Po kom osnovu koleginice Parlić?
(Ivana Parlić: Po amandmanu.)
Po amandmanu. Izvolite.

Hvala vam.

Sa interesovanjem sam slušala kolegu koji je govorio pre mene. Podržavam njegovo nastojanje da građanima Srbije pojasni šta se dešava i u Užicu iz koga dolazim, ali i u svim ostalim gradovima i opštinama kada je u pitanju novi oblik pljačke lokalnih samouprava kroz javno privatno partnerstvo. To što je kolega govorio o javnoj rasveti, svaki grad u opštini trenutno dobija neku svoju firmu, kao što je bio nekadašnji slučaj „Kip lajta“. Dakle, javno privatna partnerstva su novi oblici pljačke lokalnih samouprava, gde se lokalne samouprave zadužuju, verovali ili ne, da bi promenile sijalice, da bi umesto običnih stavili led sijalice.

U Užicu, gradu iz koga ja dolazim, Užice je imalo 1900. godine hidrocentralu. Taj tip centrale prvi po Teslinom principu, posle Nijagare, a danas naprednjačka vlast pravi javno privatno partnerstvo gde će grad dugovati privatnom partneru 15 godina, 80% od projektovane uštede.

Međutim, šta još piše u ugovoru? U tom ugovoru, modelu ugovora u svim gradovima i opštinama piše da ukoliko do uštede ne dođe, to neće biti razlog da se ovaj ugovor raskine. Znači, jedini razlog da ovakvi ugovori javno privatnog partnerstva širom Srbije u vezi javne rasvete nastaju, to je da bi se firme bliske vlasti obogatile i kada ne budu na vlasti da pljačkaju građane Srbije kroz lokalne samouprave.

Nadam se da sam razjasnila svima. Hvala vam.

Reč ima ministar Goran Vesić.

