Gospođo predsednice, ja sam ovde, koliko sam razumeo, optužen da imam neke nelegalne kvadrate. Ja ih nemam, ali moj prijatelj Ješić ima izuzetno nelegalne kvadrate, pošto živimo u Inđiji, doduše ja živim u Novim Karlovcima, u selu, u poslednjoj ulici u poslednjoj kući. Kuća je građene 1976. godine. U toj kući ja živim, sve druge nekretnine koje ja imam poklanjam vama, i legalne i nelegalne. Ali, vas pitam, pošto ste vi sad u toj družini u kojoj je i Goran Ješić, u toj terorističkoj družini, ja vas pitam – kakvi su objekti u Beču, Parizu, odakle pet, šest stanova za njega, za brata, za majku? Odakle njemu stan penthaus u Beču? Odakle mu tri stana u Inđiji? Odakle mu kuća na Tatarskom brdu za burazera?

To vas pitam, koliko su to nelegalni objekti? Dakle, koliko je tu bilo korupcije? Koliko novca je, čovek koji je imao platu od 1.000 evra odakle mu tolike nekretnine? Mislim da su to nelegalni objekti.

Što se mene tiče čak i šupe su legalizovane. Ako vam to nije jasno slobodno potražite, to su javni podaci i videćete da je to sve legalno, plaćen porez. Plaćen i porez na imovinu. Malopre sam se bunio zato što se štale tretiraju kao poslovni objekti. Znači, sve plaćeno.

Još nešto. Vi ste prozujali kroz mnoge stranke u poslednje tri, četiri godine pa verovatno od tog prelaska i pretrčavanja niste imali vremena da proverite nekretnine Gorana Ješića.

Dakle, ova Vlada naroda i iz naroda ove zakone donosi zbog naroda, a ne zbog Vlade.

Hvala.

Dobro, kakva sad replika?
Kakva sad replika?
Šta je sad Goran Ješić član vaše poslaničke grupe ili vaše stranke? Kakve veze Goran Ješić ima sa vama?
Čovek vas pomenuo nije.
Idemo dalje.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Janković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Predlog amandmana se odnosi pre svega na investitore gradnje koji ne plate naknadu koja je propisana zakonom.

U Predlogu zakona u članu 8. stav 7. menja se i glasi: „u slučaju iz stava 6. ovog člana Agencija dostavlja spise iz predmeta Državnom pravobranilaštvu radi sprovođenja postupka izvršenja naplate potraživanja u korist Republike Srbije sa odredbama zakona kojim se utvrđuje izvršenje i obezbeđenje, a ta isprava ima svojstvo verodostojne isprave“.

Zašto sam podneo ovaj predlog amandmana? Zato što Agencija nema nadležnosti da se bavi naplatom potraživanja u ime Republike Srbije.

Hvala.
Ovaj amandman je takođe prihvaćen i postao je deo Predloga zakona.
Na član 8. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Takođe je prihvaćen amandman i postao je deo Predloga zakona.
Reč ima Uglješa Marković.
Izvolite.

Želim kao predsednik Odbora da samo naglasim da smo imali priliku da malopre čujemo dva amandmana na član 8, jedan koji dolazi od predstavnika vlasti i drugi koji dolazi od predstavnike opozicije. Mislim da je to ono što na najbolji mogući način predstavlja kvalitet rada Odbora i zahvalio bih se i ministarki i ministarstvu što su bili spremni da prihvate te amandmane, kao i amandman Odbora.

Takođe, na isti član, odnosno na član 8. stav 11. kojim se zapravo htelo, da se smanje troškovi potencijalno nastali i da oni objekti ili delovi objekata koji već imaju privremene građevinske dozvole ne plaća naknadu za evidentiranja, ko je već izmirio, odnosno platio doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta u postupku izdavanja privremene građevinske dozvole. Tako da smo time smanjili dupliranje plaćanja taksi. Zahvalio bih se što je i ovaj amandman prihvaćen. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Sada reč ima ministar, Aleksandra Sofronijević.

