Gospodin Jovanov, izvolite.

Imaju politiku, ali je kriju, to je toliko dobra politika da se oni plaše da je neko ne ukrade. Onda je kriju, pa su je i od sebe sakrili, pa ni nama neće u Skupštini, gde je mesto da tu politiku izlože, da je kažu. Takva je to politika, genijalna politika.

Što se svega ostalog tiče, da, tačno sam rekao. A moje pitanje vama je – a šta radite sa parama iz budžeta, ako Nestorović dobija 92.000 svakog meseca na račun, koliko vi dobijate svakog meseca na račun, u evrima? Gde odu te pare, na šta ih trošite? Da nije možda na advokate i na lažne advokatske kancelarije da se to izvlači? Ili je nešto drugo u pitanju? Mislim, možemo i to da čitamo, samo mi nije ovde papir, samo da mi donesu.

Umesto da ulažete taj novac u infrastrukturu, u odbore, vi ga izvlačite preko lažnih advokatskih kancelarija. Onda kažete – nemamo sredstava. Pa ko vam je kriv? To je još jedan dokaz zašto ne možete da vodite zemlju. Zato što niste u stanju da upravljate resursima, zato što ste u stanju samo da otmete nešto, pa makar i sami od sebe, kao što su ovi pokrali sopstvenu Demokratsku stranku, tako vi sada organizujete izvlačenje novca od sopstvene stranke. Evo, kažite građanima koliko para mesečno dobijate iz budžeta, koliko para mesečno dobijate na račun iz budžeta od države Srbije, na osnovu broja poslanika, u skladu sa zakonom, na osnovu broja poslanika koji imate?

Šta još imate od privatnih donacija, koliko je to novca? Onda recite – mi sa ovim parama ne možemo da napravimo ništa, pa ćete da čujete šta će građani i na to da vam kažu. Verujem da će potvrditi ono što sam i ja rekao, a to je da ste nesposobni. Hvala.

Gospodin Aleksandar Pavić, pretpostavljam zato što je pomenut gospodin Nestorović. Izvolite.

Da, da repliciram.

Vezano za tih čuvenih 92.000 koji ležu na račun. Da, otprilike je toliko. Međutim, naravno, to je neuporedivo sa onim što vi dobijate, ali radi se o tome, to je stvarno mala količina za politički život u ovoj zemlji, ali ako je to toliko malo i ako smo, recimo, hajde da kažemo, mi toliko beznačajni, a zašto se toliko plašite da nas pustite i na jedne medije koje kontrolišete? Zašto ste nas izbrisali iz svih medija?

Zašto se toliko plašite? Zato što bi vas mi potukli, kada bi imali šansu samo da se obratimo ravnopravno građanima Srbije. I da vam kažem još nešto. To je jako dobar metod koji vi imate da kažete – pa cela opozicija je za uvođenje sankcija Rusiji. E pa, kada bi imali pristup medijima, koji nemamo, mi bismo rekli, vi bi znali da postoji opozicija u Srbiji koja nije za uvođenje sankcija Rusiji. Znači, vi ste napravili jedan medijski logor, koji vi kontrolišete i tu ste glavni. Onda možete da pobeđujete. Ali, da vidimo kakvi biste bili, kada biste dozvolili jedno sučeljavanje, nekoliko sučeljavanja, ali vi se toga plašite. Plašite se, i mora da znate zašto se toga plašite. Hvala.

Gospođa Marinika Tepić, po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika.

Meni je žao što gospođa Brnabić nije u sali, pošto me je ona najviše inspirisala da se javim za reč, jer meni je jasno da ona ne razume da je manipulacija biračkim spiskom i kupovina glasova, da je manipulacija biračkim spiskom i ucena birača. Sve su to ista krivična dela korupcije, po Krivičnom zakoniku, a ona na različite načine se utiče na birački spisak kroz razne pritiske. Sada ne pričam o onim najprimitivnijim načinima koje sprovodi SNS, dakle, ulje, šećer, televizori, bela tehnika, bicikli i šta sve delite biračima da biste obezbedili glas. Postoji naravno i onaj, da kažem, srednji deo gde vršite pritisak na zaposlene u javnom sektoru da moraju da glasaju za SNS plus 20 glasova da bi zadržali radno mesto. Sada to radite i na privatni sektor, tako što maltretirate privatnike da i oni moraju preko svojih zaposlenih da vam obezbede glasove, inače im šaljete inspekciju, zatvarate lokale, firme, kažnjavate itd.

