarajući način. Neće se mnogo toga promeniti usvajanjem ovog amandmana, ali mislim da će se jedan deo toga relaksirati i omogućiti.

Ono što je jezivo, a to je nešto o čemu sam zaista od 3. maja na ovamo izbegavao da govorim, i zaista i danas mi je jako teško da govorim, bez obzira što je prošlo neko vreme od tragedije koja je zadesila Srbiju. Ja sam šokiran i preneražen time gde je kraj zloupotrebi dece koja su izgubila svoje živote u onoj velikoj tragediji, nesreći koja je zadesila Srbiju. Da li je neophodno da ponovo danas njihovim roditeljima, njihovim školskim drugovima, bez ikakvog razloga, bez ikakvog povoda, osim sa željom da se steknu neki bezvezni politički poeni, ponovo to stavljamo u kontekst kojem tu mesto danas ovde nije?

Da li je normalno da Aleksandru Martinoviću govori neko ko je pokušao da toj deci, tim anđelima ukrade pravo da budu i tih 40 dana žrtve, da budu jedine žrtve, da sebi dozvole da u tom periodu, koji je period tuge i ćutanja, otimaju pravo roditeljima da svoj bol nekako uspeju da stave tamo gde mu je mesto da bi mogli da nastave da žive? Ne. Oni nastavljaju dalje.

Ovo danas što slušamo je izgleda bes, jer su i roditelji preko svojih advokata, koji zasigurno prenose njihovu volju, jer znam sve te moje kolege koje su podnele zahtev u ime roditelja, kada je u pitanju Anketni odbor, da prestane sa radom, prenose volju, oni su besni danas na te roditelje zato što im ne dozvoljavaju da od toga prave politički egzibicionizam i da nastavljaju da zloupotrebljavaju onu nesreću koja je njih zadesila.

Prema tome, uvažene kolege, prekinite sa tim pričama, prekinite vi koji niste dostojni da Aleksandra Martinovića, bez obzira na omašku koja mu se desila, uzmete i spomenete uopšte u ovom domu, jer je za mnoge od vas on takav humanista i takav znalac i čovek koji radi svoj posao besprekorno da je besprizorno više to zloupotrebljavati na način na koji to radite, pogotovo vi koji ste ostali da patite što se nije desio 6. oktobar, vi koji ste sastavljali spiskove u noći 6. oktobra 2000. godine za likvidaciju, na tim spiskovima su se nalazila i moja maloletna deca. Sram vas bilo, postidite se, aman, ljudi, ućutite više i prestanite da tu tragediju i tu decu zloupotrebljavate. Dosta je i previše toga bilo. Ja nisam kršten, ali vi niste normalni.

Po amandmanu Nataša Tasić Knežević.

Poštovana predsednice, poštovani članovi Vlade, narodni poslanici i građani, Predlog zakona o registru majki i drugih lica kojima će se uplaćivati novčana pomoć je imao u vidu da će ovakva pomoć biti neophodna kako bi se ublažile ekonomske posledice nastale usled kovid krize, kao i krize izazvane poremećajem na svetskom tržištu.

Predlogom ovog zakona predviđa se ciljana novčana pomoć, pre svega, majkama dece predškolskog i školskog uzrasta. Jednokratno će biti isplaćeno 10.000 dinara za svako dete na koje se odnosi Predlog zakona, i to u septembru mesecu. Sredstva se mogu uplatiti na račun majke, oca, staratelja ili hranitelja, ukoliko gore pomenuti nemaju svoj račun. Članom 6. je predviđeno otvaranje posebnih namenskih računa licima kojima se novac uplaćuje, te smatram da je izuzetno bitno da se ovaj zakon primeni. Zamolila bih sve građane Srbije da apliciraju za ovaj vid pomoći.

