Bilo bi krajnje neodgovorno i neozbiljno ne podržati izgradnju autoputeva i uopšte infrastrukture, međutim imamo problem sa cenama tih autoputeva.

I ovaj autoput na koji sam ja amandman i predložio, to je „Autoput mira“. Možda je u dobroj meri bitan za građane Merošine, Žitorađe, Prokuplja, Kuršumlije, Doljevca i okolnih mesta, ali je mnogo važniji za NATO trupe koje treba iz Drača da se prebace do Crnog mora, a usput srpsko-ruski humanitarni centar ne razvija makar paralelno tome. Ali da se ne bavimo visokom politikom ovaj autoput je trebalo u decembru 2021. godine da koša 650 miliona evra, a imamo informaciju da će preći više od milijardu i 400 miliona evra.

Za ove novce može da se izgradi ne samo u južnoj Srbiji u 50 opština po 400 kilometara seoskih asfaltnih puteva i da na taj način demografski rešimo probleme koje imamo vezano za demografiju, za ostajanje ljudi da žive u tim marginalnim područjima. Tom infrastrukturom zadržali bi mlade na selu, pospešili bi privredu, turizam i sve ono što sam i ovih dana govorio.

Kada već pominjem autoputeve, meni je žao što gospodin Vesić nije večeras ovde da ga pitam šta je sa Lazom i Munjinim brdom koji je živa ili kakva god prepreka izgradnji puta Preljina-Požega i dalje ka Boljarima? Pitam vas sve kada će se konačno znati završetak, makar do Požege, da informišemo te ljude koji žive da na osnovu toga naprave neke projekte i planove za svoj život, za infrastrukturne, privredne i ostale objekte, da znaju kad će moći da se izvrši taj eksproprijacija, da li će moći da grade svoje objekte ili neće? Hvala lepo.

Na član 3. amandman je podnela Marina Lipovac Tanasković.
Izvolite, imate reč.

Zahvaljujem se.

Moj amandman odnosi se na povećanje budžetskih sredstava za projekat rehabilitacije puteva i unapređenje bezbednosti saobraćaja, ali ovde imamo jedan problem, jer kada se priča o rehabilitaciji puteva to je nadležan ministar građevine, infrastrukture i saobraćaja, a kada pričamo o bezbednosti saobraćaja onda je tu nadležan ministar unutrašnjih poslova.

Meni se čini do sada da ova dva ministra ne razgovaraju, jer nemamo neku veliku saradnju između ova dva ministarstva što se tiče unapređenja bezbednosti saobraćaja.

Unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima treba da bude prioritet ove države, jer ako je prioritet države da se grade putevi, onda prioritet države treba i da se na tim putevima ne gine.

Ministar je čitao izveštaj iz 2021. godine, evo da vam kažem izveštaj iz 2022. godine. Na putevima u Republici Srbiji 2022. godine dogodilo se 33.230 saobraćajnih nezgoda. Poginulo je ukupno 553 lica. To je 5% više saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima nego što je to bilo u prethodnoj godini. Istina je da je broj saobraćajnih nezgoda bio manji, ali je takođe istina da je broj saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima sada veći.

Prethodnih nekoliko dana imali smo razne crne hronike. Imali smo i crni 15. oktobar, gde je u roku od 24 časa poginulo šest lica. Imamo i crnu hroniku vezanu za pogibiju dece na pešačim prelazima. Sve ovo treba da bude upravo razlog zašto da se budžetska sredstva upravo preusmere na ovaj projekat.

Na prethodnoj sednici parlamenta imali smo novi Zakon o bezbednosti saobraćaja koji je usvojen. Jedna od stavki je bila i ta da se centralizuje moć. Sav novac koji se ostvarivao od broja saobraćajnih nezgoda na lokalu od 1. januara ide u budžetska sredstva Republike Srbije. To znači da 31% novca koji je trebao da ostane na lokalu sada ide u budžet Republike Srbije.

Ništa pored toga značajnog nije bilo u tom zakonu, nije bilo nikakve spremnosti za nove instrument bezbednosti saobraćaja, nije bilo spremnosti za upravljanje brzinama, nije bilo spremnosti za upravljanje crnim tačkama na putevima, revizije i bezbednosti saobraćaja. Najrizičniji vozači ismejavaju našu državu, hapse se automobili, a ne korisnici, odnosno vozači. I tako se zamišlja unapređenje bezbednosti saobraćaja.

Zahvaljujem.

Iskoristili ste svoje vreme.

Reč ima ministar Bratislav Gašić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Ja stvarno ne znam o čemu vi pričate i šta vi pokušavate da nam spočitate u tome? U vaše vreme sa milion i 60 hiljada vozila manje na putevima registrovanih Srbije, imali ste od 48 do 70.780 nesreća. Imali ste 1.048 preminulih u saobraćajnim nezgodama, 1.275 godine 2001, 854 godine 2002, 868 godine 2003. Pričate o 2020. godini, 30.728 saobraćajnih nezgoda. Godine 2021. 34.578.
Sa kojim podacima raspolažete? Kažete – od 300 do 550. Koji je to raspon preminulih u tome, ljudi, o čemu pričate? Gađate se sa nekim ciframa. Prvih deset meseci ove godine, do 1.10. 2023. godine 23.674 i znate najbolje da su nezgode sa traktoristima u ovoj cifri ovde, ono što u čitavoj Evropi se ne računa kao tako i nema ga u statistici, 345 preminulih. To je mnogo i nulta tolerancija i prema jednom poginulom u saobraćajnim nezgodama, ali je ovo rezultat rada saobraćajne policije, ovo je rezultat svih zakona koje smo doneli.
Drugo, 30% budžetskih sredstava u prethodnim godinama, ne deset koliko je SNS na vlasti, nego 20 nije bilo utrošeno za namene koje su bile potrebne a to je bezbednost u zonama škola, „ležeći policajci“, ograde, semafori koji usporavaju saobraćaj, sve je to bilo dato na korišćenje nekim lokalnim samoupravama koje nisu znale da potroše ta sredstva, gospođo. Hvala.

