Ne mogu da ulazim u ove potpune kontradikcije. U prvoj rečenici kaže da smo razorili pravosuđe, a u zaključku kaže kako Goran Vesić glumi da je bolestan da ne bi odgovarao. Kako da odgovara ako smo razorili pravosuđe, što bi glumio bilo šta, valjda bi odmah bio oslobođen ili šta već. Ne znam ni ja šta je već pričala.

Ista priča, da su oni veliki borci protiv korupcije i korupcija ubija. Pa da korupcija ubija, među njima bi sedeo Džek Trbosek otprilike, serijski ubica, ali ajde.

Ono što je interesantno, poštovani građani, o čemu želim da govorim, to je ta priča o tome kako oni žele da zabrane SNS i to im je očigledno sada osnovna politička poruka. Moje pitanje vama je, evo, oni dođu na vlast, pošto to jedino mogu da urade kada dođu na vlast, ovi iz opozicije će to teško da obave, pošto ne mogu ni poslanike svoje da sačuvaju, ne da zabranjuju SNS. Dakle, oni nemaju nikakvu ideju šta će da urade za vas, poštovani građani. Oni ne znaju da reše ni jedan vaš problem, ni legalizaciju, ni pitanje izvršenja, kao što imamo na dnevnom redu. Oni se ne bave time. Oni gledaju kako sebi da omoguće da što duže vladaju. Kako? Tako što će da unište buduću opoziciju, jer ako su oni na vlasti, mi smo valjda opozicija. Da bi oni bili na vlasti što duži, oni će da zabrane bilo koga da bude opozicija. Ključno pitanje je - gde ste tu vi? Gde je tu vaša kontrola? Šta je tu konkretno dobro za vas?

Neko će među vama, među ovima koji njih podržavaju, ako ima uopšte takvih, verovatno da bude radostan dan, dva, tri, pet, naslađivaće se time što je onaj zabranjen, onaj uhapšen, onaj lustriran, onaj ne znam šta već, streljan, obešen, spaljen, kao što su pokušali da spale u Novom Sadu Miloša Vučevića, i šta ćete četvrtog dana, šta ćete petog dana, šta ćete šestog dana sa ovima koji ni jednu, jedinu ideju o tome kako bi zemlju vodili nemaju?

Da li vi slušate njihove poruke? Spaljivaćemo, zabranićemo, proganjaćemo, lustriraćemo, pržićemo, dinstaćemo. Da li za to treba vlast? Njima treba vlast da iživljavaju svoje sopstvene komplekse i leče svoje sopstveno ludilo.

Ja bih dobro razmislio, da sam na vašem mestu, da li takvim ljudima može i sme da se da vlast i upravu su za to studenti u blokadi što ih neće ni blizu liste, što neće sa njima ništa, jer očigledno da ovi ovakvi, zaista što kaže onaj njihov klinac pre neki dan kod Olje Bećković – mnogo su isprljani, štete njihovom rejtingu. Dakle, štete rejtingu onima koji još i ne postoje na političkoj sceni.

Ovo vam je odgovor, poštovani građani, zašto imate ljude na ulicama, zašto imate nezadovoljne ljude. Zato što ljudi na izborima glasaju za nekakvu opoziciju, a onda vide da ta opozicija nije u stanju da kanališe njihovo nezadovoljstvo i da ponudi bilo kakav politički program, osim – zabranićemo, spalićemo, lustriraćemo, proganjaćemo. Hvala.

Hvala vam.
Narodni poslanik Predrag Marsenić.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade. Koristim ovu reč poštovani, iako poštovanja u ovoj državi nažalost ima sve manje i manje.

Čini mi se da najveću odgovornost za to snosi upravo vlast zbog jedne zaista opasne i neprimerene retorike koja se već duže vreme neguje u javnom prostoru, a delom i zbog bahatosti pojedinaca koji su pripadnici, pre svega, SNS.

U ovih poslednjih nekoliko godina ušli smo u jednu spiralu i laži, nažalost, ili da kažem, hajde da budem umereniji, da kažem neistina.

Jednu od takvih neistina čuli smo prve večeri kada je pala nastrešnica, kada je rečeno da ta nastrešnica nije ni rekonstruisana i to je rečeno zato što je neko želeo da kontroliše štetu po pitanju rejtinga. Dakle, rejting je bio, nažalost, važniji od istine. To nikada ne sme da bude slučaj.

S druge strane, ta spirala se tada nije zaustavila. Danas imamo priču u koju veruje 40% glasača SNS, a to je da je nastrešnica pala kao plod diverzije. To ste, nažalost, rekli i vi. Ja mislim da to nije dobro da radite. Prvo, svi znamo da se to tako nije desilo i posebno je važno da u okolnostima u kojoj smo se našli kao država izbegavamo takve stvari. Znači, izbegavamo određene, ono što ljudi vole da kažu, teorije zavere, jer to nikome dobro neće doneti.

