Još jednom, dobar dan.

Dakle, podneli smo ovaj amandman. Dopuna bi zvučala ovako - jedinice lokalne samouprave su dužne da agenciji dostave digitalni zoning plan u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Znači, ovo je više zbog realnosti da se taj plan napravi, jer znamo kakva je situacija u različitim opštinama i ovo je više da zaštitimo malo ovu vašu administracije koja možda neće uspeti da u tom roku obezbedi sve što je neophodno, a onda će se naravno napraviti lančana reakcija i ljudi koji budu to podnosili imaće problem zato što oni neće uspeti da vam dostave tu informaciju, a onda se i zakon od predviđene za njih kazne. Toliko.

Hvala.
Na član 6. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu i telekomunikaciju.
Ovaj amandamn je odobren i postao je sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem se predsednice.

Kao predsednik Odbora želim samo kratko da izvestim i javnost i Narodnu skupštinu da smo juče na sednici od 103 amandmana prihvatili 14 amandmana narodnih poslanika i devet amandmana koje je Odbor podneo.

Što se tiče konkretnog amandmana na član 6. stav 12. to je jedan od amandmana, od ovih devet koji su, hajde da kažem, proistekli iz diskusije na sednici Odbora 6.10, a tiče se, odnosno i glasi da Grad Beograd, gradske opštine Grada Beograda, kao i druge jedinice lokalne samouprave zaključuju ugovor o poslovnoj saradnji sa agencijom u cilju upućivanja zaposlenih na privremeni rad u agenciju i obrazloženje jeste da amandman se predlože iz razloga što je neophodno omogućiti da agencija, odnosi se na Agenciju za prostorno planiranje i urbanizam, može preuzeti zaposlene i iz drugih jedinica lokalne samouprave, a ne samo iz Grada Beograda, kao što je inicijalno i stajalo u Predlogu zakona, iz razloga što prosto imali smo u vidu da će zbog ljudskih resursa biti potrebno naravno mnogo veći broj ljudi i da naravno Grad Beograd po sebi ne bi mogao da na teritoriji cele republike obezbedi taj broj ljudi koji bi mogao da pomogne samo agenciji. To je što se tiče konkretnog amandmana.

Još jednu stvar bih samo hteo da podvučem, konkretan zakon uređuje oblast o kojoj smo već govorili, a to je sama uknjižba nepokretnosti, odnosno objekata koji su već napravljeni i on neće, kao što je bilo reči, podrazumevati upotrebnu dozvolu i samim tim mi na ovaj način ćemo pokušati da dobijemo jednu veću preglednost kada je pitanju ono što je faktičnog stanje objekata sa ljudima koji ga koriste, odnosno njihovim vlasnicima i da na taj način negde imamo jednu precizniju sliku, sa jedne strane, i samog tržišta nekretnina. Nama u tom smislu upotrebne dozvole.

Sa druge strane, ako bismo analizirali situaciju nekog objekta napravljenog pre 120 godina koji jeste legalizovan, koji je imao upotrebnu dozvolu, to ne znači da je taj objekata, ako nije održavan, a napravljen je pre 100 ili 120 godina bezbedniji od nekog objekta koji je napravljen pre desetak godina.

Nemojmo samo da dovodimo sada celu javnost u jednu vrstu, da kažem, straha. Nema veze sa upotrebnom. Ovde je u pitanju uknjižba i u pitanju je da dobijemo jednu veću preglednost. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom članu se govori o mogućnosti evidentiranja i pomoćnih objekata elektronskom prijavom i sa tim u vezi naši poljoprivrednici su dočekali priliku da po vrlo povoljnim uslovima evidentiraju svoju imovinu i da na određen način realizuju pomoćne objekte.

Problem kod pomoćnih objekata je što su to uglavnom štale, svinjci, kokošinjci, mala skladišta itd. što poljoprivredna gazdinstva na takav način uglavnom to rade zato što proširuju svoju delatnost. Sem biljne proizvodnje bave se stočarstvom, proizvodnjom mesa, mleka, jaja i na određen način neko suši voće itd. Znači, omogućavaju sebi da steknu veći dohodak po jedinici površine.

Problem kod ovog upisa može da predstavlja činjenica da lokalne samouprave na osnovu nekih zakonskih propisa tretiraju kao poslovne objekte. Onda s obzirom da nisu limitirani za procenat poreza na imovinu, koju mogu da propišu, dakle, to može da bude razlog zbog čega bi ljudi pokušali da izbegnu to evidentiranje, odnosno da to ne učine zato što postoje i neke opštine, razumeš, koje zbog svojih nekih novčanih problema pomalo mogu da budu alave i da to tretiranje kao poslovne objekte mogu sebi da pribave značajne prihode, što može da utiče na privrednu delatnost seljačkih gazdinstava i zato je moj predlog da se u nekim drugim zakonima razmotri mogućnost da se takvi pomoćni objekti ne mogu tretirati kao poslovni. Hvala.

Hvala.
Reč ima Andrijana Aleksandrov.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, poštovani građani, u vremenu u kome živimo, kada vas mnogi blokiraju, kada vam se mnogi smeju i kada se mnogi trude da sruše našu Srbiju važno je da sačuvamo razvitak i napredak naše zemlje. Važno je zato što moramo da pokažemo i dokažemo svima da možemo i moramo da stavimo interes naših građana na prvo mesto.

