Gospodine predsedniče, sedim ovde ceo dan, tri sata sam u sistemu. Bili ste Vi, pa Sandra Božić, pa opet vi, pa Sandra Božić, i ja nisam dobio reč. LJudi koji se javljaju posle mene ulaze tu i svi dobijaju reč.

Koji član?

Na član 158. ukazujem da imam pravo i kao šef poslaničke grupe, i kao podnosilac amandmana da govori o amandmanima. Vi se pravite slepi da vidite mene u sistemu, dva puta pritom brišete listu i očekujem da nastavim sada da govorim odmah, jer sam u sistemu. Da li mogu u skladu sa Poslovnikom ili za mene važe neka druga pravila u odnosu na ostale poslanike?

To je bilo ukazivanje na povredu Poslovnika, valjda ću dobiti reč.

Evo onda i obrazloženja. Znači, ne nisam brisao listu nijednom. Što se tiče amandmana i vas kao podnosioca, nije vaš amandman u raspravi, sad je amandman Đorđa Đorđića i to traje dugo, da sve vreme smo u raspravi o njegovom amandmanu i to traje dugo, a jer znate zašto, zato što se sve vreme vi prijavljujete za reč i dajem vam reč redom, i kao što vidite, učestvujete u raspravama i šta ja da vam kažem što svi moraju da se strpe, jednako koliko i vi, čeka i Marko Atlagić.
U Trsteniku išlo brže i bogatije.
Gde smo stali, ko hoće raspravu po amandmanu, nek se prijavi.
Da li nema nikoga više po Poslovniku?
Nikoga, ajmo sada da nastavimo dalje raspravu po amandmanu.
Gospodine Atlagiću, da li ste saglasni da damo reč Miroslavu Aleksiću, iznervirao se, jer je morao dugo da čeka.
Dakle, prvo vi po amandmanu. Da vidite diktaturu na delu.

Hvala. Rekao sam hvala više puta i hvala što ste me udostojili da mogu da kažem koju reč danas. Nisam iznenađen, ali sam frapiran činjenicom slušajući ministra Sinišu Malog celog dana kojom lakoćom čovek veruje u sopstvene laži, govoreći o nekom blagostanju, govoreći da se u Srbiji živi barem kao u Švajcarskoj ali ja bih rekao po njegovim rečima i mnogo bolje.

Dakle, Srbija je po rečima ministra Malog najbolja, samo što to ne osećaju građani Srbije, jer je najbolje samo vama, jer samo vi trpate u vaše džepove punih 11 godina, a uzimate od svih građana Srbije i zato je istina jedna, a to je da u regionu, jedino Makedonija je iza nas, svi su ispred nas i svi imaju bolji životni standard od građana Srbije.

I pitate vi ministre, a šta biste vi uradili bolje?

Kažete, dobro ako znate bolje, što ne kažete kako? Zašto ne predložite nešto? Evo ja ću da predložim nešto, šta mi ne bismo radili i kako bismo radili, ministre Siniša Mali.

Kao prvo, ne bismo platili nikada softver za obračun plata kao vi u vašem ministarstvu 60 miliona evra, kao drugo, ne bismo dali bud zašto i poklonili srpsko zlato i srpski bakar, koji odlazi iz Srbije u rudnu rentu od 3 posto, nego bi to bilo naše nacionalno i prirodno bogatstvo.

Dalje, ne bi davali strancima subvencije od desetine hiljada evra po zaposlenom radniku, nego bi davali našim domaćim privrednicima, koji vam služe da ih reketirate i da vam skupljaju kapilarne glasove kada se približe izbori, jer u protivnom ide finansijska inspekcija.

Dalje, ne bi davali subvencije onim tajkunima bliskim vama. Ne znam da li su vam poznata imena ovih hotelijera „Milenijum tima“, vašeg ranijeg poslodavca kome ste za Vranjsku banju poklonili 10 miliona evra bespovratno ili recimo Aleksandra Papića, visokog tajkuna SNS-a, koji je kupio sa Dmitrom Đurovićem hotel „Tonanti“, koju je zajedno sa Zbiljićem za hotel „Fontana“ dobio 2.500 miliona evra bespovratno da prave svoje hotele. E vi to ne bi davali, niti bi davali, ministre Mali, da se dogodi da se za državnim preduzećima postupa tako kao što vi dozvoljavate, EPS da se čerupa i da se napravi gubitaš od motora razvoja srpske privrede i da neke firme poput „Viron grupe“ dobijaju bez tendera poslove gde mogu da snabdevaju ugljom i zgrću milione i desetine i stotine miliona evra ili recimo, „Alta banka“, koja je kupila 1,8 milijardi državne imovine zahvaljujući vama za 50 i nešto miliona.

