Hvala.
Sada reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na jučerašnjoj sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava raspravljali smo o predlozima zakona koji su iz nadležnosti odbora, a koji su tema rada današnje sednice.

Sam odbor je trajao nešto preko dva sata, što je prilično bilo neuobičajeno za dnevni red koji je bio predložen i o kome smo raspravljali, a dobrim delom i zbog toga da smo imali u raspravi sukob.

Možete da zamislite kako nama izgleda kada najveća lopuža iz dinastije "Ces Mekon" priča na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava kako je neko korumpiran, pa još dovodi u pitanje i sistem javnih nabavki koji je danas na snazi.

Samo da podsetim, javne nabavke su kod njih trajale po tri-četiri godine, nije postojao plan javnih nabavki, nije postojao registar javnih nabavki, nije postojao registar ponuđača, nije postojao portal da možete da pratite kompletan postupak sprovođenja javne nabavke. Javne nabavke i privatizacija u dinastiji "Ces Mekon" bile su burazerske i sad su oni sebi dali za pravo da nekome pričaju kako je neko korumpiran.

Ja bih samo da podsetim, da je dinastija "Ces Mekon" i bivši režim, da su ostali na vlasti, ne bi bilo ni Moravskog koridora, ne bi bilo ni auto-puta "Miloš Veliki", ne bi bilo brze saobraćajnice požarevačka naplatna rampa "Golubac", ne bi bilo ni brze pruge od Beograda do Subotice.

Ministar reče da je stopa inflacije u julu ili junu mesecu ove godine bila 4,7% na međugodišnjem nivou i da je to bio razlog da se Vlada Republike Srbije zabrine i da nešto uradi po pitanju zaštite životnog standarda građana.

Gospodine ministre, njihova inflacija od 4,7% za njih je bila nedosanjani san, zato što nikad nije bila manja od 10%, a oni pričaju o tome kako je kod nas inflacija visoka. Jeste za ovu vladu, za vas je super bila, samo je nikad niste dostigli, uvek je bila bar dva puta veća.

Gospodin ministar se dotakao i deviznih rezervi. Samo da podsetim građane Republike Srbije, danas su zlatne rezerve veće nego neto devizne rezerve koje smo zatekli 2012. godine. Danas se povećavaju i penzije i plate u većoj stopi nego što je stopa inflacije. Danas imamo stabilan dinar, velike devizne rezerve, imamo infrastrukturu koja se gradi.

Neko će možda da kaže - pa, dobro, možda bi to imali i da je neko drugi na vlasti. Možda. Ali, siguran sam u jednu stvar - da je dinastija "Ces Mekon" i bivši režim ostao na vlasti, ne bi od ovoga imali ništa što sam nabrojao. Jer, da vas pitam, građani Srbije, šta ste dobili za 12 godina njihove vlasti? Neki auto-put? Neku prugu? Neku bolnicu? Neku školu? Ništa od toga. Evo, njima je i sad to smešno, a tek smo nekih šest meseci više od njih na vlasti i nismo upropastili Srbiju, za razliku od njih. Njima je valjda bio to rezultat - kako nešto upropastiti. Nama nije.

Da li možemo da budemo zadovoljni onim što smo uradili? Možemo. Da li je to dovoljno? Nije. Moramo da nastavimo da izgrađujemo i obnavljamo Srbiju. Moramo da čuvamo Srbiju, i od ovakvih koji su je vodili 12 godina i upropastili je i doveli do prosjačkog štapa. Tome u prilog idu i ovi zakoni koji jesu isključivo u korist građana, a ne elita koje sebe smatraju da imaju pravo da budu predodređeni da vode Srbiju bez građana i bez volje.

Odbor je na sednici doneo odluku da predloži Narodnoj skupštini da izglasa predložene zakone zato što su oni u interesu građana Republike Srbije, a na veliku štetu bivših elita kojima sada svaki uspeh Srbije smeta.

Hvala vam.
Prelazimo na poslaničke grupe.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Željko Veselinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane kolege, poštovani ministri, kao što bi rekao Platon, ljudi uvek najviše mrze one koji govore istinu. Ja ću se truditi da govorim istinu, bez obzira koliko to koštalo i to sam radio oduvek, od kada se bavim ovim poslom.

Ceo život se bavim problemima običnih ljudi, radnika, penzionera, da ne kažem sirotinje. Nisu me baš zanimali problemi buržoazije, problemi drugosrbijanaca ili "kruga dvojke", moram da budem iskren, nego samo onih koji su bili obespravljeni i koji su se borili za svoj opstanak i svoje parče hleba. L

Tako radim i danas i mislim da imam danas malo veću slobodu da mogu da kažem neke stvari koje mi leže na srcu i koje smatram kao istinu.

Ovaj zakon o kome se malo pre govorilo, ja mislim da to nije zakon o legalizaciji, nego zakon o pravu upisa svojine, ako sam ja dobro shvatio. Ne znam kako će to u praksi funkcionisati i nisam siguran da li to može da se sprovede, s obzirom da je od trenutka kada je to najavljeno pa do danas kada mi već imamo taj zakon ovde u Skupštini prošlo možda desetak ili 15 dana, tako da ne mogu da kažem kako će to u praksi izgledati. Postoji tu mnogo problema, a to znači da je, recimo, Republički geodetski zavod ili katastar, ko se bavio time, apsolutno godinama ili možda decenijama unazad nije radio svoj posao kako treba.

