Poštovani građani, sada neću da govorim samo kao narodni poslanik, nego govorim i kao arhitekta i neko ko se razume i u prostor i u nasleđe i u identitet jedne nacije. Zato želim da pitam - kakvu Srbiju ostavljamo iza sebe - Srbiju betona i džakuzija ili Srbiju dostojanstva, sećanja i kulture? Zašto to pitam?

Zgrada Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića nije ruševina. To je jedno od najvećih dela jugoslovenske moderne, remek delo brutalizma, simbol državnosti i arhitektonski spomenik koji je već 1984. godine uvršten među objekte od posebnog kulturnog značaja. To nije moj lični stav. To je inače arhitektonska činjenica priznata u evropskoj i stručnoj literaturi u preko 30 udžbenika iz te oblasti.

Dobrović je govorio: „Arhitektura je izraz kulture jedne nacije. Ako je rušimo, onda rušimo sopstvenu kulturu“.

Sada da budemo vrlo jasni. Mi danas nismo u prilici da popravljamo jednu zgradu, mi smo u prilici da popravljamo istorijsku nepravdu. Bombardovanje 1999. godine je bio zločin, ali još veći je zločin kada zločinac ostavi ruševinu, a žrtva sama uklanja sve to i još na njoj pravi spa centar. E, pa ovako. Ova lokacija je mogla da bude najveća šansa za civilizovano pomirenje i zato je predlog mogao da bude da NATO i Evropska unija o svom trošku finansiraju obnovu zgrade Generalštaba u originalnom obliku, ali je to trebao neko da predloži. Zašto to niste predložili? Mogli ste da pokažete poštovanje prema Srbiji i njenim ranama i njenoj istoriji. Mogli su takođe time da pokažu da finansiraju, između ostalog, i sanaciju zemljišta od osiromašenog uranijuma. Zašto to naša država za ovih koliko godina nije predložila? Zašto to vi niste uradili?

Između ostalog, mogli su da izgrade i bolnice i vrtiće i parkove i sve to u znak pomirenja, jer tako rade narodi koji žele mir, tako rade države koje imaju čast. Vi šta radite? Vi tu istorijsku lokaciju predajete za stanove, džakuzi i spa centre uz osmehe, kamere i tapšanje američkih partnera i nazivate to napretkom. To nije napredak. To je poklonjena teritorija i to je poklonjena memorija.

Neka se zna hotel može da se izgradi bilo gde, stambena zgrada može da se izgradi bilo gde, ali Generalštab mora da bude samo tu. To je identitetska tačka Beograda, kao što su u Varšavi obnovili Stari grad, kao što su u Mostaru obnovili Stari most, kao što su u Drezdenu obnovili crkvu Frauenkirhe i narodi sa samopoštovanjem obnavljaju ono što je srušeno, ne brišu ga, a vi ste na žalost odabrali da to brišete.

Zato želim da pitam da li želite Srbiju koja gradi džakuzije na mestu bombardovanja, umesto da gradite memorijale, muzeje iliti novu zgradu Generalštaba ili mislite da je evropska vrednost izbrisati arhitekturu Nikole Dobrovića i napraviti luksuzne apartmane.

Moj predlog kao arhitekte je rekonstrukcija zgrade Generalštaba u duhu originalnog projekta Nikole Dobrovića, međunarodni arhitektonski konkurs, a ne privatni dogovor. Treći predlog je lokacija da ostaje državno i javno dobro, a ne privatna renta. Četvrti predlog je da objekat postane simbol ponovne izgradnje, a ne betonizacija ili amnezija. Peti predlog je prva faza finansiranja iz međunarodnih fondova za obnovu ratom oštećenih kulturnih dobara.

Završavam jednom rečenicom. Narod koji ruši svoje zgrade, ruši svoje sećanje. Narod koji proda svoje sećanje prodao je svoju budućnost. Ja u tome neću da učestvujem.

Želim da se obratim svim građanima koji danas, nažalost, protestuju jer imaju autokratski režim koji u ovom slučaju očigledno zanemaruje sve njih na ulici. I ono što je rekao gospodin Jovanov, ako ga možemo tako nazvati, jednostavno, on se obraćao onim ljudima koji možda i ne znaju koliko je ljudi na ulici, koliko je mladih ljudi, na neki način, na protestu, a ja smatram da je svako od njih jako hrabar i da ova trenutna godina ili ove godine koje su iza, ispred nas pripadaju toj mladoj generaciji, pripadaju hrabrim ženama, među kojima je i Dijana Hrka, koja je tu i protestuje sa njima i sada, da kažem, sa štrajkom glađu pokušava da skrene pažnju, a ona je samo jedna od mnogih koje su hrabre.