Drugi izuzetno bitan zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom kojima se iz budžeta izdvaja 87 milijardi dinara. Predložene izmene i dopune zakona prvenstveno treba da poboljšaju materijalni status preduzetnica na osnovu fleksibilnih oblika rada. On ima za cilj uklanjanje institucionalnih uslova rada kojima se ograničava žensko preduzetništvo.

Želim da istaknem da je ova mera od izuzetnog značaja za sve preduzetnice, a posebno za one koje pripadaju romskoj nacionalnoj manjini, jer pomažu da se one dodatno osnaže i osamostale.

Takođe, jedan od važnijih razloga zašto je ovaj zakon bitan je činjenica da Vlada Republike Srbije zajedno sa civilnim sektorom, jedan od njih su „Mame su zakon“, uspeli da doprinesu da preduzetnice budu vidljive i pomognute ovim merama, što nas dovodi do zaključka da je saradnja neophodna i plodonosna, kada su ovakvi zakoni u pitanju.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u čl. 63. do 66. i članu 69. kojim je utvrđeno pravo na slobodu odlučivanja o rađanju, pravo deteta, pravima i dužnostima roditelja, posebna zaštita deci, porodici, majke, samohranog roditelja i deteta, kao i socijalna zaštita građana i porodice. Korekcijom, izmenama je omogućena izmena i utvrđivanje ukupnog iznosa i načina isplate naknade po osnovu rođenja deteta, kao i posebne nege deteta.

Prepoznavanje petog i šestog deteta koje je predsednik Republike Srbije najavio želim da pohvalim i nadam se da će se i on uskoro naći pred skupštinskom procedurom, jer se one odnose i na najugroženije članove našeg društva kod nas, pa ste samim tim poslali jasnu poruku da Vlada Republike Srbije ne isključuje romsku nacionalnu manjinu i da merama podrške želi da podrži sve porodice.

Dosadašnjim mamama je na raspolaganju je još jedan vid podrške države, a to su subvencije za kupovinu prve nekretnine. Na inicijativu predsednika Republike Srbije, Vlada Republike Srbije dodeljuje subvencije majkama za kupovinu te nekretnine. Dodela ovih subvencija deo je pronatalitetnih mera koje sprovodi država Srbija u cilju podsticanja rađanja i podrške roditeljstvu. Ovo pravo može ostvariti majka novorođenog deteta pod uslovom da prvi put stiče u svojinu kuću ili stan na teritoriji Republike Srbije. Do sada je 331 majka ostvarila ovo pravo, čime su svojim porodicama i deci obezbedile mesto za život i bolje uslove života. Maksimalni iznos sredstava koji se može odobriti za ove namene je 20 hiljada evra.

Imamo jedan amandman koji je jako bitan, a tiče se nacionalnih manjina, a koji želim da podržim. Vezan je za očuvanje i zaštitu pokretnih i nepokretnih dobara nacionalnih manjina tj. Roma u ovom mom slučaju. O njemu želim da pričam, jer znam da svaki pomak unapred za kvalitet života Roma i njihovo potpuno uključivanje ravnopravno i ravnomerno u naše društvo ide sporo, teško i uz dosta prepreka. Međutim, to ne znači da treba da stagniramo i da ne idemo napred, već treba da se trudimo da učinimo boljim mestom za život za sve nas.

Za dokaz koliko je teško primeniti promene za bolje na Rome, čak i kada postoje propisi, podsetiću vas na temu legalizacija neformalnih naselja i sporosti i sve teškoće da se obezbede priključci za struju. U romskim naseljima se koristi struja slabog napona i zimi često dolazi do požara baš u tim naseljima zato što, kada se uključi jedan aparat, on napravi kratak spoj i na taj način, usled požara, dolazi do stradanja, pogotovo dece i starijih.

Za dokaz koliko je dobar ovaj amandman i koliko je dobar ovaj zakon, a da je vezan za kulturu, reći ću vam…

Gospođo Tasić, moram da vas prekinem i kada stignemo do tog amandmana i do tog zakona onda se javite još jednom.