Potpuno sam saglasan sa time da će to običnim ljudima koji su na neki način rešavali svoje stambeno pitanje svakako pomoći. Ali se postavlja pitanje šta će biti sa onima koji su gradili bespravne zgrade, bespravne poslovne objekte, itd, kako će se to regulisati?

Ja sam baš malo pre dobio pitanje od jednog poznanika koji me pita šta će se, recimo, uraditi u nekim situacijama ako na jednoj parceli, konkretno parcela na obodu Beograda, postoji 12 vlasnika, a dva vlasnika su izgradila bespravne objekte i oni sada to mogu da legalizuju, iako nisu dobili dozvolu prethodnih suvlasnika?

Znači, tu postoji mnogo problema o kojima može da se razgovara i o kojima može da se priča, ali ne znam kako to i na koji način može da se reši?

Ono što je takođe problem, mislim da svi mi ovde treba da se bavimo dnevnim redom i treba da se bavimo stvarima koje su od suštinskog značaja, pre svega za građane Srbije. Nisam i ne želim da učestvujem u bilo kakvim podelama. To sam govorio i na prošloj sednici koja je bila, čini mi se, u aprilu ili maju. Smatram da način na koji država funkcioniše nije dobar. Smatram da svi moraju da pokažu dobru volju da se situacija u zemlji reši. Smatram da svi moramo pokazati, a ne kao prethodni govornik, da kažemo kartelima itd, svi moramo pokazati dostojanstvo i pokazati da možemo da se na neki način nosimo sa aktuelnim trenutkom u kome se danas nalazimo.

Moram da kažem da sam neko ko je između, da budem iskren. Znači, nisam ni za vlast, naravno, nikada nisam ni bio proteklih 20 godina, ne samo za ovu vlast, ali isto tako nisam ni za neke radikalne stvari, targetiranje ljudi koji, recimo, kao Nenad Jezdić neće da se utope u neku masu itd. Protiv sam apsolutno tergetiranja bilo koga ko razmišlja svojom glavom. Protiv sam bilo kakvih fizičkih napada na bilo koga. Smatram da sa te strane moramo svi da damo svoj maksimum da to, uslovno rečeno, poboljšamo.

Situacija u Srbiji apsolutno nije sjajna. Mi možemo da vidimo da u medijskom prostoru, kada bi neko sa strane došao i kada bi neko ko se ne razume uopšte u politiku ili društvena dešavanja gledao „Informer“, sa jedne strane, i gledao N1, sa druge strane, došao bi u situaciju da prosto pomisli u kakvoj državi živi. I jedni i drugi govore neistine, da se razumemo.

Mene su iz nekih medija zvali, pa kada im kažem da ne želim da učestvujem u nekakvom generalnom štrajku na koji poziva neki profil u 23 sata uveče, a ja treba ujutru da se izjasnim i da kažem – hoću sada da organizujem generalni štrajk u Srbiji. Kada ja za te medije kažem da ne želim to da radim i da je to neozbiljno i da neću time da se bavim, onda ti mediji kažu – e pa, izvinite, nije baš dobro da mi to prenesemo. Sada ako odete na „Informer“ ili na „Pink“, pa udarite po studentima, po opoziciji, vi ćete biti poželjni, ali ako odete na „N1“, ako ne pričate protiv Vučića, protiv vlasti sve najgore, vi nećete biti u mogućnosti ništa da kažete. Danas normalan čovek nema priliku da bilo šta iznese negde normalno, a da pritom ne bude targetiran, naravno sa lažnih profila, jer mi danas ne vodimo politiku, nego vodimo propagandu, pa onda i vlast i opozicija imaju tzv. botove na društvenim mrežama, koji se bave isključivo pljuvanjem nekih drugih koji ne žele ili ne razmišljaju isto kao oni.

Koliko god to bilo surovo i koliko god to, da kažem, donelo meni nekih napada, iskren da budem stvarno, ne obazirem se na društvene mreže i ne obazirem se, kao što sam rekao, na buržoaziju. Zato što me iskreno ne zanimaju mnogo. Isto tako smatram da način na koji se ovde neke stvari vode uopšte nije dobar i ne ide u dobrom pravcu.

Malopre smo čuli priču o Zakonu roditelj–negovatelj i ja bih svakako zamolio predsednicu Skupštinu da, s obzirom da smo i mi, mislim da su kolege iz SPS-a i kolege iz SSP-a podneli taj predlog zakona, da bi to u nekom narednom periodu trebalo da bude na dnevnom redu ove Skupštine. Nije važno ko ga je predao. Moja koleginica Irena Živković, koja nažalost zbog operacije nije mogla danas da prisustvuje ovde, uspela je da u Boru na neki način dovede do toga da Bor bude prvi grad koji će roditeljima sa decom ometenom u razvoju omogućiti pomoć u vidu minimalne mesečne zarade.