Takođe, ministre Mali, ne bi puteve dobijali na časnu reč firme kao što je Zvonko Veselinović i Milan Radojčić i njihove putarske firme, oni su vam glavni izvođači ovde, za 50% skuplji iznos za izgradnju putne infrastrukture nego što bi to bilo na tenderima, nego bi taj novac ostajao u budžetu, pa bi se plaćale neke druge stvari u zdravstvu, u obrazovanju, u socijali, u poljoprivredi.

Takođe, ne bismo gradili nacionalni stadion od 800 miliona evra, nego bismo taj novac dali srpskim poljoprivrednicima.

Ja razumem ministarku. Ona reče da je godinu dana samo u poljoprivredi, nikad se nije bavila njome. Ja se bavim malo više, od svoje 15 godine, punih 30 godina i da vam kažem, nikada srpski seljak nije bio u goroj situaciji za tih 30 godina nego sada i ovo što vi njima dajete milostinju je ništa. U EU, kao što zna ministarka, nivo izdvajanja za poljoprivredu iz budžeta je na nivou 35% do 40%. Vi se hvalite sa šest u Srbiji, prošle godine pet, one tamo četiri. Srpski seljak je na izumiranju zahvaljujući vašoj toj politici.

Takođe, ne bi se dogodilo da postoji afera „Krušik“ gde neko po ovlašćenim cenama može da kupuje oružje i izvozi na štetu te firme i na štetu građana Srbije ili, recimo, razne afere koje su se dogodile u vezi sa kriminalnim klanom Veljka Belivuka, u vezi sa žandarmom.

Evo ga ministar Gašić ovde, niko reč da kaže o žandarmu Vučkoviću. Ovih dana gori zemlja od njegove umešanosti i oko Belivuka, s kim se slikao i oko pucanja i oko svih stvari, i saradnika i kriminalnih klanova. Pa ništa, zato što štitite kriminalce, zato što ste to vi. Vi ste deo njih, jer to se nikad ne bi desilo kod nas. Dakle, ne bi bilo kriminala i ne bi bilo korupcije i mafija ne bi vodila državu. Zašto? Pa, zato što pravosuđe i policija će biti depolitizovani i dekriminalizovani i zato što će raditi svoj posao, a za pljačku, krađu i kriminal će se odgovarati i ići u zatvor, a vi 11 godina živite kriminal, živite korupciju i živite mafiju i samo u tabloidima presuđujete. Štitite vas, a tabloidima napadate svako ko vam se suprotstavi i kažete kako nešto radi loše za državu.

Znate, u današnje vreme, kada imate milion i po ljudi na ivici egzistencije, vi se šetkate po luksuznim destinacijama, po Rovinju, na jahte, po raznim manifestacijama svetskim, vozite skupocene automobile. Evo ga jedan kum Aleksandra Vučića, Nikola Petrović sa „Meklarenom“, kada je udario dve žene koje su povređene. Evo ga drugi kum ovde preko puta Skupštine, ovaj mali sin od ovog Panića sa ovim „Lambordžinijem“, „Ferarijem“, šta god da je, tu pre neki dan parkiran drugi kum Aleksandra Vučića. To su oni koje ste me pitali ko su ti tajkuni, pa da vam malo pojasnim ili, recimo, ovaj „Milenijum tim“, koji na jahti od 30 metara se šetka po Rovinju. Nijedan posao nema van države. Sve ste mu vi dali. Gradi gasovode, prave hotele, kupuju institute, rade šta im se prohte, nema tendera, nema ničega, samo treba da da koliko treba vašim ministrima i ostalima, koliko za partiju, koliko za vas i tako to funkcioniše.

Vi kažete - ne, sve je to u redu, mi brinemo o građanima Srbije. Ne, gospodo, brinete samo o vašim džepovima i zato kada bude došao dan vrlo brzo da se promeni stanje u Srbiji, tada će da se odgovara i to tako što sve to što ste stekli nelegalno i svu tu imovinu koju imate u hotelima, u vilama, u stanovima, u zgradama, u jahtama, sve će to da bude ispitano, pa ko ne može da dokaže poreklo, oduzećemo i vratiti građanima Srbije u budžet, a onda ćemo imati i za veće plate i za veće penzije i za poljoprivrednike i za samohrane majke. Neće ih isterivati izvršitelji iz svojih kuća, neće se čekati operacija kuka sedam godina, kao što je slučaj kod vas.