Zahvaljujem.

(Marina Lipovac Tanasković: Replika.)

Nema osnova za repliku.

(Marina Lipovac Tanasković: Ne, ministar ima pogrešne podatke, dozvolite da objasnim.)

Nemate vi šta da pojasnite ministru, mislim da je ministar vama pojasnio. Svakako ćete imati priliku po sledećem amandmanu.

70/3 DJ/MJ

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović. Izvolite.

Vaša vlast je prenela u ovaj budžet očiglednu opsesiju za neracionalnim trošenjem i to se vidi. Prosto, gradite i predlažete sve da se pravi samo da bi se nešto napravilo. Kao što sam rekao, napravite želje šta bi trebali da radite, a onda vrlo proizvoljno se određuje šta je to prihod.

Baš zbog toga sam i predložio ovaj amandman da se putni pravac u profilu autoput Niš-Merdare odloži, da to bude nešto ne prioritetno, nego nekom drugom, trećem turnusu, za neku godinu kasnije.

Zašto? Zato što se nalazimo u jednoj situaciji da budžet može da dođe do toga da stalno krpimo rupe u tom budžetu, posebno u vezi sa prihodima govorim. Opet na trećoj strani u izveštaju Fiskalnog saveta se kaže da su vrlo velike probleme u analizi pojedinačnih stavki javnih prihoda.

Kao što kažem malopre, država Srbija je dogovorila sa MMF u decembru prošle godine, imate izveštaj broj 22/384 koji vrlo decidirano kaže da smo morali od 1. januara da zatvorimo te rupe u curenju tih prihoda, ali izgleda da ste nekompetentni da sprovedete ovu reformu, jer još 2013. godine ste otpustili glavnog implementatora na projektu reforme, administrativnih poreskih kapaciteta.

Zašto ste to uradili? Sada već vidimo zbog čega. To ste uradili, a mogli smo to da uradimo kao država da bi eliminisali ovu pojavu koja je problematična za regulisanje prihoda. Ignorisali ste vrlo značajne pozitivne rezultate koje su ostvarile mnoge zemlje u Evropi na ovaj način kao što je Bugarska, Mađarska, Poljska, Finska itd.

Demokratska stranka zbog ovih stvari nikako ne može da podrži ovaj budžet.

Zahvaljujem.

Po amandmanu, Marina Lipovac Tanasković, ali nemate više vremena. Prema tome, osnova nema za vaše javljanje.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Branimir Jovančićević.

Izvolite.

Hteo sam da predložim kroz ovaj amandman da se poveća količina novca koja se odnosi za probleme vezane za čvrsti otpad u Srbiji, sa 75 na 105 miliona evra, u evrima, i da se poveća količina novca za čišćenje, odnosno za prečišćavanje vazduha u Republici Srbiji, sa 50 na 180 miliona.

Međutim, šta je važno? Nije samo novac tu bitan. Bitno je da je novac koji se odvaja za životnu sredinu, za nju bude stvarno i utrošen, jer danas smo čuli od ministra Siniše Malog da je povećana količina novca za probleme u oblasti životne sredine.

Međutim, ni pored toga ja ne vidim da se u Srbiji grade novi kolektori za prečišćavanje otpadnih voda, ja ne vidim skoro ni jednu sanitarnu novu deponiju izgrađenu u Srbiji, ne vidim da se čiste javne površine i najmanje proširenje pored naših magistralnih puteva, zapravo predstavlja jednu malu deponiju. Ja ne vidim da se taj procenat recikliranja sa nekoliko procenata digao na neku veću ili višu brojku.

Podsetiću da je u razvijenim zemljama on negde na nivou od 65 do 70%. Ja ne vidim da je Agencija za zaštitu životne sredine uvela sistem za monitoring organskih polutanata, a znamo da danas imamo dosta skrivenih zagađivača, koji emituju organske polutante, koji su opasniji čak i od PN čestica, ja ne vidim da su ugrađeni novi filteri u Obrenovcu i Kostolcu kada je u pitanju emisija sumpor-dioksida.

Dakle, jednostavno strašno je važno da taj novac koji se i odvaja za životnu sredinu na pravi način bude utrošen, jer stiče se utisak da do sada to nije tako rađeno, jer zapravo, u oblasti životne sredine mi nemamo konkretne, nemamo jasne rezultate. Mi i dalje po pitanju životne sredine sigurno smo na začelju u Evropi. Daleko iza svih drugih zemalja jugoistočnog dela Evrope, odnosno na Balkanu. Možda zajedno sa još par država, ali i tu svakako spadamo u tu grupu najprljavijih i najzagađenijih država Evrope. Zahvaljujem se.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik magistar Ivan Kostić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Milivojević, Dragana Rakić, Nebojša Novaković, Zoran Lutovac, Sanja Miladinović, Nenad Mitrović.

Srđan Milivojević.