Naravno da jedan odbornik nije mogao to da donese i naravno da je vladajuća koalicija glasala za tako nešto i pozitivne stvari apsolutno moramo pohvaliti i treba se zahvaliti tim ljudima tamo. Ali mislim da nije dobro da se sada utrkuje ko će taj zakon da predloži, ko je zaslužan za njega. Ako već govorimo o tome, koleginica Irena Živković se time bavi već deset godina. Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ su tu akciju roditelj-negovatelj podržali još 2018. godine. Tako da sa te strane uopšte nije važno, ja sam zahvalan svim ljudima u svim lokalnim samoupravama koji su to do sada podneli i biću zahvalan svima koji to budu radili u narednom periodu, ali apelujem na vas, predsednice, da pogledamo, mislim da ste negde nedavno izjavili, a i na gospodina Siniša Malog da se taj zakon što pre donese, kako bi se četrdeset i nešto hiljada porodica koje imaju u Srbiji takvu decu, prosto da im se omogući jedan pristojan i normalan život, jer njima to znači bukvalno spas za te porodice.

Osvrnuo bih se u nekoliko rečenica i na zapošljavanje, trenutnu situaciju u zemlji itd. Ne mogu da budem demagog pa da kažem da povećanje minimalne zarade koje je krenulo sada od oktobra i drugo koje će biti od 1. januara nije dobra stvar. Realno, to bi bila klasična demagogija, to znači otprilike negde 20 i nešto posto povećanje minimalne zarade i to nije povećano nikada do sada.

Nisam baš bio blagonaklon prema firmama koje su isplaćivale minimalnu zaradu, a i dalje smatram da firme koje isplaćuju minimalnu zaradu ne treba ni da postoje, koje ne mogu to da isplaćuju. Ali, isto tako mislim da bi poslodavcima moralo u nekom narednom periodu da se pomogne i da se omogući da se ti porezi i doprinosi na neki način smanje, kako bi oni tu razliku mogli da isplate ili u zaradi ili u investicijama.

Imao sam prilike da poslednjih nedelja obilazim Srbiju, obilazim fabrike, razgovaram sa nekim poslodavcima, naravno sa onima koji su korektni i koji hoće da razgovaraju, i generalno oni imaju određenih problema u tome što je minimalna zarada povećana dva puta ili će biti povećana dva puta u toku jedne kalendarske godine. Znamo da to povećanje nije baš ekonomsko povećanje, nego da je to povećanje više da kažem političko, usled cele situacije u zemlji. Na taj način je to dobro za radnike, pogotovu za one koji imaju potpisan ugovor sa Vladom da moraju imati minimum 20% veću zaradu od zarade koja je minimalna, što znači da će posle Nove godine, na neki način, govorim o tim kompanijama koje imaju subvencije, minimalna zarada svakako biti 80 i nešto hiljada dinara.

Međutim, isto tako moramo da vodimo računa i o cenama. Govorio sam nedavno o tome, ako gledamo u evrima, više nismo zemlja jeftine radne snage, moramo biti realni, ali ako gledamo kolike su cene u Srbiji i ako gledamo kako se živi u Srbiji, onda je to već malo drugačiji problem.

Mislim da u nekom narednom periodu ne treba da se bavimo minimalnom cenom rada, nego treba da se bavimo platom za dostojanstven život, znači onoliko koliko je potrebno jednoj porodici da može da preživi, uslovno rečeno, mesec.

Moramo se baviti medijalnom zaradom, ali ne minimalnom zaradom, zato što to više apsolutno niko u svetu ne radi i ta vrsta obračuna i računice apsolutno nije više prihvatljiva. Znači, moramo da idemo u skladu sa nekim novim trendovima, kako bi se građanima omogućio bolji život.

Akcija koja je rađena nedavno sa sniženjem cena u trgovinskim marketima je nešto što je apsolutno pozitivna stvar. Predlagao sam to ovde još na proleće i pričao sam da se ti trgovinski lanci i trgovinski karteli moraju ograničiti i apsolutno stojim iza toga, jer je ova akcija pokazala da su oni apsolutno bili ekstraprofiteri. Ako su na nekim proizvodima, gde sam lično mogao da budem svedok, neko ko je bio kupac, video da su pojedini proizvodi sniženi više nego duplo, to znači da su ti trgovinski lanci bili apsolutno upereni ka tome da isisavaju novac budžeta, da isisavaju novac od građana Srbije.

Po informacijama koje imam od mojih kolega i prijatelja iz „Efektive“, ta akcija je imala efekta. Međutim, nakon nepunih mesec dana, sada nailazimo na situaciju da ti trgovinski lanci ponovo dižu cene i da ih ponovo vraćaju na staro, što znači da je potrebna konstantna kontrola države i da je potrebno da država non-stop kontroliše i kažnjava te trgovinske lance.