Ali, ono što je sofisticirana manipulacija biračkim spiskom, i to ću sada dokazati ili, što bi se najkonkretnije reklo, muvanje sa biračkim spiskom, nisu samo fantomski birači, nego i kako selite birače sa jednog biračkog mesta na drugo, kada kalkulišete gde vam je potrebno više glasova.

Ovde je jedan konkretan primer za Beograd, za opštinu Zvezdara. Radi se o zaposlenom u jednom javnom preduzeću. Dan počinje tako što šef tog zaposlenog njemu i još nekoliko njegovih kolega kaže hitno da odu na opštinu Zvezdara i oni ljudi poslušaju šefa, misle da treba da urade neku ozbiljnu stvar tamo, treba nekom pomoći. Naravno, da bi zadržali radno mesto. Odlaze tamo i tamo ih dočekuje lice u civilu u policijskoj stanici na Zvezdari, koje nema veze sa nekim zvaničnim statusom policijskog službenika i uručuje im spremne papire na njihova imena. Znači, već je spremna prijava i odjava prebivališta na konkretna imena ljudi, koji nisu imali pojma da se njihovim podacima i njima manipuliše za birački spisak. Znači, ovo je pripremljeno, još gore, već je pripremljena bila uplata takse na njihova imena, evo je, za prijavu i odjavu prebivališta. Ja neću čitati ni adresu na Zvezdari na kojoj ih neki komesar SNS prijavljuje u policiji.

Dakle, u saradnji sa policijom se sve to dešava, naravno, ali ovde se oni vide. Već spreman, pazite, kupoprodajni ugovor osobe na čiju se adresu premeštaju ovi zaposleni iz javnog preduzeća, za koje nemaju pojma. Evo, ovde je osoba sa ličnom kartom. Neću tražiti da se uveća, zbog zaštite ličnih podataka. Ali, plaćena prijava i odjava prebivališta, plaćena taksa za to, kopija kupoprodajnog ugovora o nekretnini, odnosno stanu na koji se prijavljuju ljudi iz javnog sektora, iz javnog preduzeća, koji nemaju pojma o tome, nego ih čeka komesar SNS-a sa spremnim papirima i potvrdom o plaćenom porezu na tu nekretninu na koju vi selite grupu zaposlenih u javnom sektoru i tako ih upisujete u birački spisak. Dakle, ovo svet nije video. Ovo svet nije video. I zato je važno da se pokaže na koje još načine manipulišete.

I zato komisiji, na kojoj je opozicija dugo insistirala da treba da se uspostavi, kroz izmenu Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, ne želite da date izvršna ovlašćenja. Zato što bi ta komisija onda mogla da očisti i birački spisak, da ima najkonkretnije mere koje može da izvede, da policija mora da radi po tom nalogu ili saglasnosti, a ne da policija pokriva kriminalna dela kako selite birače sa jednog mesta na drugo, na drugu adresu, ne pitajući ih, nego ih ucenjujući da im ostanu radna mesta.

Naravno da nećemo kao poslanički klub Stranke slobode i pravde podržati ovaj zakon.

Dodatno, podsetiću, sada više niko ovde ne sedi. Verovatno vam se ovaj Jovan Knežević posramio što smo ga prepoznali, ali zato je jasno zašto ne date Komisiji izvršna ovlašćenja nego dajete Jovanu Kneževiću koji je zadužen za birački spisak u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave da ga čuva i čisti, kao kozi da čuva kupus. Čovek, pomoćnim ministra za birački spisak koji je snimljen kako nosi pakete šećera. To je ono najprimitivnije kako kupujete glasove. Nosi iz službenog vozila, beogradskog, pakete šećera za glasove SNS.

