Hvala.

Nastaviću ono što sam juče započeo. Oko simbolike Generalštaba sam govorio. To više neću ponavljati. U odnosu na prethodne govornike bih voleo da razjasnimo dve stvari, da li ćemo stvarno se kriti iza toga, a javno je komunicirano da je leks specijalis namenjen uspostavljanju boljih odnosa diplomatskih sa SAD i da li ćemo stvarno dovoditi u pitanje da je pregovarano sa gospodinom Kušnerom, zetom predsednika, gospodina Trampa, SAD.

Dakle, nije sporno šta je cilj ovog leks specijalisa.

Druga stvar, iskreno se nadam, takođe prethodno diskutovano, da pripadnici vladajuće grupacije ne smatraju da su samo oni patriote. Kada mi iz „Mi - Glas iz naroda“ kritikujemo to što će Generalštab koji su srušili Amerikanci u NATO agresiji biti dat Amerikancima za njihove potrebe, to se nekako dovodi u pitanje da nije patriotski kritikovati, a valjda je patriotski kada se srušeni Generalštab onome ko je srušio Generalštab daje za hotel. Dakle, moramo da se uzdržimo od tih pojednostavljenih kvalifikacija.

Sada da krenemo ovu argumentaciju, samo da bih objasnio zbog čega smo mi na sve članove stavili amandmane da se briše, da bismo, naravno, dobili nešto vremena više za argumentaciju, ali i da bismo istakli do koje mere je ovaj predlog zakona za nas neprihvatljiv.

Dakle, Predlog zakona je protivustavan. O tome sam govorio i na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i sada ću takođe ponoviti. U čitavoj realizaciji tog dogovora sa gospodinom Kušnerom pokazalo se da u skladu sa pravnim poretkom Srbije nije moguće to realizovati. Prema tome, smisao leks specijalisa je da se zaobiđe pravni sistem Republike Srbije. Zato je on na dnevnom redu. To je zabranjeno članom 194. stav 1. koji garantuje jedinstvo pravnog poretka i naročito se ne mogu specijalnim zakonima kršiti principi na kojima su zasnovani temeljni zakoni, a ovde pre svega Zakon o kulturnim dobrima, koji regulišu određene oblasti.

Drugi deo, takođe sam hteo to i juče, a evo sada ponovno imam razlog da o tome posebno govorim, Memorijalni centar. Da vam samo kažem, fenomenalan muzej starosedelaca Amerike u Vašingtonu postoji. Mi bismo našim rečnikom rekli o Indijancima i indijanskoj kulturi. Samo Indijanaca više nema.

Tako i ovi memorijalni centri. Samo se vi Srbi sami odrecite od toga da izgradite ponovno Generalštab i da pokažete da niste slomljeni NATO agresijom, a mi ćemo vam, Amerikanci, napraviti kakav hoćeš memorijalni centar. Nije problem uopšte, samo neka bude u prošlosti. Prihvatamo mi da ste vi nekad nešto bili. Prihvataju i oni da su Indijanci nekada nešto bili. Samo nemojte danas da budete ponosni sledbenici svojih očeva, dedova i svojih slavnih pobeda i otpora i prkosa u prošlosti, time što ćete pokazati, kao što smo uradili sa Avalskim tornjem, da niste poraženi tom NATO agresijom.

Prema tome, ta ideja kako Memorijalni centar može nešto da zameni je potpuno obmanjivanje javnosti. On ne može, on je pristajanje na ono na šta je agresor veoma spreman da uradi i da prihvati i da obezbedi.

Oko Sutjeske koja je ovde spomenuta. I tu zaista moraju da prestanu naše podele. Reč je o jednoj neverovatnoj pobedi, gde je Prva proleterska brigada tokom noći za pet sati uz litice prešla samo dva kilometra zbog težine terena, prikrala se nemačkim linijama i u svitanje, u juriš kao jedan, razbili Nemce i obezbedili izvlačenje onog dela jedinice koje je bilo moguće izvući u obruču mnogo nadmoćnijeg neprijatelja.