Duboki naklon imam prema svim tim ljudima i mi smo uvek tu za njih i samo mogu da kažem da verujem da se svi zalažemo, a trebalo bi i vi svi da se zalažete za izgradnju modernog, demokratskog i evropskog društva bez diktature. Borba ove nove generacije i pobuna koju imamo na ulici neće stati. Ono što sada znamo je da ovo nije samo pobuna u Srbiji, već je pobuna koja se događa u celom svetu. Juče je jedan mlad čovek izabran za gradonačelnik Njujorka, i to ga je upravo izabrala ta nova generacija Z. Želim da nastavim da se borimo i da shvatimo da je politika dobra ako se njome bave dobri ljudi, ali da imamo u vidu da bitke dobijamo samo ujedinjeno. Nova generacija, hrabre žene i svi ti građani na ulici pobeđuju ovaj režim i vodiće, ne samo Srbiju, nego će pobediti svakog autokratu u svetu. Nas je ipak više. Hvala puno.

Neka smo se dotakli i gradonačelnika Njujorka po ovom amandmanu. Ne bi čovek verovao da čuje, iznenadio bi se živ.
Reč ima Dušan Nikezić.
Izvolite.

Hvala.

Najkoruptivniji Trampov posao do sada. To kaže „Njujork tajms“ za vaš dil sa porodicom Tramp koji ovde na silu pokušavate da ozakonite. Logično je da se najkoruptniviji dil pravi upravo sa vama, jer je Vučićeva vlast i zvanično jedna od najkorumpiranijih u celoj Evropi. I to sve raditi nakon što vam je politika koruptivne trgovine najvrednijim srpskim resursima za fotografiju sa nekim svetskim zvaničnikom doživela potpuni debakl. Mislili ste da ste baš pametni.

Mislio je Vučić da Rusima može da prodaje priču o sankcijama, a da sve vreme iza leđa šalje municiju Ukrajini kako bi udovoljio Amerikancima i šta je rezultat ove genijalne diplomatije, kako je zamišlja mali Đokica? Tramp nam je uveo sankcije za NIS i carine od 35% za srpske proizvode, a Putin preti da će nam ukinuti gas od 1. januara.

Da ne zaboravimo da ste isto tako mislili da možete da kupite podršku EU tako što ćete preko Makrona da date Francuskoj i aerodrom „Beograd“ i spalionicu i preradu voda i da kupujete „Rafale“ po 83% većoj ceni i mnogo toga još. Šta ste dobili sad u Izveštaju Evropske komisije? Nenadležni predsednik donosi protivustavne odluke, prekomerna upotreba sile i represija prema demonstrantima, nema slobode medija i vladavine prava, izbori ni slobodni, ni pošteni u atmosferi straha i represije, Ustavni sud dve godine ne odlučuje o izbornoj krađi, kriminal, korupcija i još mnogo toga.

Šta Vučić na sve to kaže u Briselu? Hoćete municiju, imamo puna skladišta, može i za Ukrajinu, cena prava sitnica. Vi jedino znate na taj način da vodite politiku, koruptivno trgujući sa najvrednijim srpskim resursima.

Zato i ne čudi što i sada pokušavate da otoplite odnose sa Amerikom tako što Trampu poklanjate zgradu Generalštaba. Da li je to cena? Da li time sugerišete da Tramp ima cenu, da postoji neki cenovnik za Trampove odluke? Gospodo, mislim da ćete ovim samo pokvariti odnose sa Amerikom, koji su i onako već loši.

Ili ceo ovaj performans u suštini predstavlja igrokaz kako biste abolirali ljude iz vrha vlasti i vaše drugare od krivične odgovornosti za dosadašnja mešetarenja sa zemljištem Generalštaba za koje su već pokrenuti krivični postupci, da biste ga na kraju dali nekom od vaših tajkuna da na njemu gradi stambeno-poslovni kompleks.

Ovih dana smo od vašeg ovlašćenog predlagača čuli zaista niz bisera. Ovo danas je stvarno bilo neverovatno. Mislim da su i priče broja jedan iz Alana Forda bliže istorijskim činjenicama od onoga što je danas on izgovorio. Jedan od bisera koji smo čuli je, zašto oni koji su gradili nisu i zaštitili objekat kao spomenik kulture. Po istoj logici nije trebalo dozvoliti UNESKO zaštitu srpskih manastira na Kosovu 2006. godine, jer Nemanjići ih svojevremeno nisu zaštitili kao spomenike kulture. Da li je tako?

Takođe, rekao je više puta da razvoj zemlje nije u ruševinama, već u modernizaciji i investicijama. Prvo, ne radi se o ruševinama već o zakonom zaštićenom kulturnom dobru koje ne smete da rušite. To je zakonom zabranjeno.

