Hvala. Evo ja ću pokušati da pomognem u vezi rudne rente i da jednom za svagda misteriju otklonimo pošto se non stop provlači. Takve informacije u smislu kolika je rudna renta, neko izvlači naše rudno bogatstvo neko nešto radi protivzakonito. To apsolutno nije tačno, a evo i sa, ali i sa podacima tačnim ću pošto razne informacije se u javnosti šire jer nam pričaju o rudarstvu, umetnici, uglavnom. I to je jedan od većih problema, ako treba da informaciju o rudarstvu, šire, ljudi koji nemaju veze sa tim pozivom, ali ajde da kažem tako, da objasnim građanima Srbije i da pojasnim.

U republici Srbiji se primenjuje kombinovani model naknade za korišćenje sirovina odnosno za neke mineralne sirovine, nemetalične, za osnovicu za obračun se uzima jedinica proizvodnje, odnosno količina mineralnih sirovina, dok se kod drugih mineralnih sirovina takoreći metaličnih i energetskih za osnovicu uzima vrednost mineralne sirovine. Visina naknade u republici Srbiji, među višima je u svetu i regulisana je Zakonom o naknadama, za korišćenje dobara.

Za metalične sirovine, mineralne sirovine je u primeni obračun naknade prema prihodu koji obaveznik ostvaruje od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina iznosi pet posto od prihoda ili je obračun neto prihod, topionica, ukoliko se ruda prerađuje, u slučaju kada to postoji, i ono što mogu da kažem, to je uporedni prikaz rudne rente za metale za različite zemlje i Srbija se u tom kontekstu apsolutno poredi sa zemljama kao što su Australija, kao što je Brazil, Kina, Indonezija, Jamajka, kao što je Japan, kao što su Filipini, kao što je Južna Afrika. Znači, pričamo, samo da pojasnim takođe, pominjete evropske zemlje, u evropskim zemljama određenim apsolutno nema eksploatacije ruda.

Znači, ne možemo da pričamo o Evropi, samo onda kada nam to odgovara, ili kada nam to ne odgovara, nego moramo da stavimo stvari u kontekst. Ja sam pomenula neke zemlje koje su apsolutno najrazvijenije po pitanju rudarstva sa kojima možemo da se uporedimo, ali volela bih da se ne dobacuje dok izlažem.

Ono što moram da kažem i što apsolutno jeste fakat, to je da što se tiče ako pričamo o Zi Đinu i o Zi Đin grupi, koji je između ostalog, spada u prva tri uvoznika iz republike Srbije, tokom proteklih pet godina, kumulativni i socijalni doprinos je iznosio 5,07 milijardi dolara, uključujući 411 miliona dolara u porezima i naknadama, približno 4 milijarde dolara u platama zaposlenih i isplata dobavljača u zemlji sa direktno aktivnih više od 8 hiljada radnih mesta, nisu babe i žabe, to kako je izgledao Bor i Majdanpek pre pet godina i nisu babe i žabe to da je u Majdanpeku budžet grada bio 7 miliona evra, a danas je 21 milion evra.

Ne, to su apsolutno proverljive informacije kao i to da sa završetkom topionice u Boru, koja je počela probni rad, će se proizvodnja rude povećati sa 80 hiljada tona na 180 hiljada tona i to će apsolutno, a kroz preradu koja je prisutna smanjiti i zagađenje i praškaste materije i sve ono što su građani Bora čekali desetina godina, možete da odete slobodno i da pričate sa njima i da pričate sa zaposlenima koji rade tamo i koji apsolutno imaju predvidivost i svojih primanja i svojih plata, ali i to da je ova grupa uložila preko 230 miliona evra u projekte, koji će pre svega doprineti zaštiti životne sredine za sve građane Bora i okoline. Ali, evo, još jednom ponavljam, što se tiče rudne rente, ona je među najvišim na zemlje u kojima je razvijeno rudarstvo.