Dakle, to je jedna od slavnih bitaka naših predaka koje se potpuno nadovezuju i na sve ono što smo imali prethodno od moderne Srbije, od Prvog srpskog i Drugog srpskog ustanka, ratova 1875-1878, balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, Topličkog ustanka. Dakle, to je svetao primer. Ako to nije primer, neka bude šta biti ne može. Ja ne znam šta je?

Čitava ta ideja „bolje grob nego rob“, to je direktna veza sa Kosovskim zavetom. To je potpuno isti duh istog naroda, nepokolebljiv, nesalomljiv, borci za slobodu bez obzira na izglede, nego zato što se boriš i time opstaješ kao srpski narod i kao svi drugi narodi etnički koji su se takođe borili za slobodu zajedno sa nama.

Prema tome, moramo ovde jednom da prekinemo da insistiramo na greškama koje su bile u prošlosti, naravno da su bile, i da tražimo ono najbolje što se dogodilo u vekovima i u decenijama koje su iza nas, da tražimo jedan kontinuitet za današnji temelj naše današnje borbe za slobodu, naše današnje borbe protiv neokolonijalizma u koji je Srbija zapala.

Dakle, insistiranje večito na greškama ili navodnim greškama u stvari služi neprijatelju, u stvari služi samo i isključivo neprijatelju. S time se mora jednom prekinuti. Što pre prekinemo biće bolje. Nema tu ideologije. Jeste to bila Prva proleterska brigada u sastavu Prve proleterske divizije kao elitne jedinice, ali nisu ti ljudi jurišali iz ideoloških razloga, nego iz vojničko-slobodarskih razloga i bili neviđeno uspešni protiv armije koja je u tom trenutku držala celu Evropu pod svojom kontrolom.

Prema tome, učitavati ideološke manjkavosti da se Generalštab obnovi su potpuno pogrešno razumevanje i još jedan element koji se tu provlačio u diskusiji koji govori o tome kako to nije bitno kulturno nasleđe, kako to nema arhitektonsku vrednost. Molim vas, čitava naša struka je nepodeljena u tome da je to arhitektonsko remek delo. Juče je kolega koji danas nije u sali odlično argumentovao da je to arhitektonsko remek delo dobilo i međunarodno široko potvrđeno priznanje. Slažem se da je trebalo da govori sporije jer bi imao veći uticaj, ali mu je sadržina bila odlična, sasvim na mestu.

Ne može se osporavati domaća struka i nauka, zato što je neko dobio vlast, bilo ko. Mora se poštovati domaće znanje. Na kraju, niko se nije ni kandidovao na izborima tako što je rekao – ako glasate za nas mi ćemo odlučiti u stručnom i naučnom smislu šta jeste, a šta nije, a ne nauka i struka. Niko to nije kandidovao.

Prema tome, ja nisam danas u toj poziciji, ali sam bio u toj poziciji nekoga ko je deo vladajuće grupacije, kad si deo vladajuće grupacije naročito moraš da vodiš računa da poštuješ sve druge sisteme ovog društva i ove države i da ne prekoračuješ okvire koji ti inače po prirodi stvari pripadaju.

Dakle, reč je o jednom od najvažnijih simbola koji treba obnoviti, reč je o tome da Memorijalni centar izvan generalštabskog okruženja nema smisla, to je Pavić govorio, u nekoj varijanti gde bi tu bio obnovljen neki generalštab, sa Memorijalnim centrom to ima smisla, bez toga nema. Reč je o arhitektonskom remek delu. Reč je o tome da moramo da prekinemo sa učitavanjem ideoloških motiva i pobuda. Reč je o tome da je ovaj zakonski predlog protivustavan. Zbog toga ćemo mi, naravno, glasati protiv. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.

Prvo od onoga što mislim da je bilo pitanje direktno upućeno i nama kao poslaničkoj grupi vladajuće većine i možda najteže kvalifikovano u ovome – da li mislimo da smo samo mi patriote? Vi konkretno kada ste u pitanju, smatram da ste svoj odnos prema ovoj državi pokazali u vreme obojene revolucije.

Da li govorim tiho? Dakle, smatram da ste vi svoj odnos prema državi, ne prema vlasti, pokazali tokom ove obojene revolucije i nemam nikakav problem sa tim da se sa vama razlikujem po ovom pitanju, ali da vas nazovem bilo kojim imenom koje bi značilo da ste protiv ove države ne mogu i neću. To ne bi bilo korektno. To je pod jedan.

