Hvala vama.
Danas tolerišemo samo da završite misao iz svoje rečenice. Vreme. Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim kolege da se izjasne.
Zaključujem glasanje: od 171 prisutnog poslanika u sali, za - 29, protiv – niko, uzdržanih - nema, nisu glasala - 142.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik gospodin Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o elektronskim medijima, koji je podneo Skupštini 28. februara 2024. godine.
Da li narodni poslanik gospodin Marijan Rističević želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, smisao ovog predloga je pojašnjenje prava na reemitovanje. Dakle, da se Zakon o elektronskim medijima upodobi sa Konvencijom o prekograničnoj televiziji koja je u ovoj Skupštini potvrđena zakonom.

Smisao zakona je da se tačno zna šta je reemitovanje, odnosno da obaveza onog ko reemituje program je da istovremeno mora da emituje program u zemlji odakle navodno reemituje program, što ovi luksemburški mediji ne čine, ali tvrde da navodno imaju program u Luksemburgu, što nije tačno.

Dakle, regulator bi bio u obavezi da utvrdi da li se taj program stvarno reemituje ili se nezakonito emituje iz Beograda.

Drugi deo u ovom predlogu zakona je, takođe, iz Konvencije član 24. BIS. Sve da reemituje program, televizija koja to čini sadržinski, pretežno i u potpunosti ne sme program nameniti zemlji prijema. Pretežno ili u potpunosti sadržaj ne sme biti namenjen zemlji prijema, što se Konvencijom smatra zloupotrebom prava i izbegavanje jurisdikcije u toj zemlji. To se kod nas dešava sve vreme.

Postoje dve vrste medija. obaveza regulatora i operatora je da utvrdi da li se program emituje i da li je namenjen u potpunosti ili pretežno našoj zemlji i u tom slučaju, po ovom mom predlogu, su obavezni da reaguju i da takvu televiziju nateraju ne na pogrešnu ili neku uređivačku politiku jer se nekome dopada, nego da ih natera da poštuju zakone.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo svedoci bezakonja u ovoj oblasti. Dakle, televizije koje u Luksemburgu ne emituju ni jedan sekund, 24 sata imaju program koji je namenjen sadržinski našem tržištu i koji učestvuje na određeni način i kreira urušavanje države i urušavanje državnih institucija.

Moj predlog je da se to spreči. Očigledno je da će opozicija želeti da i dalje nastave na takav način da urušavaju državu Srbiju.

Svedoci smo da taj program je osmišljen u cilju nezakonitog delovanja srpske opozicije, nezakonitog nasilnog delovanja, što je kreirano od strane spoljnog faktora, jer spoljni faktor želi uz pomoć ovih pomagača da na vlast nasilno, nedemokratski dovede neku garnituru koja bi bila servilna i pristala na ustupke i kao takva da učestvuje u rušenju Republike Srpske, da prizna Kosovo i Metohiju i da proglasi zločin u Srebrenici genocidom. Dakle, to su njihovi ciljevi, a mi kao država treba da znamo da nemamo nikakav problem sa izborima, da vladajuća garnitura sigurno dobija izbore čak ubedljivije, ali da pre toga moramo da sredimo stanje u medijima, stanje u obrazovanju, stanje u pravosuđu koji zajedno svi aktivno ruše državu Srbiju i pokušavaju da uz pomoć spoljnog faktora spreče da Srbija bude organizovana nezavisna država, već da bude protektorat. Mi to kao država moramo da sprečimo. Živela Srbija!

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Molim kolege da se izjasne.
Zaključujem glasanje: od 172 narodna poslanika prisutna u sali, za – pet, protiv – 24, uzdržan – nijedan, nisu glasala - 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Mila Popović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je 16 narodnih poslanika podnelo Skupštini 22. oktobra prošle godine.
Da li gospođa Popović želi reč? (Da)
Izvolite.

Pre četiri godine ukinuli ste poreze na dobitke u kladionicama i kockarnicama, ali zato Državnoj lutriji Srbije i dalje mora da plaća 20% poreza na svaki dobitak. U Srbiji kladionice i kockarnice imaju jedan od najpovoljnijih poreskih tretmana u Evropi. To je dovelo do toga da su njihovi prihodi eksplodirali, da se šire na sve strane, a da je, nažalost, broj zavisnika od kocke u velikom porastu, naročito među mladima.

