Po amandmanu, Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono tamo što grokće je iznelo podatak da se u Srbiji za godinu dana ubilo 1300 osoba, možda je to i tačno, ali je zaboravio da kaže da se 2011. godine ubilo 1500, da se na milion stanovnika tada ubilo 20 ljudi, samoubilo. Da je u Sloveniji na milion stanovnika se ubilo 300 ljudi, da je u Mađarskoj to bilo 321, ali eto on je izvukao podatak da kaže da se ljudi verovatno ubijaju zbog ove vlade, zbog vladajuće većine i tako dalje.

Non-stop iz konteksta čupa deo izjave Aleksandra Martinovića koji je možda nešto neoprezno rekao, ali ono što ovaj radi godinama, danima, frizira podatke i tako dalje, više nije za trpeti.

Dame i gospodo, moram da se suprotstavim i da kažem, da mozak ovog pojedinca nije dostigao mozak za onaj vrtić u Pećincima. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, Biljana Đorđević.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća povredili ste član 107. – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje, korišćenje uvredljivih izraza i tako dalje, iznošenje činjenica, to smo i danas već slušali više puta, iz privatnog života. Dakle, nismo ovde čuli ono tamo što grokće, i mislim da ste morali da upozorite poslanika da se tako ne obraća narodnim poslanicima u ovoj sali. Dakle, to je direktna uvreda svih nas, jer jedno ljudsko biće nazvao je – ono tamo što grokće. To ljudsko piće je takođe narodni poslanik ili narodna poslanica, vi i vaša dužnost je da brinete o svima nama i o dostojanstvu ove sednice. Hvala vam.

Potpuno ste u pravu, moja obaveza jeste da brinem o dostojanstvu ove Skupštine kada predsedavam, ali je to u okolnostima u kojima radim, uvažena koleginice nemoguće i za to nikada nije kriva samo jedna strana. Nisam nažalost čula taj uvod, oprostite mi na tome.
Da li želite da se izjasnimo? (Da.)
Glasaćemo, svakako.
Zoran Sandić, po amandmanu. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, hajde da se vratimo diskusiji, da pričamo ono o čemu i šta građane Srbije u ovom momentu interesuje. Mislim da smo se malo dotakli uopšte rasprave ovih dana teme poljoprivrede, IPARD 3 program gde će Srbija da dobije sredstava, mislim da bi trebalo povesti računa da ne prođe kao i program IPARD 2 gde nismo uspeli da upotrebimo ni da kanališemo sva sredstava u razvoj poljoprivrede, pogotovo ako vidimo i svesni smo činjenice, a videli smo to prethodnih dana, da je naša poljoprivreda i ovako na kolenima, gde smo došli u, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije u situaciju da nam jedan kugla sladoleda vredi kao pet kilograma pšenice.

Jedna kugla sladoleda - pet kilograma pšenice, to je zabrinjavajuće.

Tu je i uvažena ministarka. Ja bih hteo da uputim jedan apel. Pored ovih, da kažem, nepogoda koje su zadesile veći deo nažalost Srbije proteklih dana, imali smo i nepogodu 13. jula, koja je zadesila ceo srednji Banat i deo Bačke. U svim tim nepogodama i ratarski usevi i voćarstvo i ratarstvo su pretrpeli velike štete.

Da li će osiguravajuće kuće to moći da nadoknade nisam baš siguran, ali zato hoću da apelujem i mislim da je jedno udruženje poljoprivrednika iz Novog Sada uputilo i pismo u tom smislu nadležnom ministarstvu da se robne rezerve… znamo da je Vlada donela zaključak ili odluku da robne rezerve otkupe 200.000 tona merkantilne pšenice po 25 dinara, čini mi se, plus PDV. Mislim da bi, shodno i tom pismu, što se to Udruženje obratilo nadležnom ministarstvu, da ako može da sa tih područja gde je šteta jako velika u ratarskim usevima i da ti ratari, poljoprivrednici, gde je ta šteta načinjena, imaju prioritet prilikom prodaje pšenice robnim rezervama i tako bar delimično nadoknade štetu koja im je da kažem naneta i 13. jula kada je bilo veliko nevreme u Banatu i Bačkoj, a i ovih dana nevreme koje je zadesilo Srbiju i ovako našu poljoprivredu koja je na slabim nogama dodatno urušila.

Hvala vam.

Hvala.
Po amandmanu, Nada Macura.
Izvolite.

Pre svega, da pozdravim predsedavajuću i ministra i njegove saradnike, kao i kolege poslanike.

Ono što mogu da primetim, u amandmanima na tačku 3. i 4. nije rečeno ništa što bi nekako išlo u prilog nekom humanom odnosu, s obzirom da se radi o privremenom registru majki sa decom.

Ja ću se osvrnuti na ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Mislim da u amandmanima koji su bili prethodno nisam čula nijednu pohvalu, ni konstruktivnu kritiku na 30 zakona koji apsolutno zavređuju pažnju svih nas ovde kolektivno. Svakako, podržaću svih 30.

Što se tiče izmene zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i podršci porodici sa decom, mislim da u amandmanima nema mesta pominjanja SNS stranke. Nije primereno ni pominjanje predsednika u amandmanima, ali u svakom slučaju ono što ja mogu da kažem za ovaj zakon kojim sam se bavila ovih dana, svakako privređuje pažnju i naših gledalaca, u svakom slučaju i stanovnika, građana koji to slušaju.