E sad, probaću sve ove neke argumente koje smo danas čuli da stavimo u neki kontekst, pa redom da idemo.

Dakle, što se tiče Evrope nostra, Evropa nostra je nevladina organizacija izuzetno uticajna, izuzetno važna, ali nevladina organizacija. To nije nikakav vrhovni autoritet ili ne znam ni ja šta zbog kojeg svi treba da stanemo mirno kad im izgovorimo ime. Znači, nevladina organizacija. Pritom, nevladina organizacija koja reč nije rekla i nije se oglasila kada su Albanci srpsku crkvu pravoslavnu iz 14. veka u Novom Brdu proglasili za katoličku katedralu. Evropa nostra je ćutala. Kad su ćutali tada, mogli su da ćute i sada, da nam o simbolima i o ovom najvažnijem simbolu, kako oni kažu, borbe protiv NATO agresije govore oni koji su se drvljem i kamenjem danima bacali na generala Pavkovića, koji je personifikacija te borbe protiv NATO agresije, kada se vratio iz Haga.

Hajde pogledajte samo novinske naslove, pogledajte statuse sa društvenih mreža i pogledajte šta su sve izgovarali za tog čoveka. Šta su sve izgovarali za generala Lazarevića, isti ovi, kada se vratio iz Haga, kada je dočekan ovde onako kako dolikuje, kada mu je dato da predaje na Vojnoj akademiji. Rečeno je – ratne zločince ste doveli da predaju na Vojnoj akademiji. Oni su nam to govorili. E, to je personifikacija ljudi koji su branili ovu zemlju. E, oni su nebitni, bitne su ruševine. Dosta sa tim licemerjem više.

Da li ova zemlja ima još neke spomenike i obeležja NATO agresije? Ima. Ima spomenik Milici Rakić, koji je podignut 24-og, da li septembra, da li marta, sad ne mogu tačno da se setim, 2000. godine. Marta, na početak bombardovanja, 2000. godine. Šta je sa njim bilo? Pokrali delove sa spomenika i zvrjao tako prazan i nisu ga obnovili do 2015. godine, dok ga Aleksandar Vučić nije obnovio.

(Bogdan Radovanović: Što ga ti nisi obnovio?)

I to je to, to je njihov odnos. To je njihov odnos. Molim konduktera da ne dobacuje.

(Bogdan Radovanović: Šta ga nisi obnovio?)

To vam je tako.

Sada kažu – šta ćemo sa spomenikom „Večna vatra“? Isto tako otvoren, isto tako otkriven i isto tako zapušten. Toliko o tome koliko nam je stalo da obeležimo zaista to bombardovanje, kako kažu, agresiju – kako mi kažemo, svejedno, na kraju krajeva, na isto se svodi, samo znam da nije intervencija i kampanja.

Do juče, do pre stavljanja ovog zakona na dnevni red, najvrednije zemljište u Beogradu je bilo zemljište Beograda na vodi. Jel tako bilo? Jesu li tako ponavljali iz dana u dan – poklanjate Arapima najvrednije zemljište u Beogradu? Sad više nije to najvrednije, sad istu retoriku, potpuno istu retoriku sada primenjuju. Sad je ovo najvrednije zemljište u Beogradu. Ne, sad je ovo zemljište Beograda na vodi najvrednije zemljište u Beogradu, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, jer je one udžerice i smeštaj za narkomane i narkodilere pretvorio u najlepši deo grada, u kome sami kažu da rado provode vreme. Evo sad smo maločas čuli i da su ga prihvatili.

Onda kažu – remek delo od najviše vrednosti. Pazite sad taj paradoks. Remek delo od najviše vrednosti, koje je proglašeno za kulturno dobro kad je bilo srušeno. Dok je bilo celo, niko ga nije proglasio za kulturno dobro ove zemlje, tek kad je srušeno proglašeno je za kulturno dobro. Jel realno da ti ljudi to tako misle? Kulturno dobro je, znači, tek kad smo ga srušili. Znate li kakvo će kulturno dobro tek da bude kad ga poravnamo sa zemljom? Biće idealno, bile najbolje na svetu.

