Nisam čula ništa vezano za amandman.
Naravno, pravo na repliku, Đorđe Komlenski. Izvolite.

Ja danas govorih gluvima očigledno.

Osoba koja usvoji dete i porodica jednostavno se automatski po pravosnažnosti rešenja centra za socijalni rad upisuje kao roditelj deteta. Ne postoji nikakva posebna evidencija, niti mogućnost da se usvojitelji vode kao nekakva posebna kategorija, osim u tačno određenim zakonskim situacijama.

Znači, količina lupetanja gluposti sa traženjem ovakvog amandmana je apsolutno ravna sa lupetanjem gluposti kojima se optužuje Aleksandar Vulin za bilo šta.

Meni je jasno da nalogodavcima, vlastodavcima i portirima američke ambasade, koji dotičnom gospodinu daju uputstva o čemu treba ovde da navodno govori, mada to sve više liči na neke druge zvuke, nego na govor, je nešto čega on mora da se pridržava. Ali, ako ćemo i o čemu govoriti, dobili smo potvrdu od predsednika države da su uvedene sankcije Rusiji, Aleksandar Vulin ne bi bio na crnoj listi Ministarstva finansija SAD.

Sjedinjene američke države ne bi kidisale na Aleksandra Vulina da postoji bilo kakva mogućnost da sa njim manipulišu na bilo koji način i pokušaju da ugroze bilo koji interes Republike Srbije. Sve ostale službe besprekorno funkcionišu sa Republikom Srbijom, jedino Amerikancima smeta. Naravno, da im smeta, jer je ponovo demistifikovana njihova uloga po pitanju saradnje sa UČK, a ako neko veruje onima koji su zajedno sa šiptarskim teroristima sedeli na podu, dogovarali kako će uništavati Republiku Srbiju, otimati njene delove, onda stvarno nije ni čudo što ovakve zvuke, ali ja se izvinjavam, čuvene kolege koje pominjete da su ovo zvuci sa Gazele, nisu, to je samo eho koji stiže iz Zasavice, mi ovde u Skupštini i dalje moramo da slušamo. Hvala.

Na član 8. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Sandra Božić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva prihvatili su amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodna poslanica Zagorka Aleksić. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.

Mi ćemo glasati za ovaj amandman, kao i za ostale amandmane koje je podnela uvažena narodna poslanica gospođa Sandra Božić.

Mi iz JS smatramo da su ove današnje izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom veoma bitne. Građanima je poznato kako mi sprovodimo svoj socijalni program i da je svaka pomoć porodici, a posebno finansijska, zaista prioritet.

Sama premijerka je naglasila u svom uvodnom izlaganju da je samo u ovoj godini za ta davanja opredeljeno oko 87 milijardi dinara i mi prepoznajemo da država brine o porodicama sa decom jednom kontinuiranom i sistemskom podrškom.

Mi podržavamo što se ova Vlada opredelila da vodi jednu trajnu socijalno odgovornu politiku i gotovo da nema osetljive grupe koja nije prepoznata i, naravno, smatramo da prostora za dalji rad, kao i za razgovor uvek ima, pogotovo kada je u pitanju socijalno ugroženo stanovništvo.

Ono što je vrlo važno i što će dodatno urediti ovaj zakon je korišćenje očevog odsustva radi nege deteta ukoliko je majka privatni preduzetnik ili vlasnica poljoprivrednog gazdinstva. Time se podstiče i žensko preduzetništvo, ali smatramo da se podstiče i ravnopravnost.

Podaci ukazuju da veoma mali broj očeva koristi svoje pravo na odsustvo radi nege deteta. Ja ću osvrnuti na jedno istraživanje koje je dostupno, više medija ga je prenelo.

Dakle, istraživanje sprovedeno od Sekons grupe pokazuje da je ovo pravo koristilo 373 lica u 2022. godini, što je malo više od 2021. godine, kada je valjda koristilo 318 lica, kako mi se čini. Dakle, postoji jedan trend blagog povećanja. I treba ohrabriti očeve da koriste ovo pravo, pogotovo ako je to nužnost u porodici, ako to ženi znači, jer doba u kojem danas živimo podrazumeva da je otac uključen i kada je u pitanju odgoj, vaspitanje i čuvanje, tako da, savremeni muškarac ne treba da robuje nekim, nadamo se, prevaziđenim podelama posla. Uostalom, to je i stvar emancipacije.