Mogu da kažem da na predlog Vlade postoji osnov za donošenje zakona, ustavni okvir. Mogu da kažem o razlozima zašto je ovaj, da tako upotrebim i ministra Vesića, reč kojom je on obrazložio jedan zakon, da je ovo veoma humani zakon, jer se radi o porodici sa decom.

Razlozi za donošenje Zakona su svakako zasnovani na pravima i dužnostima roditelja, pravima deteta, obavezi države da podrži dobrobit porodice, deteta i budućih generacija.

Odredbe ovog zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci, podsticaj za rađanje dece i opredeljenje države u oblasti populacione politike, uključujući i demografske potrebe.

Ovim dopunama i izmenama, kroz analizu i efekte u praksi, kao i predlozi i sugestije građana i udruženja, znači imamo i građane koji su dali svoj prilog u analizi i u efektima ovog zakona, podrška materijalno ugroženim porodicama, kao i porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja u okviru predloženih rešenja i njihovih ekonomskih efekata.

Izmenama i dopunama omogućiće se raspoložim budžetskim sredstvima koji je obezbeđen u iznosu oko 17 miliona u okviru opredeljenosti sredstava i u ekonomskoj klasifikaciji u iznosu od 87.388.788.000.

Ono što jeste bitno u ovom zakonu, moram da naglasim da je to novo u ovom zakonu, bio je zakon koji je 2018, pa 2022. godine, ovo je sada novo, pravo na odsustvo sa rada, što mislim da je veoma bitno. Dotiče dogovor između roditelja, majke i oca o nezi deteta, odnosno bolesnog deteta posle navršena tri meseca života deteta.

Ukoliko majka samostalno obavlja delatnost ili je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, u tom slučaju data je mogućnost ocu deteta posle navršena tri meseca života, radi se o detetu, da radi nege deteta ima pravo na odsustvo rada i naknadu zarade, odnosno naknadu zarade, odnosno naknadu plate oca deteta.

Mislim da je ovo veoma bitno, s obzirom da se radi o porodičnim odnosima i o nekoj dobrobiti između majke i oca.

Postoji izmena u članu 17. koji je veoma bitan. Ima, naravno, izmenu i dopunu 11 koja se upravo odnosila na platu koju će dobijati otac ukoliko zameni majku posle tri meseca života deteta, ali ovo se radi o ostalim naknadama. Data je mogućnost ocu deteta takođe da nadoknadu, odlukom Ustavnog suda, podnese u toku dve godine na rođenje i negu deteta, kao i za treće i svako naredno dete ostale naknade jednu godinu.

Korekcija člana 18. zakona je u odnosu na ovaj član 17, kao i član 19, kao i član 38, koji određuje bliže uslove i rešenje ministra koji je ovog puta ministar za rad i zapošljavanje, ministar za zdravlje i porodicu i u svakom slučaju, ovo su podsticajne mere koje treba pozdraviti od strane Vlade i smatram da je veoma korektno napisan ovaj zakon, bez ikakvih izmena i dopuna što se tiče dodatka ili eventualno da je zakon trebalo da izađe 1.6.2023. godine, ali on će izaći nešto pre vremena nego što bi trebalo u "Službenom glasniku", osam dana pre toga, jer se radi o populacionoj politici koja treba da podstakne i rađanje dece i sve ono što podrazumeva ovaj, smatram, veoma human zakon, kao i zakon prethodni o privremenom registru majki. Bilo koji novac je uvek dobrodošao bilo kome, bilo porodici, bilo deci, bilo starijima, mlađima. U svakom slučaju, ono što jeste bitno, treba da zahvalimo na takvoj pomoći koja stalno na izvestan način kaplje u porodičan budžet.

Toliko od mene za ovaj dan.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginica Biljana Đorđević ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja sam već ranije govorila o tome da su svi ovi vaši zakoni o privremenim registrima zapravo sa odredbama koje se tiču u suštini posredne diskriminacije, pogotovo romske populacije. Dakle, maločas kada sam govorila o zahtevu da se dostavljaju brojevi ličnih karata i objasnila zašto je to isključujuće za određeni značajan broj ljudi, to je primetio čak i Komitet za ekonomsko-socijalna i kulturna prava. Međutim, problem je takođe što ne postoji procesno sredstvo za žalbu.

Dakle, vi ste predvideli neku reklamaciju, ukoliko povodom isplate novčane pomoći, da se ona podnese elektronski Upravi za trezor i sad ovo što ću reći nije teorijsko pitanje zato što se to dogodilo i Ministarstvo finansija i te kako dobro zna da je bilo slučajeva, žalbi, da nekome nije isplaćen novac. Ispostavilo se da je ova reklamacija otprilike nešto kao što govori onaj lik iz crtaća – čemu ovo služi, a uz to i ne radi, dakle, da nije dalo rezultata i da se nakon toga moralo ići pred Upravni sud.

Zbog toga je naš predlog zapravo da se odustane od ove reklamacije koja i nije pravno sredstvo koje poznaje naš pravni sistem, niti na adekvatan način štiti prava građana kako su garantovana Ustavom ili Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, već da se ova odredba promeni i glasi tako da podnosilac prijave i lice kojem se novčana pomoć uplaćuje bez podnošenja prijave podnosi u skladu sa ovim zakonom i da ti podnosioci imaju pravo na prigovor na upravnu radnju u skladu zakonom koji uređuje upravni postupak. Dakle, umesto sadašnjeg rešenja i komplikovanja priče sa reklamacijom koja apsolutno ne radi, da još jednom citiram Deda Staju na kraju Mikijeve radionice. Zahvaljujem.