Predložio sam još pre šest meseci da se u nekom narednom periodu, po ugledu na Španiju, u Srbiju uvede ministarstvo za kontrolu cena. Smatram da bi to ministarstvo imalo mnogo posla i da bi pored tih, uslovno rečeno, kontrola cena trgovinskih marketa i ograničavanja marži koje oni imaju, moralo da se bavi i nekim drugim stvarima i drugim nekim, uslovno rečeno, cenama i da na taj način probamo da građanima Srbije omogućimo jedan bolji i kvalitetniji život. Jer ukoliko građani imaju platu takvu da sa njom mogu da prežive jedan mesec, onda smo svi mi ovde u Srbiji uradili dobar posao.

Ono što bih želeo još da kažem samo na kraju, da ponovo apelujem na sve nas, na kolege ovde, bez obzira da li govorimo ovde u Skupštini, da li govorimo na nekim medijima, da li govorimo na društvenim mrežama, da prosto probamo da nađemo minimum nekog zajedničkog interesa, jer smatram da sukobi po ulicama, koje smo imali u prethodnom periodu mogućnost da gledamo, nisu dobri apsolutno ni za koga.

Smatram i ponoviću ono što sam rekao isto na proleće, zato što ja mišljenje ne menjam i zato što ću reći istinu, bez obzira kakva ona bila i kome se svidelo ili ne svidelo – studenti su u Srbiji apsolutno bili u pravu i studente smo morali da podržimo svi. Sada smatram da su se studenti malo povukli, da su u defanzivi, ali da su neki zborovi i neke radikalne grupe preuzele te neke uloge. Mislim da to nije dobro.

Svakako ne mogu da podržim ono što je policija, tu je gospodin Dačić, batinala ljude na ulici, pogotovo one koji su bili vezani, koji su na zemlji, ali isto tako ne mogu da podržim ni polivanje policajaca sa kiselinom, mokraćom ili ne daj Bože benzinom, jer takve stvari apsolutno su neprihvatljive za jedno normalno društvo i za jednu normalnu državu.

Takođe, gađanje kamenicama, udaranje letvama, bejzbol palicama i tako dalje, pendrecima, nije nešto što može doneti dobro. Radikalizacija sa jedne strane i radikalizacija i sa jedne i sa druge strane nije dobra i moramo voditi računa o tome. Vlast i vladajuća koalicija je proteklih godina napravila tu atmosferu da ljudi prosto krenu u jednu takvu kontraofanzivu, ali danas imamo te neke pojedince neodgovorne koji isto sa druge strane pokušavaju da naprave haos i koji pokušavaju da iz svega toga profitiraju. To nije dobro.

Možda sam jedini narodni poslanik ili jedini koji se bavi politikom, iako nisam član jedne stranke, biću Bože zdravlje član Radničke partije, jedini koji je imao mogućnost i pravo da ode na fakultete, jedini kome su svi plenumi svojevremeno jednoglasno dozvolili mogućnost da uđe na rektorat i da uđe na univerzitete da razgovara sa njima. Sa njima sam razgovarao i imali smo da kažem, sigurno preko 10 sastanaka, radili smo na promeni Zakona o radu, promeni Zakona o štrajku i promeni Zakona o PIO fondu. U tim delovima ću apsolutno podržati studente i podržati sve one koji se budu zalagali za promenu tog radnog zakonodavstva.

Nisam neko ko će podržati bilo kakvu listu i to sam rekao i u maju, ponavljam sad, listu, dok ne budem video ljude koji će biti na toj listi, dok ne budem video program te liste, dok ne budem video plan šta će ta lista i ti ljudi raditi u nekom narednom periodu.

Smatram da opozicija ne sme biti isključena iz svih ovih procesa. Smatram da opozicija mora zajedno sa svima koji su zainteresovani da radi na planu, programu i idejama, ali isto tako smatram da blanko podrška, barem što se mene lično tiče, neće ići nikada nikome bez jasnog plana, programa, vizije i ljudi koji tu viziju treba da sprovodi.

Tako da sa te strane mi moramo vratiti dostojanstvo ovom parlamentu, moramo ovde razgovarati normalno, civilizovano bez uvreda, bez tuča, bez bilo čega kako bismo građanima povratili poverenje.

Mi danas imamo jednu situaciju da najveći deo građana je potpuno nezainteresovan za politiku, da je najveći deo građana potpuno nezainteresovan za sva dešavanja u zemlji zato što ti ljudi moraju da žive, da rade i bave se nekim svojim poslovima i tako dalje kako bi mogli da prežive i prehrane svoju porodicu.

Tako da ne trebamo stremiti ka radikalizmu, moramo stremiti ka normalnosti, ja ću barem sa svoje strane onoliko koliko mogu, učestvovati u svim situacijama koje idu ka nekim smirivanjima tenzija. Nisam hteo ni u vreme najveće, da kažem, krize u državi da pozivam ljude na bilo kakav generalni štrajk niti da kao predsednik sindikata organizujem generalni štrajk koji nema zakonsku osnovu i koji može dovesti do toga da ljudi ni krivi ni dužni ostanu bez posla, zato što ih proziva ili poziva neko sa nekih društvenih mreža.

