Hvala predsednice.

Reklamiram povredu Poslovnika, čl. 89. i 96. Poslovnika Narodne skupštine. Kako ste prekršili te članove Poslovnika.

Naime, u ovim članovima se govori o prisustvu članova Vlade i predsednika Vlade na zasedanjima Narodne skupštine, što imamo priliku da vidimo, njihovo fizičko prisustvo. Ali zaista ozbiljno sumnjamo da je ili neko oteo premijera Macuta ili premijer Macut iz nekog razloga ne znam zašto neko mu ne da da se oglasi i da kaže da mu neko u Srbiji čuje glas danas, pošto ovde imate nekoliko pitanja i komentara direktno upućenih njemu.

Zbog čega je potrebno da predsednik Vlade, ustavno najmoćniji čovek ove zemlje gleda u pod, ćuti, osvrće se povremeno levo, desno da ga neko dodatno ne odmet, ako je to moguće i da barem čuju građani Srbije glas ustavno najmoćnijeg čovek u ovoj zemlji, a ne da umesto njega odgovara šef poslaničke grupe većine. Hvala.

Da li želite da se izjasnimo o povredi Poslovnika? Ne. Hvala.
Nastavljamo dalje, reč ima Hadži Milorad Stošić.
Izvolite.

Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi predsedniče Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku bih istakao da će Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS - Solidarnosti i pravda u Danu za glasanje glasati za sve tačke dnevnog reda koje razmatramo na ovoj sednici.

Najvažniji paket predloga zakona na današnjoj sednici svakako predstavljaju zakoni koji su vezani za predložene postupke upisa u katastar nepokretnosti objekata koji su sagrađeni mimo zakonskih propisa.

Pored svih napora koje je država uložila u proteklih nekoliko decenija na poljima olakšavanja izdavanja tih dozvola, sređivanju i lakoj dostupnosti svima evidenciji o objektima i vlasnicima, i pored smanjenja divlje gradnje u odnosu na neke prethodne periode, mi i dalje imamo situaciju da se podaci iz katastra nepokretnosti ne slažu sa stvarnim stanjem na terenu.

Predstavnici Vlade i kolege poslanici koji su se dotakli razloga zašto je to tako i ja se tu ne bih ponavljao, već bih skrenuo pažnju na jedan momenat vezan za predložene zakone koji se uglavnom tiču naših sela.

Naime, iako ne postoje precizni podaci, ja sam prilično siguran da je u zadnjih 15, 20 godina bilo manje klasične divlje gradnje zarad rešavanja stambenih potreba na seoskim područjima, ne računajući tu srazmerno ređe slučajeva sela koja su vremenom srastala sa obližnjim gradovima i postala faktički njihov deo, ili koja su se zbog svog povoljnog položaja transformisala u vikend naselja za odmor i time omogućili sami sebi neku neprimerenu i nedozvoljenu gradnju.

Međutim, ako samo i letimično izvršimo vizuelni uvid na digitalnu platformu Geosrbija, lako možemo doći do podataka da o objektima koji su potencijalno sporni sa stanovišta primene predloženih zakona mi možemo primetiti da u svim selima, pa i u onima koja su najzabačenija, postoji prikazan zapanjujući veliki broj takvih spornih objekata.

Naravno da se tu najčešće ne radi o tome da je to neko nesavesno zidao, već je reč o većim ili manjim pomoćnim objektima vezanim za seoska domaćinstva i poljoprivrednu delatnost, kao što su razne štale, šupe, ambari, nastrešnice za mehanizaciju i slično. Ti objekti ranije nisu ni bili unošeni u zemljišne knjige i planove. Ogroman broj njih sagrađen je u nekim ranijim vremenima. Većina njih nisu ni čvrsti trajni zidani objekti, već su to montažne ili razne proste i na licu mesta sklepane i improvizovane građevine. Ali, prilikom novih aerofoto snimanja oni i njihovi krovovi se vide na snimcima i prilikom upoređivanja sa katastarskim planovima i evidencijama prikazuju se kao neka divlja gradnja koja može napraviti potencijalne probleme njihovim vlasnicima i korisnicima.

