Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dakle, specijalizovana izložba igre za čovečanstvo, sport i muzika za sve, drugim rečima vašar koji vi predstavljate kao „Skok u budućnost“. Nesporno je da sve ovo što su kolege rekle vi vidite kao sopstvenu otpremninu i da to vama treba je tačno, da je jedna od najvećih pljački za vreme vašeg mandata je tačno i da građani Srbije nikakvu korist od toga neće imati, i to je tačno. Pritom da ništa ne znamo, ni koliko košta, ni šta ko radi, ni ko izvodi radove, i to je tačno.

Dakle, na tom projektu koga vi zovete „Skok u budućnost“ planirana je i izgradnja delfinarijuma Akvatik centra, stadiona fudbalskog, hiljade i po stanova, hotela od 400 soba, 323 nekakvih projekata. To grade „Milenijum tim“, „Konkord Vest“, „Euro KB rent“ i razni drugi. Koliko to košta? Ne znamo. Predsednik države je 26. decembra 2023. godine rekao da će to koštati 15 milijardi evra. Onda je 20. januara 2024. godine rekao da će koštati 18 milijardi evra. Onda je Siniša Mali rekao – ne, to će koštati 1,2 milijarde. Niko ne zna koliko će to koštati, ali znamo da zemljište koje ste prodali Arapima PKB-a za 4.800 evra po hektaru sada 500.000 evra ili sto puta više plaćate tim istim Arapima. Ako to nije pljačka, ja onda ne znam šta je.

Dakle, prodate državno zemljište za 4.800, a onda to isto zemljište kupite za potrebe EKSPO od Arapa za pola miliona evra po hektaru. To je to kako vi vidite Srbiju i kako vodite i upravljate državom Srbijom. Što se tiče tih poslova tamo na tom projektu, nema nabavki ili ima formalno.

Pa, onda imate „Konkord Vest“ 30 milijardi neki posao je dobio tamo da gradi. Ovo sve plaćaju građani Srbije. Imate posao „Big Blu“ Montojina firma, posredovanje u organizaciji službenih putovanja u zemlji i inostranstvu 60 miliona dinara, plus PDV. Igor Isailović, advokatske usluge – 12 miliona dinara, plus PDV. Onda neka firma „Univerzal medija“ milijardu i 692 miliona medijske usluge i zakup medija za EKSPO. Onda „Mek-En“, pružanje marketinških usluga – milijardu i 800 za potrebe EKSPO. Onda konsultantske usluge „Skaj Solušn“ četiri miliona i 200 itd, itd, itd.

Dakle, vi ste apsolutno ovaj projekat podredili vašim potrebama i ono što se još iza njega krije jeste gašenje Beogradskog sajma za potrebe „Beograda na vodi“. To recite građanima - želimo da u Surčin prebacimo Sajam, a „Beograd na vodi“ da širimo, jer je to vaš privatni projekat.

Stoga, pozivam vas da slušate malo šta vam govore i moje kolege i građani Srbije i da vodite računa šta radite i kako na ovom projektu i po pitanju bezbednosti i procedura i transparentnosti i potreba građana Srbije. Jer, danas nema para za poljoprivredu, nema za zdravstvo, nema za obrazovanje, nema ni za šta, ali zato ima za građenje kula, gradova, delfinarijuma. To je politika protiv koje će se boriti Narodni pokret Srbije dok god budemo mogli, dok vi ne odete s vlasti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanović.
Izvolite.

Po amandmanu, nije replika.

U svakom slučaju, mi smo saslušali sve ove amandmane na predloženi zakon i, iskreno rečeno, ponavlja se ona stara priča koju slušamo već godinama od ovih istih ljudi, a to je da bez ikakvog dokaza optužuju ljude za korupciju, bez ikakvog dokaza konkretnog optužuju kompanije da učestvuju u korupciji. Kada ih te kompanije tuže, oni se pozivaju na imunitet, beže od suđenja.

Vrtimo se u krug jednostavno, bez ikakve nade da će bilo šta da se promeni, iz prostog razloga što oni ne vide nikakav problem u tome što oni rade, ne vide nikakav problem u tome što ih očigledno više niko neće i više nikome ne trebaju.

