Molim poslanike da se utišaju, jer ne čujem narodnog poslanika koji govori. Ko želi reč, neka pritisne dugme. Ne dobacujte.
Nastavite.

Imate i druge probleme. Ja se slažem, ako hoćete da menjate uopšte sistem politički u Srbiji, da menjate uopšte generalno kako birački spisak ide, hajde da izaberemo neki drugi način. Zašto niste izabrali da prepišemo od reči do reči američki sistem? Amerika je država za koju ne možete da joj spočitavate da nema demokratije.

U Americi, recimo, u pojedinim delovima Amerike svaki građanin mora sam da se registruje u birački spisak i usput da upiše i za koju je stranku. To vam je demokratija u Americi. Americi niko to ne spočitava. Ili, u drugim delovima Amerike kada idete na glasanje ne treba vam nijedan dokument da biste glasali. To vam je demokratija u Americi koju im OEBS ne spočitava. Njima ODIHR spočitava druge stvari, ali ovaj način ne. Zašto to niste izabrali? Zašto se za to niste opredelili? Zašto ste se opredelili baš za ovaj metod koji nam stvara problem u evropskim integracijama potencijalno? Opet kažem, ništa drugo, samo alibi za naredni gubitak na izborima.

Vidite ovako, čisto da vam dam primer, izbori se u svakoj državi Evrope razlikuju. Hajde da uzmemo još jednu državu u kojoj je demokratija neupitna. Nemačka. Pretpostavljam da za nemačku demokratiju niko ovde ne može da dovede u pitanje da li je tamo demokratija ili nije. Izbori u Nemačkoj, regionalni izbori u Saksoniji, izlaznost 107 %. Imali su oni odlično objašnjenje zašto se to desilo, imali su grešku. Da li je iko doveo u pitanje rezultate tih izbora? Nije, nijedna stranka. Kod nas tako nešto da se desi, ja bih prvi doveo u pitanje rezultate izbora, ali se kod nas tako nešto ne dešava. Kod nas je nemoguće da se tako nešto desi. Vi dovodite u pitanje rezultate izbora i trudite se uporno da srušite demokratiju na svaki mogući način.

Vi ste ti koji rušite demokratiju u Srbiji, vi ste ti koji ruše institucije demokratske u Srbiji, sa ovakvim predlozima koji opstruišu čak i ono što nije imalo nikakav problem, poput biračkog spiska. Ali, u redu, sada kada sam ja iskritikovao ovaj zakon, sad mogu da vam kažem zašto glasam za ovaj zakon i opet da vas malo podučim politici. Zato što je ovaj zakon plod kompromisa i zato što se politika zasniva na kompromisu. Politika se ne zasniva na bezumnom pumpanju kakvo pokušavate da uspostavite u ovom društvu. Politika je umetnost kompromisa.

Iako sam izneo primedbe na ovaj zakon, opet smatram da je zakon kao takav neophodan zato što doprinosi kompromisu političkih stranaka, konstruktivnih političkih stranaka u Republici Srbiji.

Zato mi je sada čudno zašto vi koji ste tražili ovakve izmene u biračkom spisku ne glasate za taj zakon. Šta je na kraju onda vaš cilj? Dobili ste sve što ste tražili i sada namerno to opstruišete da biste sprečili postizanje kompromisa u narodnom parlamentu. Ljudi, da li vi shvatate šta je uloga političkih stranaka i šta je zapravo uloga politike? Toliko od mene. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Verica Milanović.
Izvolite.

Nijednog jedinog trenutka ne smemo zaboraviti zašto donosimo ovaj zakon i zašto se formira ova komisija, a to je, gospodo iz SNS-a i SPS-a, zato što ste vršili zloupotrebu biračkih spiskova, zloupotrebu institucija i zato što ste obesmislili izborni proces.