U tom smislu, dobro je što je ovim predlozima zakona i ova problematika prepoznata i ponuđeno je rešenje da se takvi objekti mogu prijavljivati potpuno besplatno za površinu do 500 metara kvadratnih. Na taj način će, s jedne strane, vlasnici poljoprivrednih gazdinstava steći pravnu sigurnost pošto će njihovi objekti biti evidentirani i time imati veću tržišnu vrednost, dok će se, s druge strane, država, odnosno Agencija za prostorno planiranje i Republički geodetski zavod dobiti daleko bolju i realniju sliku o stvarnom stanju na terenu. Više pažnje će napokon moći da se posveti onome što je zaista problematično sa aspekta divlje gradnje i u budućoj evidenciji da se ovakve stvari, ako ništa drugo, što manje dešavaju.

Kad smo kod ove teme, ja bih se dotakao i nekih potencijalnih pitanja praktične primene ovog zakona u praksi. Svakako je pozitivna namera da se ove prijave vrše elektronskim putem posebne platforme, što je sasvim u skladu sa usvojenim strategijama e-uprave, zakonskim i podzakonskim propisima. Mi svakako moramo raditi na tome da se građani polako što više navikavaju na elektronsko opštenje sa organima državne uprave, što i jeste budućnost koja nas neminovno čeka.

Međutim, kao i kada smo ranije govorili o poljoprivrednim podsticajima i stimulacijama za koje se potencijalni kandidati prijavljuju na isti način, ja ću ponovo iskoristiti priliku da vam skrenem pažnju da na našim selima, nažalost, dobar deo stanovništva čine sredovečni i stariji ljudi koji su kompjuterski neobučeni u većoj meri niti imaju takve uređaje kod sebe. U relativno dosta slučajeva u selima nema čak ni signala mobilne telefonije ni interneta, ili je vrlo slab, a to posebno onemogućuje to prijavljivanje.

Pored toga, dobar deo njih, ako se posebno ne budu interesovali za ovu tematiku, naprosto neće ni biti svesni činjenice da je potrebno da evidentiraju svoje pomoćne objekte, od kojih se neki čak ni ne nalaze u okviru samog gazdinstva u selu, već su to zapravo razni salaši, kolibe, raštrkani objekti po poljima i na ivicama šuma.

Iako ću malo izaći van teme, upravo na ovom slučaju vidimo koliko bi bilo dobro kada bi imali znatno razvijeniju mesnu samoupravu, znatno jače organizacije mesne zajednice i njihove organe, za šta se PUPS - Solidarnost i pravda konstantno zalaže. Onda bi ti mesni organi i pojedinci u mesnim zajednicama znatno lakše, preciznije i brže mogli da prikupe neophodne podatke od zainteresovanih građana i da ih proslede katastru ili, ako je to potrebno, sami lično izađu na lice mesta i uvere se kako je stvarno stanje na terenu.

Da li je, recimo, neki objekat koji se pojavljuje na aerofoto snimku na poljoprivrednom zemljištu u zaštićenim zonama zaista nelegalno izgrađen kao novogradnja namenjen za izdavanje i odmor, ili se samo radi o staroj pojati koju je neko priručnim sredstvima obnovio i koja je postala vidljiva usled promene u samoj vegetaciji?

Ovako će građani morati sami da prijavljuju objekte putem interneta, preko posebne aplikacije, a bojim se da su za to ostavljeni prekratki rokovi od svega 45 dana za potencijalne prigovore, kada se objavi baza podataka o spornim objektima, i 60 dana za podnošenje prijave, te da mnogi građani neće stići da to urade, ne zato što namerno ne žele, već zato što neće znati ili imati mogućnosti, a da će se lokalne službe za katastar, koje su već prezauzete redovnim predmetima i kadrovski nedovoljno osposobljene, odjednom morati da preuzimaju veliki i obimni neplanirani dodatni posao. Tim pre što ide sezona praznika, slava, setvi i zemljanih radova na poljoprivredi, kada su ljudi na selu više zauzeti tim poslovima nego ovim brigama o legalizaciji, odnosno prijavljivanju svojih objekata.