Biti operater vazduhoplova, to je specifična delatnost koja se zato definiše posebnim Zakonom o vazdušnom saobraćaju.
Želeo bih na kraju ove rasprave da pojasnim, odnosno da probam da razjasnim neke dileme koje su se pojavile u vezi sa ovim zakonom. To je, da Zakon o vazdušnom saobraćaju mora da bude potpuno, ali potpuno usklađen sa direktivama EU, jer mi smo deo evropskog otvorenog neba. Propisi Evropske agencije za bezbednost saobraćaja daju mogućnost izmene rasporeda radnog vremena i ne definišući vremenski rok.
Kada su u pitanju izmene i dopune ovog Zakona, traže se izmene isključivo u nepredviđenim okolnostima. Inače, odmor člana letačke posade pre poletanja na dužnost, kada je u pitanju matični aerodrom mora da traje onoliko koliko je iznosila njegova prethodna letačka dužnost ili 12 sati, zavisno od toga šta je povoljnije za njega.
Pravilnik o organizaciji radnog vremena članova posade civilnog vazduhoplovstva je potpuno usklađen sa svim evropskim regulativama, a pre svega sa regulativom Evropske agencije za bezbednost saobraćaja.
Ono što takođe želim da kažem, kako bi bilo jasno, pošto je imalo različitih tumačenja, nadam se samo zato što su, kako da kažem, određeni poslanici ne poznaju ovu materiju. Radno vreme pilota striktno se prati kako kroz odit, tako kroz inspekcijski nadzor, kako na nacionalnom, državnom nivou, tako i u nadzoru Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja. Tako da je to razlog izmena ovog zakona.
Kada pričamo o vazdušnom saobraćaju, ja bih samo podsetio da je 2013. godine kada je ugašen „Jat ervejs“ i kada je napravljena „Er Srbija“, pitao bih samo da li se sećaju poslanici kakav je odijum to izazvalo i kakve napade je tada doživeo, tada prvi potpredsednik Vlade, posle i predsednik, Vlade i predsednik Republike, Aleksandar Vučić?
Da li se sećamo koliko su ga napadali zbog gašenja „Jat ervejsa“ i stvaranja „Er Srbije“? Danas je „Er Srbija“ u većinskom vlasništvu, vlasništvo je skoro 86% Vlade Republike Srbije, odnosno Republike Srbije, a negde oko 14% je vlasništvo „Etihada“. Prošle godine „Er Srbija“ je imala 15 novih destinacija, ove godine 22 destinacije. I to je najbrže rastuća regionalna avio-kompanija u Evropi.
Mi smo ponosni na „Er Srbiju“ zato što je „Er Srbija“ pokazala da može da bude regionalni lider i jači smo i snažniji smo od mnogih drugih, ne od mnogih, nego od svih drugih avio kompanija iz zemalja bivše Jugoslavije.
„Er Srbija“ će ove godine imati tri i po miliona putnika, više od tri i po miliona putnika. Podsećam vas da JAT, veliki JAT iz one bivše Jugoslavije je u vreme svoje najveće ekspanzije 1989. godine imao pet miliona putnika. Ta zemlja je imala 21, 22 miliona stanovnika. Danas „Er Srbija“ ove godine sa tri i po miliona putnika u zemlji sa oko sedam miliona stanovnika ima bolje rezultate nego što je imao JAT.
Aerodrom „Nikola Tesla“ ove godine će imati preko sedam miliona putnika i biće ubedljivo najfrekventniji aerodrom u ovom delu Evrope. Dovoljno je samo da vas podsetim da „Er Srbija“ koja čini 50% svih letova na aerodromu „Nikola Tesla“ ove godine svoje operacije je povećalo na aerodromu za 40%, ali ne samo „Er Srbija“. „Turkiš Erlajns“ je operacije povećao za preko 80%, „Flaj Dubai“ za 193%, „Viz Er“ za preko 300%, „Osrtijan erlajns“ za preko 42%.
Prema tome, vazdušni saobraćaj u Srbiji se razvija i mi smo veoma srećni uspehom „Er Srbije“. Žao mi je što to ne priznaju oni koji su napadali odluku Vlade u jednom od prethodnih mandata da se osnuje „Er Srbija“. Tada je to bila hrabra odluka predsednika Vučića i odluka koja pokazuje da u politici i u poslu morate da imate hrabrost, donosite hrabre odluke koje donose rezultat.
Danas je naša zemlja vazduhoplovno čvorište ovog dela Evrope i naš aerodrom će nastaviti da raste, kako po kapacitetima, tako i po broju putnika. Zato, ove izmene nisu ništa drugo nego usklađivanje sa evropskim direktivama jer kada se u vazdušnom saobraćaju iznad nacionalnog zakonodavstva nalaze se direktive i regulativa koja potpisuje evropska Agencija za bezbednost saobraćaja i potpuno su u skladu sa svim direktivama koje poštuju svi drugi operateri vazduhoplova u Evropi.

Hvala.
Po amandmanu, Strahinja Erac. Izvolite.