Hvala lepo.
Poštovani narodni poslanici, pre svega želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su podneli amandmane i samo da kažem da je bilo nekoliko izuzetno dobrih amandmana, ali zbog pravno tehničke nepreciznosti, prosto nisu mogli biti prihvaćeni.
Razumem da je ovo osetljiva tema, ali ovo pitanje, rekla bih prevazilazi lični nivo. Bespravna gradnja traje decenijama i rezultat je višedecenijskog neuređenog stanja i sistema ne rada jedne osobe ili jednog mandata. Ono što je važno za sve građane Srbije i za sve nas, to je, i ponoviću, neće mi biti teško. Ovim zakonom se ne sprovodi nova legalizacija već formalizacija faktičkog stanja. To znači da država ne izdaje građevinske dozvole retroaktivno, već evidentirana objekte koji postoje, naravno već i građane koji ih koriste, kako bi se obezbedila pravna sigurnost i potpuna evidencija svojine.
Formalizacija ne znači oprost bespravne gradnje, već uvođenje reda, da se zna ko je vlasnik, na čemu i gde. Upisom prava svojine, vlasnik preuzima obavezu održavanja svog objekta što inače svaki vlasnik po sada važećim svim pozitivnim propisima i treba da radi.
Dakle, ovo nije amnestija, kako neki kažu, već odgovorno uređenje postojećeg stanja. Molim da to svi negde razumemo, postojećeg stanja, da građani budu svoj na svome, zaista, a da država zna šta poseduje i šta mora da štiti.
Samo istine radi kažemo, jer ovde se zaista, gospodin od juče mi rekao da sam aljkava, međutim to su podaci koje u broj objekta verovatno niko nikad neće znati. Dakle, 2015. godine je bilo evidentirano 4,3 miliona objekata. To nisu bili samo bespravno sagrađeni objekti, već objekti na kojima nije bilo upisano pravo svojine, odnosno na kome nije postojao titular prava.
Te iste godine, na osnovu odredbi Zakona o ozakonjenju objekata, izvršen je popis svih bespravno sagrađenih objekata na teritoriji Republike Srbije i njihov broj je bio 2.050.000. Ove godine imamo podatak da je broj svih tih objekata, dakle, ne govorimo, ljudi, samo o bespravnim, 4.008.000. Koliko je tačno bespravno sagrađenih objekata, znaćemo kada završimo postupak evidentiranja svih nepokretnosti.
Ono što je bilo spočitano, mislim juče ali to se negde provlači kroz celu raspravu uvaženih poslanika, je da je zakon diskriminatorski. Jeste, moram da priznam i evo priznaću da jeste diskriminatorski, ali samo u jednom delu, u delu gde se diskriminatorski pravi razlika između porodičnog stanovanja, stanova i objekata koji su građeni za tržište, odnosno koji imaju komercijalnu namenu.
Osnovno načelo i princip ovog zakona jeste da svi plaćaju naknadu za evidentiranje i upis prava u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Dakle, isti onaj iznos koji bi platili da su legalno gradili, što nažalost nije bio slučaj.
Međutim, za razliku od legalnih graditelja koji u svim našim jedinicama lokalne samouprave imaju određene benefite, pa tako u Beogradu za jednokratnu uplatu dobijate popust od 30 ili 40% i mogućnost plaćanja na 60 mesečnih rata, nelegalni graditelj onaj koji će evidentirati a potom i upisati svoj objekat neće imati to pravo.
