Ako već vodite ovu sednicu, ako ste već predsedavajuća, po meni ne treba da budete, ali ako već jeste, imaju neki propisi ovde.

(Predsednik: Koji član? Nemojte da se žestite.)

Ne žestim se ja.

Član 100. Ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine i lepo odozdo, pa govorite šta god hoćete, ne komentarišite poslanike šta oni pričaju, bavite se onim što vam je ovde igrom sudbine dato da predsedavate, a ne da komentarišete ljude, da vi ocenjujete. U ovom trenutku, to je nevažno, osim u slučaju ako nećete da siđete dole, pa govorite o čemu god hoćete. Hvala.

Da li želite da se izjasnimo?
(Radomir Lazović: Ne.)
Ja smatram da je važno i relevantno, smatram da je nacionalni interes i da je pitanje našeg naroda na Kosovu i Metohiji i da je takođe i dostojanstvo Narodne skupštine. To ja smatram i moje je pravo da to kažem ovde i da upozorim narodne poslanike.
Danijela Nikolić ima reč.

Ja doživljavam emotivne slomove kad čujem da postoje Srbi koji pričaju protiv Srba u ovoj teškoj situaciji u kojoj žive Srbi.

To što ti pokušavaš, pa ti ne možeš, hoću da pročitam šta je to ministarstvo gde je bio Goran Rakić uradilo i da ti lepo sve podatke dam. To što ti pričaš o Milanu Radoičiću i mom učešću u G17plus, Milan Radoičić, prvo, koliko znaš, nije bio tada u politici kada sam ja bila u G17plus i taj ko ti je to rekao, taj te je lepo slagao da ovde lupetate gluposti, kao što radite.

Šta ste vi uradili za srpski narod na Kosovu i Metohiji? Pa, ti ne možeš da okrečiš zajedno sa Radojicom Petrovićem ono što je Milan Radoičić za srpski narod uradio. I da, ja sam ponosna na Milana Radoičića, nema dileme uopšte. Ponosna sam na svakog Srbina koji brani svaku srpsku kuću i svakog ko živi na Kosovu i Metohiji. To je Srpska lista, to je Milan Radoičić, svidelo se to vama ili ne. Baš me briga šta ćete da pričate.

Druga stvar, šta je, pošto Goran Rakić, da ne uzima ponovo reč, izgrađeno je ukupno 1512 kuća, renovirano 6732 objekta, izgrađeno 251 stan, izgrađeno, renovirano četiri vrtića, 21 škola i da ne nabrajam dalje, 971 porodica je dobila drva za ogrev.

U vreme korone su ljudi pomagali tri hiljade i sto porodica je data pomoć. Kako vas bre nije sramota da pričate da niko ništa nije uradio bre? Nađi izveštaje. Pitaj Radojicu da pita Rakića da izvučeš šta je uradio Goran Rakić i Dalibor Jeftić. Sram da vas bude bre. Izlazite u javnost sa paušalnim informacijama. Da, živela Srpska lista. Do pobede.

Hvala vam.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.
Izvinite, nisam videla.

Zahvaljujem.

Po amandmanu, ako je to moguće, s obzirom da je ovde jedan drekavac od kurtiše stalno pravi nered.

Ljudi, moramo se držati činjenica. Godine 2000. je došlo do promena. Te promene su zahvaljujući ogromnoj energiji naroda. Taj narod nikako nije hteo da izgubimo Kosovo i Metohiju. Hajde da poređamo činjenice. Prvo, nove vlasti posle 2000. godine su pustile Kurtija. Dakle, pustile su Kurtija i 2.108 albanskih terorista osuđenih, osuđenih terorista, a mi smo kao izdajnici, a oni pustili teroriste.

Pa, idemo dalje. Te vlasti su pohapsile sve srpske oficire koji su branili Kosovo i Metohiju, razoružali Vojsku, izručili Haškom tribunalu. Te vlasti su naručile mišljenje o nezavisnosti Kosova i Metohije, te vlasti su izbacile te političke stranke su izbacile UN i ubacile Euleks. To svi znamo, a posebno zna Vuk Jeremić i neki ovde. Te stranke su to uradile. Nezavisnost Kosova je proglašena 2008. godine, a da ti ljudi nisu prstom mrdnuli, sem što su izdali neko saopštenje.

Sa tim ljudima sedi upravo onaj koji sada najviše tu galami oko Kosova i Metohije i pita koliko se Srba vratilo. Pa te Srbe su proterali oni sa kojima se on druži i oni na čijoj je listi izabran. Dakle, oni su izdali Kosovo, a on je sa njima i zbog te činjenice ni rođeni deda ne može da ga gleda. Hvala.