Evo jednog detalja. To sam zaboravio juče da prokomentarišem. Juče kažu mi smo ti koji smo nosili listu, mi smo dobili glasove. Kao oni su bili nosioci liste. Pa, nisu ljudi glasali za vas, nego protiv nas. To sada imate prilike da vidite od ovih vaših blokadera, da su oni protiv nas, a ne za vas. To ste valjda ukapirali? Ali, u redu, ako niste, shvatićete na teži način.

Možda bi neke od kritika koje su iznesene imalo razloga i saslušati i razmisliti o njima i sve ostalo, da na isti način nisu napadali bukvalno svaki projekat izgradnje ove zemlje. Bukvalno svaki. Ali, apsolutno ni za jedan nisu rekli - dobro je, nema veze. Da li je neko rekao dobro je što postoji autoput do Trstenika? Nije rekao dobro je što postoji autoput do Trstenika. Nema veze. Nego – ej, tu mora da ima neke korupcije. Polaze ljudi od sebe, normalno. Znam ja da vi razmišljate na taj način. Znate vi šta biste vi radili. Jer, vi sada kada vidite ove milijarde, a znate šta ste radili sa milionima i stotinama miliona u svojim lokalnim samoupravama, vama samo ona kasa radi u glavi i razmišljate šta bi tu sve moglo za vas da bude, a nema. Samo, ne razmišljaju svi na isti način.

Bili su protiv brze pruge. Bili su protiv izgradnje autoputa Miloš Veliki. Došli su dotle da su protiv izgradnje garaža u Novom Sadu, jer su rekli – ne, ne, tu treba park, a onda prave protest zato što se parkiraju kola na zelenim površinama i nema mesta za garažu.

Bili su protiv izgradnje crkve u Novom Sadu, jer ne može crkva da kvari blokaderski raj na Limanima, ili gde već. Bili su protiv izgradnje mosta u Novom Sadu, protiv su izgradnje „Beograda na vodi“ bili, bili su protiv izgradnje mosta novog preko Save. Protiv svega su i time su izgubili legitimitet da se bilo šta njihovo uopšte čuje, jer ako je neko protiv svega, pa on nije ni za šta, u svakom smislu. To je suština svega.

Dakle, nemoguće je, statistički je nemoguće, poštovani građani, zar za 13 godina ova vlast nije uradila ništa dobro i da nije bilo ničega što je trebalo pohvaliti? Nemoguće. E, a oni su u tome uspeli. Ništa ne valja, ne valjaju auto-putevi, ne valjaju pruge. Kaže – pravite Nacionalni stadion, nema za škole, nema za bolnice, pa gradi se… Pa pre koji dan predsednik Vučić je otišao i obišao radove bolnicama? Klinički centar Srbije, Kamenica 2, ne znam ni dokle se stiglo, Kamenica 3. Sto pedeset zdravstvenih objekata u Srbiji je urađeno, podignute plate zaposlenima u zdravstvu, podignute plate zaposlenima u prosveti. Pa kako onda nema za zdravstvo i za prosvetu, kada ima i za to i za ovo, jer neko vodi odgovornu politiku?

Ono što je najgore i najlicemernije od svega, to je što posle toga, posle svih ovih kritika, posle svih ovih reči, posle svog ovog negiranja bilo čega što se radi, oni budu najuporniji, najprilježniji korisnici usluga onoga što se izgradi i to vam je to. Super onda budu auto-putevi, jer ne idu sigurno seoskim džadama, super onda budu brze pruge, super onda bude sve.