Samo zarad javnosti, želim da kažem da je lokalna vlast na čijem je čelu SNS jednu sijalicu platila preko 120 hiljada dinara, tačnije preko 1.000 evra, pa bih voleo da mi bilo ko od vas iz SNS odgovori gde u svetu, bilo gde u svetu jedna sijalica košta više od 1.000 evra? Zahvaljujem.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona , u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na rad po 7. tački dnevnog reda.
Poštovane kolege, primeniću Poslovnik i počeću da udaljavam sa sednice jer ne mogu da vičem i nadvikujem se sa vama. Meni ne pomaže ni mikrofon u odnosu na vas. Ne znam da li imate svest kako to zvuči.
Dakle, prelazimo na rad po 7. tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ENERGETICI.
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici Boško Obradović, prof. dr Tamara Milenković Kerković, Borko Puškić, Milovan Jakovljević, mr Ivan Kostić, Radmila Vasić, Marko Ristić, Milica Đurđević Stamenkovski, Nikola Dragićević, Strahinja Erac, Dragana Miljanić, Dragan Nikolić, Zoran Zečević, Bojana Bukumirović, Miodrag Gavrilović, Marinika Tepić, Borko Stefanović, dr Danijela Grujić, Janko Veselinović, prof. dr Vladimir Obradović, dr Anna Oreg, Željko Veselinović, Jelena Milošević, Marija Lukić, Pavle Grbović, Slaviša Ristić, Dalibor Jekić, Natan Albahari, Tatjana Pašić, Đorđo Đorđić, dr Zoran Lutovac, dr Dragana Rakić, Srđan Milivojević, Ksenija Marković, dr Nenad Mitrović, Sanja Miladinović, Nebojša Novaković, Tatjana Manojlović i dr Aleksandra Tomić.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i Mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici: zajedno Boško Obradović, prof. dr Tamara Milenković Kerković, Borko Puškić, Milovan Jakovljević, Ivan Kostić i Radmila Vasić i zajedno Marko Ristić, Milica Đurđević Stamenkovski, Nikola Dragićević, Strahinja Erac, Dragana Miljanić, Dragan Nikolić, Zoran Zečević i Bojana Bukumirović.
Radmila Vasić želi reč.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani, mi smo u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o energetici tražili da se briše član 1.

U ovom članu se planira osnivanje republičke komisije za energetske mreže koja bi bila samostalan i nezavistan organ za kontrolu operatera prenosnog sistema električne energije i operatera transportnog sistema prirodnog gasa. Osnivač je Republika Srbija koja je za te potrebe i kontrolu prenosa energetskog sektora već osnovala Agenciju za energetiku.

Ovim novim predloženim zakonom osniva se još jedno preduzeće sa svim službama isključivo po nalogu EU, a ne zbog potreba građana i rešavanja njihovih problema.

Ovo novo preduzeće je novi trošak za budžet Republike Srbije, a samim tim i dodatno opterećenje za siromašne građane ove zemlje.

Ulazak u EU nije skoro moguć, pa ne vidimo potrebu da se osniva neko novo preduzeće zbog toga i zato tražimo da se ovaj član briše. Hvala.

Po amandmanu, u svojstvu predlagača, Nikola Dragićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Srpska stranka Zavetnici podnela je na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici amandman koji se tiče uspostavljanja republičke komisije za energetske mreže. Predloženi amandman ima za cilj brisanje odredbe člana 1. ovog predloga zakona.

Poslanici Srpske stranke Zavetnici još u raspravi u načelu istakli su da ne postoji opravdani i nužni razlozi za uspostavljanje ovog organa.

U Srbiji danas pored Ministarstva za energetiku postoji još i Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije, kao i Agencija za energetiku Republike Srbije.

Poštovana ministarka nam je pre neki dan pokušala da obrazloži formiranje ove nove komisije rečima da bi se time izvršilo potpuno upravljačko razdvajanje EPS, EMS, kao i „Srbijagasa“ i „Transportgasa“.

Postavlja se pitanje – zar ovaj cilj nije mogao da se ostvari i da se postigne preraspodelom nadležnosti i funkcija u okviru već postojećih organa i agencija, a ne da se sada uspostavlja jedna nova institucija koja će dodatno finansijski opteretiti budžet Republike Srbije, ako se ne varam reč je o sumi od 55 miliona?

Takođe, ministarka je obrazložila da ove izmene, pokušala je da opravda ove izmena na način da se time naši energetski propisi usklađuju sa zakonodavstvom EU, pa se postavlja pitanje – da li predlagač i onaj ko je pisao predlog zakona se služio onom starom, dobrom, opravdanom politikom usklađivanja našeg zakonodavstva sa EU i usklađivanja naših interesa sa interesom EU ili se vodio nečim drugim, što bi, po meni, trebalo da bude slučaj, a to je državnim i nacionalnim interesima Republike Srbije?

Zato, još jedanput, predlažemo brisanje ovog člana, odnosno izostavljanje formiranja republičke komisije za energetske mreže. Zahvaljujem.