Hvala vam, poslaniče.
Oduzeću član 103. od poslaničke grupe, jer zaista nije bila povreda Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Uroš Đokić.
Povreda Poslovnika.

Hvala predsedavajuća.

Član 107. ukazujem na povredu 2. stava, ali i 1. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje levih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnosi na privatni život drugih lica.

Evo, već dva dana samo slušali priče kako navodno deda gospodina Parandilovića ima neke svoje političke stavove, kako ga se deda odrekao i kako ga ne voli, iako to nije njegov deda. Slušali smo od vas, predsedavajuća, da podržavate seksualno opredeljenje gospodina Parandilovića isinuirajući da je on gej, što on čovek nije, i sada slušamo neposredno obraćanje poslanice Danijele gospodinu Parandiloviću takođe u jednoj fazi rastrojstva koje ne bi smelo da postoji, jer, znate, mi smo ovde predstavnici građana ove zemlje.

Na Kosovu i Metohiji žive Srbi. Takođe, građani ove zemlje, iako ja znam da vi njih ne doživljavate kao građane ove zemlje. Vi ste uveli prelaze, vi ste uveli da ne može da se dođe tamo i meni je potpuno jasno, potpuno mi je jasno da vi to ne možete da razumete. Na teritoriji Kosova i Metohije žive Srbi. Mi smo njihovi predstavnici i molim vas da ukažete poštovanje. Hvala vam.

Hajmo, prvo ovako.
Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje?
Ne želite.
Hajmo drugo. Sada ste mi reklamirali povredu Poslovnika za stvari koje su se desile juče, pa ste se danas setili.
Hajmo treće. To kada se neko direktno obraća nekom drugom narodnom poslaniku da nije po Poslovniku, ali vaš kolega, gospodin Parandilović, se obraća direktno, obraća se svima nama ovde, pa čak i meni kao predsednici Narodne skupštine sa - ti, govori nam najgore moguće zamislive stvari i ni u jednom trenutku niste se setili da se samo okrenete i da pročitate taj član Poslovnika vašem kolegi Parandiloviću, ali nama ovde svima ostalima držite pridavanje, jel? Pa koja je to količina licemerja koje vi možete da pokazujete u ovoj Narodnoj skupštini?
Dobro. Nećemo se izjašnjavati. Hvala vam makar na tome.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem predsedniče.

Ja bih po amandmanu. Naravno da ovaj amandman ne treba usvojiti, ali sada posle ovog trajanja ovih rasprava međusobnih oko amandmana sam shvatio da sam u startu pogrešio.

Prvo sam pomislio da je ovakvo obrazlaganje amandmana strah, jer strah je jedan od stanja koji može da izazove nekontrolisanu dernjavu, afektno stanje i ostalo, strah koji je potpuno bezrazložan, a izazvan time što je amandman navodno pisao i obrazlagao čovek koji očigledno nije ni pročitao ovaj zakon, a u zabludu ga doveo onaj koji je pre njega imao amandman, obrazlažući, a takođe nije pročitao zakon, bar Predlog zakona.

Evo zašto. Onaj tamo prethodni je objašnjavao da ovim zakonom se ne određuje momenat gradnje koja može da bude predmet ovog zakona, što apsolutno nije tačno, što je jedna laž. To sam mislio da prećutim kao nebitno. Nisam reagovao odmah.

Moram da objasnim i jednom i drugom da postoje prelazne i završne odredbe u svakom zakonu i tu piše da objekti za koje je podneta prijava, a nisu bili izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, nisu predmet upisa u skladu sa zakonom, moraju biti porušeni, ne mogu se konvolidirati itd. Pomislio sam da je ovaj koji je poslednji obrazlagao svoj amandman navodno u strahu da li stan koji je kupio od para prelazeći iz partije u partiju i zaradio, da li će moći da upiše svojinu ili neće. Moći će da upiše svojinu.

Dalji nastup me je doveo njegov, i ponašanje, u dilemu da li je to samo taj strah ili očekuje neku novu kintu sa novim prelaskom u neku novu partiju ili neku novu kintu ili novu lovu zato što radi apsolutno protiv srpskih interesa na KiM.

Tako da, to ponašanje, predsedniče Skupštine, može da bude afektno stanje, ali kako je posle toga došao ovaj treći da pokaže da je grlatiji od onog prvog, da mu ne bi ukrao primat, ja mislim da je posledica obrazlaganja ovih amandmana to što se napolju mera vreme. Hvala.

Hvala vam.
Nastavljamo dalje.
Na član 1. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman.
Da li neko želi reč?
Idemo dalje.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i dr Ana Jakovljević.
Da li neko želi reč?
Reč ima Miroslav Aleksić.