Žena koja je pokazivala ugovor koji nije objavljen u medijima i koja na sebi nosi garsonjeru ovde proziva ljude kako žive, od kog novca i šta su prodali ili nisu prodali.

Prema tome, o dostojanstvu Narodne skupštine ili narodnih poslanika ona zaista ne sme da govori nikome. Ne bih ovo rekla da nije preterala, ali je nastavila danas, nije shvatila juče da treba da se zaustavi nego je nastavila i nastavila da viče i nastavila istim stvarima da se služi, a mi ćemo imati još toga da iznesmo, ako i dalje odluči da nastavi.

Dakle, ministarka koja nosi najmanje garsonjeru na sebi, da se zapamti. Hvala. Mislim toliko vredi od nakita pa nadalje, da bude to jasno.

I, to je argumentovana rasprava narodne poslanice sa jednom ministarkom? Žene prema ženi?

Apsolutno da.

To vam je argument, lični napad da nosi garsonjeru na sebi. To vam je argument. E, pa bravo kada nemate više argumenata, svaka vam čast.
Poslovnik, Milenko Jovanov.

Član 106. stav 3 - nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika.

Mi sve vreme kada govori ministarka Handanović imamo horsko dobacivanje predstavnika opozicije. Vi pokušavate da ih urazumite, to naravno ne može da da efekat, ali vas pozivam da počnete da primenjujete druge poslovničke mere, izricanje opomena i drugih sankcija.

Sa druge strane, važno je da i građani imaju prilike da vide kako oni zamišljaju da izgleda rasprava na ovu temu. I zato ljudi sa fakulteta, sa univerziteta, iz naučne zajednice, ne žele da ulaze u bilo kakvu raspravu, jer ovaj linč koji ovde u Skupštini priređuju ministarki Handanović preko svojih medija priređuju svakom drugom ko se usudi da kaže nešto suprotno onome što oni misle. Ali, pošto smo u Skupštini, a ne na Novoj S i N1, molim vas da primenjuje poslovničke mere i da izričete opomene onima koji ovo rade i ne dozvoljavaju ministarki da odgovori na sve ono na šta treba da odgovori, da na jedne kvazi argumente sa Fejsbuka, Trećeg oka, Zone sumraka i sličnih glasila suprotstavi konkretne naučne argumente, argumente iz zakonskih tekstova i svih drugih akata koji u ovoj zemlji važe.

Sa druge strane, ako je to nemoguće, onda neka očekuju da malo drugačije izgleda kada sto poslanika viče dok oni govore, da to malo drugačije deluje nego kad njih 20, koliko ih trenutno ima u klupama, dobacuju bilo kome.

Ako će tako Skupština da izgleda, onda će tako Skupština da izgleda, neće se čuti ništa, a onda neka građani razmišljaju zašto su doveli do takve rasprave. Hvala.

Hvala vam.
Da li da se izjasnimo? (Ne)
Određujem pauzu od sat vremena.
(Posle pauze.)

Nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik Boris Bajić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka, danas razgovaramo o jednoj od najvažnijih i najaktuelnijih temi, o eksploataciji ruda litijuma i bora.

Ovo je tema koja nesumnjivo deli naše društvo, a to nije prvi put u istoriji Srbije. Možemo se setiti podela od građenja prvih pruga, preko elektrifikacije Beograda, pa sve do problema oko hrasta prilikom građenja autoputa Miloš Veliki.

U isto vreme, ovo je veliki izazov, ali i veliki potencijal za našu budućnost. Ovu temu posmatram kroz tri dimenzije, a to su: strateška, ekonomska i ekološko-zdravstvena dimenzija. Sva tri aspekta ovog pitanja možemo posmatrati isključivo zajedno.

U svetu koji se sve više okreće obnovljivim izvorima energije litijum postaje ključni resurs. Koristi se u proizvodnji baterija za električne automobile i uređaje, čime postaje osnova za održivu energetsku budućnost.

Naša zemlja ima bogate resurse litijuma. Dolina Jadra predstavlja jedno od značajnijih nalazišta u Evropi.

Ovaj element može postati motor našeg razvoja omogućavajući nam da postanemo jedan od ključnih igrača na evropskom, pa i na globalnom tržištu, pogotovo ako uzmemo u obzir tendenciju u pogledu zelenih agendi svuda u svetu, pa i kod nas.

Evropska Unija takođe ima svoj evropski zeleni dogovor. Ova zvanična Strategija pokušava da odgovori na pitanje kako razvijati privredu EU bez ubrzavanja klimatskih promena. Cilj je nulta emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine.