Sada da vidimo, da se vratimo na stvari koje se tiču tog perioda prethodnog. Dakle, kaže u odluci iz 2005. godine, kaže tada, između ostalog, pazite sad još jedno svedočenje o genijalnosti dela, kaže – ovo je najkompleksnije i jedino delo Nikole Dobrovića. Jedino i najkompleksnije. Pa čim je jedino, znači da je najkompleksnije. Da je ciglu postavio, to bi mu bilo najkompleksnije. Da je stavio ciklu na kant, to bi mu bilo najkompleksnije. Sve mu je najkompleksnije kad je jedino. Sa čim drugo da se uporedi?

Ali onda dolazi 2007. godina. Godine 2007. stiže dopis Direkcije za imovinu Ministarstvu kulture, koji kaže sledeće…

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Dakle, G 17+.

(Bogdan Radovanović: A vi ste bili u koaliciji sa njima.)

Jel možete, molim vas, da ne dobacujete?

Da, brojali smo „škode“ i ređali ih po bojama ispred Vlade.

Hajde da ne dobacujete. Hvala.

Ma ne, mogu da dobacuju, nije to nikakav problem. Šta sad, ovaj što broji „škode“ će da me omete u toku misli? Da se obesim odmah.

Dakle, pred Republičkom direkcijom za imovinu u toku je postupak raspolaganjima nepokretnostima u državnoj svojina korisnika Vojske Srbije Ministarstva odbrane koje čine objekti Generalštaba Vojske Srbije, u Beogradu, Ulica Kneza Miloša, la-la-la. S tim u vezi, Direkcija je u postupku utvrdila da je Vlada donela Odluku o utvrđivanju prava Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, Ministarstva odbrane u Beogradu za spomenik kulture, 05, broj taj i taj, nije ni važno.

Utvrđeni spomenik kulture, kojom odlukom su takođe utvrđene mere…

(Bogdan Radovanović: Ček, ček, šta tu piše?)

Pa tebi mogu da podvlačim, tebi ću dati napismeno, da možeš da podvlačiš. Trebaće ti jedno dve godine ti da ovo protumačiš. Jedno dve godine će tebi trebati da ti ovo razumeš. Mogu da govorim i brzo i sporo, nemam ja nikakvu garanciju da ćeš ti razumeti. Tako da, ne brini ti. Ako budem govorio ti da razumeš, to će zvučati ovako – s tim… u vezi… Direkcija… to znači Direkcija za imovinu… Direkcija za imovinu predstavlja telo, predstavlja instituciju ove zemlje itd. Ne mogu, bre, to će da traje godinama, a ni tad nemam nikakvu garanciju da ćeš ti da razumeš.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju reč o objektima koji su znatno oštećeni bombardovanjem SRJ tokom 1999. godine, čija eventualna rekonstrukcija radi dovođenja u funkciju potreba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane zahteva znatna sredstva, koja nisu obezbeđena u budžetu Republike Srbije za tu godinu, to se u pogledu raspolaganja predmetnim objektima kao najcelishodnije rešenje nameće potreba da se isti otuđe iz državne svojine, po tržišnim uslovima, na način u postupku propisanim pomenutim zakonima o sredstvima svojine Republike Srbije, pri čemu bi se sredstva od prodaje nepokretnosti namenski usmerila Ministarstvu odbrane za podsticanje i podršku reformi i funkcionisanje sistema odbrane Srbije i za poboljšanje materijalnog položaja Vojske Srbije.

Na osnovu gorenavedenog, Direkcija smatra da bi u konkretnom slučaju bilo celishodno utvrditi prestanak svojstva spomenika kulture na navedenim nepokretnostima, iz gorepomenutih razloga, u kom smislu je dopisom pod gornjim brojem i datumom predložilo Ministarstvo kulture da preispita i svoj stav itd. Toliko o tome da to nije bila tema. I te kako jeste, nego nije imalo kome, niko nije hteo to da uzme.