Prevareni kupci stanova imaju pravo na fiksnu naknadu i vlasnici porodičnih stambenih objekata sa najviše dva stana do 400 kvadrata, dakle, nisu tajkuni, kako vi kažete, porodično stanovanje, porodična stambena zgrada i vlasnici stanova koji su kupljeni od investitora koji više nisu dostupni ni kupcima stanova ni ovoj državi, samo oni imaju pravo na fiksnu naknadu.
Naravno da smo zbog depopulacije sela, zbog starenja seoskih domaćinstava rekli da u svim jedinicama lokalne samouprave, imajući u vidu i platežnu sposobnost naših građana, u svim jedinicama lokalne samouprave ispod 50 hiljada stanovnika i za sve objekte na selu, uključujući i pomoćne i ekonomske objekte, se plaća fiksna jedinstvena cena od 100 evra, za koju smatramo da je primerena za situaciju za koju je predložena.
Bilo je i govora da će do nove godine ne znam šta, da se napuni budžet. Ovaj zakon nije donet radi punjenja budžeta. To pokazuje i predlog predlagača da mnoge kategorije naših građana koje se svrstavaju u ranjive kategorije lica u potpunosti oslobodi plaćanja naknade, a da najveći broj naših građana plati upravo tih 100 evra. Da smo se svi malo potrudili i pogledali u analize, videli bismo, poslednja, doduše, nije toliko sveža, ali mislim da se taj odnos nije promenio ni dan-danas, dakle, od navedenih 2.052.000 objekata koji su bili popisani te 2016. godine, 972 hiljade su bili objekti za stanovanje. Dakle, najveći, više nego pola.
Ako idemo dublje u analizu, šta je sledeći najveći broj objekata po nameni? To su pomoćni i ekonomski objekti. Uglavnom Vojvodina, kad pogledamo i po regionima, uglavnom je na teritoriji AP Vojvodina najveći broj zahteva upravo za ekonomske i za pomoćne objekte.
Taj diskriminatorski zakon jeste, priznajem, tu ste u pravu, pravimo veliku razliku između prava na dom, zaštite porodice i svih onih koji su gradili za tržište po komercijalnim uslovima.
Čulo se danas još dosta toga, nešto jeste za komentar, nešto nije. Ono što bi naši građani takođe trebali da znaju to je da se naknada koja je određena zakonom na način kako sam iznela ne plaća unapred i neće se puniti budžet u decembru, nego će se budžet puniti onako kako Agencija bude utvrdila ispunjenost uslova za upis prava svojine. Tek tada Agencija šalje obaveštenje podnosiocu prijave, koji je dalje u obavezi da u sledećem roku od 30 dana dostavi dokaz da je uplatu izvršio i onda to ide na upis prava svojine u Republički geodetski zavod.
Podsetiću da se Republika Srbija za ovih 10 godina finansijski konsolidovala, što nam je omogućilo da naši državni organi, posebno institucije jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, imaju mogućnost da uvedu najmodernije digitalne alatke koji će nama omogućiti ovakav brz i jednostavan postupak za naše građane.
Obezbeđena je i pravna pomoć, koja nije klasična pravna pomoć, da je ne mešamo, već tehnička pomoć i asistencija prilikom popunjavanja elektronskih prijava, jer ne moramo svi biti Egrađani.
Dakle, za danas mislim da smo neke stvari bar malo učinili jasnijima. Kažem, žao mi je što neke amandmane, poput gospodina Krkobabića jer je pravno neprecizan, nismo mogli da prihvatimo, ali biće prilike da se ovaj zakon, jer svaki zakon se prvo proverava u praksi, ja sam potpuno sigurna da ćemo se za godinu dana ponovo videti, da vidimo šta su nam efekti i kao pametni i ne sujetni ljudi, ako ima neki problem i greška, ispravićemo je. Hvala vam lepo.