Ovaj dnevni red koji je danas pred nama je meni posebno interesantan zato što od trenutka kada sam postao narodni poslanik, a to je bilo 2022. godine, prvi put imamo jedno normalno zasedanje u redovnom sazivu. Mislim da je to dobar put. To naravno nije dovoljno. Jasno je da je vlast želela da umiri javnost, da nekako spusti tenzije. Ostaje pitanje zašto je bilo potrebno 13 godinada sednemo i da razgovaramo. Vidite kako ova sednica danas izgleda? Izgleda mnogo drugačije u odnosu na sednice koje smo imali pre. Znači, definitivno je pitanje dobre volje, ničega drugog. Treba imati dobru volju, pa to raditi. Izgleda da me ne razumete? Dobro, shvatićete.

Ono što je danas ovde na dnevnom redu, govoreno je da to nije Zakon o legalizaciji, ali suštinski jeste. Od 2015. godine i ovo je primer koji ću sada navesti pokazuje da praktično ne funkcionišu organi ove države, kako mi volimo da kažemo, da institucije ne rade svoj posao.

Dakle, od 2015. godine broj tih objekata o kojima pričamo u Zakonu o tzv. legalizaciji, je bilo milion i po. Šta se desilo u međuvremenu? Deset godina je Srpska napredna stranka na vlasti. Od jednom je taj broj porastao na 4.800.000. Znači, za deset godina 3.300.000 nelegalnih objekata ili objekata koji nisu svi nelegalni, ali nisu upisani u imovinu. Postavlja se pitanje kako je to moguće? Da li su svi ti objekti zaista nelegalni? Verovatno nisu. Ima tu objekata koji su napravljeni pre mnogo vremena, ali u čemu se sastoji ovaj problem? U tome što je u tih deset godina morala da postoji neka građevinska inspekcija koja treba da izađe i da kaže – e, ovaj objekat treba da se sruši zato što je nelegalno napravljen. To je prva stvar.

Druga stvar, ako smo napravili presek 2015/16 godine, kako opet pravimo presek 2025. godine? Šta se desilo u tih deset godina?

Ako uzmemo ovu cifru od 3.300.000 u poslednjih deset godina, što je meni potpuno neverovatna cifra, to je praktično da u proseku svaki drugi građanin ove zemlje ima neku vrstu objekta koji ili nije legalan ili nije upisan u imovinu. Kako je to moguće? Ja ne znam nikog ko ima takav objekat ili ko je napravio neki nelegalni objekat, a verujem da vi znate mnoge od njih.

Sada se postavlja pitanje da li je ovaj zakon pravljen za te i takve ljude koji će onda na neki volšeban način legalizovati hiljade i hiljade kvadrata koji su napravili ili je pravljen za obične građane?

Postoji ta cifra od sto evra, koja je pomenuta. Naravno da građani neće plaćati tu cifru od sto evra. Moraće da uzmu geometre da izmere objekat i slično. Dakle, ta cifra će biti mnogo veća, ali ono što je posebno interesantno je koliko će se para od toga sliti u republički budžet. Sedamdeset posto od te cifre. Naravno, ta cifra u proseku neće biti sto evra, ona će biti malo viša, tako da ćemo praktično ovu cifru za koju se danas zadužujemo na ovoj sednici, od skoro pola milijarde evra, pokriti upravo ovim primanjima i na kraju kada se ti objekti legalizuju, moraće da se plati porez na imovinu i onda će novih pola milijarde evra ili jedna milijarda evra da se slije u budžet.

Dobro je da se budžet puni. Mislim da svaki normalan čovek misli da je bolje da ima više para u budžetu, ali problem je što izgleda da se puni na način koji nije u potpunosti dobar zato što pospešuje jednu poruku koju šaljete građanima, a to je da oni koji su radili pošteno, da oni koji su kroz ceo svoj život uvek bili pošteni, na kraju lošije prođu, ispadnu budale. Mislite da je ta poruka loša?

Druga poruka je upravo za čoveka koji je uhapšen, a zadužen je bio za legalizaciju, tačnije za Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove u gradu Beogradu. On će na kraju reći – pa šta je bila moja greška kad su svi ti objekti na kraju u stvari legalizovani?

Dakle, u pitanju je jedan zakon koji u suštini ne mora biti potpuno loš, ali sa sobom nosi neke loše elemente i loše poruke.

Već sam rekao, dakle rekao je gospodin da su veliki izdaci za poljoprivredu. To je istina, međutim mali je efekat. Znači, učešće poljoprivrede u budžetu ove godine je sa 5,3% spalo na 3,2% i to je veliki problem. To nije jedini problem.