E, onda dolazimo do stručnog mišljenja o stanju konstrukcije saniranog, stabilizovanog kontrolnog dela ka Nemanjinoj ulici, zgrade A Generalštaba Vojske Srbije u Beogradu, investitor Republika Srbija, Ministarstvo odbrane, Sektor za materijalne resurse, Vojno-građevinski centar Beograd, Nemanjina 15, Institut za ispitivanje materijala a.d. Beograd, Centar za konstrukcije i prednaprezanje, od 2. avgusta 2016. godine.

Između ostalog, kaže…

(Narodni poslanik Bogdan Radovanović dobacuje.)

Pa da, ja sam uvek na vlasti, a ti nećeš biti nikad. Ali ćemo te uzeti da brojiš „škode“. Dok si živ, brojaćeš „škode“, nemoj da brineš. Dok si živ, brojaćeš „škode“. Žuta, zelena, plava, crvena, sve boje dugine ćeš da prebrojiš u „škodama“. Samo ti broj „škode“ i to će da te dovede na vlast. Ja sam zadovoljan, nisi u stanju ni da prebrojiš.

(Bogdan Radovanović: Imaš godina na vlasti koliko ja godina.)

Ali hajmo dalje. Imam, imam. Imam, i ti treba da se zapitaš zbog toga.

(Bogdan Radovanović: Ti treba da se zapitaš.)

Tako, tako. Ti treba najviše da se zapitaš. Ja se svaki put zapitam kad čujem da si ti Pravni fakultet završio, a ni „škode“ nisi u stanju da prebrojiš, ni boje da odrediš.

(Bogdan Radovanović: Imam i Ekonomski.)

I Ekonomski imaš, dva fakulteta imaš? Jadna ova zemlja u kojoj ti imaš dva fakulteta. Stvarno treba to obrazovanje da rešimo.

U svakom slučaju, kaže ovako, nakon dopisa…

(Narodni poslanik Bogdan Radovanović dobacuje.)

A što ti smeta sad? Pa ja odgovaram na tvoje dobacivanje. Pa nije valjda da ti smeta moj odgovor na tvoje dobacivanje?

(Bogdan Radovanović: Ne smeta mi.)

Ne, ne, ne, završićeš i treći fakultet.

(Bogdan Radovanović: Smeta mi što si ti na vlasti.)

A smeta ti to? Pa to ćeš morati još da trpiš, šta da radim? Završićeš ti i šesti fakultet dok ću ja biti na vlasti. Nemoj ti ništa da brojiš. Ali nećeš naučiti da prebrojiš „škode“. To će i dalje da ti bude nepoznanica, kako ćeš „škode“ da prebrojiš. A što ti koleginica sakriva lice? A što ti koleginica sakriva lice? Pa šta je ovo? Da te ne vidim? Pa bolje da ga ne gledam, jel? I vi ne mislite da treba da ga gledam. Dobro, vratiću se na čitanje.

Nakon dopisa dobijenog od strane Republike Srbije 2016. godine ekipa IMS je izašla na teren i obilaskom lokacije konzolnog erkera, konstatovala sledeće: Prema utvrđenoj dokumentaciji od strane IMS izvršeno je propisno postavljanje čelične konstrukcije u vidu spregova po etažama. Urađena je nova armiro-betonska ploča na trećem, četvrtom spratu, od ose deset pa do kraja erkera po grafičkoj dokumentaciji kao i izrada novog stuba i sanacija postojećeg…

Posle toga, prilikom pregleda armirano-betonske konstrukcije erkera koja je sada oslobođena od svih obloga, može se konstatovati sledeće stanje po etažama: podrum - u podrumskim prostorijama suterena prisutna voda; suteren - prisutna oštećenja ploče prizemlja, oštećena dva rebra sitno-rebraste tavanice, slika 1; prizemlje - na gredama prvog sprata prisutna su oštećenja u vidu otpalog zaštitnog sloja betona, veza sprega i stuba u pojedinim delovima nije odrađena u potpunosti, takođe oštećenje rebara i sitno-rebrastih tavanica na erkeru oštećena ploča i pojava prsline u stubu u osi devet, slike 2, 3, 4, 5; prvi sprat - pojava prsline u stubu po sredini i vrhu, otpao zaštitni sloj betona na gredi osi 9; drugi sprat - pukotina u gredi u osi A; treći sprat - pojava prsline na gredi, na rebru, u ploči četvrtog sprata; četvrti sprat - ploča petog sprata od ose devet do ose deset čitavom širinom ima pojavu ugiba, cela tavanica ploče pet ima prisustvo prsline i pukotina; peti sprat - na petom spratu nema vidnih oštećenja; šesti sprat - pojava prsline ka gredi ka Nemanjinoj ulici, otpao zaštitni sloj betona ka ulici Kneza Miloša, čitava tavanica ima oštećenja i prsline; sedmi sprat - pojava prsline u stubu u osi A i osi 11; osmi sprat - greda u osi 9 potpuno oštećena, otpao zaštitni sloj betona u gredi osi A; deveti sprat - nema prisutnih oštećenja.