Hvala.
Sada reč ima prvi potpredsednik Vlade, ministar finansija, Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo prošlo je tri dana diskusije oko zakona koji su veoma, veoma važni za život građana Srbije. Nažalost, kao što ste imali priliku da vidite, niste ništa od predstavnika opozicije čuli što ima veze sa konstruktivnim sugestijama, primedbama, nečim što može te zakone da učini boljim, osim reči koje su vezane za blokade, za hapšenje, za nasilje, za pretnje, ništa drugo niste imali priliku da čujete. Ali, to je ta razlika između njih i nas, koji pokušavamo da uvek uradimo nešto što je važno za građane Srbije, što njima olakšava svakodnevni život i što izlazi u susret njihovim potrebama.
Ja ću vas podsetiti, dakle, imate ovih par zakona koji su danas i prethodnih dana ovde pred vama, na ono o čemu je i ministarka malopre govorila kada je zakon o legalizaciji u pitanju. Da li će taj zakon da reši sve probleme? Pa, neće, ali će velikom broju građana rešiti neke probleme. Konačno će biti svoj na svome, konačno će moći da upišu svoje pravo svojine.
Ako imate neki drugi predlog, poštovana gospodo iz opozicije, videćemo da li ćete ili nećete glasati za taj zakon, pa da glasačima i građanima Srbije objasnite zašto ste protiv da budu svoj na svome i zašto ste protiv da upišu svoje pravo svojine.
Isto se odnosi i na izmene zakona kada je izvršenje u pitanju. Ako ste protiv toga da ona lica koja imaju jednu samo stambenu jedinicu do 60 kvadratnih metara i koja ako izgube tu stambenu jedinicu neće imati gde da žive, ako ste protiv toga da to usvojimo, recite, naravno, to nije loše za političku borbu koja sledi, ali to dovoljno, s druge strane, govori o vama.
Podsetiću vas, poštovani građani Srbije, početkom godine ovaj parlament je doneo izmene Zakona o visokom obrazovanju. Da vas podsetim, prvi put imamo da našim studentima vraćamo 50% visine školarine iz budžeta Republike Srbije. Nekako uvek to zaboravljamo, a želim da vas podsetim i na to.
Doneli ste takođe i doneli smo zajedno i Zakon o alimentacionom fondu, pa čekajte, zašto taj Zakon pre neko nije doneo, da pokažemo da brinemo o kojima, nažalost, supružnici ne brinu.
Takođe, isplaćuje se redovno iz budžeta i na takav način opet pokazujemo brigu o onima kojima je briga najpotrebnija.
Krediti za mlade, gospodo, preko 3.000 mladih je već kupilo svoj stan. Dakle, za evo par meseci, preko 3.000 mladih je kupilo svoju prvu nekretninu pod izuzetno povoljnim uslovima, 1% učešća, kao nikada do sada, gde država prvih šest godina subvencioniše kamatu. To se nikada nije desilo. Pokazuje i snagu naših javnih finansija, ali opet, pokazuje takođe i brigu prema građanima.
Kada je set novih mera u pitanju, pa da, videli smo da je inflacija u julu bila visoka i odmah smo pokrenuli mehanizam da se ograniče marže kod trgovinskih lanaca, na prehrambene proizvode, na kućnu hemiju, na ličnu higijenu. Dakle, recimo, u jednom „Maksiju“ skoro 20.000 proizvoda i ono o čemu je predsednik govorio, već imate efekat da je u septembru inflacija samo 2,9%. Koliko znači smanjenje cena svakom građaninu? Nekome više, nekome manje. Da li im to rešava sve probleme? Ne. Ali, pokazuje našu brigu prema njima.
Takođe, za one koji su najsiromašniji, najosetljiviji, imamo i posebne niske, smanjene cene za ogrev, za predstojeću zimu, imamo smanjene račune za električnu energiju kada su naši najugroženiji u pitanju. Pa, gospodo, to upravo pokazuje način na koji vodite politiku, a gde je u centru te politike upravo čovek, svakodnevni njegovi problemi i način na koji pokušavamo da ih rešimo. Da li je sve idealno? Ne, nije. A da li pokazujemo na takav način da nam je stalo? Ja mislim da da.