Mi ovde imamo jednu, čini mi se, politiku ekstremnog zaduživanja koje traje već duže vreme. Od 2012. godine kad je dug bio 15,5 do 15,7 milijardi mi smo danas stigli do cifre od skoro 40 milijardi. To je jedna vrsta piramidalne strukture. Zašto to kažem? Zato što mi koristimo vrlo često nove kredite da bismo platili stara dugovanja i onog trenutka kada više ne budemo imali mogućnost da uzimamo povoljne kredite verovatno ćemo ući u neku ogromnu finansijsku nestabilnost, a način na koji se troše ti krediti je naravno veoma sporan.

Evo, ako pogledamo, znači u pitanju je ovde leks specijalis za EKSPO, izgleda da nije izvučen apsolutno nikakav zaključak iz onoga što se desilo sa padom nadstrešnice u Novom Sadu. Taj projekat je počeo od cifre od 330 miliona. U pitanju je, dakle, bila rekonstrukcija pruge, rekonstrukcija železničke stanice. Voz je trebalo da ide brzinom od 160 kilometara na sat. Neko se desio, taj neko nije struka nego politika, da voz treba da ide 200 kilometara na sat zato što to bolje zvuči iako nema nekog realnog efekta. Onda je, između ostalog, odlučio da se godinu dana ranije završi taj projekat. Zašto? Zato što je to bilo pogodno za izbore. To je onaj rejting o kome sam pričao. Znači, opet nije struka nego politika. I to je iskorišćeno za povećanje cene sa 330 miliona evra na više od milijardu i 200 miliona evra. Takav primer imate upravo i kada je EKSPO u pitanju.

Dakle, ja se sećam početka priče o stadionu, nacionalnom. Bio je negde oko 260 miliona evra. Prva cifra koju smo mi ovde imali je bila negde oko 360 miliona evra. Danas je ta cifra 960 miliona evra. U pitanju je svega nekoliko godina. Ali, nije ni to problem, još je dodatno smanjen broj sedišta na tom stadionu. Dakle, leks specijalis koji smo već doneli za projekat EKSPO i koji se tiče svih 17 miliona, u koji je ubačeno apsolutno sve što će se graditi u međuvremenu takođe na sebi ima taj pečat moguće korupcije.

Mi smo ovde predložili, naravno niste nam odgovorili nažalost, da napravimo jednu komisiju. Jednu komisiju u Skupštini koja će se baviti realizacijom tog projekta. Znači, praćenjem realizacije tog projekta, da vidimo da li je isplativo uopšte ulagati tu količinu sredstava u projekat koji nažalost nema neku određenu isplativost. Mi mislimo da nije, ali to je jednostavno jedan princip koji se ovde nažalost već dugo, dugo, dugo primenjuje i gotovo svaka investicija koja je rađena iz kredita završi sa mnogo većom cenom, dva, tri, nekada i četiri puta, u odnosu na ono što je ugovoreno ili u odnosu na ono što je projektovano na samom početku.

Vratiću se sada na ono što sam govorio na početku. Dakle, tu spiralu nasilja. Znate, ne možete očekivati da posle 13 godina toga, posle potpuno opravdanih protesta, a protesti koji su usledili nakon pada nadstrešnice nadovezali su se na proteste koje smo imali povodom litijuma. Ti protesti povodom litijuma su bili izazvani jednom neistinitom informacijom. Neistinitom, da kažem jednom laži da se odustalo od projekta eksploatacije litijuma. Nažalost, to nije tačno i narod je izašao na ulice potpuno opravdano. U slučaju nadstrešnice priča je ista.

Šta se onda desilo? Pa, ušli smo u tu spiralu nasilja, ali tu spiralu nasilja nisu pokrenuli ni građani koji su protestvovali, ni studenti. U početku su svi protesti bili potpuno mirni. Prvi put, verovatno u istoriji ove zemlje, desilo se da SNS pošalje svoje funkcionere, ljude koji rukovode javnim preduzećima, ljude koji rade u većima opština da se obračunaju sa studentima i da prekinu tih 15 minuta ćutanja. Tada su počele blokade fakulteta.

Ovde smo čuli za Pionirski park, da su tamo deca koja žele da uče, da su tamo studenti. Pa, studenti su se vratili na fakultete. Nema više blokade. Koja je onda svrha Pionirskog parka i širenja Pionirskog parka? Rekoh na konferenciji za novinare, ne bi me čudili da sledeći put kada budem ušao u Skupštinu vidim jedan šator iz Pionirskog parka ovde u holu. Zaista je besmisleno. Pritom, taj park je pod zaštitom. Nije mogla da se dobije dozvola za boravljenje na tom prostoru u tom periodu. Jednostavno, nije moglo. To nije zakonski, ali očigledno ovde zakon nije problem, zakon se preskoči i to je to.

