Hvala vam.
Uvažena gospođo predsednice, uvaženi članovi Vlade, uvažena ministarko, gospođo Sofronijević, ja sam, kao što vam je poznato, ne smeta mi to, želim na krajnje ozbiljan i odgovoran način da govorim o ovoj temi dnevnog reda.
Kao što vam je poznato, od davne 1996. godine sam u mandatima Narodne skupštine Republike Srbije, sa nekim prekidima i želim da vam čestitam, gospođo Sofronijević, jer od te 1997. godine, kada je tadašnja socijalistička vlast pokušala da izvrši upis vlasništva i da počne sa nekim vidom legalizacije, mi, iskreno rečeno, do ovog epohalnog Predloga zakona, i on to zaista i jeste, nismo daleko odmakli.
Moram da se osvrnem na jedan deo koji se tiče i našeg identiteta kao naroda. Poznato je svima vama, jer vi ste svi, i kolege iz opozicije i građani Srbije koji imate i prijatelje i rodbinu po raznim evropskim gradovima i državama, ali Srbija je zemlja koja ima u ovom delu Evrope na najvišoj lestvici sa činjenicom da ima ljude koji poseduju neku svoju nekretninu, tako da i sam naziv zakona, kako je to neko od ovih opozicionara koji odlaze u prošlost kaže kolokvijalnog naziva svoj na svome, zaista to nije.
Oduvek je Srbinu bilo važno da ima svoju kuću, da ima svoje pomoćne objekte na selu, domaćin da to uredi, da ostavi svojim sinovima, svojim unucima i sada je zaista jedan izuzetan zakon pred nama, koji će da pruži pre svega pravnu sigurnost i vi ste to lepo, gospođo Sofronijević, više puta i ovde naglasili, i na sednici odbora i javnim nastupima.
Ovde se ne radi o tehničkim stvarima, ovde se ne radi o urbanističkim stvarima, a ja ovde slušam kako po gradovima Srbije cveta divlja gradnja pod naprednjačkom vlašću. Znate šta, da neko dođe u Kragujevac, u Upravu za imovinu, koju vode izuzetno stručni ljudi, gde se dozvola dobija za izgradnju, ako imate sve potrebno, u roku od 48 sati i da kaže tako nešto, to bi zaista bila uvreda za sve te ljude koji posvećeno rade, poštujući urbanističke propise i poštujući važeće zakone.
O čemu se ovde, građani Srbije, radi? obraćam se i onima koji žive u gradu, a najviše onima koji su u seoskom području, koji nisu, jer takav je, na kraju krajeva, i nekakav statistički pregled, do sada podnosili zahtev za upis vlasništva, odnosno nisu uopšte ulazili od te davne 1997. godine ni u kakav proces legalizacije.
Sada će, jednostavno, prijavom putem platforme koja im je omogućena… Naravno, gospođo Brnabić, i ovo sve na ovakav način ne bismo mogli da uradimo da nije bilo eUprave i da to sve nije država sprovodila svih ovih godina unazad. Dakle, obučeni uz pomoć tehičkog lica, službenika iz lokalne samouprave da prijave podatke kako bi upisali vlasništvo nad svojom kućom i na svemu onome što oni poseduju.
Te priče o tome kako mi hoćemo da legalizujemo nečiju divlju gradnju, povezujete nas sa imenima nekih ljudi, pa vi ste svim tajkunima, žutim lopovima dozvolili od prvog izglasavanja Šumarčevog zakona, svedok sam toga, 2003. godine, do vašeg odlaska sa vlasti da radi šta god hoće.
Uostalom, gospođo Brnabić, glavni spor u toj žutoj lopovskoj organizaciji između Tadića i Đilasa uoči kandidovanja za njegove lokalne izbore i 2004. i 2008. godine nije bilo oko njihove politike. Zna se da je njihova politika bila podanička, da rasprodaju Srbiju, da izdaju Kosovo, da rade šta god hoće, nego oko toga ko će i na koji način da gradi u Beogradu. Ovome se nije dopadalo što on nema svoj kajmak na određenim investitorima koji su u tom trenutku gradili neke velelepne objekte, tržne centre, da ne pominjem sada sva njihova imena, pa su imali ministarku, zamislite, molim vas, koja je uzela iz državne kase ogroman novac, evo Arsića kao živog svedoka, ministarku koja je bila nadležna da sprovodi projekte koji će pomoći ljudima na selu kako bi njen, čini mi se, svekar dobio ogroman novac za nekakav poljoprivredni objekat. Čista krađa iz budžeta Srbije, a tu je otvorio njen suprug neki noćni klub itd, itd.
O lopovlucima žutih nikada dosta. Znate, ja kada sve ovo slušam, sablaznim se nad činjenicom da ti ljudi ne žele dobro sada u ovom trenutku svom narodu i to je jasno. Pokazali su kroz niz zakona za koje nisu hteli da glasaju, za pomoć mladima, za pomoć majkama, za pomoć deci, za pomoć samohranim roditeljima, ma to njih apsolutno ništa ne zanima, čista demagogija rušilačka, blokaderska politika.
