Hvala predsednice.

Vidim da se ovde pokrenula polemika malo oko privatizacije, oko zatvaranja fabrika, što je moja tema i voleo bih da imam malo više vremena da pričam sada o tome, pa da govorimo malo kako je Mlađan Dinkić počeo da dovodi kompanije kojima je davao subvencija, pa kako je krenulo zatvaranje fabrika odmah posle 5. oktobra 2000. godine pa do danas, ali nažalost nemam vremena.

Ono što ste vi u pravu kada ste pomenuli radno-intenzivnu industriju, to je tačno, s tim što ja tu radno-intenzivnu industriju zovem nisko-budžetna industrija, jer oni sami sebe tako zovu, a hajde da kažem ovo radno-intenzivna industrija je malo finiji i kulturniji naziv za to.

Što se tiče zgrade Generalštaba, veoma mi je neprijatno i žao što ovde moram da čujem da se ponovo pominju ti termini partizani, Nemci i četnici i čije su to zgrade, ko je to pravio, ko je to rušio. Nisam komunista ja sam demokratski levičar po ubeđenju, ali smatram da je potpuno nepotrebno sada ovde da govorimo o tome podelama koje su bile nekada.

Pri formiranju neke vlade, pre nekoliko godina, moj sindikat Sloga je tada izbacio jedan viralni klip, a to je bio Čarli Čaplin koji je u nekom filmu rušio neke mašine i onda smo nazvani od nekog ministra, čini mi se tada, jer je nekog kandidata za premijera, kao ludisti, odnosno pripadnici Neda Luda koji su svojevremeno da kažem u Engleskoj rušili mašine i nisu želeli napredak fabrika.

Apsolutno sam protiv toga, mi nismo nikakvi ludisti, niti smo protiv progresa i napretka. Smatram da treba da se gradi. Smatram da treba da se širi. Nisam neko ko će mesecima da brani neki most koji treba da se rekonstruiše i da se menja, ali kod zgrade Generalštaba postoje neke druge stvari koje su po meni, i to ću govoriti kao čovek pre svega, ljudski problematične.

Ja sam jedan od onih ljudi koji su ratovali 1999. godine, znači bio sam na frontu kada je ta zgrada bombardovana. Kao po običaju tada su u Srbiji ratovali radnici i seljaci uvek ti koji su ginuli za zemlju i koji su branili zemlju oduvek i od Prvog svetskog rata pa nadalje, a tako je bilo i u tom ratu 1999. godine.

Slažem se da je veliki propust napravljen zato što 26, evo sada 27 godina niko nije radio ništa po tom pitanju da se reši ta zagrada. Da li da se rekonstruiše, da li da se sruši, da li da se napravi nešto novo, neki memorijalni centar ili nešto treće, jer ta zgrada će se svakako srušiti sama od sebe, s obzirom da je već pogođena NATO bombama, ali je gorak ukus u ustima pretpostavljam svakom običnom čoveku to što se ta zgrada daje Amerikancima, odnosno Kušneru, Trampovom zetu. Ne mislim ništa loše protiv njih, daleko od toga, ali simbolika da se ta zgrada daje, prodaje, poklanja ili tako dalje, nekome ko predstavlja vlast u SAD, a ta vlast nas je pre 26 godina, što nije bilo tako davno, bombardovala, srušila tu zgradu i tada su neki ljudi koliko se sećam i poginuli.

Tako da je to sporno u svemu tome. Mislim da svakom građaninu Srbije koji se seća bombardovanja ostaje taj gorak ukus. Nisam protiv toga da se to sredi. Nisam protiv toga da se tu napravi nešto što će svakako biti korisno za građane Srbije, ali molim vas razmislite o tome da ta zgrada ima i neku drugu namenu, a da se ne prodaje Amerikancima koji su nas suštinski i bombardovali. Da je to neka vrsta ratne opšte te, američke, prema građanima Srbije i narodu pa bih mogao da razumem, a ovako će biti jedan privatni hotel koji će ostvarivati profit i koji će svakako donositi neki prihod, ali ti prihodi će svakako pre svega ići vlasnicima i građani Srbije od toga neće imati ništa. Tako da vas molim još jedanput da probate da nađete neko drugo rešenje, a ne da se to predaje Trampovom zetu. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Tatjana Marković Topalović.
Izvolite.