Naša je preporuka da investitor izvrši detaljnu tehno-ekonomsku analizu isplativosti pomenute sanacije i očuvanja dela objekta, do trenutka privođenja objekta nameni. Sve ovo treba posmatrati uzimajući u obzir ograničen vremenski rok trenutnog stanja konstrukcije, još jednom - ograničeni vremenski rok trenutnog stanja konstrukcije, zatim, potrebne radove na sanaciji uklapanja postojeće konstrukcije u novoprojektovani konstruktivni sistem, konzervaciju objekta itd.

Prilikom pregleda objekta koje je bilo predmet ovog mišljenja, konstatuje se da blok B, tj. deo zgrade A, predviđen da bude zadržan, nema dovoljnu stabilnost, kako globalnog tako i lokalnog karaktera. Naime, mogu se zapaziti na fotografiji broj 10, u prilogu, lokalno oslabljeni delovi konstruktivnih elemenata poput grumena betona koji visi na armaturi, zatim poluurušene tavanice na posebnim etažama, otpali zaštitni slojevi, itd, itd.

Prema tome, objekat je u stanju koje zahteva izuzetno visoke investicije, a onda dolazimo do objektivnih problema u rekonstrukciji objekta. Dakle, zbog izloženih atmosferskih i drugih uticaja preko 26 godina, izgradnja potpuno istih o državnom trošku je budžetski neizdrživo, ogromna sredstva su potrebna, a sanacija, čak i ako bi bila moguća, koštala bi još više. Takođe, postavljalo bi se pitanje i svrhe novih odnosno saniranih i rekonstruisanih zgrada koje su svojevremeno projektovane i građene radi smeštaja vojne birokratije SFRJ. Dakle, govorimo o zemlji od 22 miliona stanovnika, što Srbija svakako danas nema i vojsku koja je bila mnogo veća. Sada svakako taj prostor ne bi imao svrhu za vojsku Srbije.

Takođe, na tržištu je danas nemoguće nabaviti brački kamen "Veselje/ Unito", znači, tog bračkog kamena više nema i ne može da se nađe "Unito A", dakle "Veselje/Unito" i "Unito A", ali ni kamena "Koral", čija je eksploatacija obustavljena 1971. godine. Znači, ne postoji način da se izvrši restauracija i rekonstrukcija, da to mi uradimo onako kako je neko rekao u raspravi, nemoguće je jer nema tog kamena da se to vrati onako kako je bilo.

Da li je ovo bila neka posebna simbolika kada je u pitanju bio agresor? Rekao bih da nije, jer ako pogledate šta se dešava u poslednje neko vreme po pitanju bombardovanja različitih zgrada, videćete da je došlo do gađanja i Generalštaba iračke vojske tokom njihove agresije ili intervencije na Irak, da je Izrael tokom kampanje 1973. godine gađao Generalštab sirijske vojske, da je sada, tokom ovih sukoba u Ukrajini Ukrajina gađala sedište Crnomorske flote, da su Rusi gađali sedište u Odesi neko ukrajinsko, nema potvrde ni za jedno ni za drugo, ali ne vidim da je ovo bio nekakav poseban simbol za njih.