Ovih poslednjih 13 godine mi smo doživeli i jedan debakl nacionalne politike, nažalost. Ako se setite Briselskog sporazuma i priče oko ZSO – imali ste dakle dogovoren Briselski sporazum, protiv koga smo mi bili, koji je praktično dao najveći deo naših institucija na KiM. Imali ste jedan deo tog sporazuma koji se ticao ZSO, da li je to ikad ispunjeno? Nije. Zašto nije? Umesto da to iskoristite u pregovorima i da kažete da na bilo šta drugo nećete pristati ukoliko se ne ispuni ta ZSO šta ste uradili, tačnije šta je uradio Aleksandar Vučić? Pa, prihvatio je francusko-nemački sporazum i prihvatio je, nisam rekao da je potpisao, prihvatio je, usmeno, a predsednik države i reč predsednika države, znate vi vrlo dobro… Dakle, prihvatio je Ohridski sporazum. I danas vidimo rezultate toga.

Danas Srbi na Kosovu i Metohiji ostaju bez poslednjih institucija koje su imali, bez onoga što je možda njima omogućavalo neku budućnost. Univerzitet prištinski koji je preseljen u Kosovsku Mitrovicu verovatno će biti ugašen, zdravstvo, znači, sve, bukvalno jedan debakl. Nakon tog debakla sledi nam Republika Srpska. To smo pričali nekoliko godina unazad.

Znate da će pritisci ići. Od Krajine je krenulo i svaki put kad se završi jedna priča, ide sledeći pritisak i otima se drugi deo teritorije i traže se sledeći ustupci, a vi ste na sve pristali. Postavlja se pitanje – zašto?

Juče smo čuli priču o EU kako mi treba hitno da uđemo u EU. Ljudi, mi ne možemo ući u EU bez KiM, a to je uslov, uslov je da se odreknemo dela sopstvene teritorije. To je ono što je najveći problem. Mi treba da se odreknemo kao jedini narod u Evropi koji ima takav uslov. Da li je moguće da ćemo na to da pristanemo.

Dakle, ja razumem da moramo pažljivo voditi međunarodnu politiku, ali ovo se može okarakterisati kao debakl. Onda idemo na unutrašnju politiku. Od političke scene napravili ste zaista blato. To nije krivica ni ovih ljudi što protestuju na ulici, ni opozicije.

Molim vas, nemojte da dobacujete.

Problem, najveći problem je upravo taj, ne samo stepen korupcije, nego problem naših odnosa u društvu. Mi nemamo više normalne odnose u društvu. Ja sam rekao, zaista prezirem nekad vašu politiku, jer mislim da je napravila gomilu grešaka koje ne mogu da budu ispravljene, ali ne mogu da mrzim bilo koga od vas. Vi ste građani ove zemlje, vi ste moji sunarodnici i ne treba da se mrzimo, a došli smo do stadijuma ogromne mržnje u društvu. Mi koji nismo imali pristupa na medijima tri i po godine, tri i po godine na medijima sa nacionalnom frekvencijom, dve godine na RTS-u, pa nismo mogli da budemo mi generator te mržnje, nikad, niti smo ikada bili.

U svakom izlaganju u ovoj Skupštini pokušavali smo na normalan način da ukažemo. Navešću vam nekoliko primera. Pričali ste o maržama, gospodin Jovanov je pričao o maržama. Mi smo predložili pre dve godine upravo ovu meru koju ste, koju ja podržavam u potpunosti, oko marži, govorili smo i kroz primer o tome kako jedna čokolada u Vladivostoku, nakon carina, nakon transporta, može da košta manje nego u Beogradu. Znači, bilo je jasno da nešto nije u redu. Predložili smo vam još dve stvari, ali niste nas slušali. Predložili smo zbog ekstra profita banaka i kladionica dodatni porez na ekstra profit. Taj porez ne mora da bude visok, ne mora da bude strašan, da ne bi oterali te kompanije, te banke, ali svakako mora da postoji. Opet nas niste slušali. I bilo je nekoliko situacija kad smo predlagali dobra rešenja, a gotovo svaki put smo dobili isti odgovor, ćutanje, apsolutno ćutanje i ignorisanje.

Ono što je posebno zabrinjavajuće ovih poslednjih nekoliko meseci je ta dodatno zaoštrena retorika. Dakle, u društvu koje je već podeljeno, vi nazivate, ne mislim na sve vas, ali na pojedince i medije koji su pod vašom kontrolom, nazivate građane koji protestuju ustašama. Nažalost, jeste tačno. Čak ste imali i slogan - Bolje ćaci nego naci, implicirajući da su svi koji su protiv vas ustaše i nacisti. Ljudi, ustaše su verovatno najveće zlo koje je pogodilo ovaj narod. Milion i 200 hiljada Srba minimum je stradalo u Drugom svetskom ratu a najveći broj njih su pobili upravo te ustaše. I vi nama implicirate a vi deo sopstvenog naroda zovete ustašama, samo zato što su protiv vaše vlasti! U svakoj normalnoj demokratskoj državi normalno je da budete protiv vlasti ukoliko ste opozicija. Ne možete biti za vlast, osim ako niste Milica Đurđević Stamenkovski.