Kvalifikovana većina, konsenzus je izuzetna stvar, ali u demokratskim društvima, u društvima koja poštuju zakone. Da li možete navesti jedan zakon koji poštujete? Pozivate se na Nemačku. Nemačka nema ni izvršitelje. Znate li zašto? Zato što imaju čeličnu finansijsku disciplinu i čelično poštovanje zakona. Ali, vi nećete da donosite odluke i odatle naša sumnja da vama ovo stanje odgovara.

Još jedno pitanje – zašto ova zadnja verzija nije dostavljena ODIHR-u na izjašnjenje? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branko Lukić.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Kada je bila na vašem mestu gospođa Brnabić, ona je na moj amandman da tražimo da se brišu reči: „osim jedinstvenog matičnog broja“, kao reči koje sprečavaju članove RIK-a i zamenike članova RIK-a, rekla da u zakonu postoji mogućnost da članovi i zamenici RIK-a prekontrolišu sve.

Moram sada da pročitam šta kaže član 21, koji se menja članom 3. ovog Predloga izmena. „Pravo na uvid u birački spisak imaju članovi i zamenici članova Republičke izborne komisije koji imaju pravo uvida u sve podatke o biračima u biračkom spisku, osim jedinstvenog matičnog broja građana.“ Dakle, tražio bih od sada ponovo predsedavajuće gospođe Brnabić da me uputi gde to u zakonu stoji predviđeno da članovi i zamenici članova RIK-a imaju pravo provere jedinstvenog matičnog broja. Hvala vam.

Hvala vam.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Života Starčević, Nenad Filipović, Marija Jevđić, Zagorka Aleksić i Vojislav Vujić.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, pre nego što se osvrnem na amandman koji je podnela poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija, osvrnuo bih se i ja na Predlog izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, za koji inače smatram da je izrazito demokratskog karaktera i koji u značajnoj meri unapređuje prethodno zakonsko rešenje, što ću sada i obrazložiti, a obrazloženje je valjano samo ako pokažete činjenice.

Kako se ovim zakonom, odnosno izmenama i dopunama Zakona, predviđa revizija biračkog spiska, što podrazumeva i analizu i ocenu kvaliteta, tačnosti, pouzdanosti i efikasnosti vođenja i ažuriranja biračkog spiska, izdvojiću četiri kategorije aktivnih učesnika koji direktno učestvuju u ovom procesu.

Po meni, glavni učesnik u ovom procesu je upravo građanin, tj. glasač. On je taj koji svojim angažovanjem umnogome doprineti poboljšanju i kvalitetu biračkog spiska. Sada u ovom trenutku, svaki građanin dok ovo sluša može veoma jednostavno uz pomoć interneta, ako u bilo kom pretraživaču ukuca reči „birački spisak“ i poveže se na veb-prezentaciju nadležnog ministarstva, uz pomoć svojih ličnih podataka, a to je JMBG i broj lične karte ili broj pasoša, doći do sledećih podata iz baze jedinstvenog biračkog spiska. Prvo, gde on lično glasa, na kom biračkom mestu, drugo, spisak svih glasača na bilo kom biračkom mestu, po imenu i prezimenu, na završenim izborima i treće, ukupan broj glasača po svakoj lokalnoj samoupravi, koji se ažurira na svaka tri meseca.

Po ovom predlogu novom koji sada treba da izglasamo, najpre, ažuriranje broja glasača po svakoj lokalnoj samoupravi se ažurira mesečno, a kada su raspisani izbori – jednom u sedam dana. Na taj način svako može da prati i proveri broj glasača, odnosno da li postoje migracije ili ne postoje migracije, o kojima smo malopre čuli.

Dalje, spisak svih glasača u bazi jedinstvenog biračkog spiska kojima može da se pristupi se dopunjuje, tako da sada on sadrži, pored imena i prezimena, i ime roditelja, adresu stanovanja i broj stana, tako da na ovaj način neće više biti nedoumica da li na određenoj adresi ima više glasača nego što njih zaista jeste.