E, zato niko normalan ne može da podrži ove vaše lažne i prevarne izmene biračkog spiska.

Hvala.

Gospođa Dubravka Filipovski, pretpostavljam po amandmanu.
Izvolite.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, za mene ažuriranje biračkog spiska ne treba da bude osnov za stvaranje tenzija u društvu već tačka oko koje se gradi poverenje između građana i države.

Za mene je ovaj Predlog zakona još jedna prilika da unapredimo birački spisak i da dođemo do veće transparentnosti, a ne da se ismevamo na ovu temu ili da govorimo o nekakvim kupovinama glasova birača za koje vam je šef poslaničke grupe SNS na jedan vrlo jasan način sve rekao.

Nikakve promene u biračkom spisku i u biračkim spiskovima, kao ni smanjenje izbornog cenzusa ne mogu da budu alternativa nedostatku programa i vizije kako treba voditi državu, jer svi izbori do sada su pokazali to na jasan način. Taj nedostatak je i te kako kažnjen od strane građana Srbije.

Hoću da istaknem i činjenicu da ovim Predlogom zakona broj birača po lokalnim samoupravama se može pratiti i ažurira se na sedam dana, kao i činjenicu da je predloženo da se Predlogom ovog zakona formira i komisija koje će sve to pratiti.

Tako da, manipulacije o kojima govorite u ovoj raspravi po amandmanima u biračkim spiskovima ne stoje.

Ako pogledate rezultate nedavnih izbora u Kosjeriću i Zaječaru potpuno je jasno da su oni identični i kada je u pitanju rezultati izašlih građana od strane lokalne izborne komisije, a i CRTA koja je u velikom delu zajedno sa predstavnicima poslaničkih grupa ovaj Predlog zakona i predložila.

Sve preporuke, dakle, ODIHR-a, CRTE, civilnog sektora su prihvaćene ovim Predlogom zakona.

Za mene je ovaj Predlog zakona važan korak ka dijalogu, ka podizanju konsenzusa, ka smanjenju tenzija i da li će do toga doći ili ne zavisi samo od vladajuće koalicije, ali je ovaj Predlog zakona prilika da pokažemo pre svega institucionalnu zrelost i želju da dođe do smirivanja tenzija u društvu. Vreme koje je pred nama će to pokazati, ali sudeći po ovoj dosadašnjoj raspravi potpuno je jasno da vi u svemu i svačemu tražite alibi za nedostatak svoje politike i za činjenicu da vas jednostavno takve kakvi ste građani neće.

Hvala.
Reč ima gospodin Željko Veselinović.
Po amandmanu, pretpostavljam.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristiću i vreme ovlašćenog predstavnika.

Želeo bih na samom početku da uputim saučešće pre svega građanima BiH i građanima Tuzle zbog tragedije koja se desila u tom gradu. Smatram da je potpuno neprimereno da danas, da kažem, ili juče na dan te tragedije se govori u ovom domu o tome da je neko balija, da je neko ustaša, itd. Mislim da to, u krajnjem slučaju, mora biti sankcionisano opomenom.

U politiku sam ušao da bih se borio isključivo za radnička prava. To je jedan segment u kome sam, biću malo i pretenciozan, verujem najbolji u Srbiji. Isto tako najbolje u Srbiji znam kako bi se ta prava rešavala.

Nisam se nešto mnogo obazirao na neke druge teme, ali s obzirom da sam sad tu gde jesam i da sam neko ko je inicirao formiranje radničke partije koja će se baviti isključivo tim stvarima moram da kažem neke stvari koje će možda biti revolucionarne, a to je da se možda po prvi put delimično slažem sa kolegom Jovanovim u nekim stvarima koje je on rekao.

I ranije sam, jer sam dugo godina u tom delu opozicionog sektora, govorio da se nikako ne može pobediti bez glasova radničke klase. Radnika danas u Srbiji ima negde oko 2 miliona i 400.000. Ja sam to kolegama više puta prenosio i tražio od njih da nađemo modus kako da se približimo tim ljudima, kako da tim ljudima prenesemo politiku koju bi mogli eventualno na tim nekim izborima da pobedimo.