Podsetiću vas, Hram Svetog Save je skoro 50 godina stajao kao ruševina i nikom nije palo na pamet da ga do temelja sruši i tamo izgradi stadion ili hotel, iako je na vrlo atraktivnom zemljištu, baš kao što je obnovljena i Pećka Patrijaršija, manastiri Studenica, Manasija, Sopoćani, Novo Hopovo, Rakovac, Krušedol, Velika Remeta, Vrdnik i mnogi drugi.

Vi ste prva vlast, gospodo koja ne poznaje pojam zaštićenog kulturnog dobra i sistematski ih rušite gde god stignete, od vila na Vračaru i Dedinju, preko kuće Laze Kostića u Somboru, pa do zgrade Generalštaba i Sedmog puka koji će postati Tramp Internešnel hotel.

Zato vam predlažem da vlastima u Rimu po istom receptu predložite da umesto ruševina Koloseuma izgrade nacionalni stadion, a braći Grcima da umesto onih paganskih hramova na Akropolju naprave Atinu na brdu, kad već ne mogu na vodi.

Umesto ovog koruptivnog, štetnog i monstruoznog plana trebalo bi da donesete zakon kojim se i zgrada Generalštaba i zgrada Sedmog puka stavljaju pod zaštitu kao nepokretna kulturna dobra od izuzetnog značaja i spomenici kulture, uz obavezu Republike Srbije da ih obnovi i vrati u pređašnje stanje, na osnovu odobrenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

U okviru tih radova na rekonstrukciji i obnovi, u skladu sa onim što je arhitekta Nikola Dobrović zacrtao, mi u potpunosti podržavamo izgradnju memorijalnog centra, a ne nekakve memorijalne sobe u okviru koruptivnog hotela Donalda Trampa. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.

Pa dobro, ja sam pričao bisere, pa smo sada čuli izuzetno pametne stvari, da je Hram Svetog Save u izgradnji isto što i zgrada Nikole Dobrovića koja je srušena u NATO bombardovanju. To je ista stvar. Da je potpuno isto nastaviti izgradnju nečega što nije gotovo i srušena zgrada.

Drugo, što se tiče ove argumentacije koju je ova Živkov iz ovog Zavoda koristila, pa on prepričava samo malo drugačije, pročitao sam to i iskreno rečeno besmisleno je, kao i sve ostalo što je rekla, a to je, otprilike ona je rekla malo drugačije od njega, on je to malo prepevao da bude kao da je njegovo otprilike - kao eto Nikola Dobrović nije zaštitio svoje dobro, to je kao da je Jovanov rekao kako Leonardo Da Vinči nije zaštito Monalizu zato što je nije odneo u Luvr ili gde je već trebalo da je odnese.

Uglavnom, nisam to ni u jednom trenutku rekao da nije Nikola Dobrović zaštitio svoje dobro, nego da niko, nijedan zavod do 2005. godine, od 1960. i neke, kada je već napravljena zgrada, do 2005. godine, znači 50 godina, četrdeset i nešto godina, nije smatrao za shodno da tu zgradu zaštiti dok je bila cela. Niko. Niko je nije zaštitio dok je bila cela.

Znači, ona je postala kulturno dobro kada su je srušili. Toliko je genijalna bila, da tek kada je srušena postala je kulturno dobro, a do tada nije bila kulturno dobro. To su činjenice.

(Narodni poslanik: Proglašena je.)

Proglašena jeste odlukom Vlade. proglašena za kulturno dobro i mi ćemo to sada da poništimo. To je to.

(Ana Jakovljević: Ti si glasao.)

Pa nisam mogao da glasam. Gde sam glasao? Ajde da čujem, pošto se dereš da sam glasao, gde sam glasao? Ajde molim te mi reci gde sam glasao. Ajde pošto si ti pametna.

(Ana Jakovljević: Bio si u DSS, nisam bila ja u DSS.)

Gde sam bio? I? Dobro, dobro, samo nemoj… I šta je još bilo? I šta sam još radio? Daj pomozi mi.

A gde sam glasao? Reci mi – gde sam glasao, gde sam ja glasao?

(Ana Jakovljević: Tvoji su glasali, oni bivši tvoji. Kaži ljudima da si bio u prošloj vlasti.)

Pa ne znam. Pa nisam ja ni pokrenuo temu. Što vičeš? Pa nemoj vikati na mene. Pa nemoj tako. Pa ne stoji ti to da radiš. Eto, ode.

U svakom slučaju…

Šta bi ovo? Šta se desilo?

Izgleda da je tu problem sa tim redom. Tu gde je Dragana Rakić bila, to je nešto kontaminirano.

Dug dan. Imali smo neke performans ovde.

Ustanu i viču bez razloga i mlate rukama. Ne znam šta je. Ne znam šta bi. Pritom se njoj nisam ni obraćao. Šta bi bilo da jesam?