Stoga, mislim da bi bilo dobro razmisliti da se ovaj rok produži na bar nekoliko meseci ili pola godine, uz značajnu kampanju preko radija, televizije i drugih sredstava javnog informisanja.

Za razliku od ovih mojih ličnih i neformalnih sugestija, kolega Stefan Krkobabić je podneo i konkretan amandman na član 8. Predloga zakona koji se tiče mogućnosti ukidanja plaćanja naknada za sve objekte u selima koja imaju ispod sto stanovnika.

U kontekstu ovoga što sam već rekao, ovaj predlog predsednika naše poslaničke grupe je vrlo konstruktivan, jer se tu ne radi toliko o samim objektima kojih sigurno i nema puno, već o naglašavanju značaja brige države za ovakva sela i ovakva područja, mogućnosti da potencijalno zainteresovani građani u okviru programa Ministarstva za brigu o selo lakše dobiju neku od seoskih kuća za koju bi bili zainteresovani.

Ja se nadam da će ovaj naš amandman biti podržan od strane ostalih kolega i pozdravljen od javnosti.

Druge, ali ništa manje značajne sistemske intervencije koje je Vlada predložila tiču se Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao jednog od stubova građanskog procesnog prava. U proteklih 10 godina otkako je usvojen osnovni tekst sadašnjeg zakona, on je, pored unapređenja rada javnoizvršilačke struke i poboljšanja stepena naplate dugovanja, sa sobom doneo i određene loše stvari, u vidu ostavljanja prevelikog prostora za diskreciono odlučivanje i slobodan rad javnih izvršitelja, koji je često, iako strogo formalnopravno na mestu, išao ivicom, pa i protiv opšteprihvaćenih moralnih normi i vrednosti našeg naroda i našeg društva, što je prouzrokovalo neželjene epiloge u vidu prisilnog izbacivanja čitavih porodica na ulicu i uznemiravanja javnosti.

U tom smislu, predložena nova rešenja kojima se ograničavaju i preciziraju postupci kod izvršenja nad nepokretnostima u slučajevima novčanih potraživanja predstavljaju nužan kompromis između načela srazmernosti sa jedne i načela savesnosti obligacionog odnosa i efikasnosti izvršnog postupka sa druge strane.

Dakle, sada se na jedan bolji i kvalitetniji način precizira i ograničava ko je dužnik, koje nepokretnosti se mogu oduzeti i prodati zarad namirenja pravosnažnih utvrđenih novčanih dugovanja, tako da potencijalni dužnik neće biti stavljen u izuzetno nepovoljan položaj time što bi ostao bez jedinog krova nad glavom, ali s druge strane, nije se išlo u krajnost time da se apsolutno svima onima koji se mogu koristiti ovim olakšicama, već su postavljeni jasni i precizni prethodni uslovi pod kojima se može sprečiti izvršenje na jednoj od nepokretnosti, kako se ne bi podsticala namera za nevraćanjem dugova i izigravali i oštećivali potencijalni poverioci.

Važno je napomenuti da se ove nove pogodnosti za dužnike neće odnositi na slučajeve kada se radi o zakonu o utvrđenim potraživanjima izdržavanja dece i alimentacije ili su sudski utvrđene pravosnažne odluke o novčanoj nadoknadi štete, ali i to da će se oni primenjivati samo na izričit zahtev dužnika u izvršnom postupku.

Ovde je naš kolega Stefan Krkobabić podneo jedan amandman koji se odnosio na slučajeve seoskih kuća, odnosno za naselja sa manje od 100 stanovnika da se povisi minimalna stambena površina na kojoj se može sprovesti izvršenje sa 60 na 100 metara kvadratnih. Ovo je jedan zaista konstruktivan amandman, za koji se nadam da će biti usvojen, jer mi nadležnost imamo u slučaju da su se u takvim selima u vreme prosperiteta zidale veće stambene kuće po površini, a da danas u njima po pravilu žive najstariji sugrađani, koji ponekad naprosto nemaju dovoljno novca da plate dugovanja za struju ili neke druge komunalne usluge, zbog čega najčešće ovi postupci se i vode protiv njih.