Takođe, do sada u 2023. godini uplaćeno je 15,7 milijardi dinara po osnovu rudne rente, i u ovoj godini za prvih 10 meseci u odnosu na prethodnu 2022. godinu, odnosno uporedivih 10 meseci, ona je povećana za skoro opet 10 posto. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Aleksandar Jovanović, po kom osnovu, po amandmanu? Izvolite.

Ministarko Đedović, pitanje za vas, gde su granice, ako se čujemo, a ja sam vas pažljivo slušao, gde su granice rudnika i kojom dinamikom je planirano rudarenje Majdanpeka prema Zaječaru, i da li mi konačno možemo da vidimo šta piše i šta ste vi sklopili i kakve ugovore i šta piše u tim ugovorima sa Zi Đinom?

Da li možemo da otvorimo tu priču skroz, nemam ništa protiv, bio sam u Boru, mnogo puta, i tačno je da ljudi žive mnogo bolje, i tačno je da je to rudarski kraj i tačno je da se oni generacijama sele sa svojih ognjišta i to nije ništa sporno, ali je tačno takođe da recimo, na lokaciji sela Krivelj, ljudi po zakonu o eksproprijaciji, koji imaju tamo zemlju su dobili cenu koju je propisala država, poreska uprava, ljudi su pristali na tu cenu, a onda se kineska firma žalila i pokrenula sudski postupak, jer im nije odgovarala ta cena koju ste im vi propisali, a kada kažem vi, tu mislim na državu, to je poreska uprava, tako su ljudi ostali i bez zemlje i bez para.

Ja sam ih lično odveo pre nešto više od godinu dana, kada nema države pošto ovde niko neće da nas primi, nećete vi da razgovarate sa nama, neće bivša ministarka da razgovara sa nama, ministar infrastrukture odbija da razgovara sa nama, država neće da razgovara sa svojim građanima, pa gde da idemo, nego naravno ispred Kineske ambasade u Užičku ulicu i vrlo je zanimljivo kada se ti ljudi koji nemaju šta da jedu, kojima ste oteli zemlju, a niste im dali nadoknadu pojave u svili i kadifi, pa Brnabićkina vila, pa braća Karić, pa Američka ambasada, i šta mi tražimo ispred Kineske ambasade?

Šta tražimo? Tražimo pravdu u svojoj državi.

Još jedno pitanje gospođo Đedović, da mi objasnite, u redu je, mora da se rudari, ali po kom to zakonu, koji to patriota je dozvolio Kinezima da se upišu u vlasništvo, trajno vlasništvo u katastar kao vlasnici zemlje, tako da smo imali jednu situaciju na Starici, gde nije slučajno da su Kinezi poboli 50 kineskih zastava, jasno nam stavljajući do znanja čija je to zemlja. Vi ste zemlju prodali, ne ono što je ispod zemlje, vi ste trajno vlasništvo dali Kinezima, dakle to je njihovo vlasništvo i ne govorim sada o rudama i mineralima, kome je to palo na pamet, pošto vi imate iskustva u tome, okej, evo ja sam umetnik, vi se time bavite.

Da li je recimo Hrvatska ili Slovenija sklapala nekada ugovore o rudarenju i da li se oni možda bave kada kreću, evo završavam, da li oni daju koncesije ili kao vi dajete trajno vlasništvo stranoj kompaniji, tako da kada prestane da rudari, ostaje vlasnik zemlje? Što to radite? Hvala.

Reč ima ministarka Dubravka Đedović.

Hvala.

Ja ću pokušati da pojasnim što se tiče granica rudarenja. One su veoma jasno definisane na eksploatacionim poljima i to apsolutno nema nikakve tajne i nikakve dileme.

Ono što od februara konkretno Ministarstvo rudarstva i energetike radi to je upravo da se nađe održivo rešenje za meštane Krivelja i hvala vam veoma na ovom pitanju.