U svakom slučaju, tu otpremninu o kojoj govore jedino oni o njoj treba da razmišljaju, ali mi se nešto čini da ovi koji planiraju da ih sklone, planiraju da ih sklone bez ikakve otpremnine, pa nek se žale inspekciji rada posle narednih izbora, koji će doći mnogo brže nego što oni misle, a mi ćemo nastaviti da gradimo Srbiju i biće izgrađena EKSPO i biće na ponos Srbije i obuhvata mnoge projekte i po unutrašnjosti, i znaju oni to, ali koga briga, nema veze, a građani Srbije, kao što danas „Beograd na vodi“ deluje kao da je neki drugi deo sveta, a ne Srbija i Beograd. Da, deluje, zato što pokazuje da može da postoji deo grada u kome nema grafita, u kome ne parkira ko gde stigne, u kome se zna red. Vidite kako može. A zašto ne može u drugim delovima grada. to je drugo pitanje. Ali je pokazano tim „Beogradom na vodi“ da može. E tako će biti pokazano i EKSPO-m i svakim drugim projektom koji radimo i gradimo da se Srbija dalje razvija, a na kraju će i o tome što mi radimo i o kritikama koje oni upućuju upravo građani, dakle, upravo vi, poštovani građani Srbije, dati vaš sud, pa da vidimo kako će Srbija nastaviti dalje.

Ono što je važno, i time da zaključim, dakle, najveći problem u svemu ovome, od sve te kritike koja je normalna za opoziciju, i to nije problem da kritikuju, jeste to što, pod jedan, bez ikakvih dokaza optužuju ljude. Ta i ta firma radi, znači to je korupcija. I pod dva, nema nijednog jedinog predloga ili obraćanja vama, u smislu – da smo mi tu, mi bismo to ovako, da smo mi umesto njih, mi bismo to ovako. Naravno, znaju oni da posle toga dolazi pitanje sa naše strane – a što niste onda, kad ste tako pametni, to radili kada ste bili u prilici? Ali, čak ni u toj varijanti oni ne nude alternativu, oni nude kritiku radi kritike i to se sve svodi na objašnjavanje vama kako mi ne valjamo. Oni koji u to veruju, ti su to shvatili valjda na osnovu nečega. Neko im se ne sviđa iz ovog razloga, iz onog razloga, ali postoji jedan broj ljudi koji smatra zaista, isto ko i oni, da mi ne valjamo, a baš zbog toga što ne nude alternativu, u njima ne vide one koji valjaju i zato traže druge. Zato će, i da time zaključim, taj odlazak, biti bolan, bez ikakve otpremnine i bez ikakvog sećanja da su ikada ovde i bili. Hvala.

(Miroslav Aleksić: Replika.)

Po kom osnovu? Izvinite.
U redu. Da li je kratko ili dugačko? Imate dva minuta po replici, ali nemate osnov. Nije vas spomenuo. Možete po vašem vremenu. Replika ne može. Nemate osnov.

Zahvaljujem.

Gospodine Jovanov, što se EKSPO-a tiče, on bi mogao i biti kao specijalizovana izložba i dobar za građane Srbije, ali kad njegovi sastavni delovi ne bi bili stadion nacionalni, za koji se troši milijardu evra, kad ne bi bio delfinarijum i kad bi sve bilo transparentno, otvoreno i kada bi videli šta su benefiti i šta pokazuju analize šta će dobiti Srbija i njeni građani od tog projekta.

Kada kažete da napadamo to kao svake druge projekte. Pa zašto? Pa zato što su svi projekti isti i vi sada pominjete Moravski koridor. Da. Ja sam neko ko je rekao da je dobro što postoji Moravski koridor i svaki put ću reći da je to dobro, ali ću isto tako reći i zašto nije dobro, a vi treba sa time da se suočite, a nije dobro zato što, evo, Moravski koridor od kako je otvoren, evo godinu dana će sada, jedan dan nije prošao da se na njemu nisu vršili radovi i skidanje asfalta, dorade, rekonstrukcije i tako dalje. Dakle, još nije stigao do Preljine, ovamo se već krpe rupe na delu do Trstenika.

