Možemo da pređemo na sledeći amandman, pošto ni po ovom niko više ništa ne priča.
Na član 3. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, Zeleno levi front - Ne davimo Beograd, Mi, glas iz naroda.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Ivana Rokvić.
Izvolite.

Hvala.
Poštovani građani Srbije, ispred ovog doma 24 sata dnevno preko razglasa puštaju razne pesme majci koja je izgubila dete. Jedna od tih pesama sa jutrošnjeg patriotskog repertoara kaže „ne dam zemlju, ne dam njivu“, ali to je ispred Skupštine za potrebe predstave. U Skupštini je leh specijalis za Generalštab koji ide na poklon Trampovom zetu.
Čitav ovaj predlog zakona za Generalštab izgleda kao jedan oglas u novinama. Kaže – prodajem Generalštab hitno, ali povoljno.
Opet SNS koristi lažno opšti interes kao izgovor za pljačku prostora i legalizaciju korupcije. Ovde se nacionalni interes podređuje isključivo ličnom interesu i tog stranog investitora, a to je izdaja.
Svi oni poslanici koji budu glasali za ovaj predlog zakona biće izdajnici do poslednjeg.
Zašto ne kažete građanima Srbije da je ovo, u stvari, zakon o privatizaciji jedne od najvrednijih lokacija u Beogradu? Prvo ste falsifikovali dokumentaciju radi brisanja statusa kulturnog dobra. Onda je Slavica Jelača, sekretarka Ministarstva kulture, osumnjičena za krivično delo zloupotreba službenog položaja, i sama priznala, kao što su priznali Vasić i Jovanović, da je preduzimala radnje neovlašćene pripreme dokumentacije, a sada ovih 110 poslanika predlagača tvrdi da je projekat od hiljadu i po stanova i hotel od značaja za sveukupni privredni razvoj.
Ja ne znam kako hotel i hiljadu i po stanova mogu to da budu, ali vi ćete verovatno objasniti.
Uglavnom, oni koji najviše ovde vrište već dva dana da ubede građane da je to samo ruševina, da ih podsetim da su bili u Vladi DSS-a i da su bili na vlasti baš onda kada je isti taj Generalštab proglašen za spomenik kulture.

Hvala vam.
Isteklo je vreme.
Reč ima Biljana Đorđević.
Izvolite.

Ja nisam čula odgovore …

Izvinite. Milenko Jovanov se javio kao predlagač.
Daću vam posle reč. Izvinite, molim vas.

U svakom slučaju, pošto sam ja bio ministar u Vladi 2005. godine i glasao sam za ovo i pošto sam ja izglasao ovo, nema nikog pozvanijeg od mene onda da poništi tu odluku, tako da je sve savršeno. Dakle, kuma donela, kuma pojela. Ja doneo odluku, ja promenio odluku. Sve smo vam rešili.

Hvala.
Biljana Đorđević, samo se javite, molim vas, ponovo.