Dakle, imate jednu neverovatnu situaciju, jedno vređanje koje je dovelo do toga da mi ne možemo na normalan način sada da se ponašamo do kraja u ovoj Skupštini.

Ja sam na konferenciji za novinare i rekao da ćemo mi nakon ovog izlaganja napustiti Skupštinu, da ne želimo u potpunosti da normalizujemo situaciju zbog toga što situacija još uvek nije normalna i da nećemo učestvovati u daljoj raspravi, nećemo učestvovati ni u glasanju.

Ali, ono što je veoma važno a što sam rekao, dakle, ne smemo da se mrzimo. I zaista vam želim i srećan rad i svu sreću na ovom svetu, želim svima nama, jer će nam biti potrebna zbog svih okolnosti u kome se Srbija uvek nalazi. Ali vam takođe želim da stavite prst na čelo i zapitate se šta ste više mogli da uradite, šta je ono što mi tražimo? Mi tražimo slobode, fer i poštene izbore i to tražimo već deset godina. Slobodni, fer i pošteni izbori ne podrazumevaju da imate kupovinu glasova, da imate biračke spiskove koji nisu sređeni, da imate promenu prebivališta, da imate slikanje glasačkog listića sa zaokruženim Aleksandrom Vučićem, da imate ucenu glasača i na kraju da imate ovakvo stanje u medijima. Ovakvo stanje u medijima je apsolutno dovelo do ovoga što imate danas u društvu.

Kad kažete da je neko želeo da pali, da je neko želeo ovo ili ono, to je samo reakcija na 13 godina zaista jednog bahatog ponašanja i to mora da prestane ako želimo da idemo napred kao država. Jedini način su slobodni, fer i demokratski izbori. Mi nemamo drugi izlaz, apsolutno nemamo drugi izlaz.

Zašto ne želite da date te obične, male izbore? Zato što se plašite da ćete izgubiti. Pa zar je tako strašno izgubiti vlast? Zar je tako strašno sići sa vlasti? Možda će za neke biti strašno, ali verujem da za većinu od vas neće. Većina glasača SNS su pošteni ljudi koji nisu učestvovali u raznim mahinacijama, raznim korupcijskim aferama i ne veruju čak u to, ali, nažalost, vreme će pokazati da nisu u pravu.

Znači, molim vas, dozovite se pameti. Dozovite se pameti jer u svakoj demokratskoj državi jedini izlaz mogući su izbori, ali ti izbori moraju biti fer i moraju biti pošteni. To je jedino što tražimo. Ja vas pozdravljam i nakon ovoga mi ćemo napustiti sednicu. Hvala vam.

Kakav govor jednog mirotvorca čiji je šef poslaničke grupe ovde bacao dimne bombe! Ovaj itison što je uništen je od vaše poslaničke grupe, zamalo nije zapalio Narodnu skupštinu Republiku Srbije, na koleginice narodne poslanice je prskao suzavac i biber sprej a onda u medijima dodao da mu je žao što nije koristio nešto ozbiljnije u Narodnoj skupštini. Bravo koliko vi ovde obmanjujete građane Republike Srbije! Zaista, svaka vam čast na licemerju. Ali, dobro.
Reč ima Aleksandar Mirković.

Hvala, poštovana predsednice.

Poštovani predstavnici Vlade, ja sam verovao da ste vi malo hrabriji, ali nije problem, ionako mi do vašeg mišljenja nije preterano stalo, bitno je da građani Srbije čuju o kakvom se licemerju ovde radi i o kakvom se paradoksu radi.

Poštovana Ana Brnabić je iznela neke detalje ali mi je prosto neverovatno da ostali predstavnici opozicije mogu ovo da slušaju i da nemaju nikakav problem sa onim što je čovek izneo. Njegov predsednik njegove stranke Miloš Jovanović je ovde biber sprejom prskao narodne poslanice. U jednom svom gostovanju pre neki dan je rekao da SNS laže i da je izmislila trudnicu. Sonja Ilić, naša koleginica, samo mesec dana nakon onog skandaloznog ponašanja se porodila, rodila sina Gavrila. Čovek koji je pretio da će blokirati aerodrom, pozivao na terorizam, danas ovde njegovi sledbenici glume nekakve mirotvorce. Čovek koji je sa nožem odlazio na EHPO, pokušao da blokira EHPO, ovde vam glumi nekog mirotvorca.

Kaže čovek - u početku su protesti bili mirni u Novom Sadu. Kako vas, bre, ljudi, nije sramota? Prvi dan prvih protesta, na početku tih protesta, jel ste uništili Gradsku kuću u Novom Sadu? Šta je tu bilo mirno?