Da završim. Što se tiče Kosova i Metohije, ne bi smeli da kažete o tome reč, jer ste razvlastili za ovih 11 godina Srbiju na severu Kosova i Metohije. Gde god ste vi, bivši radikali, branili Srbe, Srba više nema.

Hvala.

To da nema kriminala i korupcije, srpski seljak živi dobro, to je verovatno u scenariju da svaki srpski seljak sa familijom napravi svoje udruženje, pa onda sam sebi isplati 55 miliona narodnih para. To je to.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.

Gospodine predsedavajući, opet član 107. Povreda dostojanstva.

Ja vam govorim uporno da šireći i govoreći neistine se krši dostojanstvo Narodne skupštine, a navešću i kako.

Ako neko u političku karijeru uđe kao direktor JKP "Počekovina", to je jedno selo blizu Trstenika, a od zaposlenih ima samo sebe, onda je to već problem. Ako taj neko od sredstava za komunalno održavanje ima samo jedan pokvareni kamion i ima samog sebe i na takav način uđe u politiku, taj je navikao da ne govori istinu.

Ovde je naveo, takođe, jednu neistinu vezanu za EU. Ovo već treći put govorim večeras ili danas. U Evropi prosečno na jednom hektaru ima jedno uslovno grlo stoke. Dakle, prihodi nisu 1.500 evra, nego su četiri do pet hiljada evra po hektaru i prerađivačka industrija može da pravi dohodak i da isplaćuje veće podsticaje.

Uprkos tome, gospodine predsedniče Skupštine, u Republici Srbiji se, recimo, isplaćuje premija od 19 dinara po litri mleka. Nigde u Evropi nema premije za mleko. Prihodi koji dobijaju njihovi poljoprivrednici dolaze iz toga što imaju jedno uslovno grlo, a Holandija ima dva uslovna grla. Ukoliko imate jednu kravu po hektaru…

Evo, opet onaj riče. Ja stvarno ne znam zašto autohtone vrste stalno riču? Ne mogu da kažem da višu, jer ovo je više od vikanja.

Dakle, ako imate jednu kravu po hektaru, vi dobijete 40 hiljada dinara. Ukoliko je ona visokokvalitetna, da 10 tona mleka, to je još 190 hiljada dinara. Dakle, to je 230 hiljada dinara. Neka mi navede zemlju u Evropi koja toliko daje.

To što smo mi zatekli zapušteno stočarstvo i 0,3 grla po hektaru, to je bio njihov problem, to su oni napravili, a ne mi.

Hvala.

Hvala.
Da li se glasa za član 107?
(Marijan Rističević: Ne.)
Prekršio nisam ništa.
Član 103. primenio, ništa se vi ne brinite, ali samo nemojte da vičete toliko.
Ogluve pored vas Ćuta Jovanović. Ne vidite kakve bolne grimase pravi dok vičete.
(Borislav Novaković: Kako možeš pričati telefonom i da vodiš sednicu?)
Novakoviću, šta imate vi? Snažnu želju da Ćuta ogluvi i na ovo drugo uvo što mu je preostalo? Ja mislim da to nije korektno prema Ćuti Jovanoviću, jer, na kraju krajeva, ipak treba da budete na istoj listi Đilasovoj. Nije kolegijalno.
Pravo na repliku, Marina Raguš.

Da, kada govorite o korupciji, zaista neretko se postavlja pitanje šta čekate, što niste prijavili sve to? A onda imate drugi problem, to je Jovanjica. Tri godine ste lagali da Aleksandar i Andrej Vučić imaju veze sa Jovanjicom, samo tri godine, iako ste znali da to nije tačno. Inspektor Milenković je prvi izašao i rekao da je to potpuna laž, pa onda i njegov pravni zastupnik.

Drugo, kada je reč o korupciji, naravno, ona se nalazi u svačijim redovima, ali za razliku od vas, vi ubijate, mi hapsimo, to je pravna država. Mi smo uhapsili i predsednika jedne opštine. Zaneo se dečko, otišao stranputicom, sproveli smo istragu, uhapsili, itd. Pritom, zaboravili ste, takođe, da kažete da smo nekoliko gradonačelnika uhapsili. Svakodnevno se hapse za malverzacije i za štetu, naravno, nanetu budžetu države Srbije. Vi ste ubijali, mi hapsimo. To je glavna razlika. Zato što, kako kažu neki – nema čoveka, nema svedoka. Pa, sećate se vođa zemunskog klana.