Uglavnom, dakle, ta zgrada tek kada je srušena postala je kulturno dobro. Poređenje te zgrade srušene sa manastirima srpskim pa to stvarno nema smisla, sa Koloseumom nema smisla.

Što se obnove tiče, ja sam vam pročitao zašto obnova nije moguća. Prvo, mnogo košta. Drugo, nema tog kamena. Ne proizvodi se. Ne postoji.

(Petar Bošković: Ima.)

Nema. Nema ga od 1971. Nema ga.

(Petar Bošković: Crveni kamen iz Kosjerića.)

Prestala eksploatacija 1971. genije. Prestala eksploatacija 1971.

(Petar Bošković: U Gardi je sačuvano, proverite, imate vašeg generala.)

Šta je sačuvano u Gardi?

(Petar Bošković: Crveni kamen iz Kosjerića.)

Dobro. Koliko ima tog kamena u Gardi, pobogu? Ja ne mogu da verujem. Šta je ovo, ljudi moji, danas? Ne treba nama kamen mudrosti. Nama treba ne znam koliko tona tog kamena, aman ljudi. Sad kao, imamo jednu ciglu, pa kao što ne obnovite time. Pa ja znam da Hristos sa tri hleba nahranio mnoštvo, ali nismo mi toliki čudotvorci, bre, aman.

Dakle, ne može se porediti ni sa manastirima, ni sa hramom u izgradnji. Prosto, pogrešna su poređenja. Ne može da se rekonstruiše, pročitao sam zašto. Problem je drugi. Evo recimo da se ovaj zakon ne usvoji, a imamo nalaz stručnih ljudi Instituta za ispitivanje materijala da je sklono padu i da će da padne i šta onda? I ako padne, onda će biti još veći spomenik valjda zato što će još više da se uruši. Onda će biti genijalan spomenik Nikole Dobrojevića.

Prema tome, dajte da uozbiljimo stvari. Nemojte porediti sa Hramom Svetog Save, sa manastirima srpskim. To nije isto.

S druge strane, ta zgrada je srušeno, niko ovde ne priča o tome da mi rušimo zgradu koja je cela. Dakle, niko ne ruši zgradu koja je u upotrebi, niko ne ruši zgradu koja se koristi, niko ne ruši zgradu koja nema oštećenja, samo rušimo ruševine. Samo rušimo ruševine. Rušimo ruševine da bismo gradili, i to je to.

Rušimo ruševine da bismo gradili, to je cela priča.

(Peđa Mitrović: Pošta na Savskom trgu bila ruševina?)

Šta je na Savskom trgu bila ruševina? Kakve sad to veze ima sa ovim?

Pošta na Savskom trgu da li je bila ruševina? Pa, jeste, pogođena je sa 17 projektila NATO pakta i evo sad je sređujemo.

Kako poredite te dve stvari, aman bre, ljudi, ja ne mogu da verujem.

Ali bukvalno – dobro jutra, Katice, evo perem kačice. Ali, bukvalno.

Kako niko od vas nije kukao zbog grade, kako se ono zvalo, Saveznog SUP-a? Kako tad niste rekli – to je važna zgrada? Kako niste rekli – ne može „Skaj lajn“ tu?

Ne pričate vi samo o tome, mi sada pričamo…

(Dušan Nikezić: Postoje zaštićena dobra.)

Ne mogu ja stvarno ovako, vi ste potpuno difuzni, ja na šest nivoa sa vama raspravljam. Ovaj viče – što.

Sad se ja raspravljam sa ovim ispred vas, gospodine Nikeziću, ne sa vama. On mi dobacuje zašto ova zgrada „Pošte“ se ne rekonstruiše, a ja ga pitam zašto nije kukao za zgradu Saveznog MUP-a. Onda se vi uključite pa kažete – zato što nije bila zaštićena. Vi ste, bre, čoveče, stereo. Ne mogu da povatam više ko od vas govori. Horsko, bre. Ovo nikad nisam još do sad radio, imao horsku debatu sa druge strane, sa vas 20 istovremeno. Znam ja da mogu sa mnogo vas izađem na kraj, ali ovo sad stvarno prevazilazi čak i moje mogućnosti.

U svakom slučaju, pokušana rekonstrukcija, kao što sam maločas rekao i kao što je kolega čitao vesti sa „Nove S“ u želji da nas iznenadi valjda, na osnovu toga rađena ova analiza. Ne može da se rekonstruiše, jedino rešenje je ovo što je ponuđeno, dakle da se gradi nešto drugo. Da bi se nešto gradilo Dobrovićevo remek delo, ruševina, moraće da bude rušeno do kraja.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Veroljub Arsić.
Izvolite.