Isto tako, da bismo došli u jednu takvu priliku, nisam protiv generalnog štrajka, ali pre toga moramo raditi na tome da se taj Zakon o štrajku promeni, pa da onda ukoliko nekada bude bilo uslova može da se govori o tome, do tada svako samoinicijativno i samovoljno napuštanje radnog mesta i svaka samoinicijativna odluka za mene nije dobra i savetujem ljudima da nikada ne ulaze u bilo kakav avanturizam i da nikada ne ulaze u bilo kakvu akciju koja može dovesti do toga da oni ili njihova porodica ostanu bez posla.

Tako da koristim još ovih pola minuta koliko imam da stvarno apelujem na sve nas da prosto nađemo situaciju i nađemo balans da možemo da funkcionišemo.

Apelovao bih i na medije, kako na prodržavne i prorežimjske medije, a isto tako i na ove proobjektivne ili kako već sami sebe zovu, da probamo da dijalogom, diskusijom, argumentima razgovaramo, pregovaramo, a ne da bilo koga targetiramo, vređamo ili da pozivamo na bilo čiji linč. Hvala vam.

Hvala vam.
Sada reč ima narodni poslanik Života Starčević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predsedniče Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kuća nije samo jedna uređena gomila građevinskog materijal, cigli i greda, već su u nju utkani i nadanja i snovi. U tom slučaju ta kuća prerasta u ono što zovemo dom. Dom je mesto ljubavi, nadanja i snova. Ako čoveku oduzmete dom, oduzmete mu i nadu i snove. A šta je čovek bez nade i snova? Moj tast koji ima 88 godina svakoga dana kuje planove kako će od kuće i imanja na selu da napravi ono o čemu je čitavog života maštao. Zašto to radi u tim godinama? Pa, Bora Stanković je svojevremeno napisao, čuvenu rečenicu – Bože ako mi uzme snagu, zašto mi ne uzme merak. Merka, odnosno nadanja, želje i snovi su večiti, samim tim i dom treba da bude večit i nepovrediv.

Zakon o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju napisan je za one ljude kojima je po važećem propisu, po važećem zakonu bilo moguće oduzeti jedinu nekretninu, bilo je moguće oduzeti dom, oduzeti snove i nadanja.

Postoje ljudi koji su zapali u različite teške životne situacije, koji su bili prinuđeni da ulaze u razne poverilačke ili bolje rečeno, dužničke obaveze iz kojih nisu uspeli da izađu na valjan način. Znate, nema čoveka koji u životu nije napravio grešku i svi ljudi, svaki čovek ima pravo na drugu šansu. Nijedno ljudsko biće ne zaslužuje da mu se uzme nada i snovi koji čine čitav njihov svet, koji čine njegov dom.

U tom smislu, mi iz JS posmatramo ovaj zakon i smatramo da je dobro rešenje da nepokretnost koja je u isključivoj svojini izvršnog dužnika i u kojoj dužnik živi duže od pet godina, koja ima manje od 60 kvadrata, i gde je glavnica potraživanja ne prelazi polovinu tržišne vrednosti te nekretnine, da ona ne može biti predmet izvršenja. Ovo su sve razlozi zbog kojih ćemo na ovoj sednici dati podršku ovom zakonu.

Isto važi i za Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima. U Srbiji postoji nekoliko miliona objekata koji nisu upisani u katastar, odnosno registar svojine i to je skoro 0,4 objekta po glavi stanovnika. Naime, u vreme ratova u regionu, bivšoj Jugoslaviji, u vreme sankcija kojima je Srbija bila izložena u vreme bombardovanja kojima je Srbija bila izložena u vreme besomučnog bombardovanja od strane NATO pakta, u vreme velikih egzodusa izbeglih i interno raseljenih lica, a ovde bih hteo da podsetim da je 1996. godine bilo 621 hiljada i 300 izbeglih lica, da je 1999. godine bilo 167 hiljada 129 interno raseljenih lica. To su naši građani koji su morali da se snalaze nekako i da sebi stvore krov nad glavom.

Naravno ima i onih koji su iskoristili neuređenost naših zakona u nekom ranijem periodu i putem nelegalne gradnje su se enormno obogatili, ali ovo nije zakon za njih, ovo je zakon za obične ljude i teške ljudske sudbine.

Mogli smo videti i čuti preko medija da je opozicija oštro reagovala na ovaj Zakon i rekla da su prevareni oni koji su legalno izgradili svoje objekte. A, ja postavljam kontra pitanje. Da li ste to nazvali, možda i milion naših građana, prevarantima? Ne, dragi moji prijatelji to su ljudi, građani naše zemlje koji su u teškim vremenima sankcija, izbegličkih kolona, bombardovanja iznalazili način da sebi i porodici stvore takav dom, kakav takav dom.

Tu postavljam i drugo pitanje, ako je nepravda prema onima koji su legalno izgradili svoje kuće. Evo, jedan primer. Dragan Đilas ima 14 nekretnina, 11 u Beogradu, od toga su sve legalizovane. Da li to znači da je on neko ko je pošten i pravedan, a da su neki mučenici iz Negotina, iz Mionice, iz Mladenovca, Lajkovca i širom Srbije prevaranti i nepravedni? Naravno, svi u ovoj sali i svi širom Srbije znamo da to nije tačno.