Nove mere koje smo preduzeli kao što je ograničenje trgovačkih marži, niže kamatne stope na kredite, izmene Zakona o izvršenju, legalizacija divljih objekata pod povoljnim uslovima, rast penzija, zatim povećanje plata u zdravstvenom i obrazovnom sektoru su samo dokaz da je u najtežim vremenima uspevamo da se ponašamo odgovorno, jer Srbija se i dalje razvija i mora da napreduje.

Naravno da se postavlja pitanje da li je to dovoljno? Naravno da nije, naravno da uvek može bolje i više, ali u ovako teškim vremenima poštovani građani ovo je čista pobeda.

Obojena revolucija koja se sprovodi u našoj zemlji je nanela dosta štete našim studentima, roditeljima, našim građanima, našem privatnom sektoru, a i našoj državi u celini. Našim studentima je bilo uskraćeno ono najbitnije, a to je sticanje znanja i obrazovanja. Kao roditelj, moje je da pitam sa čijom mladošću su se neki poigrali? Ponovo smo dokazali da je na nama da štitimo interes svih građana i da smo u obavezi da im omogućimo stabilnost i bolju budućnost.

Građani koji protestvuju, ne znaju kako izgledaju protesti u Francuskoj, u Americi, u Nemačkoj, kako stoje druge zemlje po pitanju ekonomije rasta i razvoja. Znate li vi da u Nemačkoj masovno otpuštaju radnike, posebno iz auto industrije i da te fabrike pretvaraju u fabrike za proizvodnju oružja. Da su porezi toliko visoki da je struja do 10 puta skuplja i da se mnoge porodice vraćaju u svoje matične zemlje.

Šta je bilo pre nas, kako su naši građani živeli? U to vreme najavljena je modernizacija, izgradnja saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture. Najavljivali su širok spektar podsticajnih mera, povećanje standarda stanovništva, smanjenje regionalnih i socijalnih razlika. Kolika je tada bila prosečna plata u Srbiji? Pa, u to vreme vi ste otpustili preko 550.000 radnika. Koliki je bio javni dug naše Srbije? Kolika je bila stopa nezaposlenosti? U kakvom stanju su nam bile bolnice i putevi? Pa, vi ste čak uspeli da kasnite sa izradom i pravljenjem budžeta za Srbiju od te 2009, 2010, 2011. godine. Nevolja sa takvim političarima koji danas predstavljaju opoziciju je u tome što previše govore, premalo slušaju i uopšte ne stižu da misle.

Imali ste posebnu umetnost za uništavanje i zavaravanja naših građana, zato nam je zemlja i bila u takvom rasulu. Mi gradimo, otvaramo nove fabrike i dalje, otvaramo nova radna mesta, gradimo puteve u vreme kada se u najrazvijenijim zemljama mnoge fabrike zatvaraju. Zato kažem da je ovo pobeda SNS i našeg predsednika Aleksandra Vučića, jer smo uspeli uprkos linču i progonu koji smo trpeli svih prethodnih meseci i uprkos pokušajima rušenja naše države da sprovedemo i damo predloge ovih zakona koji se danas nalaze pred nama.

Našim građanima je potrebna istina. U šta će se pretvoriti sve ovo zavisi od naše politike, od naše stabilnosti, od naše borbe i naših iskušenja, a dokazali smo da to možemo i umemo čak i u maju 2014. godine kada smo imali poplave, zatim kada smo imali epidemiju Kovida, tako da sam sigurna da i građani veruju da smo dorasli i da razne, teške trenutke u našoj zemlji uspevamo da prebrodimo.

Imamo zadatak da olakšamo život svim građanima i ovi predlozi zakona, koji su danas pred nama, upravo to i dokazuju. U danu za glasanje podržaću predložene zakone, jer su oni dokaz da je politika Aleksandra Vučića i SNS uvek bila i da će uvek biti jedino u interesu svih građana naše Srbije. Hvala.

Hvala.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stanojević.
Da li želite reč? (Da)
Izvolite.

Naravno, hvala.

Dakle, ovde je predlog člana 7. - izmena postupka evidentiranje može se sprovesti za stambene objekte sa posebnim stambenim jedinicama ukupne površine 300 kvadratnih metara. Zašto sam ovo predložio? Dakle, ovim amandmanom se jasno razlikuje stambena površina od ukupne površine domaćinstva koja obuhvata i pomoćne, ekonomske i poljoprivredne objekte. Postoje brojna seoska gazdinstva kojima su u sklopu stambenog kompleksa izgrađeni objekti za uzgoj životinja, skladištenje poljoprivrednih proizvoda, mehanizacije, itd, što čini realnu potrebu za većom ukupnom površinom. Amandman sprečava diskriminaciju vlasnika domaćinstva i poljoprivrednih gazdinstva u odnosu na gradska domaćinstva i obezbeđuje pravičnu primenu zakona.

Dakle, nije isto tretirati površinu koju koriste ljudi u selima koji imaju velika domaćinstva, gazdinstva i površinu koju imaju ljudi koji žive u gradovima. To je bila motivacija za ovakav jedan amandman. Hvala puno.

Hvala vam.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pavle Grbović, Ahmedin Škrijelj, dr Anna Oreg, Šaip Kamberi, Vladimir Pajić, Minela Kalender.
Da li neko želi reč?
Ahmedin Škrijelj.