Zahvaljujem.

Uvaženi kolega nije lepo razumeo. Ja sam osnivač Srpske napredne stranke i ona postoji od mnogo pre nego 2020. godine, a u politiku sam ušao 1994. godine kao student, podržavajući Aleksandra Vučića i ostao sam uz tu politiku predsednika Vučića.

Koliko se sećam i koliko vidim ovde u medijima, prethodni govornik je bio u toj istoj stranci, a ja sam ostao na tom putu na kojem je Aleksandar Vučić. Sada da mi neko spočitava, neko ko je otišao od Aleksandra Vučića, dobro, njegova stvar, ali čisto da znate. Osnivač SNS, ponosan član od 2008. godine, a neko ko je pratio Aleksandra Vučića, evo, preko 30 godina, 31 godina, od 1994. godine, tako da sam ostao uz njega i ostaću do kraja, dokle god se budem bavio politikom, a vaše šetanje, to je vaša stvar.

Hajdemo dalje. Nije vas uvredljivo pomenuo, nije vas ni pomenuo, tako da hajmo, ljudi, stvarno.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stanojević.
Izvolite.

Ovo je jako bitan amandman, onako kako ga ja doživljavam. Očigledno da se tu ne razumemo.

Ovde je reč o tome da visina naknade za evidentiranje prava na nepokretnostima mora biti različita za fizička i pravna lica, s obzirom na namenu i karakter objekta. Zašto je ovo bitno? Da ste prihvatili ovaj amandman, odmah bi ova prozivka koja postoji da je ovo zakon koji treba da pomogne nekim iz krugova vlasti da legalizuje neke svoje komercijalne objekte, otpala bi, jer ovim što sam predložio bila je ideja da se podele fizička i pravna lica.

Zašto? Zato što fizička lica rešavaju svoje probleme vezano za upis u evidenciju svojih objekata, kuća, stanova, itd, a pravna lica, to su uglavnom ljudi upravo o kojima svi ovde i pričaju, koji su izgrađivali nelegalne objekte, zgrade. Nije bitno gde su, da li su oni u centru grada, da li su na Dedinju ili su u nekim drugim malim gradovima, ali definitivno je jasno da su to objekti koji su komercijalne namene i da su to objekti koji za funkciju imaju da zarade neki ozbiljan novac i time što ih svrstavamo u istu kategoriju kao i fizička lica, oni će naravno moći da legalizuju te objekte, odnosno da ih upišu, kako hoćete, u evidenciju pod istim uslovima kao i ljudi koji imaju potrebu da svoju kuću ili stan upišu.

Mislim da je ovo bilo od izuzetne važnosti. Još jednom ponavljam, komercijalni objekti i privatni objekti, odnosno kuće ne mogu da budu u istoj ravni, jer potrebe jednih i drugih nisu iste. Ovima se, naravno, omogućava da pravna lica, odnosno ti koji su izgradili ogromne zgrade i objekte mogu da upišu u evidenciju te objekte, po vrlo povoljnim uslovima, a trebalo bi da to košta znatno više nego što će to da košta običnog građanina koji želi da svoj objekat legalizuje. Toliko. Hvala.

Hvala.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

U članu 8. stav 2. tačka 4) menja se i glasi: „U opštinama koje imaju preko 50.000 stanovnika i selima – 100 evra, osim u selima koja imaju ispod 100 stanovnika, gde se sva lica oslobađaju od plaćanja naknade za troškove evidentiranja“.

Da bismo znali, u Srbiji danas postoji 1.034 sela sa manje od 100 stanovnika, kao i 200 sela bez stanovnika. Oslobađanje od plaćanja naknade za troškove evidentiranja i upisa prava na nepokretnostima u selima koja imaju ispod 100 stanovnika dodatno bi podstaklo vlasnike kuća i drugih objekata u posmatranim selima da iste legalizuju, eventualno doprinelo njihovoj odluci da ostanu da žive u selu, odnosno da se u isto vrate, te olakšalo privlačenje investicija u takvim mestima.

Takva mera bi bila usklađena sa dosadašnjom politikom Republike Srbije, koja je usmerena kako u pravcu infrastrukturne obnove sela, tako i njegovog demografskog oporavka. Ova mera bi dodatno pospešila dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije, jer bi se veći broj kuća našao u opticaju za prodaju.

Za očekivati je da bi posmatrana mera delovala pozitivno i na investitore koji su zainteresovani da kupe i iskoriste postojeće objekte u selima sa ispod 100 stanovnika, kako bi pokrenuli turističku, proizvodnu ili neku drugu privrednu delatnost. Zahvaljujem.

Hvala.
Po amandmanu, Ilo Mihajlovski.

Hvala.

Predsednice Ana Brnabić, poštovani potpredsedniče Vlade Siniša Mali, poštovani ministri, poštovane poslanice, poslanici, poštovani predstavnici medija, uvaženi građani Srbije, na početku mog izlaganja istakao bih da poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržaće sve tačke dnevnog reda ovog zasedanja.

Kolega Hadži Milorad Stošić u svojim diskusijama izneo je neka dobra zapažanja vezano za Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava nepokretnosti, dok je potpredsednik naše poslaničke grupe Stefan Krkobabić podneo jedan amandman na predlog ovog zakona.