I ovi iz „žute patke“ kritikuju legalizaciju nelegalnih objekata tvrdeći da je nepošteno prema onima koji poseduju legalne objekte. Zašto su onda onako žučno branili nelegalne objekte na prostoru današnjeg legalizovanog Beograda na vodi? Da li ste obmanjivali tada građane Srbije ili ih obmanjujete sada? Otkud ti dupli i dvostruki standardi?

Poslanička grupa Dragan Marković Palma JS podržaće ovaj zakon koji će omogućiti jeftinu i sveobuhvatnu legalizaciju, odnosno upis objekata u vlasništvo na teritoriji Republike Srbije, jer je to jedan narodni zakon, a vladavina naroda od naroda i za narod nikada neće nestati kako je govorio nekada veliki Abraham Linkoln.

Kada smo kod Ekspa, dobro se sećam tog četvrtka 15. septembra 2022. godine, kada nam je u posetu Narodnoj skupštini Republike Srbije bila delegacija Međunarodnog biroa za izložbe. Sastanak je održan u odborskoj sali jedan, gde inače držimo kolegijume Narodne skupštine Republike Srbije, predsedavao je Vlada Orlić tadašnji predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ali su bili prisutni i predstavnici svih poslaničkih grupa. Sećam do mene je sedeo Srđan Milivojević i rekao je kako je organizacija Ekspa odlična stvar i dao je predlog da se Ekspo ne organizuje samo u Beogradu, već i u njegovom Kruševcu i drugim gradovima širom Srbije, pa je valjda, zato što sam sedeo pored njega, pomenuo i moju Jagodinu.

Istine radi sve opozicione poslaničke grupe na tom sastanku su podržale našu kandidaturu za Ekspo i podržale su organizovanje Ekspa, a sada Ekspo im je kao neki vrući krompir u rukama. Vrište, urlaju, skaču. Zašto? Zato što znaju da će Ekspo lansirati Srbiju u elitno društvo, 122 države će učestvovati. Zato što znaju da će to pokazati da aktuelna vlast zna šta radi i da od toga što radi najveću korist će imati građani Srbije.

Poslanička grupa Dragan Marković Palma JS će glasati i za ovaj zakon.

Naš predizborni slogan od osnivanja JS 2004. godine, bio je domaćinski. Koren te reči je dom. U našem jeziku pojam dom se često poistovećuje sa pojmom porodice.

Znamo da je porodica u našem tradicionalnom poimanju društva osnovni gradivni element društva i države i da u tradicionalnim društvima stabilnost porodice garant je stabilnosti i društva i države. Uostalom nije ni slučajno to što su ljudi u prošlosti za vođe birali najbolje domaćine.

Nažalost, postoje danas ljudi koji sve što je tradicionalno posmatraju kao retrogradno, kao loše i idu do tih krajnosti da im porodica, tradicija, a iz njih proizilazi i država i crkva budu glavna meta njihovog političkog delovanja. Često se predstavljaju kao marksisti, kao komunisti, ekolozi, antifašisti.

Da vas podsetim na nekoj od prethodnih sednica sam rekao da je osnivač antife Beograd bio Jovo Bakić, ali to je samo maska, jer su svi oni suprotno od toga što se predstavljaju, to su anarholibelari, globalisti, LGBT ekstremisti, fašisti, čak satanisti koji koriste radikalne, ponekad terorističke metode, žele da promene svet i sistem vrednosti koji se u svetu gradio hiljadama godinama unazad, da unište državu, da unište porodicu, crkvu, zarad ostvarenja sopstvene agende, te tzv. „woke“ ideologije.

Ko su ti ljudi koji su u stanju da ubiju čoveka zato što ne misli kao što misle oni, kao što je slučaju Čarlija Krika? Svi ti lažno levi, Zeleno levi, LGBT, svi ti „woke“ su u suštini sve suprotno od onoga za šta se predstavljaju. Njima ideja levice i komunizma nije bliska zarad pravednije raspodele društvenog bogatstva, zarad socijalne pravde i jednakostvi, već samo i jedino zbog ideje monopola.

Ta ideja je najbolje razrađena i najbolje funkcioniše u komunizmu. Finansijeri tih ljudi su najveći poštovaoci monopola, a to su Dejvid Rokfeler, Džordž Soroš i njima slični.

Otuda naizgled oksimoron da je najveći kapitalista Dejvid Rokfeler zagovarao ideju komunizma ne zato što je humanista i filantrop, ne zato što se zalagao za pravedniju raspodelu društvenog bogatstva, ne zato što se zalagao za socijalnu pravdu, već isključivo i jedino zbog monopola.

Kada vam Bakić i Gruhonjić pomenu ideju levice, nije to zato što im je na pameti narod i njihov bolji život, već jedino i isključivo zaštita monopola. Oni se često deklarišu i kao ateisti. Čak je i Engels apostol komunizma u svom pismu Eduardu Bernštajnu napisao ateizam kao golo odricanje od religije koje je progon i religiju samo po jeste religija.