Izvinjavam se, isteklo vam je vreme.
Pre zatvaranja rasprave u pojedinostima, gospođa ministar Adrijana Mesarović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici i poštovani građani Srbije, očigledno kada ima nešto da se kaže važno i vredno, određeni deo uvaženog parlamenta neće da sluša.
Kratko ću se dotaći onog dela i, da je bilo sreće, do 2012. godine bi se mnogo više izgradilo od elementarne, one primarne komunalne infrastrukture, saobraćajne, pa i bolnica, škola i vrtića, pa bi od 2012. godine mogli da se bavimo i nekim drugim projektima i krupnijim. Na sreću i sledeći viziju i politiku Aleksandra Vučića, mi smo uspeli da dođemo i do Specijalizovane izložbe EKSPO i da budemo druga u Evropi i po brzini rasta ekonomija i da dobijemo investicioni rejting i da budemo prepoznati na investicionoj mapi sveta, i da preko 600 fabrika bude otvoreno u Srbiji i da onih 550 hiljada ljudi koje je ostalo na ulicama za vreme vaše vlasti, u zakatančenim fabrikama, nađu svoj posao i da stopa nezaposlenosti bude na istorijskom minimumu.
Volela bih kad bih čula od vas neku konstruktivnu kritiku, kada je u pitanju ulaganje u izgradnju infrastrukturnih i kapitalnih projekata, ali kao što je laž bila da je devojka, odnosno studentkinja sa Poljoprivrednog fakulteta istučena i pretučena u policijskoj stanici i da su to učinili policijski službenici, tako je neistina i sve što dalje iznosite.
U prilog tome, evo ja ću kratko. Izvinjavam se, predsedavajuća, ako oduzmem koji minut duže, ali ću pokušati, zarad naših građana, da samo nabrojim i ono što radi Ministarstvo privrede, a i deo onog što radi Vlada Republike Srbije, uključujući i sva resorna ministarstva.
Znači, u ovoj godini je trenutno preko pet milijardi evra uloženo u kapitalne infrastrukturne objekte mimo EKSPO-a, znači mimo projekata koji se ulažu u EKSPO, pet milijardi evra se ulaže iz budžeta Republike Srbije u kapitalne infrastrukturne projekte na teritoriji Srbije. Kada tome dodamo budžete koji su opredeljeni ispred opština i gradova, odnosno jedinica lokalnih samouprava, opredeljene za kapitalnu namenu, dolazimo do iznosa od 763 milijarde dinara koje su samo u 2025. godini opredeljene za kapitalne infrastrukturne projekte, odnosno izgradnju komunalne infrastrukture, saobraćajne, bolnica, škola, vrtića, domova kulture i svega ostalog što je neophodno da bi se kvalitet života naših sugrađana u tim opštinama, u ruralnim, u manje razvijenim, u razvijenim bio kvalitetniji i bolji.
Ukupan budžet Republike Srbije 2012. godine iznosio je 1.033 milijarde dinara, što znači 420 miliona dinara više nego naš ukupan kapitalni budžet, znači ne ukupan na nivou Srbije, sabirajući iznos koji su opredelile jedinice lokalne samouprave, nego samo kada oduzmemo ukupan budžet 2012. godine Republike Srbije minus ukupan kapitalni budžet koji je opredeljen za infrastrukturne projekte, znači, poštovani građani, od 2012. do 2025. dolazimo do razlike od ukupno 420 miliona dinara.
Porodilište u Nišu počinje izgradnja naredne godine. Nastaviću dalje sa projektima čije se trenutno izvođenje radi pošto u prilog činjenici, odnosno u prilog i kontra-argumentu onoga što je jedan od prethodnih govornica rekla, odnosno više njih da se ne radi ništa na teritoriji Republike Srbije.
Brza pruga koja je otvorena do Subotice, bolnica u Leskovcu, bolnica u Prokuplju, tržnica u Kragujevcu, vidikovac u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, bolnica Novi Pazar, zdravstveni centar Surdulica, dijagnostički centar Kraljevo, naučno-tehnološki park Čačak-Kruševac-Niš, zatim škole. Navodim samo neke od projekata. „Dositej Obradović“ Vranje, OŠ „Raška“ iz Raške, „Vuk Karadžić“ opština Doljevac, gimnazija „Žarko Zrenjanin“ Vrbas.
Samo Ministarstvo na čijem sam čelu, Ministarstvo privrede trenutno radi 45 infrastrukturnih projekata u 39 jedinica lokalnih samouprava od kojih ni jedan nije glavni grad Beograd, ni jedan nije trenutno direktno u funkciji EXPO. Primera radi što se toliko polemiše o EXPO i da ova država ulaže samo u EXPO, EXPO će nam doneti toliko dobrobiti da ćemo se svi u ovom parlamentu zahvaljivati koliko ćemo imati ekonomskih, privrednih i drugih benefita samo od te nacionalne izložbe.
Primera radi, Ministarstvo privrede u 39 jedinica lokalnih samouprava 5,5 milijardi kada je u pitanju ulaganje primarnu izgradnju industrijskih zona, odnosno podizanje turističkih potencijala u funkciji privredne aktivnosti: Ljig, Petrovac na Mlavi, Mionica, Osečina, Apatin, Odžaci, Varvarin, Vladimirci, Žagubica, Ljubovija, Pećinci, Priboj, Arilje, Bački Petrovac, Srpska Crnja, Kovačica, Svilajnac, Niš, Subotica, Aleksandrovac, Aleksinac, Vranje, Medveđa, Ada Žitište i mogu da nabrajam, treba mi još jedno pola sata.
Hvala puno predsedavajuća.
Toliko koliko Vlada Republike Srbije i Republika Srbija, uključujući sve opštine i gradove ne radi na teritoriji naše zemlje.
Zahvaljujem se i zahvaljujem se predsedniku Vučiću na podršci da ovoliko ulažemo u razvoj naše divne Srbije kojom se ponosimo, a i srpskom zastavom, a i onim srpskim kolom koje igramo kad otvaramo auto-puteve.

