Zahvaljujem, predsedavajući.
Sad zaista ne mogu da propustim priliku, a da vam ne odgovorim, mislim da ovo što ste sad uradili je čista politika. Okej, prihvatam, ali ako pričamo o rezultatima, onda nećemo moći ovako da razgovaramo.
Okej, prihvatili ste da ste pogrešili onda na početku godine kad ste onoliko osporavali e-agrar, razumem. Prihvatili ste sada konačno i da kažete da su subvencije povećane, a ono što spočitavate, spočitavate tržišnu situaciju.
Nema razloga da dajete cene iz 2012. godine za pšenicu, šljivu i malinu. Malina je prošle godine bila 600 dinara. Znači, zašto dajete iz 2012. godine? Imate prošlu godinu za to, ali znate, to je tržište, to su promene na tržištu i nema apsolutno nikakve veze samo sa Srbijom, Srbija nije izolovana zemlja u Evropi.
Hajde da pričamo o tome kako je Vlada Republike Srbije reagovala na sve promene koje su poljoprivrednici imali u 2023. godini, pošto sve slike koje ste povadili su iz 2023. godine.
Hajde, idem redom, od pozadi. Kažete - prosipali su mleko. Okej, da li je mleko povećano kroz subvencije sa 15 na 19 dinara? Jeste. Da li smo povećali po grlu za goveda sa 25 na 40 dinara? Jeste, to je reakcija države. Da li smo dali za nabavku novih junica steonih 170 hiljada dinara? Da, jesmo. Da li smo povećali po hektaru sa devet na 18 hiljada dinara u 2023. godini? Jesmo. Da li smo za 2024. godinu poljoprivrednicima obezbedili, odnosno uveli refakciju od 50 dinara, znači, povraćaj akcize plus na NIS karticu, koja se i do sada delila, sad će samo biti uz e-agrar to kontrolisano, korigovano, pa neće više moći da se radi, zloupotrebe? Jeste. I vi malopre i vama slični poslanici kažu smanjuje se broj gazdinstava. A šta taj podatak tačno govori? Pa da kroz e-agrar, uvodeći red, smanjili smo za 160.000 gazdinstava, ali to fizički nisu bili poljoprivrednici, nego oni koji su zloupotrebljavali poljoprivredu i državni budžet i uzimali subvencije, a nisu se bavili poljoprivredom. I u ovih 300.000 ih ima još, da se razumemo. I to vi vrlo dobro znate. Prosto je bio napravljen sistem u poljoprivredi tako da radio ne radio uzmeš subvenciju države, pa nema veze, imaš tamo neku njivu koju si nasledio od bake, dede, koga već, uz dužno poštovanje, sve poštujem, može, ali je ne obrađuješ nego je daš nekome, uzmeš zakup na crno i onda još uzmeš subvenciju. Jel tako? Tako je, znate i vi da se to dešava u masi slučajeva.
Zašto onda sad pričamo o tome? Hajde da pričamo o onome šta je urađeno i gde je tu greh države.
Kažete – prosipale su se jagode. Da vam kažem nešto, te jagode, koju ste sliku okačili s društvenih mreža, odnosno uveličali, je bio jedan proizvođač kome su vraćene zbog viška vode od poplava koje bi išlo u izvoz. Apsolutno znam koja je slika, tako da nema šanse da ćete mi sad objasniti da je nešto drugo. Nema veze, to sve koristi za političko potkusurivanje, pa može i tako.
Onda kažete pšenica, pa jeste, prošle godine je bila 42 dinara u novembru. Naši poljoprivrednici su mislili neki da će i dalje rasti cena, nisu prodali, ostale su im prelazne zalihe, sada je cena pala, ali ne u Srbiji, cena je pala u Evropi. Ponavljam se, ali ne vredi, pošto i vi imate mantru kako je Srbija jedina kriva zato što je cena kukuruza i pšenice takva kakva jeste, ja moram da vam kažem – nije istine. Pa smo za suncokret prošle godine dali pet milijardi, neko reče nije isplaćeno. Nije istina. Isplaćeno je četiri milijarde 860 miliona dinara. Nisu isplaćeni oni koji su na nekoj dopuni, ali ne možemo da nije isplaćeno nešto što je 95% isplaćeno. Nije fer i nije pošteno.
Onda, što se tiče ovih subvencija za ratare i problema koji ratari imaju, ja nijedne sekunde nisam sporila da su oni sada u problemu trenutno zbog cene koja je takva kakva jeste. Intenzivno s njima razgovaram, kao što sam razgovarala kad se pšenica skidala. Vi vrlo dobro znate da su robne rezerve po zaključku Vlade izašle u trenutku kad je pšenica bila 18 dinara, po 25 dinara plus PDV 28 i da smo otkupili 200.000 tona pšenice. To je interventna mera države.
Isto tako niste rekli da smo malinarima zbog razlike u otkupnoj ceni obezbedili i kreditnu liniju i moratorijum. Zašto to sve preskačemo? Mi reagujemo shodno tržištu koje je takvo kakvo je u 2023. godini. Mislim, ne razumem.
Evo, i sada se spremamo da prekosutra na Vladi iznesemo zaključak kojim ćemo ratarima izaći u susret, u zamenu im dati neko đubrivo kako bi oni mogli da premoste ovu godinu koja je takva kakva je. Vrlo se država bavi time. Vrlo postoji strategija.
Kažete – stočarstvo je svake godine sve manji i manji broj. Možda da, a možda i ne, to niko ne može odgovorno da tvrdi pošto su registri takvi kakvi jesu. Kad budemo sredili registar životinja, kad budemo tačno znali šta se dešava, onda ćemo moći da znamo da li se realno smanjilo ili ne.
Ako pričamo o proizvodnji mleka, ona se nije smanjila. Mi smo 2022. godine finansirali 800 miliona litara mleka. Kad pogledate statistiku unazad 15 godina, to se nije smanjilo. Da li se broj krava smanjio? Možda jeste, ali onda smo radili na kvalitetu, pa smo dobili bolji prinos.
U svakom slučaju, pogledajte statistiku, 800 miliona litara mleka smo otkupili i finansirali kroz to, subvencionisali. Zaista, možemo da o svemu polemišemo, ali ne možete da sporite da država nema reakciju. Vi sada spočitavate državi nešto što je evropsko tržište. Pa, to nije uloga države.
Uloga države je da reaguje, pomogne. Ako je sa 40 milijardi budžet na 114,5, pa onda je nešto država, slažete se, uradila. Puno propisa promenila, uvela red, ide u kontrolu, sklanja one koji uzimaju novac poljoprivrednika, a nisu poljoprivrednici. Sve smo to u toj 2023. godini uradili. Složićete se. Hvala vam.