Ateizam i jeste religija, pogotovo ateizam ovih naših kvazi komunista. Otuda Jovo Bakić stalno napada Patrijarha Porfirija. Zašto? Jer crveni kardinal Jovo Bakić smatra da nema mesta za konkurenciju. Monopol je njegova ideja. Zato Dinko Gruhonjić hoće od novosadskih crkvi da napravi pabove. Zašto? Zato što samo on može da propoveda i niko drugi, a taj multikonfesionalni, multietnički i multikulturni Novi Sad mora da sluša samo propovedi Dinka Gruhovića jer monopol je njihov crveni raj.

Da je po socijalnoj pravdi, pravednijoj raspodeli društvenih dobara Vučić, Dačić i Palma su veći komunisti od njih, jer su radili i rade sve da građani žive bolje, a mi smo ti, ova vlast i ovi ljudi koje sam pomenuo, uveli besplatan prevoz za sve, mi smo ti koji smo smanjili nezaposlenost do istorijskog minimuma, mi smo ti koji dižemo i minimalnu i prosečnu platu, mi smo ti koji dižemo penzije, mi smo ti koji dovodimo investicije.

Oni dok su bili na vlasti oni su radili sve suprotno od nas. Petsto hiljada radnih mesta su zatvorili. Znate šta? Zavide nam. Zavide nam na uspehu jer su svesni da građani cene dela, a ne laži i opsene.

Otuda su napravili i svoju inkviziciju. Deo sudija i tužilaca, nažalost, po kratkom postupku sude za jeres i nasilje svako ko ne misli kao Jovo Bakić i Dinko Gruhonjić, a jednako ekspresno oslobađaju svakoga ko učini bilo kakvo nasilje prema onima u koji ovi crveni kardinali upru prstom, jer to nasilje je bogougodno, odobreno od crvenih kardinala. Ti crveni kardinali pokušaju da seju dogmu, žele da svi umovi budu pošišani na isti način.

Otuda imamo tu netrpeljivost, imamo tu apsolutnu netoleranciju ka drugačijem mišljenju, otuda mržnja, otuda ostrašćenost, otuda nasilje. Ono što mi je najžalije, stvoren je i akademski ludistički pokret koga čini deo profesora i mali deo studenata instruisanih i oktroisanih od strane te grupe profesora.

Ulogu Neda Luda, predvodnika tog akademskog ludističkog pokreta. prihvatio je i preuzeo ni manje ni više nego rektor Beogradskog univerziteta. Kada su Ludisti krajem 17. i početkom 18. veka rušili i razbijali mašine kao svoje sredstvo rada, po tom uzoru danas srpski akademski ludistički pokret uništava naše visoko obrazovanje.

Poznato je da kada hoćete da uništite jedan narod, uništite mu prvo obrazovanje. U tome prethodnih 11 meseci obojene revolucije imali smo pomoć i drugih delova društva i državnih institucija. Veliku, ogromnu pomoć blokaderi su imali od dela tužilaštva i dela sudija.

Videli smo da su i Zagorka Dolovac i tužilac Nenadić preko svog novosadskog tužilaštva brže-bolje, za 24 sata sklonili sve dokaze i o tome je preksinoć i govorio i postavljao pitanje i predsednik Aleksandar Vučić, jer nije jasno i nije shvatljivo kako to da tek sada, posle 11 meseci nakon užasne tragedije, mi saznajemo neke nove činjenice. Ko je i zašto je skrivao te činjenice do danas?

A šta su radile naše kolege, opozicioni narodni poslanici u prethodnih 11 meseci? Pumpali su studente, javno mnjenje, infiltrirali svoje aktiviste među studente, finansirali proteste, blokade, organizovali tzv. zborove, lizali cipele Piculi, Bartulici, Šideru i drugim evroposlanicima u Evropskom parlamentu, tražeći sankcije za Srbiju i tražeći tzv. mirnu tranziciju vlasti u Srbiji. Da prevedem to onima koji ne znaju - to je, znači, da im Picula donese vlast u Srbiji bez izbora.

Sve su to radili zbog toga jer su računali da na taj način kopaju jamu Aleksandru Vučiću, vama u Vladi Republike Srbije, nama parlamentarnoj većini, ali ona narodna – ko drugome jamu kopa, sam u nju upada.

Evo odnedavno studenti blokaderi su odbacili kompletno sve njih. Sada je ćaci i gazda opozicije onaj što je prihodovao 619 miliona zahvaljujući političkom monopolu, sada je ćaci i ova njegova saradnica koja je izmislila novu sortu koki nosilja zvanih marihuana. Odnedavno je ćaci i ovaj naš kolega koji je večiti student, a predstavlja se kao radnik u kulturi. Od skoro ćaci je i onaj u čijim prostorijama novosadskog odbora su oni koji su smislili i termin ćaci i koji su organizovali nasilno rušenje vlasti i ustavnog poretka i on je postao ćaci.