Kaže čovek dalje - mi smo za mir, mi smo za međusobno poštovanje. A kako možete da budete toliko licemerni, kako možete toliko da obmanjujete javnost, kada ni danas niste u stanju da istrpite odgovor na one nebuloze i gadosti koje ste izneli ovde? Koleginicama koje ste ovde napadali, fizički povredili i ugrozili, ni nakon šest meseci im niste uputili izvinjenje.

Poštovane kolege, samo u ovom obraćanju ali nikakvo poštovanje više od toga ne zaslužujete zbog svega što ste radili, nećete se oprati, nećete tu sramotu sa svog obraza, ako ga i malo imate, nećete skinuti ovakvim mučnim govorima i ovakvom demagogijom. Jer, građani Srbije će dobro pamtiti ko je nasilje u ovaj parlament uneo i ko je hteo da prolije srpsku krv zarad malo vlasti i fotelje. A budite uvereni, dok je Srpske napredne stranke, mi ćemo vas na to podsećati! Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Aleksandra Sofronijević.

Prema članu 21. Ustava Republike Srbije svi su jednaki pred zakonom. Ovaj zakon je koncipiran tako da ne poznaje ni društvene, ni politički ni ekonomski status lica koji su izgradili objekte. Kriterijum za upis prava svojine nije ko je gradio, već šta je i gde je izgrađeno uz poštovanje javnog interesa i zaštitu trećih savesnih lica.
Dakle, ovim zakonom država ne abolira nikoga. Nema oprosta i nema privilegija, nema selektivnosti, nema ni imena ni prezimena. Svi građani bez obzira da li su bili u vlasti, opoziciji ili van politike podležu istim pravilima.
Ono gde zakon pravi veliku razliku pravi razliku tamo gde se gradilo za sopstvene potrebe, gde se rešavalo trajno stambeno pitanje i pravi razliku između onih koji su gradili za tržište. Ovi koji su gradili za tržište imaju i u istoj su ravni kao da su zakonito legalno gradili, čak nemaju one pogodnosti koje imaju legalni graditelji, a koje svaka jedinica lokalne samouprave propisuje kroz svoju odluku o visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.
Dakle, iznosi koji bi bili plaćeni u redovnom postupku biće jednokratno uplaćeni, bez prava na popust i bez mogućnosti plaćanja na rate.
Navedeno je da sam aljkava jer govorim oko 4,8 miliona objekata je broj objekata za koje nije utvrđeno ko je upisan, odnosno nema upisanog titulara prava. To je podatak iz 2025. godine. Žao mi je, gospodin je otišao, ali samo da kažem da bismo svi znali 2016. godine bilo je 4,3 miliona takvih objekata. Milion i šesto, koji se spominju, ni taj podatak nije tačan. Ja ću vam sada reći tačne podatke jer ne volim da budem aljkava, ali volim da baratam samo pouzdanim podacima iz raznih baza i javnih registara.
Dakle, u toku 2015. i 2016. ukupno je evidentirano izgrađenih objekata bez dozvole dva miliona 50 hiljada 614, a od toga je bilo 975 hiljada 822 stambena objekta.
Sve ostalo su u najvećem broju bili pomoćni, ekonomski i ostali objekti, ostali objekti su bili u nezanemarljivom procentu, od 1% do 3%, pomoćni i ekonomski naročito na teritoriji Vojvodine to je bilo negde približno 930, opet ću ispasti aljkava, taj podatak trenutno tačan nemam, inače imam i taj podatak, u objekat.
Dakle, bilo je pitanje i još zašto baš sada ovakav zakon? Ovaj propis je prva faza tih novih aktivnosti države koja je primerena alatima koji su se pojavili u poslednjih deset godina i koji omogućavaju da se problemi rešavaju na drugačiji način nego do sada. Digitalizacija koja je predviđena po ovom postupku i upotreba veštačke inteligencije je omogućila donošenje i omogućiće sprovođenje ovog zakona.