Hvala vam lepo.

Već dve godine ovde sedim i nekako se nadam da će narativ ovoj Skupštini biti promenjen. Nadam se da ćete vi predsednice imati toliko koncentracije, toliko jačine ćete moći da vladate salom. Međutim, vi dozvoljavate ovde tako primitivan, tako sirov, tako oduran narativ, da se ja zaista pitam kako vi i vaša vladajuća stranka uopšte doživljava ovaj parlament.

Da se vratim na zgradu Generalštaba. Šta je sporno u ovom vašem „leks specijalisu“ vezanom za Generalštab? To je ono o čemu vam pričam. To je ono što vi ne poznajete Poslovnik, posle koliko godina boravka u parlamentu, trebaju vam samo tri člana da bi vladali ovom govornicom i ovim parlamentom.

Meni je jako žao, to je inteligencija i koncepcija i stav, jako mi je žao što nemate kapacitet za to, prosto ste na pogrešnom mestu. Evo, šta je sporno u vašem leks specijalisu vezano za Generalštab?

Prvo, predlagači zakona su poslanici i 110 poslanika koji predlažu zakon prema tumačenju pravnika mogu da otvore Pandorinu kutiju i da praktično oni predlažu sve zakone što bi zapravo bio pravni haos u Skupštini.

Druga stvar u ovom slučaju kad su predlagači zakona poslanici nema, molim vas, gospodine Jovanov, ja sam čula da ste vi obrazovan čovek, vi to nijednim gestom ne pokazujete.

U svakom slučaju, kada su predlagači poslanici, ja zaista nisam mislila da će se bilo kome obratiti, ja znam da to nije po Poslovniku ako vi to ne možete, ja ću to morati da uradim za vas. Mislim da je u redu da dobijem neko vreme da govorim korektno, to isto dopuštam i ostalim poslanicima.

U ovom slučaju, kada su predlagači poslanici, nema analize efekta zakona i to je ono što je sporno, znači, kada je predlagač Vlada onda ova analiza jeste obavezna za zakon.

Takođe, vi u poslednjih 10 dana imate dva „leks specijalisa“, imate „leks specijalis“ o EKSPU i imate „leks specijalis“ koji je vezan za Generalštab. Građani Srbije treba da znaju kada se uvode „leks specijalis“ i kada se predlažu, to se zaradi zato da bi se skratile procedure, znači, oni su zamišljeni da skrate puteve primene ili da preskoče neke procedure. Šta radi EKSPO? Kod EKSPOA skraćujete put do dobijanja upotrebne dozvole, a kod Generalštaba skraćujete put za rušenje zgrade.

Zgrada Generalštaba ima status kulturnog dobra i taj status nikada nije ukinut, što je potvrdio i Zavod za zaštitu spomenika kulture, a 17. januara 2025. godine, Republički zavod za zaštitu spomenika je saopštio da neće ukloniti zgradu Generalštaba iz centralnog registra.

Zavod se pozvao na Zakon o kulturnom nasleđu koji kaže, citiram: „da bi kulturno dobro bilo uklonjeno sa liste spomenika u centralnom registru mora prestati da postoje ili da bude potpuno uništeno“. Ja želim da pogledate ovu sliku, jedan poslanik se pozvao na Hirošimu, pogledajte pažljivo ovu sliku, ovo je 80 godina posle atomske bombe, pogledajte kako može da se sačuva jedna građevina i da se zapravo potrudite da sačuvate ono što je Generalštab.

Evo, videćete na kameri. Znači, ovako, ovo je ruševina kupole zgrade za promociju industrije prefekture, 80 godina kasnije, to je Memorijalni spomenik i deo Parka mira u Herošimi, koji je pod zaštitom UNESKO, kao svetska baština. Koju poruku ova zgrada šalje?