Hvala. gospođo Mesarović.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
S obzirom da smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O SEMENU I SADNOM MATERIJALU, POLjOPRIVREDNOG I UKRASNOG BILjA
Primili ste amandmane.
S obzirom da smo obavili načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, da obavestim narodne poslanike da je Odbor podržao ovaj zakon. S tim u vezi, članovi Odbora i Odbor u poslednjih nekoliko saziva smatra da naša biljna proizvodnja, a o njoj se otprilike radi treba da bude namenjena našem stočarstvu, prerađivačkoj industriji, što direktno kroz stočarstvo i na takav način stvaramo veći dohodak po jedinici površine.

Mi moramo napraviti neku vrstu zaokreta u našoj poljoprivrednoj politici, dakle sići sa nekog puta koji baš ne vodi nigde i da pređemo na put na koji se svojevremeno prešli Holandija i Danska.

Naša biljna proizvodnja treba da bude povezana sa stočarstvom, jer u suprotnom imamo, da se tako izrazim, fudbal sa razvezanom loptom. Ukoliko naša biljna proizvodnja, posebno sad posle suše, bude koristila za strano stočarstvo postavlja se pitanje šta mi to sve subvencionišemo?

Preporuka Odbora je bila da subvencije budu izvršne posebno za voćarstvo, povrtarstvo, odnosno za stočarstvo i da takav način biljni potencijal koji koristimo u svoje svrhe.

Ja ću vam opisati slučaj sa kompozicijom od 1.500 tona kukuruza koji je letos izlazio u EU. Za njega smo dobijali negde oko trista hiljada evra, ta količina je dovoljna da se utovi pet hiljada svinja i svi agroekonomisti kažu da jedna utovljena svinja, prerađena je negde oko 500 evra, pa kada pomnožite 500 evra sa pet hiljada, dobijete negde dva i po miliona evra.

Dakle, ne razvijajući stočarstvo mi ono za šta bi mogli kroz prerađivačku industriju da ostvarimo dva, dva i po miliona evra, ostvarujemo samo 300 hiljada. Hoću da kažem da Odbor smatra da na svakom kilogramu kukuruza izgubimo više od evra i država, odnosno Ministarstvo poljoprivrede mora ubuduće sredstva iz podsticaja što više plasirati u povezivanje biljne proizvodnje sa stočarstvom. Hvala vam.