Znate vi da često ima poznatih ljudi koji imaju i početna slova imena i prezimena ista, pa imate inicijale. Kada kažete BB, znate da je to Brižit Bardo. Kada kažete MM, znate da je to Merlin Monro. E, ovde u Skupštini imamo ĆĆ, Ćuta ćaci. Evo, verujte. Znači, interesantna stvar.

No, šalu na stranu, u ovih 11 meseci probali su skoro sve. Blokirali su nam ulice, blokirali su fakultete i škole delimično na kratko vreme. Vređali su nas, dehumanizovali su nas, blatili državu po celoj Evropi i svetu. Pokušali su da nas pale. Pretili su da će nas juriti po ulicama, pržiti, dinstati i posle svega ja imam samo jednu poruku za njih - možete da pržite, možete da dinstate, možete da vređate, možete i živote da uzimate, ali nikada, nikada ne možete da nam uzmete slobodu, jer srpski narod je spreman da se bori za slobodu. To je pokazao i u prošlosti, to pokazuje i danas.

Hvala.

Hvala vam.
Pravo na repliku, narodni poslanik Radomir Lazović.
Izvolite.

Hvala.

Dakle, hvala vam na ovoj prilici da govorim o monopolu, lažnim socijalistima, lažnim levičarima. Kao neko ko je u koaliciji sa lažnim socijalistima, vi, naravno, ste navikli i pretpostavljate da će verovatno još neko biti lažan kada govori o levim idejama, ali to ovde nije slučaj.

Hvala vam na prilici što ste pomenuli baš monopol i što ste rekli da je Zeleno-levom frontu stalo do nekog monopola.

Ja ću iskoristiti ova dva minuta da vam pokažem na koji način se mi borimo baš protiv monopola, a to radimo tako što kada predlažemo mere za smanjenje troškova cene hrane, koji na sve načine ljude onemogućavaju da vode dostojanstven život, upravo se bavimo monopolskim dogovaranjem i napumpavanjem cena tako što ćemo unaprediti zakonski okvir i osnažiti Komisiju za zaštitu konkurencije da deluje protiv monopola, koja će raditi detaljnije analize cena na godišnjem nivou i kažnjavati lance koji naduvavaju cene i stvaraju ekstra profit i na vodeća mesta u tom sektoru dovešćemo kompetentne kadrove, a ne partijske poslušnike. Ovo vam je mera Zeleno-levog fronta protiv monopola u dogovaranju cena hrane.

Odgovaram na to šta nas je prethodni govornik pomenuo sa idejom da Zeleno-levi front ima nešto sa monopolom.

To vam je problem kada na „chat GPT“ ukucate da vam se napiše neki govor i onda to izgleda ovako: pomešate lončiće, ne znate ko pumpa, ne znate ko predlaže monopol, ne znate ko se za šta zalaže, pa u istom govoru pominjete Abrahama Linkolna, Boru Stankovića, Jovu Bakića. Znači, vi prosto ne znate o čemu pričate.

Dragi sagovorniče, pogledajte programe tih sa kojima ste u koaliciji, lažnih levičara, pa se zapitajte kakva je to leva stranka koja učestvuje u vlasti zajedno sa Srpskom naprednom strankom, koja godinama nema šta da kaže na ozbiljno siromašenje ljudi, za uništavanje prava radnika, na devastiranje institucija, na sve ovo što živimo. To levica nije i vi to znate, a mi se protiv toga borimo.

Hvala vam puno.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.

Naravno da nije tačno ovo što je rečeno, jer Srpska napredna stranka apsolutno vodi računa o građanima i današnji dnevni red to najbolje pokazuje.

U prethodnim slučajevima, dakle, na prethodnim sednicama smo donosili akte koji se direktno odnose na građane i koji su direktno poboljšavali život građana i to nam je jedini i najvažniji zadatak. Zbog toga nas je narod poslao ovde i to i radimo. Vlada to predlaže, mi to usvajamo.

Ja razumem da neko to ne zna, jer umesto da učestvuje u raspravi i čita predloge zakona, analizira šta je predloženo, daje neke svoje predloge, on uzme pa prska onim PP aparatom po poslanicima i ministrima i onda ne zna šta smo mi usvajali i priča stvari koje nisu tačne.

Godinama se pričalo o tome kako su marže u Srbiji visoke. Godinama se pričalo o tome kako trgovci deru kožu s leđa. Godinama se pričalo o tome da postoji oligopol trgovački koji diktira cene u Srbiji. Godinama se postavljalo pitanje kako je to smoki u Srbiji skuplji nego u susednim zemljama, a onda je Aleksandar Vučić rekao da to treba da se reši i onda su krenuli u dreku i u viku – a zašto to dirate, otići će nam trgovinski lanci i sada vam kažu – ne vodite računa o građanima. Apsolutno vodimo, problem je u tome što nas vi u tome nikada niste podržali, a nikada niste ni uputili predlog koji je vaš, koji bismo možda mi podržali da nečemu vredi i u tome je velika razlika. Dakle, mi radimo za građane i nastavićemo da radimo za građane i u buduće i, evo, već na ovoj sednici, kada budemo glasali, građani će imati priliku to da vide.

Hvala.