Još jedan zakon koji bi skrenuo našu pažnju jeste Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja. Tu je reč o potpuno novom zakonskom tekstu, koji će na jednom mestu objediniti dosadašnje parcijalne propise i podzakonsku materiju u ovoj oblasti. Takođe, njime se vrši značajno usklađivanje sa pravima, pravnim tekovinama Evropske unije u procesu pristupanja, pa će se našim izvoznicima u ovoj poljoprivrednoj oblasti dati još bolje mogućnosti za pozicioniranje na zahtevnim zapadnim tržištima.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje glasati i dati svoju podršku za izglasavanje svih tačaka dnevnog reda, u nadi da će one doprineti većoj pravnoj sigurnosti naših građana, ali i njihovoj većoj pravnoj savesti, kada se sa nekim zahtevom obrate državnim organima i sklapaju ugovor sa drugim ljudima ili pravnim licima.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i želim vam svako dobro. Hvala vam.

Hvala vam.
Sada reč ima narodni poslanik Branko Lukić. Izvolite.

Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege poslanici, pokušaću da budem konstruktivan pri analiziranju ova tri zakona vezana za evidentiranje i upis prava na nepokretnost. Govoriću kao neko ko dolazi iz prakse.

Činjenica je, kao što smo čuli od ministarke, da ovaj problem u Srbiji traje decenijama i smatram da je dobro što je država odlučila da se pozabavi problemom. Međutim, upozorio bih da je kvalitet toga posla mnogo važniji od brzine. Dakle, predložio bih da se ne ide u brzopleto rešavanje ovog problema, nego da se pristupi istom na jedan sistematski način.

Iskustva iz procesa digitalizacije katastarskih planova moraju da budu ozbiljno shvaćena. U pokušaju da se posao ubrza, tada su pojedine katastarske opštine obrađivanje od strane agencija bez potrebnih sertifikata, što je dovelo do brojnih grešaka u ucrtavanju granica parcela i u ucrtavanju objekata. Danas, to vam govorim iz prakse, mnogi građani zbog toga imaju ozbiljne probleme. Njihovi objekti su pogrešno pozicionirani u katastru, ne mogu da dobiju upotrebnu dozvolu zbog toga. Moraju da plaćaju skupa i dugotrajna veštačenja, kako bi se ove greške ispravile.

Ako se sada sprovede masovna legalizacija po sličnom modelu, u stvari, kao što smo čuli, nije legalizacija, nego je evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, izvinjavam se, velika je opasnost da ćemo ponovo napraviti isti sistemski problem, odnosno imaćemo netačne podatke u katastru koji će proizvoditi nove sporove i nemogućnost realnog evidentiranja i upisa prava na nepokretnostima.

Posebno bih istakao činjenicu, ne znam da li vam je to poznato ili je promaklo, da zakon u sadašnjem obliku ne rešava problem suvlasništva, koji je jedan od najčešćih uzroka blokade u katastarskim postupcima. Kada više lica deli jednu parcelu ili objekat, bez njihove saglasnosti nije moguće sprovesti rekonstrukciju, dogradnju, promenu namene, niti dobiti dozvolu za izgradnju. Zato je neophodno predvideti pojednostavljen sistem razgraničenja i usaglašavanja suvlasničkih udela na osnovu geodetskog elaborata, kako bi građani mogli da reše svoje imovinske odnose bez dugih sudskih postupaka.

Takođe nije realno očekivati da jedna agencija ili državni organ u kratkom roku može obraditi i upisati više miliona objekata bez velikog broja grešaka. Dakle, potrebno je planirati fazno sprovođenje uz obaveznu tehničku kontrolu elaborata i uvođenje mehanizama za reviziju upisa.

Dakle, na kraju bih samo još predložio da u izradi podzakonskih akata i pravilnika treba obavezno uključiti stručnjake iz prakse, dakle geodete, urbaniste i građevinske inženjere, ali obavezno uključiti i pravnike koji se bave ovom problematikom. Samo takav multidisciplinarni pristup može dovesti do zakona koji će biti stvarno provodljiv, tehnički precizan i u interesu građana i države, tako da se nadam da će makar pri donošenju podzakonskih akata ovo da se ima u vidu.

Hvala vam što ste me poslušali.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Edis Durgutović.
Izvolite.