Nije tu bilo nešto mnogo razumevanja, ne mogu da kažem ni da nije, ali prosto ja sam bio jedan od retkih koji je tu problematiko poznavao i koji se time bavio, a nisam imao dovoljno prostora da o tome govorim. Danas ne mogu da govorim ni na režimskim medijima, ali isto tako ne mogu da govorim na ovim profesionalnim medijima jer sam zabranjen, ja i moje kolege iz poslaničke grupe. Tako da, mogu da govorim ovde.

Činjenica je to da bez dobijanja nekih 20% glasova sa ove druge strane ili nekih neopredeljenih ova vlast ne može da se pobedi nikako. To je činjenica. Vi imate 25%, 30% ljudi koji nisu manje-više ni za koga ali mrze Aleksandra Vučića. Glasali bi i za magarca, ali bi glasali i za Belog preletačevića pod uslovom da je protiv Aleksandra Vučića. To je potpuno legitimno, da se razumemo. Sa druge strane, imate dobar deo onih ljudi koji apsolutno nisu ni za koga ili su razočarani politikom SNS, SPS pa su se povukli. Kada vi takve ljudi koji nisu aktivni nigde počnete da nazivate „ćacadima“ ili kako god već, „ćacima“, naravno da te ljude nećete dobiti nikada. To je ključna stvar i ključni problem cele te priče.

Još sam 18. februara pisao, znači mesec dana pre onog najvećeg studentskog skupa u istoriji koji je bio 15. marta, još tada sam pisao da studenti jedino treba da traže, odnosno da prihvate poziv Aleksandra Vučića da jedina tema razgovora sa njim treba da budu izborni uslovi i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Tada sam nazivan izdajnikom, tada sam nazivan nekim ko je prodao, nekog ko je, da kažem, prešao na drugu stranu, a onda kada se dva meseca nakon toga, kada su studenti tražili raspisivanje parlamentarnih izbora, onda su ti koji su pljuvali mene i neke druge odjedanput rekli – izbori ili smrt. Ko nije za izbore taj je izdajnik. U politici moraš da imaš tajming kada nešto tražiš.

Ja sam studente podržavao i podržavam ih, to sam pričao i ovde u parlamentu. Kada kažem studente, studentsku listu nisam i ne mogu da podržim, niti ću je podržati dok me neko ne bude pozvao da traži moju podršku niti ću bilo kome da se dodvoravam, govorim u svoje lično ime. Ponavljam, niti ću bilo kome da se dodvoravam i da idem uz dlaku. Kada me neko bude pozvao, kada mi neko bude predočio ljude koji treba da sprovode tu politiku, kada mi neko bude predočio zašta se oni zalažu i šta je njihov cilj, onda mogu da se izjasnim da li podržavam ili ne. Do tada, kao što moj kolega Đorđo rekao, blanko ne podržavam ni svoje dete, a kamoli nekog drugog.

Zato moramo da nađemo modus i način ako hoćemo da menjamo vlast, da se približimo upravo tim ljudima koji su potpuno nezainteresovani za politiku, a mi koji živimo ovde u ovom balonu i koji živimo politiku, susrećemo se isključivo sa svojim stranačkim istomišljenicima i nemamo realnu sliku o dešavanjima.

Neko sam ko je proputovao celu Srbiju razgovarajući sa radnicima, sa obespravljenom kategorijom, ako tako mogu da kažem i mogu iskren da budem da većina ljudi apsolutno nije ni za jednu ni za drugu stranu. Žive svoj život, deca idu u školu, idu na treninge i nisu baš zainteresovani da se biju na ulicama ni za jednu ni za drugu stranu.

Kada budemo shvatili da je takvih ljudi ovde danas najviše i da tim ljudima koji se bore za život moramo da nađemo način da se obratimo, onda možemo da razmišljamo o tome kako ćemo nekoga da pobedimo.