Danas na svaku srednju školu imamo šest kladionica u proseku. Stručnjaci govore da imamo oko 300 hiljada zavisnika od kocke, od toga najmlađi zavisnik ima samo osam godina. Ne samo da podilazite kladioničarskom lobiju time što ste im oprostili ovaj porez na dobitak, nego im dozvoljavate i da krše zakon, pa osim što dozvoljavaju maloletnicima da ulaze u kladionice i da se klade, ne pridržavaju se ni toga da razmak između dve kladionice mora biti veći od 100 metara. Kao što vidite ovde na ovom primeru Zelenog venca, napravili su mali Las Vegas. Ja ne vidim da ovde ima 100 metara između ovih kladionica. Takođe se ne pridržavaju i toga da se kladionice otvaraju na više od 200 metara od osnovnih škola.

Mi smo davali više puta iz stranke Slobode i pravde inicijativu i gradu Beogradu da reši ovaj problem, kao i Ministarstvu finansija da izvrše inspekcije i zatvore kladionice koje kreše zakon, ništa se od toga desilo nije.

Dok država okreće glavu, hiljade porodica je u velikom problemu i raspadaju se zbog problema kockarskih dugova. Maloletnici često ulaze u dugove zato što ih zelenaši vrbuju oko kladionica, ne mogu da isplate te dugove i na kraju počinju da obavljaju neke kriminalne radnje za te zelenaše. Da ne govorimo od toga da mnogi, nažalost, zavisnici od kocke završe i okončaju sa svojim problemima time što odluče da izvrše samoubistvo.

Stručnjaci kažu da je zavisnost od kocke gora od narkomanije. Ali, vas za to baš briga, vama je samo bitno da napunite džepove svojim prijateljima, vlasnicima kladionica. Zbog čega? Da li se tu možda peru nečije pare?

Zato je stranka Slobode i pravde predložila konkretne mere da se vrati porez na dobitke u kladionicama i kockarnicama. Tako će se umanjiti negativan uticaj koji imaju kladionice preko reklama, fondacija i reklamiranja na sportskim terenima, gde vreme provode deca, koje otvara, na primer, da ironija bude veća, ministar finansija Siniša Mali. Novac bi punio budžet, koji bi se od tog poreza ubirao i mogao bi da se iskoristi za lečenje bolesti zavisnosti, kao i za prevenciju od zavisnosti od kocke. Hvala vam.

Hvala vama.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim kolege da se izjasne.
Zaključujem glasanje: od 175 narodnih poslanika prisutnih u sali, za – 33, protiv – niko, uzdržanih – jedan, nije glasalo - 141 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Bojan Torbica i Đorđe Komlenski, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o pridruživanju BRIKS-u, koji su podneli Narodnoj skupštini 6. februara prošle godine.
Da li narodni poslanik gospodin Bojan Torbica želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni građani Srbije, na početku bih iskoristio priliku da u sopstveno ime, ime poslaničkog kluba kom pripadam, kao i u ime ogromnog broja građana Srbije, odavde iz Narodne skupštine Republike Srbije uputim najsrdačnije čestitke povodom 73. rođendana predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Vladimiroviču Putinu, velikom prijatelju, iskrenom savezniku Srbije i srpskog naroda.

Obrazlažući predlog rezolucije o pridruživanju BRIKS-u, ja danas govorim o strateškom izboru koji će odrediti ne samo našu budućnost, već pre svega budućnost naših potomaka, o jednom jedinom putu kojim možemo da krenemo, dostojanstveno njim idemo i na cilj stignemo kao suverena, nezavisna i teritorijalno celovita država. Na svakom drugom putu bićemo ucenjeni da se toga odreknemo, kao što nam je to Brisel besramno učinio na putu tzv. evropskih integracija.

Naš izbor nije samo ekonomsko, već pre svega civilizacijsko pitanje. To je, pre svega, izbor da li ćemo biti deo sveta u kom nam već decenijama konstantno prete, ucenjuju nas i beskrajno nameću nove, neprihvatljive i ponižavajuće uslove saradnje ili sveta u kom nas, pre svega, poštuju i uvažavaju, u kom nas gledaju kao sebi jednake i ravnopravne i u kom se saradnja između država zasniva na iskrenosti i dobronamernosti.