Uvažena predsednice Skupštine, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri, ministarke u Vladi Republike Srbije, drage koleginice i kolege, danas je pred nama set zakona koji je dosta značajan za građane Srbije i kada bi morao jednom rečju da opišem šta je to što današnji zakoni donose građanima Srbije onda bi to bila sigurno reč sigurnost.

Kroz Predlog izmene Zakona o EXPO mi omogućavamo da se brže i sigurnije završi veliki projekat EXPO 2027, ali isto tako kroz taj projekat realizujemo projekat „Skok u budućnost“ koji donosi dosta kvalitetnih stvari za građane Srbije i podiže i razvija našu ekonomiju, a samim tim omogućava i veće plate i veće penzije.

Znači, razvoj naše ekonomije zavisi od razvoja naše privrede i od stepena investicija, a samim tim to znači i sigurne plate i sigurne penzije i zato sam pomenuo reč sigurnost.

Kada govorimo o izmenama Zakona o izvršenju, tu jasno vidimo da se izmene odnose isključivo na zaštitu prava na dom građana, odnosno nemogućnosti izuzimanja iz izvršenja jedine nepokretnosti ukoliko su ispunjeni određeni uslovi kako ne bi došlo do zloupotrebe.

Zakonopisac je predvideo da je to jedina nepokretnost koje je u vašem vlasništvu do 60 kvadrata, da ste na njoj prijavljeni i da živite duže od pet godina, da u periodu tri godine se niste odricali imovine ili da nemate neki ugovor o doživotnom izdržavanju. To je još jedan element koji omogućava sigurnost naših građana.

Ono što je izazvalo najviše pažnje u javnosti i o čemu se i ovde najviše polemiše je svakako Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis nepokretnosti. Neki narativ, odnosno kolokvijalno se u javnosti ovo naziva i novi Zakon o legalizaciji što svakako nije ni o ozakonjenju, ni Zakon o legalizaciji, već o upisu imovine. Ovim rešavamo jedan višedecenijski problem u Srbiji, a to je da veliki broj naših građana se upiše kao vlasnik na svojim nepokretnostima. To je treći element takođe kojim omogućavamo sigurnost naših građana.

Ovaj zakon pokušava da reši taj višedecenijski problem, taj Gordijev čvor koji su prethodne Vlade pokušavale da razvežu i različiti zakoni pokušavali da razvežu taj Gordijev čvor, ali nijedan prethodni zakon nije dao očekivane rezultate kada je u pitanju nelegalna gradnja. Mi ćemo usvajanjem ovog Predloga zakona preseći taj Gordijev čvor i omogućiti upis našim građanima njihove nepokretnosti, pritom vodeći račna i o javnom interesu gde nećemo dozvoliti upis nepokretnosti onima koji su gradili na tuđem zemljištu ili u zaštićenim područjima.

Takođe za nas iz SDPS jako značajno i za ovaj i za svaki drugi zakon jeste socijalni aspekt zakona i ovde se dosta vodilo računa o socijalnom aspektu zakona, odnosno o socijalnoj pravdi u kojoj je jasno predviđeno da sve ranjive kategorije stanovništva, odnosno svi građani koji pripadaju ranjivoj kategoriji stanovništva ili budu oslobođeni ili bude umanjena naknada za upis u nepokretnosti. I, tu se vodilo računa i o borcima, i o staračkim domaćinstvima na seoskom području, ali i o porodicama sa troje i više dece, samohranim roditeljima i svim ostalim ranjivim grupama. Taj aspekt uvek treba istaći. Ovaj proces je građanima omogućen na način, koristeći nove savremene tehnologije, modernizaciju, odnosno nove platforme elektronske i softverska rešenja koja će povezati i integrisati sve sisteme koristeći pri tome i snimke iz aviona i satelita, 3D snimke, koje posedujemo kako bi na što kvalitetniji i što brži, što transparentniji način uspeli građane Srbije da upišemo kao vlasnike na imovini.