Dakle, sad ne znam koliko je vremena prošlo, tri sata možda, ja sam postavila neka pitanja, a ovde se raspredalo o Sutjesci pola sata, o raznim nekim stvarima. Pokušano je da se i dalje ovo svede samo na pitanje, ono nije ni malo beznačajno, samih ruševina Generalštaba, Ministarstva odbrane, ali nismo dobili nikakv odgovor na pitanje u čitavom ovom transu oko toga kako to nije vredno zato što je ideološki nepodobno iz vaše perspektive. Nismo dobili odgovor na pitanje šta znači „Tramp“ na zgradi Kasarne VII puka i šta znači ova kula iznad Kamene palate.
Dakle, ja bih zamolila predlagača da se malo posveti čitavom prostornoj, kulturno-istorijskoj celini iz koje ste iščupali samo neke deliće i rekli jednom odlukom Vlade od 15. novembra da sad to više nije deo te kulturno istorijske celine, ali sve ostalo oko njega jeste, pa će valjda iz toga viriti neka ružna zgrada na kojoj će pisati „Trump International“ i nekako će sve to biti u redu.
Prosto, nema razloga da, s obzirom na način na koji donosite odluke, ne verujemo. Prvo, nije ni jasno da li je ovo već deo ovog zakona, ali čak i da nije, način na koji donosite odluke, prosto, samo donosite odluku Vlade kojom nešto iščupate iz kulturne zaštite, onda kada se to kaže da to nije u skladu sa Ustavom, vi kažete Ustavni sud ne reaguje. Mi smo podneli kao poslanici opozicije, šest poslaničkih grupa ako se ne varam, u januaru mesecu predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke Vlade kojom ste tada Generalštab… oduzeli ste mu status kulturnog dobra, ali, kako da vam kažem, dakle, na način na koji se sada ponašate možemo legitimno da postavimo pitanje i ja se već sada brinem, a vi uporno izbegavate da odgovorite na to pitanje, šta ako prosto Trampovom zetu bude malo da ruši Generalštab, pa onda poželi da sruši i ovu Kasarnu VII puka ili zgradu Generalštaba Kraljevine. Dakle, nije SFRJ, ako vam je to već nekakav problem.
Koja je to ideologija, koja je to zaštita državnosti? Pričali ste o tome kako ta država nije stvorila i ta vojska ništa nije sačuvala. Evo ovo je neka vojska. Tu su bili neki oficiri koji su se borili na Kajmakčalanu. Jel to ta vojska koja nije stvorila i sačuvala svoju državu? To su argumenti koji vi koristite.
Molim vas da pojasnite građanima Srbije, na kraju, krajeva vašim biračima. Šta radite sa centrom Beograda, upravnim delom grada kako ga je zamislio još knez Miloš? Šta radite sa tim, kome to prodajete i za koju vrstu interesa na kraju, krajeva?
Moram još nešto da vam kažem. Vi ste ovde dosta spominjali različite vrste ograđivanja. Od vas su se neki ljudi ogradili, ogradili su se od ovih „lafufu“ stručnjaka, pa tako profesor Aleksandar Kadijević povodom diskusije o Dobrovićevom Generalštabu u Skupštini Srbije kaže – „povodom citiranja moje kritike, Dobrovićevih pogrešnih odluka na polju arhitekture i urbanizma u Skupštini Srbije, napominjem da to ne može biti opravdanje za rušenje njegovog Generalštaba. Te teme nisu povezane. Generalštab je biser naše posleratne arhitekture, urušen u NATO agresiji 1999. godine, o čemu sam mnogo puta pisao i govorio“.
Ograđuju se od vas „lafufu“ stručnjače.

Reč ima Milenko Jovanov.