Evropska unija je možda nekada i bila simbol ekonomskog i privrednog prosperiteta, mira i političke stabilnosti, ali danas pred našim očima vidimo ruševine nekadašnje unije, koja se svakim danom sve više suočavaju sa dubokim krizama, političkim, energetskim, ekonomskim, demokratskim, a nadasve moralnim.

Vidimo političkog i vojnog predatora koji nas svakim danom sve više ucenjuje i uslovljava, koji više i ne krije da pored suvereniteta i trećine državne teritorije želi da nam oduzme vekovnu kulturu, tradiciju i veru.

Nasuprot tome, BRIKS predstavlja drugačiji svet, svet jednakih i ravnopravnih, a ne nadređenih i podređenih, svet u kom se donose odluke dogovorom, a ne uslovljavanjem i nametanjem. To je savez koji okuplja zemlje sa najvećim ekonomskim rastom, najvećim investicionim potencijalom, ogromnim, gotovo neiscrpnim prirodnim resursima i tržištima budućnosti.

Pristupanjem BRIKS-u naša država bi otvorila vrata tih ogromnih tržišta, ubrzala dolazak investicija, povećala tehnološku nezavisnost, osnažila svoj međunarodni i politički položaj i zaštitila državnu teritoriju, pogotovo onu pod privremenom okupacijom.

Svako od nas za koji trenutak će glasati za ili protiv ovog predloga ili se uzdržati od glasanja i tako odlučiti da li za sebe i svoje potomke bira da u budućnosti budemo deo zajednice koja će nas uvažavati i poštovati ili zajednice u kojoj ćemo biti pokorni, obespravljeni i ucenjeni podanici. Izbor je bio i ostao isključivo naš. Hvala.

Hvala vama.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim kolege da se izjasne.
Zaključujem glasanje: od 176 narodnih poslanika prisutnih u sali, za – 10, protiv – 27, uzdržanih – nema, nije glasalo - 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dušan Nikezić, na osnovu člana 92. Poslovnika predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o igrama na sreću, koji je 16 narodnih poslanika podnelo Narodnoj skupštini 22. oktobra prošle godine.
Da li narodni poslanik gospodin Dušan Nikezić želi reč?
Izvolite.

Stranka slobode i pravde predlaže izmene Zakona o igrama na sreću kojima se povećava naknada za kladionice i kockarnice na 60% razlike između uplata i isplata i time izjednačava naknada sa prerađivačima klasičnih igara na sreću, odnosno sa Državnom lutrijom Srbije.

Privilegije koje ste dali kladionicama i kockarnicama su udžbenički primer sistemske korupcije. Očigledno je neko iz samog vrha vlasti sa vlasnicima kockarnica i kladionica dogovorio najpovlašćeniji poreski tretman, a vi ste prvo u Vladi usvojili izmene Zakona o porezu na dohodak građana, zatim i Zakona o igrama na sreću, da biste posle toga ovde na zvonce izglasali te izmene zakona i omogućili im enormnu zaradu.

Za samo jednu godinu kladionice i kockarnice ostvare prihod od 1,2 milijarde evra, odnosno 500 evra po prosečnom domaćinstvu u Srbiji. Za samo tri godine prihod kladionica i kockarnica je bukvalno dupliran.

Da građanima bude jasnije, od samo jednog godišnjeg prihoda kladionica i kockarnica može da se izgradi beogradski metro ili pet nacionalnih stadiona ili 250 modernih škola ili 25 kliničkih centara.

Zahvaljujući toj enormnoj zaradi, kladionice i kockarnice najviše reklamiraju u Srbiji. One su jedne od najvećih organizatora humanitarnih akcija. Njihovi objekti, naročito u manjim mestima su najbolje opremljeni sa najjeftinijim pićem i sve je to usmereno upravo ka najmlađima, što je potpuno suprotno ideji da se klađenje i kockanje ograniči.

Da li ste svesni koliku pošast širite Srbijom tako što ste njima omogućili najpovoljniji poreski tretman, o čemu je više govorila moja koleginica Mila Popović?