Dakle, uz pomoć ovih dopunjenih podataka u bazi jedinstvenog biračkog spiska se omogućava svakom građaninu aktivno učešće u kontroli ovog procesa revizije, a svako ko se ozbiljno bavi politikom, svaka politička stranka ima mogućnost, preko aktivnih građana, tj. glasača, da umnogome doprinese kvalitetnijem izbornom procesu.

Drugi učesnik u ovom procesu su članovi i zamenici članova RIK-a, kako u stalnom, tako i u proširenom sastavu. Treći učesnik su podnosioci proglašenih izbornih listi, koji imaju dodatna prava, ovim zakonom, uvida u jedinstveni birački spisak, uz pomoć posebnog modula u veb-prezentaciji dvofaktorske autentifikacije. Imaju, dakle, uvid na svim biračkim mestima, za svakog glasača o svim podacima, osim jedinstvenog matičnog broja građana. Dakle, u kombinaciji sa aktivnim građanima, tj. glasačima, imaju ove mogućnosti o kojima sam malopre govorio.

Pre nego što pomenem i četvrtog učesnika u ovom procesu, osvrnuo bih se na raspravu u načelu, gde sam očekivao konkretne predloge i kritike koje bi doprinele daljem unapređenju zakona. Umesto toga, čuli smo samo opšte izraze, poput rupe u zakonu, bez jasnog objašnjenja na šta se to konkretno odnosi. Takođe, izražena je i određena sumnja u primenu ovog zakona, ali i sama ta sumnja, ako razmislimo, pokazuje da je zakon dobar, jer ako se plašimo njegove neprimene, to samo znači da bi njegova primena dovela do boljih rezultata.

Lično smatram da će se ovaj zakon o jedinstvenom biračkom spisku uspešno sprovoditi u praksi, a naročito zbog ova prethodna napomenuta tri učesnika o kojima sam govorio. Ali i pored toga uvodimo i četvrtog učesnika u procesu revizije jedinstvenog biračkog spiska, a to je Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, koja će imati i dodatne nadležnosti i mogućnosti.

Sad rad i sastav Komisije, kao i način odlučivanja smatram da imaju takođe izražen veoma demokratski karakter. Naime, sastav Komisije će imati deset članova, pet iz reda parlamentarne većine, tri iz opozicije i dva iz civilnog sektora, a njen demokratski princip rada ogleda se u principu donošenja odluka koje će se donositi sa najmanje sedam glasova, i to uz obavezni minimum od dva glasa iz svake od tri grupe, vladajuće, opozicione i civilne. Rukovođenje Komisijom počinje tako da prvi predsednik Komisije će biti iz reda civilnog sektora, a zatim će se smenjivati naizmenično iz ostalih grupa, najpre na tri meseca, zatim godišnje. Ovaj mehanizam obezbeđuje balans, kontrolu i poverenje, što je po mom mišljenju najbolja potvrda demokratskog karaktera ovog zakona.

Što se tiče amandmana poslaničke grupe Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija, mi predlažemo dalje unapređenje rasporeda i broja članova koje predlaže upravo parlamentarna većina, dakle, onih pet članova parlamentarne većine koji čine Komisiju. I sada, u ovom Predlogu zakona se kaže da ako parlamentarna većina ima pet ili više poslaničkih grupa, kao što je to sada slučaj, svako od prvih pet sa najvećim brojem poslaničkih grupa imaće po jednog člana u Komisiji. I ako znamo da jedna poslanička grupa trenutno u ovom sazivu ima 110 poslanika, a ima jednog člana, pa gde ćete većeg ustupka nego što je taj?