Evropska komisija obećava i da će održivost biti uzimana u obzir prilikom donošenja svih budućih javnih politika, a to će svakako u bliskoj budućnosti dovesti do prelaska sa vozila sa unutrašnjim sagorevanjem na električna vozila.

U smislu klimatskih promena dva su broja koja treba imati u vidu. Prvi je 51 milijarda, drugi je nula. Dakle, 51 milijarda je broj tona gasova sa efektom staklene bašte koje čovečanstvo svake godine obično emituje u atmosferu, nekad više, nekad manje, u zavisnosti od godine, ali tendencija je uzlazna. Tu smo danas, nuli treba da težimo. Deluje teško ostvarivo i jeste teško ostvarivo.

Činjenica je da rudarenje tzv. kritičkih minerala pre 10 ili 15 godina i danas nije isto. Uzimajući i taj faktor u obzir postaje očigledno da bi ovaj projekta mogao učiniti Srbiju nezamenljivim akterom, a kada je neko nezamenljiv njegovi interesi postaju nezaobilazni i njegovi se argumenti moraju saslušati.

Ova pozicija osigurava da se glas Srbije čuje i uvažava na najvišim nivoima. Uveren sam da bi to značajno promenilo poziciju države u regionalni i međunarodnim odnosima, a to je poželjan strateški cilj svake zemlje. I to je ta strateška dimenzija o kojoj vam govorim.

Što se ekonomske dimenzije tiče, niko ne može da ospori da ovo može biti ključni ekonomski potencijal za našu zemlju, a to podrazumeva veće plate, veće penzije, bolju infrastrukturu za našu zemlju.

Pitanje ove rasprave bi moglo da bude i da li Srbija želi ili ne želi da izvozi sirovi litijum. Mislim da je pitanje izvoza davno rešeno i da smo se opredelili za izvoz gotovih proizvoda, što možemo čuti i u izjavama predsednika Republike Srbije i članova Vlade i njihov stav po tom pitanju je jasan. To bi omogućilo našoj zemlji da ostvari dodatnu vrednost, da razvijemo celokupan lanac vrednosti. Na takav način bismo obezbedili važnu ulogu i na tržištu krajnjeg proizvoda.

Pored otvaranja novih fabrika, novih radnih mesta, to bi sigurno dovelo i do povećanja trenutnih plata i penzija. Što se države tiče, rast BDP-a za 10 do 12 milijardi evra.

Hteo bih pomenuti da je naša matica Mađarska takođe na vreme prepoznala promene koje donosi zelena tranzicija kao strateški i ekonomski potencijal koji ona nosi sa sobom. Postigla je značajan napredak u proizvodnji električnih automobila i pratećih komponenti poput baterija i akumulatora.

Jedan od značajnijih koraka u tom pravcu je otvaranje kineske fabrike automobila BYD u Segedinu, koja je jedna od najvećih i najuspešnijih kompanija u toj oblasti na svetu. Ova investicija može dodatno osnažiti ekonomsku saradnju između Srbije i Mađarske.

Premijer Mađarske Viktor Orban više puta je istakao da ovaj region treba da postane tačka povezanosti. Spoj inovativnih azijskih tehnologija i evropske radne etike i znanja može stvoriti sinergiju koja će doneti značajan razvoj. Ovo je posebno važno u svetlu aktuelnih događaja, kada primećujemo ponovnu političku i ekonomsku polarizaciju u svetu, nalik onoj u vreme Hladnog rata. Obnovljeni politički i ekonomski blokovski sistem zahteva od nas da naša država očuva svoj politički i ekonomski suverenitet i istovremeno, sarađujući sa svima i prateći svoje interese, a evo i zašto. Parafraziraću premijera Orbana – geografski, pa i geostrateški položaj celog ovog regiona je takav da ukoliko postanemo ponovo podeljeni između zapadnog i istočnog bloka, uvek ćemo biti na periferiji jedne ili druge strane, dok smo u svetu povezanosti i slobodne ekonomske saradnje, žargonski rečeno, srce sveta. Mi smo slobodarski narodi koji nikome ne žele da budu periferija.

Upravo u tome, a naročito na planu sve dubljeg i plodonosnijeg povezivanja naših slobodarskih naroda, srpskog i mađarskog, ogroman doprinos daje i naša stranka, istorijsko poverenje i sve ono pozitivno i konstruktivno što je usledilo nakon toga, jačanje političke i ekonomske saradnje, veliki i brojni zajednički projekti, međusobni odnosi na istorijskom maksimumu ostaje jedan od najvažnijih rezultata politike Ištvana Pastora i jedan od najvažnijih prioriteta SVM-a pod hrabrim rukovodstvom našeg predsednika dr Balinta Pastora.