Ono što mislim da je bio poseban simbol, jer nema nikakvu vojnu vrednost, ništa se tu vojno nije dešavalo, to je kuća u kojoj je živeo Slobodan Milošević, zato što je to kuća u kojoj je živeo čovek… Da li su sada Rusi gađali kuću u kojoj živi Zelenski? Nisu. Da li su Ukrajinci gađali kuću u kojoj živi Putin? Nisu. Znači, ovo je bio čist teroristički akt i to je bio simbol. Simbol je gađanja tornja na Avali, to je bilo simbolično. Generalštab ne toliko. Zašto nije obnovljen, to sam objasnio vrlo detaljno i jasno.

Dolazimo do pitanja šta znači Sutjeska? Svakako velika bitka, svakako izuzetno važna bitka u Drugom svetskom ratu i rekao bih prelomna bitna za partizanski pokret u Drugom svetskom ratu. Međutim, nakon te bitke, vrhovni komandant vojske koja je, kažete, pobedila u toj bici, je naredio da se Koča Popović, komandant Prve proleterske uhvati i strelja, a da komandovanje Prvom proleterskom preuzme Velimir Terzić. Da li je Velimir Terzić? Pa, je Velimir Terzić odgovorio – ali, druže stari kako da ja zamenim Koču? Tada je u potpunosti žrtvovana Treća udarna narodnooslobodilačka divizija, čini mi se da se tako zvala, Save Kovačevića, kompletno žrtvovanja, sa većim delom centralne bolnice, svi pobijeni. Ostala je pesma Save Kovačevića dok se vrhovni štab sa drugom Titom izvukao iz cele operacije. Koča Popović jeste poslao poruku Peku Dapčeviću da on ide napred, a ovaj da krene za njim, ali izgleda da vrhovni komandat za to nije znao, pa je optužio druga Koču da je pobegao sa bojišta. To su kontraverzne koje su pratile život Koče Popovića do njegovog okončanja. Do kraja života je objašnjavao da li je pobegao sa Sutjeske ili nije pobegao sa Sutjeske.

Što se tiče same bitke i kako je do nje došlo, bitno je ono što je prethodilo bici, a bici je prethodilo to da je bilo najava da sledi savezničko iskrcavanje na Jadran i da je potrebno obezbediti pozadinu za to iskrcavanje. Tim povodom Titovi generali, Velebit, Koča Popović i da li je bio Đilas, su bili u Zagrebu. Sve naoružani su pregovarali sa Nemcima tada i martovski pregovori, kako je to već išlo, posle toga su verovavši u taj sporazum poverovali u reč Nemcima, upali u klopku koju su primetili iz obaveštajne službe ovog drugog pokreta i nisu upali u tu klopku. Ideja je bila da se oba pokreta unište u klancu Sutjeske. To je bila ideja. Nijedan ni drugi nisu bili poželjni za Nemce, s tim da su se više plašili ovog drugog, jer su se plašili tog iskrcavanja na Jadranu i onda dočeka i stvaranja prostora da se te savezničke trupe iskrcaju, a ovi drugi su nudili, oni posle kažu da su to nudili u obmani i to je legitimno sredstvo u ratu, da se zajedno sa Nemcima bore protiv saveznika prilikom iskrcavanja na Jadran. Pa, su pevali pesme – kada dođu debeli Englezi kosi će ih naši mitraljezi i tako dalje, ali to sad već nije toliko bitno.

Tako da, ako je ta bitka takva i ako je bitka suština onda moramo da gledamo širi, mnogo širi kontekst bitke i šta se tu dešavalo i ko je na kraju kako prošao u toj bici, ali da su ljudi stradali jesu. Da su najviše stradali čak ne toliko, ne Srbi, više Dalmatinci su stradali od svih na Sutjesci. Tako da u tom kontekstu zaista jeste jedna od epskih bitaka Drugog svetskog rata koja je, uveren sam prelomila sudbinu Drugog svetskog rata, jer to kad su pretekli posle su mogli da preteknu sve ostalo. Doduše pomoglo im je to što su sovjetske tenkovi prešli Dunav i ušli u okupiranu Kraljevinu Jugoslaviju i faktički time odlučili pobednika u građanskom ratu. Dakle, to je što se tiče same Sutjeske.

