Vi ste narodni poslaniče imali mogućnost, a imaćete i u četvrtak za poslanička pitanja. Potpuno ste omašili suštinu amandmana, ali svakako ćemo sasvim sigurno dati priliku gospodinu ministru Siniši Malom da odgovori.

Hvala puno.
Ja sam juče iskoristio priliku, pa sam računao novac koji je otišao u džepove Dragana Đilasa tokom mandata njega kao gradonačelnika Beograda, pa smo izračunali da je to bilo 519 miliona evra za 15 godina tokom kojih je bio na vlasti i ja sam izračunao vrlo precizno. Dakle, prihodovao je 80 evra svakog minuta tokom godina kojih je bio na vlasti. Osamdeset evra. To je vaša stranka, uvaženi gospodine poslaniče. To je šef vaše stranke.
Dakle, stojite i predstavljate osobu koja je opljačkala pare građana Beograda, građane Srbije.
Svaki četvrti građanin Srbije 2012. godine bio je bez posla, a prosečna zarada bila je 331 evro, a minimalna zarada 15.700 dinara. Ja sada pitam a kako se živelo u vreme Dragana Đilasa sa minimalnom zaradom od 15.700 dinara?
Drago mi je što ste primetili da sa budžetom, koji je pred vama, minimalna zarada raste 17,8% i ide na 47.154 dinara, dakle, iznad četiri stotine evra.
Još jedanput, da građani Srbije vide 15.700 dinara, kada nije bilo posla, jer niko nije radio. Dakle, 25,9% je bila stopa nezaposlenosti i sada, kada je minimalna zarada 47.154 dinara i kada u porodici imate sigurno bar dva člana koja rade.
Takođe, interesantan ste primer dali. Kažete - plaća 15.000 dinara za struju i 15.000 dinara za gas. Pa, da li je za gas ili za struju, ili jedno ili drugo?
Da li smo mi zadovoljni visinom plata? Nismo. Mi nismo zadovoljni visinom plata danas u Republici Srbiji, ali danas je prosečna plata 840 evra i ljudi imaju posao.
U jednoj porodici imate jednog, dva, tri člana koji imaju posao. Da li se dobro živi? Ne, ali se živi bolje nego u vreme vas i vreme Dragana Đilasa, a mi, znajući da je tako, podižemo penzije, podižemo plate, otvaramo fabrike.
Danas je predsednik Vučić otvorio još jednu fabriku u Leskovcu, koja treba da zaposli 500 ljudi. Dakle, ozbiljno se nosimo sa problemima, ozbiljno se nosimo sa izazovima sa kojima se običan građanin, običan čovek suočava.
Da, svesni smo toga, ali zato hoćemo da i te osobe imaju i bolje škole i bolje vrtiće, da imaju brze pruge i da imaju brze saobraćajnice, da imaju posao, da imaju gde da nađu posao, da imaju, naravno, i dobro obrazovanje, ovo o čemu je ministarka Begović razgovarala. Dakle, to je sveobuhvatan, ukupan napredak naše zemlje.
I, još jedanput, da li smo zadovoljni? Nismo. Da li može bolje? Uvek može bolje. Da li se borimo? Borimo se, dajemo sve od sebe. Plata danas 840 evra u proseku. Sa vaših 300 je tri puta razlika, a u isto vreme eto Dragana Đilasa 619 miliona evra, a trudite se i želite da svi zaborave to. Pa, neće zaboraviti to i stalno ću podsećati građane Srbije o tome. To je vaša politika i to je šef vaše stranke.
Hvala puno.

Vrlo je zanimljivo, ministre, da na pomen lopovluka Dragana Đilasa opšta histerija vlada.
Meni je ovde puna lista. Ne znam ko prvi želi da odbrani svog lidera, a očigledno od levo do desno, pa sve do Boška Obradovića.
Reč ima Đorđo Đorđić.
Izvolite.

Replika.

Uvaženi ministre, vi mene ne razumete. Da li vi razumete kako običan čovek živi? Verujte mi, vi ne znate kolika je cena gasa i struje.

Vi morate da mi verujete, jer ne znate. To su obične stvari i ja potpuno kulturno i sa uvažavanjem vama postavljam pitanje i vi meni ponovo govorite o Draganu Đilasu.