Opšte je poznato da sve ozbiljne zemlje najviše oporezuju kockanje i klađenje. Samo ovde oni imaju najpovoljniji tretman. Vi ste narodu povećali sve namete. Uveli ste im akcizu na električnu energiju, a ukinuli ste poreze na kockanje i klađenje.

Ne postoji nijedan opravdan razlog zašto bi naknada za Državnu lutriju Srbije bila 60%, a za privatne kladionice 15% razlike između uplata i isplata.

Zato je Stranka slobode i pravde predložila izmene Zakona o igrama na sreću, kojim se izjednačava naknada za kockarnice i kladionice sa naknadom koje plaća Državna lutrija Srbije.

Primenom ovog zakona smanjiće se ogromna zarada koju ostvaruju kladionice i kockarnice i smanjiti njihov katastrofalni uticaj koji imaju na društvo. Samo na ovaj način ćemo omogućiti da Srbija bude kuća koja uvek dobija, a ne moćnici bliski vlasti. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim kolege da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje: od 176 prisutnih poslanika u sali, za – 34, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasao - 141 poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja, koji su podneli Narodnoj skupštine 29. novembra prošle godine.
Da li narodni poslanik gospodin Đorđe Komlenski želi reč?
Umesto vas, Bojan Torbica.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni građani Srbije, danas govorim o jednoj od najvažnijih tema za svaku slobodnu i suverenu državu, o potrebi da zaštitimo naše institucije, naše građane od prikrivenog stranog uticaja.

Govorim zato što je došlo vreme da donesemo zakon o obaveznom registru agenata stranog uticaja, zakon koji postoji u svim ozbiljnim državama koje drže do sebe, uključujući i SAD, gde takav zakon postoji od 1938. godine, pod nazivom FARA zakon.

Šta je suština tog zakona? Vrlo jednostavno. On ne zabranjuje nikome da sarađuje sa stranim organizacijama, institucijama ili fondovima, on samo traži transparentnost da javnost tj. građani znaju ko, za koga i u čije ime deluje. Ako neko prima novac i instrukcije ili materijalnu podršku od strane vlade ili organizacije iz druge države, onda je dužan da to javno i prijavi. Ništa više i ništa manje.

Zar to nije pravo svake zemlje koja poštuje sebe? Zar nije pošteno da građani znaju ko oblikuje javno mnjenje, ko utiče na zakone, medije, nevladine organizacije, akademske projekte ili kulturne programe i sa kojim interesima?

Danas više nego ikad svedoci smo kroz tzv. meku moć, donacije i projekte često pokušamo usmeriti naš politički i društveni razvoj. Pojedine strane organizacije često deluju pod lažnom maskom humanitarnih, kulturnih ili istraživački misija, dok u stvarnosti finansiraju medije, razna udruženja, pa čak i političke pokrete koji zastupaju tuđe interese, a koji se sve češće ne poklapaju sa našim državnim i nacionalnim interesima.

Zakon o obaveznom registru agenata stranog uticaja nije protiv slobode mišljenja, on je za slobodu države. Nije protiv civilnog društva, već za odgovornost i istinu, jer slobodno društvo ne može postojati ako u njemu deluju nevidljive strukture koje sprovode tuđe agende.

Zamislite situaciju u kojoj neko pokušava da utiče na američku politiku bez prijave, da deluje u ime stranog entiteta, pa bio bi odmah strogo sankcionisan.

Zašto bi se naša država razlikovala? Zašto bismo mi dozvolili da se o našim resursima bezbednosti i budućnosti odlučuje u tuđim kabinetima? Ovaj zakon nije pitanje ideologije, već pitanje opstanka i samopoštovanja. On ne deli ljude na za i protiv bilo koga, već samo jasno razdvaja domaći interes od stranog uticaja, jer nijedna država ne može imati stabilan politički sistem ukoliko građani ne znaju ko zaista povlači konce iza političkih odluka, medijskih kampanja ili društvenih pokreta.

Zato, ako verujemo u slobodu, ako verujemo u suverenitet, ako želimo da naša deca žive u zemlji u kojoj odluke donose državne institucije, a ne strane ambasada, onda je donošenje zakona o obaveznom registru agenata stranog uticaja neophodno, hitno i moralno opravdano. Zahvaljujem.