Prvo, šalje snažnu poruku da ljudska lakomislenost postoji na globalnom nivou, drugo, da treba negovati kulturu sećanja i poštovanje žrtava, i treće, namera da se to više nikada ne ponovi. Ja negde mislim da vi kao vladajuća stranka nemate kapacitet da shvatite vrednost i značaja Generalštaba za sve nas. Neke od nas smo bile trudne u tom periodu i rađale decu, znači, ta godina i za mnoge od žena Srbije bila vrlo delikatna.

Samo sam htela da se osvrnem na kupanje koje ste pomenuli gospodine Jovanov. „Ćacilend“ ima instalirane samo toj toj toalete, znači „ćacilend“ se ne tušira, on smrdi i duhovno i fizički i muzički i nemoguće ga je oprati i stidite se.

E neka ste nam vi dali lekciju iz kulture i kapaciteta. Reč ima Milenko Jovanov.

Kapacitet je izuzetan zaista, ja sam fasciniran, potpuno, možda sam ja neobrazovan a to ne pokazuje, ali u svakom slučaju džaba i onima neobrazovanima da se trude da pokažu kako jesu obrazovani. Onaj ko počne svoj govor time što napadne poslanike što predlažu zakon, a sede u Narodnoj skupštini, bi u najmanju ruku trebalo odmah da ode na pisarnicu i kod notara i da podnese ostavku i ode kući, najblaže.

Taj ne zna da Ustav Srbije u svom članu 107. kaže – pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata, imaju ne 110, svaki narodni poslanik na prvom mestu, svaki narodni poslanik obrazovana koleginice. Dakle, svaki narodni poslanik, Vlada, Skupština AP Vojvodine ili najmanje 30 hiljada birača. To znači da šumu propisa može da napravi svako od nas i ne jedan zakon, možete da predložite hiljadu zakona ako imate znanje i kapaciteta, a verujem da ste vi kapacitet pokazali u punoj raskoši, predložite, dakle, hiljadu zakona. I to niko ne može da vam zabrani i to niko ne može da ograniči i svako ko kaže da se ovim pravi neki presedan, lupeta i priča gluposti.

Takođe, pravo predlaganja zakona imaju Zaštitnik građana i NBS, ali pazite, samo iz svoje nadležnosti, njima se ograničava pravo predlaganja zakona. Vidite, kako mi neobrazovani možemo da vam tumačimo svašta, mi koji prikrivamo obrazovanje, vama koji raskošno imate gejzir obrazovanja, čim zinete da nam pokažete. Poplavu znanja ste ovde i obrazovanja ste pokazali, prvom rečenicom koju ste ovde izgovorili i sada bi zaista bilo uputno da podnesete ostavku, da se ne brukate više i da ne delite više ove pametne lekcije, nama ćacijima.

Što se tiče „ćacilenda“, niko u „ćacilendu“ nije izgovorio ono što izgovaraju vaši blokaderi ovih dana, poslednji primerak koji se našao nešto za shodno pametno da kaže, napisao je – Kosovo nije srce Srbije, više je falus u anusu Srbije, već više od 30 godina bez vađenja. To kaže Nemanja Milošević, vaš blokader, predvodnik blokada u Petoj beogradskoj.

To ste vi napravili od ove zemlje, to ste vi napravili od ovih koji stoje na ogradi i svađaju se sa zvučnicima i zvižde na himnu države Srbije, pljuju zastavu države Srbije, to ste napravili. Napravili ste da seijrite, skakućete i veselite se, zato što gori „ćacilend“. Jadni, jadni, da se radujete što je čovek pogođen u butinu, što nije poginuo, što nije ubijen i vi nekome pričate nešto smrdi.

Smrdi vaše licemerje i vaš bezobrazluk, smrdi toliko da je pitanje da li će ga i narod oprati na izborima, a ja sam siguran da vas ovde više neće biti, ni u kakvom obliku, nikome više ne trebate, nikome. I ova na koju se pozivate, Dijana Hrka, neće više da vas gleda, otčetkala vas je čim ste joj prišli. Vi nikome ne trebate tako raskošno, pametni, divni i obrazovani, i niko vaše obrazovanje izgleda ne ceni osim vas samih, niko.