Već je pomenuto da se radi o izmenama kojim se predlaže da se za potpune upise u evidencije ne plaća naknada, ako se objekti nalaze u selima koja imaju manje od sto stanovnika. Rekao bih da je ovo jedan vrlo dobar predlog, iz više razloga. Naime, mi prvo moramo imati u vidu da u ovakvim naseljima jako mali broj stanovnika živi u našoj zemlji.

Navešću primer iz mog grada Čačka, koji svakako nije najnepovoljnija sredina ili najugroženija ovim problemom, kada se pogledaju neke druge opštine na istoku i jugu naše zemlje. Mi pored dobrih saobraćajnica i blizine velikog gradskog centra ipak imamo četiri od 59 naseljenih mesta koja imaju manje od sto stanovnika. U njima je prosečna starost stanovništva do 55 godina. Ja sam kao narodni poslanik i gradski odbornik grada Čačka aktivan na terenu. Između ostalih mesnih zajednica, obilazio sam i ova naselja. To su Brezovica, Vidova, Jančići, Međuvršje. Odgovorno tvrdim da se u tim mestima sporni slučajevi na koje će se osnivati ovaj zakon verovatno mogu nabrojati na prste.

Ako je neki mlad čovek sa svojom porodicom, decom, došao u neko od ovakvih naselja, pa u njemu napravi novu stambenu kuću na svom zemljištu, bez svih neophodnih papira i dozvola, u nameri da tu trajno živi i radi, poslednje je što država treba da radi da u takvim slučajevima od tih ljudi traži i tih sto evra naknade. Država, naprotiv, treba da mu novčano i materijalno i na svaki drugi način maksimalno pomogne da tu ostane i stvara uslove za ličnu i porodičnu egzistenciju.

U tom pravcu ide i podneti amandman kolege Stefana Krkobabića, čime bi se olakšao položaj vlasnika kuća u ovakvim slučajevima, a takođe bi se olakšala i potencijalna kupovina starih kuća, po programu Ministarstva za brigu o selu, u seoskim naseljima, ako one nisu ranije bile uknjižene.

Stoga smatram da ovaj amandman svi treba da podržimo, bez obzira na našu partijsku pripadnost, kao i amandman koji je podnet o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji ima sličnu nameru da olakša položaj ljudima u ovakvim selima. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar – SRCE.
Da li neko želi da ga obrazloži?
Reč ima Slobodan Petrović.

Poštovani prisutni, poslanička grupa Srbija centar – SRCE uložila je amandman na član 8. navedenog predloga zakona.

Dakle, član 8. glasi, u stavu 3: „Izuzetno od stava 1. ovog člana, za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone, površine do 500 metara kvadratnih ne plaća se naknada“, znači, površine do 500 metara kvadratnih ne plaća se naknada, „dok se za ove objekte površine preko 500 metara kvadratnih plaća naknada u visini od 10 evra po metru kvadratnom površine“.

Dakle, šta ovo znači u praksi ja ću vam, da bi bilo približnije, pojasniti na primeru dvojice komšija. Za potrebe slučaja neka to budu kolege poslanici Rističević i Atlagić, s obzirom da sede jedan do drugog.

Dakle, po ovom stavu, tj. u ovom članu 8. po stavu 3. to bi značilo u praksi da ako gospodin Rističević na primer ima skladišni prostor, ne znam, za skladištenje kukuruza na primer, on će u ovoj varijanti ako je taj skladišni prostor površine do 500 metara kvadratnih, evo neka bude 499 kvadrata on neće platiti ništa, bez obzira što je on to ionako navikao, a gospodin Atlagić koji ima isto skladišni prostor, znači jedan do drugog, u površini od 501 kvadrat, dakle samo dva kvadrata više od gospodina Rističevića, platiće naknadu od 5.010 evra. To znači da samo dva kvadrata razlike u praksi znače razliku od 5.010 evra.

Zbog toga smo mi uložili amandman na član 3, tj. na član 8. stav 3. ovog predloga zakona i on glasi: „izuzetno od stava 1. ovog člana za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone površine do 500 kvadrata ne plaća se naknada“, kao što je u ovom slučaju, „dok se za ove objekta površine preko 500 kvadrata plaća naknada u visini od 10 evra za svaki navedeni metar kvadratni za koji se uvećava površina objekta od navedene“.

To znači u konkretnom slučaju da gospodin Rističević za ovaj skladišni prostor ponovo neće platiti ništa, ali gospodin Atlagić će platiti 10 evra, a ne 5.010 evra. Znači, 501 kvadrat 10 evra, 502 kvadrata 20 evra, itd.

Ovakvim rešenjem se uvodi pravičnost u plaćanju naknade jer nije pravično da vlasnik 499 kvadrata plati nula evra, dok vlasnik objekta od 501 kvadrat, u ovom slučaju plati 5.010 evra nadoknade.

Hvala.

Hvala vam.
Želim da naglasim da je ovaj amandman prihvaćen, tako da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Gospodine Rističeviću, nema razloga za repliku, mislim da je uzeo hipotetički. Koliko god ja mislim da nije u redu i da je neukusno hipotetički je uzeo.
Ako želite vreme od poslaničke grupe mogu vam dati po amandmanu.
Hoćete od poslaničke grupe?
Izvolite.