Po prvi put su objedinjeni podaci državnih organa, jedinica lokalnih samouprava, katastra, poreskih uprava, javnih preduzeća, a postupak koji je predložen ovim zakonom je tako koncipiran da je jednostavan i da svako može da kontroliše svaku fazu u postupanju, što znači da je postupak transparentan, što dalje opet znači da je mogućnost korupcije po ovom zakonu, koja se često spominje, skoro pa da ne postoji, odnosno svedena je na jedan društveno prihvatljiv kako se to u Evropi kaže – nivo.
Dakle, više nema ni zlatnih veza, ni kumova, ni čuvanja predmeta u fiokama, prosto to neće biti moguće. Kada podnesete prijavu u elektronskom formatu dobićete i vremenski žig kada je u satu, minutu i sekundi kada je vaš zahtev primljen i u svako doba logovanjem, vrlo prostim praćenjem možete da pratite tok celokupnog postupka.
Bilo je pitanje takođe, zemljište ispod objekta to je moguće i sada po zakonu, ovim zakonom je predviđena mogućnost da ako je neki objekat izgrađen na zemljištu i javnoj svojini da se upisom prava na objektu upisuje, odnosno stiče i pravo na zemljištu ispod objekta idući za onom starom rimskom maksimom „superficies solo cedit“, odnosno na čelu jedinstva nepokretnosti, jer ne može se dozvoliti da objekat kako da kažem kolokvijalno visi u vazduhu. Tako da u cenu koja je predviđena, odnosno naknadu koja je predviđena ovim zakonom ulazi i zemljište ispod objekta uz uslov da je građen na zemljištu u javnoj svojini.
Ovim zakonom su zaštićena prirodna, kulturna dobra, naše reke, naš vazduh, sve ono što je opšte dobro, ono što je zajedničko svim građanima Srbije i zaštićena je privatna svojina.
Dakle, ako ste gradili na tuđem privatnom zemljištu nećete moći po ovom zakonu da ostvarite prava. Imaćete neki primereni rok, predlagač zakona je ocenio da je to pet godina, da pokušate, odnosno rešite imovinsko-pravne odnose na zemljištu i onda nastavite postupak upisa prava.
Suština ovog zakona ne bih da se ponavljam zaista nije legalizacija i u ozakonjenju u onom smislu kako su nam do sada bili poznati, ovo je obaveza države da evidentira sve što je na njenoj teritoriji i da upiše najveći broj faktičkih vlasnika. Međunarodni priznat koncept od strane Ujedinjenih Nacija, naročito UN Habitata ako hoćemo i dalje usaglašeno sa međunarodnim pravom Evropska konvencija o ljudskim pravima Protokol 1. član 1. mirno uživanje svojine, zabrana stvaranja novog beskućništva. Ako mene pitate kao neko koje učestvovao u radu i pripremanju ovog predloga, duboko verujem da je ovo jedan zaista dobar zakon, jedan civilizacijski pomak za Srbiju i za državu, ali i za sve građane i za privredu naravno.
Bilo je postavljeno pitanje i oko bezbednosti izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno bezbednost odvijanja drumskog saobraćaja u režimu probnog rada, to u posebnoj uredbi koju je Vlada donela već postoji, sada smo smatrali da je potrebno da ova opravdana situacija bude deo zakona iz razloga što svi osnovni zahtevi za objekat koji utvrđuje Komisija za tehnički pregled objekata garantuju da su ispunjeni svi uslovi i kada su izveštaji o stanju tunela, i kada je požarstvo u tunelu i ostalo.
Tuneli Munjino brdo i Laz su 3. oktobra dobili sertifikat, odnosno izdato je rešenje od MUP-a, Sektora za vanredne situacije da su potpuno bezbedni. Jedina razlika bezbednosti do 3. oktobra je ta što su ti sistemi bili na ručnom upravljanju, a po posebnom pravilniku koji je važeći sada smo prešli na automatiku i vrlo brzo po zahtevu investitora, to su Putevi Srbije, biće izdata i upotrebna dozvola za oba tunela.
Dakle, poštovani poslanici, hvala vam na interesovanju, hvala vam na postavljenim pitanjima. Imaćemo vremena i sutra i sledećih dana, rado ću odgovoriti na sva vaša pitanja.