Mi smo na tik od toga da smo ga rešili. Znači, bavimo se šest meseci ovim pitanjem i ja sam lično otišla u Krivelj. Evo, svi meštani i stanovnici te regije koji sada slušaju i gledaju mogu to da potvrde. Rekli su mi da nikada nije bilo posete predstavnika Vlade Republike Srbije. Meni je drago da sam lično otišla, da sam sa njima pričala, da sam mogla da saslušam sve njihove probleme i da kažem i da im obećam da će država uložiti apsolutno maksimalni napor da se reši pitanje ljudi koji treba da se presele i da bi jednostavno bila održivo i širenje rudarske aktivnosti ili nastavljanje rudarske aktivnosti u tom opsegu, a da opet ljudi mogu da imaju predvidljivost i za svoje njive i za svoje kuće i za svoju budućnost na kraju krajeva.

Aktivno smo vodili dijalog između februara ove godine i septembra i u saradnji sa kompanijom „Ziđin“ došli do održivih rešenja, do prihvatljivih nivoa cena i čak i oni meštani koji su ranije svoju zemlju prodali će biti tretirani na odgovarajući način da budu zadovoljni.

Znači, našli smo održivo rešenje u aktivnom dijalogu. Sutra imam sastanak sa meštanima Krivelja. Imala sam beskonačno puno razgovora. Išli smo na skoro svaki zbor, predstavnici ministarstva, da saslušaju, da budu aktivan medijator između svih institucija i mogu da kažem da želimo da nađemo održiva rešenja ne samo za ovaj projekat i ljude koji su ugroženi ovim projektom, nego za bilo koji infrastrukturni projekat koji može da dovede u pitanje jednostavno ljude koji žive u okolini takvog projekta koji ima za cilj i zadatak da se realizuje.

Hvala vam zaista na tom pitanju, ali mogu samo da vam kažem da smo tu da saslušamo građane i da radimo na održivim rešenjima kao što smo radili u prošlosti. Oni to vrlo dobro znaju, a takođe da budemo kada je to potrebno i medijator između kompanija koje imaju svoje određene zahteve da i njih saslušamo i da radimo u cilju pronalaženja održivih rešenja. To ćemo nastaviti da radimo apsolutno kada je rudarstvo u pitanju.

Hvala vam.

Hvala.
Dalje po amandmanu.
Gospođo Parlić, dao sam vam reč.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Ministarka, naveli ste nam gde se tačno rudari i koje su to zemlje i dobro je da primetimo da rudarstvo cveta samo tamo gde cveta korupcija i organizovani kriminal i bojim se, ministarka, da će vreme koje dođe dokazati da ste vi tipičan primer za to.

Mi smo se nekada zaduživali kod institucija kojima ste vi pripadali, finansijskih, a danas ste došli ovde da radite za ministarsku platu, što je gotovo neverovatno. Neverovatno mi je da vi radite za 120.000 - 130.000 dinara ili zaista radite za svoje stvarne poslodavce rudarske multinacionalne kompanije itd.

Vama ću se baviti nekom drugom prilikom, a danas sam htela da ministru postavim vrlo jednostavna pitanja, pošto je danas više puta ismevao poslanike da ne umeju da mu postave pitanje, da ne razumeju šta hoće da ga pitaju ni sami itd.

Međutim, ministre, evo, ja ću da budem vrlo jednostavno. Dakle, građani Srbije hoće da znaju zašto tačno vi njih zadužujete? Znači, vi zadužujete ovaj siromašni narod Srbije i oni hoće da znaju čemu ti besmisleni projekti, čemu Nacionalni stadion od milijardu evra.

Građani Čačka neki dan su bili na protestu i čudili su se čemu Vidikovac na Kablaru od miliona evra kada u podnožju te planine…

To je bilo kompletno vreme vaše grupe.

Ne, imam po amandmanu vreme.

Minut i 30 je bilo i to je sada, vidite, već prošlo.