Što se tiče mere pomoći kojom se opredeljuje 10.000 dinara za svako dete u Srbiji do 16 godina, a i za onu decu koja imaju 16 godina, prošle godine nisu ispunila uslov za pomoć mladima, mi ćemo podržati i ovu meru, jer stiže septembar. On je bio i ostao jedan mesec sa najviše troškova za sve roditelje, kako i za one čija deca idu u školu, tako i za one koja su u predškolskim ustanovama. I ova finansijska pomoć će svakako dobro doći. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto vidim Bojana Torbicu u sistemu, pretpostavljam da ste vi za sledeći amandman vaš ili ovaj?
Izvolite, po amandmanu.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, smatram da je ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kao i predloženi amandman, apsolutno potrebno podržati.

Od 2000. do 2012. godine smo bili svedoci kada je dosovska vlast razarala, pustošila i pljačkala Srbiju, kada je sprovodila pljačkašku privatizaciju, kada su građani Srbije bili dovedeni na ivicu siromaštva i želeo bih samo da podsetim kako su tada porodice, kako su tada ljudi, kako su tada radnici u Srbiji živeli dok je DS i njeni koalicioni partneri upravljala Srbijom.

Da se podsetimo. Radnik zrenjaninskog preduzeća „Šinvoz“ Radiša Stojanov, koji je sa kolegama zbog štrajka te firme došao u Beograd, preminuo je 16. januara 2008. godine posle pregovora sa predstavnicima Vlade u sali beogradskog Doma sindikata. Zoran Bulatović, predsednik Udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru, 23. marta 2009. godine je sebi nožem odsekao mali prst na ruci par dana posle stupanja radnika u štrajk glađu. Tek pošto je Bulatović odsekao sebi prst, Tekstilni kombinat „Raška“ nije otišao u stečaj, radnicima su isplaćeni zaostali doprinosi i zarade. Dosovski kriminalci su Zorana Bulatovića pretukli godinu dana kasnije, 7. juna 2010. godine u njegovom preduzeću Tekstilni kombinat „Raška“, odakle je potom prebačen u hitnu službu zdravstvenog centra Raška.

Mladen Vasiljević iz sela Vrbice, radnik firme „Knjaz Miloš“, odsekao je 29. septembra 2009. godine prst sa svoje leve ruke u sudnici opštinskog suda u Aranđelovcu. On je u momentu kada je sudija zatražila da potpiše zapisnik sa rasprave iz kese izvadio vinogradarske makaze i sebi odsekao prst. Devetog jula 2010. godine radnik preduzeća „Iskra metal“ Halko Društinac zakucao je sebi ekser u ruku kako bi skrenuo pažnju na invalide rada iz tog preduzeća koji su tada štrajkovali punih 115 dana. Prvog februara 2011. godine Halko Društinac je morao i drugi put da zakuca sebi ekser u ruku tokom svoje dosledne sindikalne borbe.

Prvog avgusta 2011. godine nekoliko stotina malinara iz ariljskog kraja krenuli su dugom kolonom traktora iz Arilja ka Beogradu. Neposredno na izlasku iz Arilja malinari su uspeli da probiju jedan kordon policije, ali ih je 10-ak dalje čekao drugi. Prvu blokadu malinari su probili tako što je jedan policijski kombi odguran u reku Rzav. Bilo je teško povređenih sa obe strane.

Prvog na 2. jun 2011. godine u Južnobanatskoj opštini Opovo tokom noći došlo je do sukoba između nezadovoljnih poljoprivrednika i policije, a prema saznanjima bilo je i teže povređenih. Nezadovoljni poljoprivrednici pokušali su traktorima da probiju policijski obruč.

Kada sve ovo saslušamo, kada sve ovo čujemo, onda slušamo danas ceo dan kako kolege iz DS brinu za građane, brinu za porodice, brinu za decu. Gospodo, trebali ste brinuti kada ste bili vlast. Sada je suviše kasno. Izgubili ste poverenje i građana i Srbije i svojih kolega i svojih članova koji su vas odavno napustili. Hvala.