Paralelno sa tim, od 1. oktobra 2025. godine imate povećanje minimalne cene rada na 500 evra, od 1. januara 2026. godine sledi povećanje minimalne cene rada na 551 evro. U njihovo vreme, ovih iz opozicije, minimalna cena rada bila je 15.700 dinara. Uz nezaposlenost od 25,9%, svaki četvrti, poštovani građani Srbije, u njihovo vreme je bio bez posla. Danas je rekordno niska nezaposlenost 8,5%. A i onaj koji je bio srećan da ima posao imao je prosečnu platu oko 330 evra. Danas je plata preko 940 evra, u decembru mesecu je, videćemo se ovde i u decembru, dakle, biće preko 1.000 evra, upravo kako smo 2019. godine i obećali.
Idemo sa podizanjem i povećanjem penzija od prvog decembra ove godine za čak 12,2%, a od prvog oktobra, da vas podsetim, usledilo je i vanredno povećanje plata i u zdravstvu i u prosveti. E, tako se, poštovani građani Srbije, tako se, poštovani poslanici, pokazuje briga prema ljudima. Ono što uspemo uvek da uštedimo ili da nađemo prostora, da, usmeravamo i ide ka građanima Srbije.
Da se na kraju osvrnem na EKSPO. EKSPO je, poštovani građani Srbije, naša najveća razvojna šansa. Toliko zemalja se prijavilo za taj EKSPO, a mi smo uspeli da dobijemo poverenje najvećeg broja zemalja svega. Imamo sve građevinske dozvole za izgradnju svih objekata na EKSPO. I to je još jedna laž koju ste imali priliku da čujete od predstavnika opozicije.
Hoću samo da, pošto se jedan od njih javio i rekao je zašto mi pomažemo neke druge zemlje kada dođu na EKSPO da se predstave. Hoću da vam samo pročitam iskustva drugih zemalja kada je EKSPO u pitanju.
Dakle, od jedne izložbe u Osaki, dakle, EKSPO u Osaki, imate da su izdvojili 218 miliona američkih dolara za podršku oko 100 zemalja. Koje su to zemlje? Najmanje razvijene zemlje, zemlje sa niskim prihodima, zemlje sa nižim, srednjim prihodima, male ostrvske zemlje u razvoju, zemlje u razvoju bez izlaza na more, međunarodne organizacije itd.
To je uradio jedan Japan. Jedan Dubai 2020. godine izdvojio je 188 miliona dolara da podrži učešće stotinu zemalja u razvoju. Jedna Astana 2017. godine izdvojila je 62 miliona evra da podrži 60 zemalja u razvoju. Jedan Milano, jedna Italija je 2015. godine za 77 zemalja izdvojila 76,5 miliona evra. U Šangaju 2010. godine 100 miliona dolara za 50 zemalja u razvoju.
Zašto je ovo važno? Zato što na takav način gradite bilateralne odnose, uspostavljate još nikada bolje odnose sa zemljama u razvoju, sa razvijenim zemljama, stvarate bolji imidž Srbije, otvarate nove mogućnosti za investicije, za nova radna mesta, za međusobnu saradnju u oblastima koje god, kultura, sport, obrazovanje.
Na takav način, poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, gradite osnovu za lepšu, bolju i uspešniju budućnost generacijama koje dolaze. Zato sam više puta rekao, mi ćemo završiti 2027. godine taj program „Srbija 2027 – skok u budućnost“. Idemo na 1400 evra prosečnu platu, 650 evra minimalnu zaradu, 650 evra prosečnu penziju. Ali, ono što je veoma važno, možda i najvažnije, otvaramo novo poglavlje daljeg ubrzanog rasta i razvoja naše Srbije od 2027. godine pa nadalje. Zato ćemo, to sam već rekao i ponoviću, vrlo brzo izaći sa predlogom kako planiramo da nam Srbija izgleda do 2035. godine, sa konkretnim ciljevima, konkretnim predlozima, konkretnim koristima za građane Srbije, kao i do sada. To je ta razlika između onih koji blokiraju i hoće da zaustave rast Srbije i nas koji hoćemo da Srbija raste, da se razvija i koji se borimo za mir i za stabilnost.
Hvala puno. Živela Srbija.

Hvala vam.
Sada, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine i, takođe, u skladu sa dogovorom sa Kolegijuma, prekidamo rad.
Nastavljamo u utorak, 14. oktobra od 10.00 časova.
Hvala.