Znači on je rekao ono što sam ja rekao, samo sada kaže da je zgrada Generalštaba sjajna i da treba da sačuvamo ruševinu. Šta da radimo?
U svakom slučaju ja sam predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača za zakon. To što vi pokazujete to su neke slike, ja nemam pojma, ja nisam predložio nikakve slike, da vam ja tumačim šta je na kojoj slici.
Pod dva, pročitajte u zakonu tačno šta piše pa me pitajte ako vas nešto zanima vezano za zakon. Da vam ja tumačim sličice sa interneta to stvarno ne mogu i ne umem, probajte sa chat GBT.
Ono što je ovde suština, to je da Savezni sekretarijat za narodnu odbranu je srušen 1999. godine tokom NATO agresije. Posle toga ama baš niko, ama baš ništa u vezi sa njim nije uradio do 2016. godine kada je predsednik Vučić tražio, a onda komisija izvršila uvid i utvrdila da je zgrada sklona rušenju, da je situacija sa zgradom vrlo teška i da će teško biti da se očuva u ovakvom stanju.
Ono gde mi danas zapravo imamo težište ove rasprave je sledeće. Ovo su alternative koje su vam postavljene u ovoj raspravi u prethodna tri dana. Ili da se tu izgradi nešto novo ili da ostane ruševina. Oni kažu da ostane ruševina. Legitiman stav. Mi kažemo da se izgradi nešto novo. Šta je samo problem? Problem je u tome što će ruševina da nastavi da se urušava i što će ruševina jednog dana da padne i od te ruševine i od tog remek dela više neće ostati ni taj bački kamen na kamenu ili brački kamen na bračkom kamenu. Neće ostati ništa. Baš ih briga, jer nije tema to, nije tema čak ni to njihovo remek delo od ruševine. Tema je da se bude protiv predloga koji je napravila ova vlast, koji je učinila ova vlast.
Šta god da smo rekli oni bi bili protiv. Da smo rekli restauriraćemo. Oni bi bili protiv, rekli bi trošite pare, previše je to para. Da smo rekli nema bračkog kamena iskoristićemo neki drugi. Rekli bi, ne može, mora da se radi tako, nema veze što ga nema izmislite ga, pronađite ga. Da smo bilo šta uradili, oni bi bili protiv.
Dokazi. Pa jesu bili protiv toga da se ruši Sava mala. Jesu li pravili halabuku i haos od toga da ne sme da se napravi ništa u „Beogradu na vodi“, da je to najvrednije zemljište ovog grada koje se poklanja arapskom investitoru, da će tamo da se pravi džamija, da ne sme Stefan Nemanja da drži krst u ruci zato što će to da smeta ovima iz Emirata, itd. Jesu li sve to pričali? Jesu. Jesu li pričali da će da potone? Jesu. Jesu li se borili protiv toga? Jesu.
Posle toga je došlo na red pitanje mosta koji su nacisti premeštali pa ga na kraju premestili na Savu. Jeste. Jesu li za taj most rekli da je maltene remek delo koje mora da ostane u Beogradu? Jesu. Jesu li rekli da ne sme da se dira? Jesu. Jesu li izmislili priču kako je neki čovek spasao? Jesu. Sve vreme lagali. I sad ista priča. Isto sve, ljudi, samo više nije most, nego je Generalštab, samo više nije onaj učitelj koji je spasao most, nego je sad Nikola Dobrović. Isto sve, samo uloge različite, različiti neki subjekti i neki objekti, sve isto. Ali, identična priča.
Dakle, 26 godina niko od njih nije znao da je to simbol, 26 godina niko od njih nije znao da je to jako važna zgrada, jer da jesu, pa valjda bi nešto uradili povodom toga, valjda bi nešto uradili da se bar stanje konzervira. Nisu uradili ništa, baš ih bilo briga. Neka propada, neka propadne. A kada bi zgrada sutra pala, ne daj Bože, ko bi bio kriv? Pa, mi, nama su ruke krvave, naravno, vlast je kriva za sve. Oni će da nas sprečavaju, a mi ćemo da budemo krivi. I to je tako. To je stalno tako.
Postavio sam pitanje, nema odgovora, a šta ste radili sa Spomenikom Milice Rakić? Oštećen, uništen, 15 godina zapušten, dok ga Aleksandar Vučić nije popravio, njegova Vlada. Ništa, nema veze, sve je to super, sve je idealno, ali ovo je simbol. Do juče nismo znali da je simbol, kako je počela rasprava, e tako smo saznali da je simbol, ne sme simbol da se dira.
Ja nisam živeo u ovoj zemlji? Pa, gde sam živeo. Ko to sad viče? Sad čujem glas, ali ne vidim lik. Nema lika, bezlični ljudi viču. Dobro. Pričinjava mi se? Dobro. Haluciniram. Odavno haluciniram? Dobro.
Na isti ovaj način ili bar na sličan…
(Đorđe Pavićević: A ovo?)
Pa, rekao sam čoveče da pitaš ChatGPT, nisam ja ChatGPT da ti objašnjavam slike sa interneta. Ja obrazlažem zakon, bre.