Zahvaljujem, predsedavajuća.
Naša poslanička grupa koju pored Pokreta slobodnih građana čini i SDA Sandžaka i Partija za demokratsko delovanje će u danu za glasanje podržati usvajanje predloženog zakona.
Predloženi zakon smatramo kao neophodnost uvođenja hitnih mera kako bi se sprečilo nastupanje štetnih posledica velikog obima.
Da je situacija iole normalna, mi danas ne bismo morali da razgovaramo na ovaj način, a iole normalna situacija podrazumeva da donošenju političke odluke prethodni ozbiljna stručna rasprava.
Vi ste prvo doneli političku odluku, pa ste onda političku odluku sami promenili, pa ste onda političku odluku vratili, bez da ste ikoga konsultovali o tome, bez da ste o tome govorili građanima pre izbora, bez da ste im rekli šta je vaša politička platforma.
Platforma za donošenje te odluke mora da bude zasnovana na jasnom i nedvosmislenom mišljenju struke u Srbiji, koja treba da kaže da li postoji tehnologija koja obezbeđuje bezbedan i ekološki neutralan način eksploatacije litijuma, koje mere je neophodno preduzeti da bi se sprečilo nastupanje posledica, koja je verovatnoća nastupanja posledica u slučaju ne primene tih mera, manjkavog, neurednog ili povremene primene tih mera i kakve bi posledice iz toga mogle da proisteknu.
Umesto stoga, vi ste svoje političke odluke i garancije građanima bazirali na sledećoj rečenici – dok nam Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke i planine, da ćemo to odlaganje za deponiju imati urađeno u skladu sa evropskim standardima, nećemo da pokušavamo ni da počinjemo. Ovo je citat predsednika države Aleksandra Vučića nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, sa kojim se i danas sastaje.
Mene interesuje ovde, gospođo Brnabić, bili ste i predsednica Vlade u tri mandata, gospođo Handanović, aktuelna ste ministarka, predstavnici parlamentarne većine, kako se osećate kada ovo čujete? Jel se osećate potcenjeno? Jel se osećate obesmišljeno? Kako se oseća predsednik Vlade Miloš Vučević kada čuje da u državi u kojoj je on nominalno predsednik Vlade, predsednik države garancije za zaštitu životne sredine za zdravlje i bezbednost građana traži od Nemačke, traži od Rio Tinta, traži od sebe samog, traži od boga, traži od igre slučaja, traži od sudbine, traži od svega i svakoga na ovom svetu, samo ne od njega, samo ne od njegove Vlade, samo ne od njegovih ministara.
Aman, ljudi, pa da li proradi u vama onaj srpski inat da kažete tom čoveku – stani, čoveče, ovo je naša zemlja, mi ćemo garantovati ovde građanima bezbednost i sigurnost? Mi imamo ministarku za zaštitu životne sredine. Pa pogledajte je, svet nema dve takve ministarke. Imamo ministarku koja je spremna da svoje celoživotno znanje i iskustvo, svoj profesionalni, lični i politički integritet uloži založi za bezbednost građana. Gospodo, jel ima jedan među vama, ne svi, jedan među vama koji bi smeo da stavi potpis na takvu izjavu ili to pak i vama deluje pomalo iracionalno, smešno i tužno?
E, tu mi, gospodo, dolazimo do ključnog problema, jer kao što kaže moj kolega Vladimir Pajić, nemamo mi problem sa periodnim sistemom elemenata, mi imamo problem sa koruptivnim sistemom u kome je svaki vaš izdanak do grla kontaminiran korupcijom. Imamo problem sa time što ova zemlja ima hronični nedostatak broja inspektora koji treba da zaštite ovu zemlju, a i među onima koje ima, teško da možete naći nekoga ko će sutra biti spreman da svoj privatni interes podredi javnom interesu.
Problem je u tome što je svaki izdanak vaše koruptivne mašine nalazi za svoje nepočinstvo onaj razlog da je nešto morao zbog dece. A hoće li morati tako sutra zbog dece da nešto prećuti, da nešto previdi? Hoće li sutra, motivisan beskrajnim koruptivnim potencijalom i države i investitora ili zastrašen beskrajnim ucenjivačkim kapitalom partije koja ga je postavila na to mesto, hoće li sutra biti spreman da potpiše izveštaj inspekcijskom nadzori koji su mu pisali upravo oni čiji rad on navodno treba da kontroliše?
Verujem da je većina vas gledala onu seriju „Černobilj“. Znate kad kaže ono not great not terrible? E, to nije poslovni moto, to je životna filozofija vaših partijskih uhleba. Ćuti, ne mešaj se, ne diraj, proći će. Jedino sredstvo prevencije svih katastrofa u Srbiji u poslednjih 12 godina je - neće valjda. E, sa tim, gospodo, mi imamo problem. Imamo problem sa time što je institut „Jaroslav Černi“ prodat, i to ne bilo kome, prodat je „Milenijum timu“, simbolu korupcije i kriminala u Srbiji.
Imamo problem, gospodo, sa time što niste u stanju obične strujomere da očitate pošteno bez da oštetite građane ove zemlje. Vi ste, ljudi, rastočili ovu državu. Vi ste dezintegrisali pravni sistem naše zemlje. Pa, nije lako, nije nikome lako ko živi u ovakvoj zemlji. Niste vi prva vlast, gospodo, koja se suočava sa teškom i bolnom spoznajom da je izgubila suverenitet na jednom delu svoje teritorije, ali ste prva i jedina vlast koja je izgubila i odrekla se svog suvereniteta u Zrenjaninu, u Boru, u Majdanpeku, u Smederevu, u Novom Sadu, u centru Beograda ste izgubili suverenitet.
Vi ste, gospodo, prva i jedina vlast koja je dozvolila da u Zrenjaninu, u Srbiji, u Evropi, u 21. veku se vrate elementi robovskog rada, da po troje radnika spava u istom krevetu, da ljudi borave u kontejnerima u uslovima u kojima ni stoka ne boravi. Vi ste prva i jedina vlast koja je dozvolila da naša policija, da naši mediji i naši građani ne smeju da priđu u delove gradova koje kontrolišu Kinezi. Vi ste prva i jedina vlast koja je dopustila kineskim menadžerima da mogu da vređaju, nipodaštavaju, maltretiraju, da tuku, da otpuštaju onkološke bolesnike bez ikakve sankcije.