Moje kolege iz opozicije vrlo dobro znaju kada dođu neka istraživanja koje su ključne stvari kod građana Srbije, a to su stabilnost, normalnost i sigurnost. Aleksandar Vučić u devet sati ujutru ima miliona glasova prednosti, odnosno milion glasova penzionera. Zašto? Zato što tim ljudima on uliva sigurnost, nekada i lažnu sigurnost, ali on ispada da brine za njih. I, ako vi sve penzionere i sve ljude koji su neutralni, nazivate „ćaci“, imate ozbiljan problem, jer nikada neće glasati za vas.

Ja hoću kroz radničku partiju da se obratim upravo radnicima, upravo tim obespravljenim ljudima, danas imamo priliku da na jugu Srbije se neke fabrike zatvaraju i da je nekoliko stotina radnika proteklih desetak dana ostalo bez posla.

Danas je u Kragujevcu u jednoj fabrici na polovini radnog vremena radnicima saopšteno da njih 40, odnosno da se ta fabrika sa 40 radnika zatvara. O tome sam ja gospodo draga govorio još pre šest meseci, da će vanredni povećanjem minimalne zarade koja nije utemeljena na ekonomskoj politici, nego je utemeljena na političkoj odluci, upravo doći do toga. Ja kao predstavnik radnika ne mogu da kažem da povećanje minimalne zarade koje je bilo sada 1. oktobra i koje će biti od Nove godine, nije malo, ja to moram da pozdravim, to sam i tada rekao, ali šta ćemo sa kompanijama koje u svojim budžetima nisu mogle da projektuju dva povećanja minimalne zarade u toku jedne kalendarske godine. Oni su sada počeli da zatvaraju firme.

Šta ćemo ako se takva situacija nastavi, a siguran sam da će se nastaviti u nekom narednom periodu. Ko će voditi računa o tim ljudima? Koga će od tih ljudi biti briga da li ovde neko kaže živeo Aleksandar Vučić, ili Aleksandar Vučić je izdajnik i lopov. Nikog od njih to ne zanima.

Zamolio bih da se vratimo temama običnih ljudi, i da barem mi ovde koji smo izabrani od strane građana, a ja jesam izabran od strane građana, jer sam jedini predstavnik sindikata koji je bio na listi Srbija protiv nasilja, gde su članovi mog sindikata glasali za mene i za tu listu, imam pravo da govorim u njihovo ime. Okrenimo se običnim ljudima, okrenimo se rešavanju njihovih životnih problema.

Dajte da batalimo ove stvari koje se dešavaju ovde, ili s obzirom da sa jedne strane imamo navijanje, skandiranje, urlanje, a to je počelo i sa druge strane da se dešava, da organizujemo jednu fudbalsku utakmicu, pa predstavnici vlasti nek budu jedna ekipa, predstavnici opozicije druga, ja ću da napravim treću ekipu, pa da igramo fudbal, da eto što se kaže na terenu, da se na terenu krljamo, da ne bi to radili ovde, i neka se narod malo zabavlja i smeje.

Apelujem još jednom, kao što sam i pričao ranije, na mir, apelujem na kolege da prekinu sa štrajkom glađu. Apelujem na sve da ne dižemo više tenzije, nego hajde da rešimo problem biračkog spiska, itd, i sve druge probleme koje je ODIHR ovde dao kao preporuku, pa kada se svi ti zakoni budu doneli uz konsenzus, kažem, uz konsenzus, političkih partija, ne nekih neformalnih grupa, koje postoje van ove zgrade, kada se bude napravio konsenzus, onda da idemo na izbore i da vidimo ko će da pobedi. Ali do tada, izbori u ovakvoj situaciji, ovakvoj klimi ne odgovaraju nikome, ne odgovara ni vlasti, a ne odgovara ni opoziciji.

Ja sam apsolutno protiv izbora dok se svi zakoni ne usvoje, ali naglašavam, ne na ovakav način, nego uz konsenzus svih političkih aktera, svih političkih partija koje se nalaze u ovom parlamentu i eventualno, još nekih relevantnih koje su se u međuvremenu pojavile, a nikako da se pitanje izbora rešava na ulici. Hvala.