Dalje, ono što je meni jako interesantno, a jeste, znamo svi da svi glasovi idu kod Đilasa u kasu, a da se podsetimo kako je to tada izgledalo i niste imali problem sa tim, a pričate o korupciji.

Dakle, „Multikom group“, „Dajrekt medija“ i „Emoušn“ kako su isisavale pare iz budžeta? Dakle, značajno mesto na tržištu, reklame i marketinga imaju agencije u kojima udeo u vlasništvu ima Dragan Đilas. Pazite, gradonačelnik Beograda, zamenik predsednika DS, ni manje, ni više. On je to podelio malo sa ženom, nekadašnjom, pa nešto njoj, nešto njemu u vlasništvo, ali kaže ovako – preduzeće „Multikom group“, osnovano 2004. godine, bavi se poslovima vezanim za oglašavanje u medijima, zakup medijskog prostora, finansiranje produkcija, kupovinu i prodaju televizijskih prava. „Multikom“ poseduje udelu u drugim agencijama i to 93% „Dajrekt medija“ koja se takođe bavi prodajom reklamnog prostora, zamislite, članice ove grupe su i tri firme sa nazivom „Dajrekt medija“ koja posluju u Makedoniji, Bosni, Crnoj Gori sa sedištima u Skoplju, Sarajevu i Podgorici, a sve posle 2004. godine.

„Multikom group“ je većinski vlasnik domaćih preduzeća „Spark“ i „Ivent promoušn“, Preduzeće za promotivne aktivnosti „Sports ADD za knjigovodstvo“, „BIG print“ za štampanje, itd, itd.

E, sad, ono što smo mi doveli u funkciju, ne znam šta je „BIG print“ radio, ali uglavnom je izvlačio pare iz muzeja. Idemo po činjenicama. Pričate o rijalitijima. „Multikom“, šta potpisuje? Rijalitije, „Veliki brat“, „48 sati svadba“, „Sve za ljubav“, „Menjam ženu“, „Operacija trijumf“, „Uzmi ili ostavi“. Prema podacima koje je Savet za borbu protiv korupcije dobio od APR, „Multikom“ je 7. juna te godine, a godina je 2011, brisan iz registra kao suvlasnik produkcijskoj kući „Emoušn“, a kao jedini vlasnik upisano je, pazite sad, sofisticirano preduzeće IMGS Gorana Stamenkovića, koji je od ove promene u vlasničkoj strukturi „Emoušna“ imao 51% udela.

I, sad, prati se rast neto dobitka iz godine u godinu, sa porastom i naravno napredovanjem u političkoj karijeri, a ono što je meni vrlo interesantno, i time ću završiti, a opet citiram izveštaj Verice Barać – na osnovu podataka dobijenih od Trezora Narodne banke Srbije, Savet za borbu protiv korupcije utvrdio je da je štamparija „BIG print“, koja je članica „Multikom group“, ostvaruje direktno poslovnu saradnju sa državnim institucijama, među kojima ima onih koji se finansiraju iz budžeta grada Beograda, zamislite, čiji je gradonačelnik upravo Dragan Đilas. Kako se ovo zove? Ta firma je pružila usluge i Skupštini grada Beograda, opet gradskoj opštini Novi Beograd, većini beogradskih pozorišta „Atelje 212“, „Zvezdara Teatar“, „Beogradsko dramsko pozorište“, „Jugoslovensko dramsko pozorište“, itd, ali i Turističkoj organizaciji grada Beograda, Biblioteci grada Beograda, Kulturnom centru grada Beograda, Domu omladine, Domu zdravlja Rakovica, „BIG print“ je pružao usluge Istorijskom muzeju, Pedagoškom muzeju, Narodnom muzeju, Muzeju istorije Jugoslavije, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i spisak je poduži.

Onda je potpuno jasno što smo mi nasledili bankrotiranu državu, razorenu, jer koliko su jačali računi ovih preduzeća, toliko su muzeji, pozorišta, kultura generalno, infrastruktura kulture propadala. Sve ono što je upravo taj Aleksandar Vučić, koga hoćete da lustrirate, podigao iz pepela.

Reč ima potpredsednik Vlade Siniša Mali.