Pravo na repliku Srđan Milivojević.
Izvolite.

Pošto je direktno pomenuta DS, ja vam se zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, na pravu za repliku.

Dakle, ja sam ovlašćeni predstavnik, pa eto po tom osnovu, gospodine Jovanov, samo vi slušajte glasove sa Gazele i sve će da vam se kaže.

O pravima radnika naravno da je brinula DS, jer DS je po dolasku na vlast ukinula bonove za so, šećer, benzin i zejtin koje su uveli ovi prethodni ovde kada su Srbiju besomučno pljačkali. Demokratska stranka je zaustavila hiperinflaciju kada su se štampale ovakve pare, građani Srbije, sa nekoliko desetina hiljada milijardi, 500.000 milijardi je bila jedna novčanica koja je vredela jednu nemačku marku prepodne, uveče ništa.

Stopa hiperinflacije je bila evo ovoliko. Ne znam da li znate da pročitate ovaj broj – 5.578 triliona je bila hiperinflacija u vreme kada su ove patriote i levičari sa tompusom vodili računa o pravima radnika.

Radnici nisu stigli da umru od gladi. Bilo je mnogo efikasnijih metoda u njihovoj režiji. Na to nas podseća slučaj Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije i hiljade, i hiljade stradalih u ratovima koji su proizvedeni njihovom politikom. Na to nas podseća i progon ne samo političkih neistomišljenika, već i progon po nacionalnoj osnovi. Toga je bilo 10 godina u ovoj zemlji. Danas ti koji bi da nam spočitavaju neku socijalnu pravdu ne bi trebalo da pred ovim vremenom gurnu glavu u pesak, nego da kažu – da, to je učinak naše vlasti, ponosno stojimo iza toga, to je ono što smo ostavili iza sebe. Hvala.

U sistemu vidim Bojana Torbicu, ali ne razumem osnov, jer on je pričao isključivo o DS, nikoga nije uvredio. Vi ste ovo izazvali, složićete se, tako da ne ulazim. Ne, ne, ne.
Znači, o amandmanu će pričati Ivana Parlić.
Izvolite.

Kolege, drago mi je da sam danas imala priliku da čujem kolege koji zaista pokazuju veliku brigu da se izjednači položaj svih majki, bez obzira da li su u stalnom radnom odnosu, da li su privatne preduzetnice itd. Podržala bih amandmane kolege Nešića. Pažljivo sam slušala, zaista su sjajni.

Koleginica iz Jedinstvene Srbije me je podstakla da vas pozovem da zajedno rešimo jedan veliki problem. Naime, ona je govorila o emancipaciji žena, emancipaciji majki, to je jako bitno. Međutim, mene je podsetila na izlaganje predsednika njene stranke Dragana Markovića Palme koji je u jednoj emisiji rekao da on svim zaposlenima u Jagodini, ženama, da svoj broj telefona, pa ako se lepo druže on ih zaposli, ako se lepo ne druže na njegovim bunga bunga i ostalim žurkama on ih ne zaposli. Volela bih da postavim pitanje – u kakvom su položaju te žene u smislu emancipacije, u smislu njihovog dostojanstva, njihovih prava, osnovnih ljudskih prava, prava na rad? Gde se nalazi emancipacija?

Ne znam gde je koleginica, da li je izašla, da nam ona objasni gde je tu emancipacija. Šta se dešava sa tim ženama itd? Mi te ljude u poslednje vreme nepopularno zovemo botovi SNS i koalicije u vezi sa njima. Meni je jako žao.

Znam da tražite način kako da me prekinete, ali molim vas ovo je veoma važno.

Veliki broj tih ljudi je zaista ucenjen. Mnogi funkcioneri su botovi, oni se time ponose, a to je velika sramota. Tu postoji dosta i majki i žena kojima je to bukvalno jedini način da i one i njihove porodice opstanu, a da ne pričam o ovom sramnom ponašanju gospodina Palme i kako on vidi emancipaciju žena u smislu bunga bunga žurki i ostalih razvratnosti koje on organizuje. Hvala vam unapred na odgovoru.