Rukovodeći se tom logikom smo i predložili amandman, jer smatramo da ovaj zakon treba da ima jedan trajniji karakter, koji kaže, daću primer, da bi bilo svima jasnije – ako u budućem nekom sazivu budemo imali samo dve grupe parlamentarne većine, sa recimo 80 i 70 poslanika, po ovom predlogu bi bilo da prva ima četiri člana, a druga samo jednog, što ćete se složiti, nije u demokratskom maniru. Naš predlog je da to bude tri člana prema dva člana, što smatramo da je celishodnije rešenje. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Risto Kostov, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici i pre svega uvaženi građani Srbije, dakle, reč je o amandmanu koji je podneo predsednik poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda gospodin Stefan Krkobabić, koji je trenutno opravdano odsutan, bar u ovom delu sednice, pa ću ja u njegovo ime da obrazložim ovaj amandman.

Ovaj amandman je kao osmeh, ne košta ništa, a može da donese puno empatije i da bude mnogostruko koristan. Tekst amandmana glasi: „analizira i prati primere dobre prakse u razvijenim demokratskim zemljama u oblasti revizije biračkog spiska“.

Samo da podsetim da je reč o članu 4. Predloga zakona, kojim se predlaže dodavanje nove glave Va i novih članova 22a-22p, u tekstu predloženog novog člana 22j, u stavu 1. posle predložene tačke 21) dodaje se nova tačka 21a).

Sada ću citirati obrazloženje koje je Stefan predložio. „Revizija biračkog spiska je predmet interesovanja brojnih razvijenih demokratskih zemalja u pogledu na koje Srbija već decenijama već sprovodi sopstvene demokratske reforme. S obzirom da se izmene i dopune postojećeg Zakona o jedinstvenom biračkom spisku dobrim delom zasnivaju na preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava ODIHR-a kao glavne institucije organizacije za evropsku bezbednost i saradnju OEBS potrebno je staviti poseban akcenat na praćenje i analizu primera dobre prakse u oblasti revizije biračkog spiska u zemljama članicama OEBS-a.“ Ovo je posebno važno u kontekstu daljih evro integracija Srbije u odnosu usklađivanja sa evropskim standardima u toj oblasti.

Kada sam rekao da je ovaj predlog, ovaj amandman kao osmeh i da ne košta ništa mislio sam da ne iziskuje dodatni zadatak donošenja posebne odluke Komisije.

Mislimo da ne bi zahtevao ni trošenje velikih resursa i vremena jer je već predviđeno da u radu Komisije učestvuju i predstavnici nevladinog sektora, koji se inače bave izbornom problematikom i koji se već interesuju za određena, imaju određena saznanja o njoj, a takođe bi se mogla očekivati pomoć od predstavnika Pravnog fakulteta, zatim Ministarstva inostranih poslova, Instituta za uporedno pravo kako bi se došlo do zaista najoptimalnijih rešenja.

Stoga, smatramo da bi trebalo prihvatiti amandman našeg kolega Stefana Krkobabića.

Ako mi je ostalo još malo vremena, kratko, u interesu istine, da građani Srbije čuju, u ime PUPS-a koji čuva, štiti i brani interese penzionera, ovde je bilo reči danas o velikim razlikama u penzijama, dakle kristalno jasno je da su penzije svuda u svetu, pa i kod nas, stečeno materijalizovano pravo. Mi dok radimo niko od nas podjednako ne izdvaja i uplaćuje u PIO fond, prema tome ne možemo da imamo iste penzije.

Ta teorija egalitarizma, odnosno teorija jednakih stomaka ne može, dakle, kod penzija uopšte da bude primenjena, a tačno je, i mi u PUPS-u, primećujemo da se sa svakim novim povećanjem penzija povećavaju i te razlike.

Prema članu 207. a) zakona o PIO predviđeno je usklađivanje tih penzija, odnosno povećanje najnižih penzija, a PUPS – solidarnost i pravda već godina predlaže da se ponovo uvede 13. penzija za penzionere sa najmanjim penzijama kako bi se smanjila razlika tog povećanja.

Zahvaljujem.