Naravno, uz sve navedene koristi, ne smemo zanemariti zabrinutost koja se javlja u vezi sa zdravljem i zaštitom životne sredine, što je treći neodvojivi ugao gledanja na ovu temu. Zbog toga je od suštinske važnosti da svi aspekti projekta budu podložni rigoroznim istraživanjima. Svaka faza eksploatacije mora biti pažljivo analizirana od strane stručnjaka. Ekolozi, zdravstveni radnici, eksperti rudarske, geološke, mašinske i tehnološke struke, svi oni moraju zajednički da rade, kako bi se osigurala bezbednost i zdravlje lokalnog stanovništva, kao i očuvanje životne sredine u tom području.

Transparentnost i dostupnost informacija u ovim procesima ključna je za izgradnju poverenja među građanima. Od suštinskog je značaja da se uspostavi dijalog između svih zainteresovanih strana. Građani treba da imaju priliku da iznesu svoje brige, sugestije i očekivanja. Videli smo da se takvi susreti i održavaju, da će se održavati i dalje i da će to doprineti smanjenju tenzije i stvaranju međusobnog razumevanja.

Mediji, takođe, imaju ključnu ulogu u informisanju javnosti i pozivam ih da se uzdrže od senzacija. Od suštinske je važnosti da prenose tačne i prave informacije.

Politizacija ovog pitanja, koja se isključivo zasniva na ekološkoj dimenziji, a zanemaruje stratešku i ekonomsku, nije ništa drugo do manipulacija ljudskim emocijama. Nažalost, ona služi da podeli javnost, ona služi da umesto predloga i rešenja, nudi demagogiju i poluinformaciju, ona služi da popuni prazninu u programima pojedinih političkih partija. Ovakav pristup samo stvara dodatne tenzije i otežava pronalaženje rešenja, koja bi mahom trebala biti pitanja za struku.

Kada struka kaže konačnu reč i ukoliko potvrdi da je projekat ekološki bezbedan, tada ova najvažnija dimenzija, uz već pomenute stratešku i ekonomsku, čini ovaj projekat jednim od važnijih pitanja u modernoj istoriji Srbije. Jedno je sigurno, nema razvojnog projekta koji ima veću razvojnu vrednost od zdravlja ljudi. Zdravlje nije samo individualni interes, već kolektivna odgovornost i najvažniji aspekt prilikom odlučivanja po svim, pa i po ovom pitanju. Hvala na pažnji.

Hvala vam.
Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Pavle Grbović ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Naša poslanička grupa koju pored Pokreta slobodnih građana čini i SDA Sandžaka i Partija za demokratsko delovanje će u danu za glasanje podržati usvajanje predloženog zakona.

Predloženi zakon smatramo kao neophodnost uvođenja hitnih mera kako bi se sprečilo nastupanje štetnih posledica velikog obima.

Da je situacija iole normalna, mi danas ne bismo morali da razgovaramo na ovaj način, a iole normalna situacija podrazumeva da donošenju političke odluke prethodni ozbiljna stručna rasprava.

Vi ste prvo doneli političku odluku, pa ste onda političku odluku sami promenili, pa ste onda političku odluku vratili, bez da ste ikoga konsultovali o tome, bez da ste o tome govorili građanima pre izbora, bez da ste im rekli šta je vaša politička platforma.

Platforma za donošenje te odluke mora da bude zasnovana na jasnom i nedvosmislenom mišljenju struke u Srbiji, koja treba da kaže da li postoji tehnologija koja obezbeđuje bezbedan i ekološki neutralan način eksploatacije litijuma, koje mere je neophodno preduzeti da bi se sprečilo nastupanje posledica, koja je verovatnoća nastupanja posledica u slučaju ne primene tih mera, manjkavog, neurednog ili povremene primene tih mera i kakve bi posledice iz toga mogle da proisteknu.

Umesto stoga, vi ste svoje političke odluke i garancije građanima bazirali na sledećoj rečenici – dok nam Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke i planine, da ćemo to odlaganje za deponiju imati urađeno u skladu sa evropskim standardima, nećemo da pokušavamo ni da počinjemo. Ovo je citat predsednika države Aleksandra Vučića nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, sa kojim se i danas sastaje.