Moramo da budemo svesni da je ovo veliki iskorak za sve građane, jer ako imamo u vidu da za 4,8 miliona nepokretnosti u Srbiji nije upisano, trebamo da znamo da je veliki broj njih skoro 2,7 miliona su objekti, ne koji su nelegalno izgrađeni već koji su izgrađeni u nekom prethodnom periodu, ali nisu upisani u katastar nepokretnosti.

Sa druge strane imamo skoro milion objekata koje koriste i dan danas i koristili su u prethodnom periodu naši sugrađani za život i za stvaranje svoje i razvoj svoje porodice.

Kada je ovaj zakon ušao u proceduru jedan od mojih prijatelja mi je na jedan vrlo plastičan način rekao šta ovo za njega znači, koliko je ovo za njega značajno kada je samo kratko rekao da nekretninu, odnosno porodičnu kuću koju je njegov otac pravio on završio sada po prvi put će moći da svome ostavi u nasleđe, jer primenom ovakvog zakona i upisom građana u vlasništvo i evidentiranje svih nepokretnosti građani će moći da ostvare pravo i da nasleđuju te nepokretnosti, da te nepokretnosti koriste u zalog da bi mogli eventualno da razvijaju svoja domaćinstva ili svoju privredu, svoje privatno preduzeće.

Sa druge strane moramo voditi računa da je zakonopisac predvideo i da pomoćni i ekonomski objekti do 500 kvadrata za njih neće biti naplaćivana naknada i vrlo se vodilo računa da ovaj zakon bude precizno usmeren na isključivo na građane Srbije i na razvoj samog sistema imovine, odnosno katastra i svih nepokretnosti koje u Srbiji postoje.

Verujem da ćemo velikom većinom podržati ovaj zakon i da ćemo biti generacija poslanika koja je presekla taj Gordijev čvor i stavila tačku na nelegalnu gradnju u Srbiji. Hvala vam.

Hvala vam.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Radomir Lazović. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, dok na ulicama traje bora građana za oslobođenje, dok traje borba da odgovaraju oni koji su korupcijom doveli do stradanja ljudi u Novom Sadu, dok traje borba da odgovaraju oni koji krše zakon i uništavaju institucije, dok traje borba za raspisivanje izbora, režim gura svoje korupcionaške projekte i izmene zakona, dok je fokus građana sa pravom na ulicama, na blokadama i na direktnoj borbi.

Ova sednica Narodne skupštine nam zapravo pokazuje dva ključna motiva zbog kojih će SNS učiniti sve kako bi ostao na vlasti i zbog čega mi moramo koordinisati snage kako bi što pre naterali kriminalnu hobotnicu da izbore raspiše i da se iz ove krize izađe.

Prvi motiv zašto se svim silama bore da zadrže vlast jeste da se zaštite od odgovornosti za katastrofalne posledice korupcije koju dovode čak i do smrti ljudi, što smo videli u Novom Sadu.

Ovo je za mnoge od najviših funkcionera SNS bukvalno egzistencijalno pitanje, jer bi u slučaju da pravosuđe radi slobodno završili u zatvoru. Kada nakon skoro godinu dana od ove tragedije pogledamo unazad mi vidimo da nikada nije bilo nikakve namere da se odgovorni za ovaj zločin procesiraju i kazne. To je bilo jasno i kada su pred kamerama nad telima koja se još uvek izvlače ispod ruševina bestidno lagali da nije bilo rekonstrukcije. To je bilo jasno i kada su pravili predstavu za javnost, pa hapsili ministre za kojima danas žale što nisu sa njima na tajnom otvaranju pruge. A, to je jasno i kada Aleksandar Vučić i Ana Brnabić otvoreno u javnosti iznose teorije zavere o sabotaži ili terorističkom činu.

Ljudi da li ste vi svesni da ovde prisutna Ana Brnabić je otišla toliko daleko da optužuje građane, studente, političke partije, aktiviste, da su oni odgovorni za smrt ljudi u Novom Sadu?

Citiram šta ste izgovorili – mislim da je sve ovo organizovano, isplanirano, mislim da je nadstrešnica srušena kao početak obojene revolucije, kaže Ana Brnabić. Pa, evo prilike da nam odgovorite ko je to srušio? Ko je to organizovao? Koje su to strane službe o kojima ste pričali? Da li studenti? Da li su građani? Da li smo mi čija lica lepite po zidovima da su nam ruke krvave pored vas koji ste najodgovorniji u ovoj državi? Ej bre, ljudi, dokle smo došli?