Hvala.
Sada reč ima ministar Ivica Dačić.
Izvolite.

Žao mi je što nisu tu poslanici. To su abra-kadabra, čas ih vidih, čas ih ne vidiš. Ja ovamo pogledam, oni se vrate, uzmem papire, oni odu. Ne želim da se bavim njima pošto imamo veoma malo vremena.
Hoću da vam kažem da je od 1. novembra do 6. oktobra, znači do juče bilo 25.172 skupa. Od toga je sigurno 97, 98% bilo neprijavljenih koji nisu u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju. Taj zakon nije donet u poslednjim godinama, taj zakon je donet ko zna kada.
Isto tako bilo je 13.138 lokacija na kojima se saobraćaj blokiran. Pogledajte koliko je to skupova, neprijavljenih, koliko problema za policiju da obezbedi te skupove, a da pri tome dodam nasilje koje se pojavilo posle 28. juna prema policijskim službenicima, a onda napadi na policiju zbog navodne policijske brutalnosti.
Ako je neko prekoračio ovlašćenja, policiji je bar lako, svako ko koristi sredstva prinude mora da koristi izveštaj o tome. Postoji služba Unutrašnje kontrole koja se time bavi, ali pazite, 152 policijska službenika su povređena od 12. avgusta do šestog.
Kako 152 policijska službenika povređena, a policijska brutalnost? Koliko onda treba da bude hiljada i hiljada demonstranata povređeno ako su povređena 152 policajca?
Što se tiče kampa u Loznici, to sam hteo malopre da kažem dok je gospodin bio prisutan. Mi smo to na vreme javili moldavskim partnerima i neke ranije aktivnosti. Oni su uhapšeni pre izbora u Moldaviji, ali zašta su se oni obučavali navodno. Da se biju sa policijom na dan izbora, da prave nerede, jel to liči na nešto što se ovde dešava? Da vas pitam u kom kampu su se ovi vaši ovde obučavali i u kojoj zemlji i od strane koje službe?
Što se tiče premijera Macuta, nemojte da pričate o premijerima. Mirko Cvetković je bio toliko prisutan u javnosti da je zasenio sve ostale funkcionere Demokratske stranke u vreme kada je bio premijer. Boris Tadić se nije čuo od Mirka Cvetkovića, kako da ne, on je vodio glavnu politiku. On je bio glavni politički tumač i vodio je telo sa najvećim ovlašćenjima u Srbiji, ali dobro.
Što se tiče ovog što govori o levici, znam da on misli da Amerika i Engleska biće zemlja plenumska, ali daleko je on od tih nekih ideala za koje se predstavlja. Uostalom, svi oni, ova dvojica koja su otišla, pa oni su čuli na „Novoj“ da studentkinja neka koja je sa ETF-a je rekla, na pitanje šta je program studentske liste, šta je program studenata, kaže – Srbija i hrišćani. Ovi padoše u nesvest. Kažu joj –bolje da se niste izjasnili. Pa jel to program njih koji su izašli iz sale? Pa nije.
Slušajući njega, kaže – dok mi ovde sedimo, traje pobuna. Ne znam koliko je bilo malopre, koliko je bilo, čekaj da vidim. Danas u 12 sati je bilo 530 ljudi u Beogradu na 10 lokacija. Velika pobuna zaista.
Što se tiče takođe Generalštaba, DS i derivati DS imaju iskustva u tome, pa oni su dali Maršalat da SAD naprave ambasadu. Vi ste dali, mi smo bili protiv, u Gradskoj skupštini jedva je to prošlo, zato što ste morali da vrbujete neke druge da glasaju za to, nije bitno koga, pa sve ste učinili da Amerika dobije ambasadu, dajući taj Maršalat, to je dvor, Maršalat dvora.
Na kraju, kada pričamo o zabranama, znate li koliko ja slušam o tim zabranama? Pa jedno 30 godina sigurno. Evo, danas je 7. oktobar. Evo, da vam kažem, ako je 5. oktobra bila borbena strategija, 6. oktobra ste odmarali, 7. oktobra ste se već raspali, a da vam kažem, ja ovde nemam ni s kim da polemišem o 5. oktobru. Pa, ko je od vas učestvovao u 5. oktobru?
(Ana Jakovljević: Pa mi čas nismo tu, čas jesmo.)
Ne, ne, pa niste. Ja vama ništa nisam dobacivao, ako ste pratili, sedeo sam ovde pet sati i ništa nisam dobacio. Prema tome, nemojte da mi dobacujete. Jel razumete? Nisam se vama ništa obraćao, jer vi u tome niste ni učestvovali. Pričam o liderima DOS-a, o predsedništvu DOS-a. Koštunica. Gde je Koštunica? Uostalom, Koštunica je podržao Tomu Nikolića na izborima. Je li tako? Koštunica je podržao Tomu Nikolića, u odnosu na Borisa Tadića.
Zoran Đinđić je, nažalost, ubijen, što je najveća tragedija, upravo za vreme vlasti koja je došla posle 5. oktobra. Gde je Nenad Čanak? Goran Svilanović? Nigde. Nebojša Čović, Mićunović, Korać, Iakov, Milovanović, Dušan Mihajlović, Perišić, Veselinov, Vuk Obradović, Batić, Branislav Kovačević? Znate ko je ostao? Rasim, Ugljanin i Velja Ilić. I ne znam gde je bio Marijan Rističević.
(Borislav Novaković: Ana, da li ovo korespondira sa onim što treba da govori ministar unutrašnjih poslova?)
E, to su vam tekovine 5. oktobra. I nemojte da pričate o nekim zabranama, zato što ste vi hteli da zabranite, 7. oktobra ste me već zvali. Demokratska stranka, kada je ubijen Đinđić, koga ste hteli da zabranite i da uhapsite? Koštunicu. Zato što ste rekli da je to politički motiv za ubistvo Đinđića, a Đinđić mi je rekao da dok je on živ neće ići u koaliciju sa Koštunicom i sa G17 Plus. Prema tome, nemojte da pričate o tome i nemojte mi dobacivati. Vi ste govorili o zabranama. Ako već govorite i ako se već služite mačem, onda budite spremni da od njega i poginete. Hvala vam.

Hvala vam.
Završavamo za danas i nastavljamo sutra u 10.00 časova. Hvala vam.