Ma Stanoja ne interesuje ko je Dragan Đilas, njega interesuje da preživi, da detetu kupi knjige i čajnu kobasicu. To ga interesuje.

Pa, koliko je pavlaka, ministre? Recite mi, koliko košta pavlaka? Koliko je ulje? Ma samo recite kako da preživi.

Slažem se, ima više para, ima više radnih mesta, ali od toga oni ne mogu da prežive, ministre. Ljudi ne mogu da prežive.

Ja vas ponovo pitam. Pustite Dragana Đilasa svojim putem i njega s njima i recite mi kako će da prežive ti ljudi.

Ljudi su gladni, ministre moj. Ti jesi ministar naš, pa reci kako će da prežive? Ne mogu da prežive i zaista vam to kažem. Najdobronamernije vam to kažem. Ne mogu ne mogu da prežive i svaki dan su sve uplašeniji.

Svakako, primenićemo član 103.

Hvala.

Izvinjavam se što se derem.

Ja vas samo molim da završimo.
Ministar Siniša Mali će dobiti pravo na repliku. Ostali nisu spomenuti direktno.
Izvolite, ministre.

Dakle, vi postavljate dobro i pravo pitanje, a ja vas pitam u istom trenutku a šta biste vi drugačije uradili?
Dakle, ako vam govorim o tome da minimalna zarada raste iz godine u godinu, da je nikada veća, da idemo na preko 400 evra, da nam je prosečna plata nikada veća, 840 evra. Ukoliko izglasate ovaj budžet, biće 955…
Čekajte, da li vas interesuje odgovor ili vas ne interesuje? Znači, samo je vika, dreka čim nema argumenata. Dakle, koji je izlaz iz krize, iz siromaštva? Nažalost, gde nas je ostavila prethodna vlast, prethodni režim? To morate da prihvatite.

Ćuta Jovanović da se smiri i upristoji. Ja vas molim.

Ako je tada bila prosečna zarada 300 evra, a danas 840 i ide da raste naredne godine, to je jedan način kako se borimo sa tim što ste vi izneli.
Ako minimalna zarada raste, pa to je drugi način na koji se borimo sa tim što ste vi rekli.
Ako otvaramo fabrike po Srbiji, ljudi dobijaju mogućnost da rade, ljudi, deca. To je treći način.
Koji je vaš konkretan predlog? Evo, vi mi recite, hoćete da budete veliki ekonomista, nikakav problem, samo mi recite, osim povećanja plata, osim povećanja penzija, osim povećanja minimalne zarade šta je rešenje? Pominjemo cene struje i gasa? Slažem se i rekao sam da nije lako, teško je. Pa, teško je svima. Ceo svet prolazi kroz nikada veću ekonomsku krizu. Jedna Srbija se drži bolje i reći ću i biću veoma ponosan na to, bolje nego mnogo veće i razvijenije zemlje od nas.
Pominjali ste, s pravom, i cene gasa i cenu struje. Čekajte, ali cena gasa nam je najjeftinija u Evropi, cena struje nam je najjeftinija u Evropi. S druge strane, ima i gasa, ima i struje. Veliki broj zemalja nije imao ni gas, ni struju prošle godine.
Dakle, da li je idealno? Pa, nije. Ni u jednoj zemlji nije idealno. Nisu uslovi nigde idealni, ali borimo se i dajemo sve od sebe.
Ako treba da pomognemo i kroz sistem socijalne zaštite, pomažemo, pomoći ćemo. Malopre ste spočitavali zašto idete sa helikopter parama. Pa, evo, zbog ovih stvari. Svakome znači deset hiljada dinara jednokratna pomoć za decu. Prošle godine smo imali tri puta jednokratne pomoći za naše mlade. Naši penzioneri dva puta po 20 hiljada dinara, jednokratna pomoć i prošle i ove godine. Tako se pomaže, tako se radi, tako se brine.
Da li smo zadovoljni? Još jedanput, nismo, hoćemo bolje, radimo, borimo se i hoćemo više. Ako imate neku drugu sugestiju, recite, ali dajte da vidimo na koji način svi zajedno možemo da unapredimo ovu našu zemlju.
Jeste reč uvek o običnom čoveku, o onome koji, na kraju krajeva, jedva sklapa kraj sa krajem. Njemu pomažemo, na njega se orijentišemo, on nam je najvažniji.
Hvala puno.