Obraćam se sada svima onim građanima koji danas gledaju ovu sednicu, a koji i dalje imaju neke dileme o onima koji naivno čekaju da možda pravosuđe stvarno uradi svoj posao. Da li vam je sada jasno kada čujete ove rečenice? Da li vam je jasno da dok je SNS na vlasti neće niko odgovarati i da za to moramo da ih smenimo što pre i zato i tražimo raspisivanje izbora odmah. Svaki dan je preskup za Srbiju ukoliko ste vi na vlasti.

Na ovoj sednici možda najbolje vidimo i drugi motiv zašto se svim silama bore da zadrže vlast. Vidimo suštinski poriv, suštinu postojanja i delovanja SNS, a to je korišćenje položaja i državnih funkcija za sticanje bogatstva.

Na primeru pada nadstrešnice, uostalom vidimo da su spremni preko mrtvih da gaze samo da ostanu da nastave da kradu. Umesto da se nakon pada nadstrešnice…

Kažu ovde - nije tako. Pa, evo da vam pokažem kako jeste tako. Umesto da se nakon pada nadstrešnice ovo društvo okrene pooštravanju standarda u građevinarstvu, da se uslovi za dobijanje dozvola pooštre, da se vrše vanredne kontrole po gradilištima, a podsećam da je Zeleno-levi front otkrio i upozorio javnost da ni glavna železnička stanica u Beogradu „Prokop“ nema upotrebnu dozvolu, da nije prošla adekvatne kontrole, kao što uostalom i ona u Subotici nema, mi vidimo sve suprotno. Na primeru Ekspo zakona koji danas donosite vidimo da se planira, da se za objekte koji su tamo izgrađeni nisu potrebne upotrebne dozvole za objekte masovne upotrebe, za Nacionalni stadion, za hotele, za izložbene objekte za koje vi kažete da će ih posetiti milioni, ti ljudi odlaze tamo sa rizikom da će im se nešto desiti, jer su građevinski standardi smanjeni.

A ko izvodi radove? Treba da vam verujemo u te veličine. Pa, izvode ih upravo firme bliske SNS poput „Milenijum tima“ i sličnih. Ko poslove dobija i kako? U čak 86% slučajeva posao dobijaju firme koje su se jedine javile. Mi smo obavestili međunarodnu javnost, evro parlamentarce, pisali smo i Kancelaru Nemačke nakon što su najavili učešće, pisali smo i američkim kongresmenima, potencijalnim investitorima, svima koji se usude da pošalju ljude i dovedu ih u rizik i svima koji učestvuju u ovoj pljački smo pisali, pisaćemo, obavestićemo, objasnićemo i borićemo se da do ovog projekta ne dođe, jer je on dodatno zaduživanje građana Srbije. O ovome će detaljno govoriti moj kolega Robert Kozma.

Hteo bih da vam skrenem pažnju na još dva važna zakona. Jedan je ovaj o tzv. legalizaciji za koji sada čujemo da ipak nije nego uvođenje u evidenciju i slično. Dakle, šta ste čekali deset godina? Vi ste se ovim bavili od 2015. godine. Imali ste Zakon. Što niste ništa uradili? Zašto sada imamo više nelegalnih objekata nego što ih je bilo?

Reći ću vam zašto se donosi ovaj zakon, dakle, ne za te ljude koji sad treba da plate, jer da o ljudima mislite mislili bi o onima koji su već podneli papire za ozakonjenje, nego se vodi računa o vašim investitorima koji su gradili nelegalno, koji su divlje gradili bez dozvola, pa sada da im učinite da legalizuju, a da ostatak para strpaju u džep, kao i obično sa SNS. Ali, dobro.