Mene interesuje ovde, gospođo Brnabić, bili ste i predsednica Vlade u tri mandata, gospođo Handanović, aktuelna ste ministarka, predstavnici parlamentarne većine, kako se osećate kada ovo čujete? Jel se osećate potcenjeno? Jel se osećate obesmišljeno? Kako se oseća predsednik Vlade Miloš Vučević kada čuje da u državi u kojoj je on nominalno predsednik Vlade, predsednik države garancije za zaštitu životne sredine za zdravlje i bezbednost građana traži od Nemačke, traži od Rio Tinta, traži od sebe samog, traži od boga, traži od igre slučaja, traži od sudbine, traži od svega i svakoga na ovom svetu, samo ne od njega, samo ne od njegove Vlade, samo ne od njegovih ministara.

Aman, ljudi, pa da li proradi u vama onaj srpski inat da kažete tom čoveku – stani, čoveče, ovo je naša zemlja, mi ćemo garantovati ovde građanima bezbednost i sigurnost? Mi imamo ministarku za zaštitu životne sredine. Pa pogledajte je, svet nema dve takve ministarke. Imamo ministarku koja je spremna da svoje celoživotno znanje i iskustvo, svoj profesionalni, lični i politički integritet uloži založi za bezbednost građana. Gospodo, jel ima jedan među vama, ne svi, jedan među vama koji bi smeo da stavi potpis na takvu izjavu ili to pak i vama deluje pomalo iracionalno, smešno i tužno?

E, tu mi, gospodo, dolazimo do ključnog problema, jer kao što kaže moj kolega Vladimir Pajić, nemamo mi problem sa periodnim sistemom elemenata, mi imamo problem sa koruptivnim sistemom u kome je svaki vaš izdanak do grla kontaminiran korupcijom. Imamo problem sa time što ova zemlja ima hronični nedostatak broja inspektora koji treba da zaštite ovu zemlju, a i među onima koje ima, teško da možete naći nekoga ko će sutra biti spreman da svoj privatni interes podredi javnom interesu.

Problem je u tome što je svaki izdanak vaše koruptivne mašine nalazi za svoje nepočinstvo onaj razlog da je nešto morao zbog dece. A hoće li morati tako sutra zbog dece da nešto prećuti, da nešto previdi? Hoće li sutra, motivisan beskrajnim koruptivnim potencijalom i države i investitora ili zastrašen beskrajnim ucenjivačkim kapitalom partije koja ga je postavila na to mesto, hoće li sutra biti spreman da potpiše izveštaj inspekcijskom nadzori koji su mu pisali upravo oni čiji rad on navodno treba da kontroliše?

Verujem da je većina vas gledala onu seriju „Černobilj“. Znate kad kaže ono not great not terrible? E, to nije poslovni moto, to je životna filozofija vaših partijskih uhleba. Ćuti, ne mešaj se, ne diraj, proći će. Jedino sredstvo prevencije svih katastrofa u Srbiji u poslednjih 12 godina je - neće valjda. E, sa tim, gospodo, mi imamo problem. Imamo problem sa time što je institut „Jaroslav Černi“ prodat, i to ne bilo kome, prodat je „Milenijum timu“, simbolu korupcije i kriminala u Srbiji.

Imamo problem, gospodo, sa time što niste u stanju obične strujomere da očitate pošteno bez da oštetite građane ove zemlje. Vi ste, ljudi, rastočili ovu državu. Vi ste dezintegrisali pravni sistem naše zemlje. Pa, nije lako, nije nikome lako ko živi u ovakvoj zemlji. Niste vi prva vlast, gospodo, koja se suočava sa teškom i bolnom spoznajom da je izgubila suverenitet na jednom delu svoje teritorije, ali ste prva i jedina vlast koja je izgubila i odrekla se svog suvereniteta u Zrenjaninu, u Boru, u Majdanpeku, u Smederevu, u Novom Sadu, u centru Beograda ste izgubili suverenitet.

Vi ste, gospodo, prva i jedina vlast koja je dozvolila da u Zrenjaninu, u Srbiji, u Evropi, u 21. veku se vrate elementi robovskog rada, da po troje radnika spava u istom krevetu, da ljudi borave u kontejnerima u uslovima u kojima ni stoka ne boravi. Vi ste prva i jedina vlast koja je dozvolila da naša policija, da naši mediji i naši građani ne smeju da priđu u delove gradova koje kontrolišu Kinezi. Vi ste prva i jedina vlast koja je dopustila kineskim menadžerima da mogu da vređaju, nipodaštavaju, maltretiraju, da tuku, da otpuštaju onkološke bolesnike bez ikakve sankcije.