Kada pravite tu paralelu, znate, to i neke kolege iz moje poslaničke grupe često pominju i to je tačno, ovi odlaze u prošlost i doći će da li taj Ratkapa ili neki drugi. Znate, ne bih ja mnogo ni na težini u političkom smislu davala ni toj tzv. studenskoj listi, jer to ništa ne znači što je neko student, neka se politički kandiduje, neka izađe sa nekim programom. Njihov program je za sada da spale Miloša Vučevića i njegovog sina i Adrijanu Mesarović i trista članova Srpske napredne stranke, da ruše naše prostorije, da blokiraju građane Srbije, a ovi ovde, na kraju krajeva, kao njihove nekakve sada produžene ruke, da im se dodvore, ponavljaju sve ono što ne ide na korist građanima Srbije.
Kako će ovaj proces da teče? Ja verujem odlično. Prvo, zbog toga što smo mi radili na tome i ovde su predstavnici i poslanici iz većine lokalnih samouprava u Srbiji, da urbanistički uredimo naše opštine i gradove. Naravno, ovo ovde što ste naznačili, a tiče se zaštićenih zona, nacionalnih parkova, parkova prirode, dakle, tu je apsolutno nulta tolerancija. Neko malopre reče – pa, jao, da li će te vi te zatečene objekte, kada država ustanovi da je to nelegalno građeno i da je to neko radio zbog toga da krši sve te propise, da to srušite? Lepo piše ovde u zakonu, mi ćemo da vidimo kakva će namena biti u skladu sa interesima Republike Srbije.
Ali, i time ću privesti kraju ovo moje izlaganje, želim da poručim građanima da je ovde veoma bitno da je država ovim zakonom propisala i one situacije, a njih je zaista mnogo, to zna i gospodin Drašković, gde ljudi imaju porodično nasleđe. Vi imate sada situaciju u šumadijskim selima, tako je po čitavoj Srbiji, da je neko nasledio od dede, od oca i zemlju i to porodično imanje i tu kuću i te kuće nemaju sada tog faktičkog pravog vlasnika.
Mene raduje činjenica, recimo, u dolini Zapadne Morave, pa i u našoj Šumadiji, gde su veliki podsticaji za poljoprivredu, gde se obnavlja stočni fond, gde se podižu plantaže, da ljudi ostaju, mladi ljudi da žive na selu. Verujte, mi sada zaista imamo i velike zahteve kao grad Kragujevac, da pronalazimo tim mladim bračnim parovima kuće koje bi bile za njih povoljne za život, gde dajemo onu državnu subvenciju od 20.000 koje oni mogu da dobiju za kupovinu tih kuća.
Znate, u situaciji kada ne može sada odmah u roku od nekoliko meseci, da li je tako, gospodine Draškoviću, to da se reši, biće dovoljno da oni podnesu račune za struju, za vodu, za sve ono što su oni plaćali kao faktički sada vlasnici koji će moći da se upišu po ovom izuzetno povoljnom zakonu, a država im je dala rok od pet godina da reše imovinsko-pravne odnose, odnosno da povedu ostavinsku raspravu, da se to prenese na stvarnog onog čoveka koji želi tu da ostane i da živi.
Na kraju krajeva, kada čujem ovako neodgovorne ljude, poput evo i ovih poslanika koji su govorili pre mene, pa kažu – država ne garantuje za to da li će u tom stanu nekome da padne plafon sa glave. Pa, znate, ti ljudi koji još žive u tom nekom socijalističkom samoupravljanju i koji očekuju da će država za njih da izvrši renoviranje njihove nekretnine, njihovog stana, oni koji ne poznaju zakon, jednostavno su neodgovorni ljudi i prema sebi, a verovatno se tako neodgovorno ponašaju i prema svojoj porodici. Takvima koji ne vode računa o onome što im je ostavio neko, jer čisto sumnjam da je neko od njih poštenim radom ili bilo kakvim radom, jer ovde imate ljude koji su se prvi put zaposlili kao propali studenti u Skupštini Srbije, su nešto stekli, njima može i zaista sve da padne na glavu, ali pre će biti da će da im padne na glavu činjenica da ih narod neće, da će polako da odlaze u prošlost.
Politika koju je plasirao i inicirao i ovaj zakon predsednik Republike Aleksandar Vučić doneće novi zamajac i rad i prosperitet i nova radna mesta i da ostanemo svoji na svome. Što želim Srbima sa Kosova i Metohije, da ostanu čvrsti, jedinstveni, da čuvaju vekovna ognjišta, da izađu složno i da u nedelju glasaju za Srpsku listu, da pokažemo da nam je to najvažnije, da pokažemo da nam je Srbija iznad svega i da nam je naš narod iznad svega. Živela Srbija.