Ono što nas možda najviše boli i najveća nepravda koja se ovde dešava jeste ovaj Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Zeleno levi front se zalaže za zaštitu jedinog doma od izvršitelja, ali ovo to nije, gospodo. Ovo nije taj zakon. Ovo je lažna namera koju govorite. Da li će ovaj zakon nekoga zaštiti? Hoće, ali to je mali broj ljudi. To je mizerno u odnosu na broj ljudi kojima preti opasnost od izvršitelja i gubitka jedinog doma. Oko milion građana Srbije je u ovoj opasnosti. Varaju se oni koji ovo gledaju i misle – ne može da zakači. Može da vas zakači, jer živite u prevarantskoj državi u kojoj ćete ostati dužni za nešto, pa će da vas prevare izvršitelji, pa ćete doći u tu situaciju.

Jedna od najtežih situacija u kojima sam ja kao posmatrač bio jeste kada ljudi doživljavaju prisilna iseljenja i kada su na udaru od izvršitelja. Učestvovao sam zajedno sa aktivistima organizacije za krov nad glavom u pokušajima da se neki od ovih ljudi odbrane i zaštite.

To su za mene koji sam bio tu kao neko sa strane, ali za te ljude posebno najtužniji i najteži trenuci za ove porodice. Posebno mi je bilo upečatljivo izbacivanje na ulicu porodice Vuksanović. Vuksanovići su bili na meti izvršiteljke Dimitrijević protiv koje se vode razni procesi zbog ovakvih malverzacija. Jako je bilo emotivno i teško gledati i mnogo me je to pogodilo kada sam gledao kako podlo u toku izbacivanja u najtežim trenucima ove porodice izvršitelji dogovaraju šta će od stvari rasprodati kako bi namirili svoja potraživanja i kako bi došli do bolje zarade. Ovo me duboko potreslo kao čoveka i moralo bi svakoga da potrese. Na muci ovih ljudi se zarađuje dok se oni izbacuju iz svog sopstvenog i jedinog doma.

Po novom zakonu ova porodica Vuksanović ne bi bila zaštićena kao što ne bi bile zaštićene mnoge porodice koje su na udaru ovog zakona, jer on zapravo ne donosi rešenja, on zapravo donosi lažnu nadu, a ovde imam spisak mnogih porodica koje ne bi bile zaštićene, a neke su već izbačene, na primer porodica Lupšić, Vuković, Beljan, Marković, ljudi iz Kamendina iz socijalnih stanova, svi su oni izbačeni i ne bi bili zaštićeni ovim zakonom.

Za kraj, ovo ovde što vidimo je paralelna realnost. Dok se ljudi bore na ulicama ovde se guraju štetni zakoni. Ovde se guraju zakoni koji Ekspo prikazuju kao međunarodnu svetsku izložbu, kako je i došla u Srbiju, a završila je tako što je praonica novca, što je projekat koji treba da obogati SNS investitore dok se smanjuju bezbedonosni standardi.

Ovde se govori o legalizaciji, o toj paralelnoj realnosti. To nije legalizacija domova ljudi koje treba da žive, nego je legalizacija divlje gradnje vaših pajtosa, ortaka. Onih koji su gradili divlje protivno zakonu sad će moći za male pare razliku da stave u džepove.

Ovde se daje nada ljudima da će im biti zaštićen jedini dom, a u stvari se govori o mizernom malom broju ljudi kako bi se pokazala neka slika brige. Ne brinete vi ni o kome osim o izvršiteljima koji treba da rade i da zarade na muci ljudi.

Ljudi, bes građana je opravdan, ogroman i mi pozivamo sve građane da se pridruže protestima, akcijama, blokadama i svemu onome što bude najavljeno u narednom periodu i to ne samo 1. novembra, kada nas očekuje godišnjica stradanja ljudi u Novom Sadu, kada će u istom ovom gradu biti organizovan protest.

Pozivamo vas sada. Ovo je šansa da se napravi makar korak ka tome da se iz ove velike krize izađe, a to je raspisivanje izbora i izbori u fer i normalnoj atmosferi, što nam je jasno da vi nikada nećete moći, ali je bes i volja ljudi da vas promeni i pošalje u istoriju dovoljno velika da i na takvim pokradenim vanrednim izborima će doći do promene i završili ste što se tiče Srbije.

Hvala.

Reč ima gospodin Milenko Jovanov, predsednik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Srbije ne sme da stane.
Izvolite