Rekao sam zašto nije obnovljeno, rekao sam šta znači sama Sutjeska, a što se ustavnosti tiče vaše je pravo da osporavate ustavnost, imate i Ustavni sud pa se obratite Ustavnom sudu, dobićete odgovor Ustavnog suda da li je ustavno ili nije, a ja verujem da jeste, jer ne bih ni predlagao da ne mislim da jeste.

U svakom slučaju mi ćemo u ovo remek delo kako kažu jedino i najkompleksnije remek delo Nikole Dobrovića. U svakom slučaju dovesti do onog što vi pričate da ono jeste sada kao ruševina.

Dakle, ono je za vas sada kao ruševina, simbol nekakav NATO agresije, a mi ćemo napraviti memorijal koji će zaista biti simbol otpora NATO agresiji i to će biti razlika između onoga što mi pričamo i vi pričate, a realno niti vam je stalo do toga, niti vas je briga za to, jer da vas je briga, nešto biste uradili tim povodom. Neki su nešto i radili doduše, ali to ćemo kada oni dođu na red, pa ćemo onda da čujemo šta su tada oni radili i kako su oni radili kada su bili u mogućnosti.

Da li to čujem kokoške iz Morovića nešto kokodaču, ali ne čujem šta je poenta? Čujem samo kokodakanje.

U svakom slučaju odgovorio sam na sve, 22 minuta, 22, pa 22 minuta toliko ste mi pitanja postavili. Polako, pa vi ne vidite da ja radim za vas, vi ste meni toliko mili i dragi da ja sve vreme produžavam raspravu da vi što više budete u direktnom prenosu. Optužiće me ovi blokaderi da vam dajem više prostora, vama blokaderima u Skupštini, nego onima na ulici. Sve vam moguće vreme ovog sveta dajemo, produžili smo sednice, nikada ovoliko dugo nismo zasedali, da vas malo vratimo u život, da vas oporavimo od ovoga što vas išutiraše na svakom skupu na kom se pojavite. I vi toliko mi nezahvalni još se bunite što vam to pomažem. Pa, neću više ni da vam pomažem.

U svakom slučaju, mislim da sam odgovorio na sva ta pitanja. Tako da, još uvek za sve ovo vreme nismo dobili nijedan konkretan odgovor na pitanje zašto su oni zapravo protiv? Osim, zbog toga što je ovo predložila vlast. Hvala.

Hvala vam.
Idemo na sledeći.
Na sledeći amandman.
Na član 2. amandman su istovetnom tekstu baš na ovaj amandman ili možete i na sledeći? Na ovaj?
Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Stefan Janjić.

Hvala za ovaj SNS obrazovani program.

Preporučujem prethodnom govorniku emisiju na „YouTubu“ recimo istorija sa Milenkom, a u narednoj epizodi iskrcavanje Vikinga u Englesku npr.

Prethodni govornik je čitao mnoge dokumentacije itd. ali je propustio da pročita jedan zaključak, to mi je baš zanimljivo, došli do 2016. godine, a njega je propustio.

Zaključak je od 29. septembra 2016. godine evo, da vidi kamera, a vidi potpisnik A. Vučić, Aleksandar Vučić predsednik Vlade kaže ovako – Vlada je odlučila da se izvrši uklanjanje dela objekta Generalštaba Vojske Srbije znači zgrada A, upisana tu i tu, tu i tu radi potpune rekonstrukcije i vraćanja objekta koji je pod nazivom zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstvo odbrane u Beogradu utvrđen za spomenik kulture u prvobitno stanje u kome je bio pre agresije NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju u proleće 1999. godine, a u svemu prema postojećem projektu arhitekte Nikole Dobrovića.

Ja mislim, ne znam šta je sad? Znači, potpisali i to vaš Vučić, evo, ovo je A. Vučić, ali moguće, sada ja ne znam da li je falsifikat? Može biti, može biti imate iskustva sa tim, pošto imate ovog Gorana koji se preziva igrom slučaja Vasić tu jedno slovo malo e, a, koji je takođe u postupku Tužilaštva za organizovani kriminal.

Čovek je priznao da je falsifikovao dokument na osnovu koga je Vlada skinula Generalštab sa spiska kulturnih dobara Republike Srbije. Tako da toliko o tome koliko vi govorite istinu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.