Drugo, kako vam ne smeta brlog na svakom od fakulteta koji ste blokirali , to vam miriše, to vam je divno. Ušao na fakultet momak, kaže – zabranjeno za ćacije, ušao unutra, uličar neki spava na dušeku i dvoje unutra dežuraju, a unutra, što kaže onaj u „Lepa sela, lepo gore“, samo mrtvih četnika nema.

Ali, to vam je super, to miriše. To je dah Nove Srbije, to nije dah, to je zadah, to je trulež koju ste uneli na političku scenu, vi i vama slični, tako prepotentni, tako arogantni, tako puni sebe, a tako prazni. Taština praznine, to ste vi.

Gospođo Marković Topalović, javili ste se iz kog razloga?
(Tatjana Marković Topalović: Replika.)
Nemate ni jedan osnov za repliku. Nije vam se lično obratio.
Sipali ste uvrede na račun koga god ste stigli. Ajde ni po jada, opet kažem, što ste ovde narodnim poslanicima, kolegama, već ste i običnim građanima, slobodnom narodu ispred Pionirskog parka. Dobili ste odgovor na to. Šta želite sada?
(Tatjana Marković Topalović: Pomenuta sam.)
Izvinite, pod jedan, nemate osnov za repliku.
Pod dva, kao što znate, ja nemam kapacitet, ni inteligenciju da razumem to, tako da ovaj put nećete dobiti repliku.
(Tatjana Marković Topalović: Ja ne vičem. Dajte mi repliku.)
Ma, nemojte da se brinete, dobiće sad neko reč ko je malo kapacitetniji od vas.
Reč ima Miloš Parandilović.

Niste vi ti koji će da ocenjuju ko koliko kapaciteta ima, nego da ja vas pitam kada ćete da sklonite ovo zlo ispred Skupštine, ovaj „ćacilend“, sa kojim ste zauzeli jednu od najbitnijih saobraćajnica da biste skupljali tu mafiju i batinaše i nesrećnike koje dovodite za 100 evra? To ja vas pitam.

Tamo nema dnevnice ispod 100 evra. Vi više slobodnog ne možete da dovedete. Samo skupljate mafiju i plaćenike.

Zauzeli ste glavnu saobraćajnicu i kao vrhunac vašeg beščašća vi puštate muziku konstantno ženi koja je izgubila dete pod nadstrešnicom u jednoj velikoj tragediji. Dvadeset i četiri sata dnevno puštate muziku.

Da li vi i Aleksandar Vučić, koji je inspirator ove nesreće, imate imalo obraza da ugasite tu muziku, da je smanjite, da se primirite?

Vi ste se okružili samo plaćenicima i slugama i sada ova sluga iz Kikinde, ova baba iz Kikinde, ovaj ljudski minimum zvani Milenko Jovanov, ovde truje sve nas.

Hoćete da završite ovu sednicu. Mozak nam ispirate sa budalaštinama i javljanjima od po pola sata u kojima ništa ne kažete.

Odgovaraćete. Ja znam da vi nećete ugasiti muziku, ja znam da se vi nećete povući iz „ćacilenda“, jer nemate kičmu, nemate dostojanstvo i nikome ne odgovarate, ali odgovaraćete kada ovo zlo vreme prođe za sva nepočinstva, to vam obećavam, sem Vučića, koji ima namere da beži.

Ja nisam siguran da će ko od vas da pobegne. Odgovaraćete pred pravosudnim organima.

Vidite, vi ste slobodni narodni poslanik. Ako vam smeta sednica Narodne skupštine, ne morate vi da čekate kraj, možete vi da odete, tako da ako vas ovde mučimo mi zato što govorimo o zakonima i nećete da učestvujete u tome, vi slobodno idite. Niko vas ne drži ovde.
Milenko Jovanov, izvolite.

Da vam kaže baba iz Kikinde nešto. Babu iz Kikinde su svojevremeno učili ovako, to je kod nas pravilo: „Nikada se ne valjaj sa svinjom u blato. Ti ćeš se ukaljati, a svinje to vole“. Zato tu stajem.

Možemo da pređemo na sledeći amandman, pošto ni po ovom niko više ništa ne priča.
Na član 3. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, Zeleno levi front - Ne davimo Beograd, Mi, glas iz naroda.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Ivana Rokvić.
Izvolite.