Gospodine Arsiću, već sam vam rekao i ponoviću - ponosan sam što sam radio u "CES Mekonu", ponosan sam što sam radio sa desetinama vrhunskih ekonomista, od kojih sam imao mnogo toga da naučim. Vi u tom istom "CES Mekonu" ne biste mogli da radite ni kao portir. Ne zato što od obrazovanja imate samo srednju tehničku školu u Kostolcu, već zato što ste naoružani opljačkali konobara, a sud vas je oslobodio, jer ste bili toliko pijani da ste bili neuračunljivi. Sa takvim dosijeom možete da radite samo u organizovanoj kriminalnoj grupi, a to upravo i radite. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Dakle, "Kentaur Balkans" d.o.o. Vranje, 27. 10. 2025. godine, bez prethodne najave firma proglašava likvidaciju. Već sutradan, 28. 10. održan je sastanak sa predstavnicima Ministarstva privrede, ministarka, predstavnici resornog ministarstva, Zoran Martinović, predstavnici lokalne samouprave, gradonačelnik, dakle, Nacionalne službe za zapošljavanje Goran Živković. Istog dana pripremljen je plan za upućivanje…

(Slobodan Petrović: Može titl?)

Jel to ovaj vulkanizer opet viče? Dobro je, bre, ja znam da je sad vreme za zimske gume, pa si nervozan, polako, bre.

(Marinika Tepić: Čitaj.)

Važi, tebe ću da poslušam.

(Marinika Tepić: E, tako.)

Hoću. Rekao sam, imam poštovanje prema tome kad je čovek sam protiv svih, posebno za koaliciju sa nama, to poštujem.

Istog dana pripremljen je plan za upućivanje lica koja su ostala bez posla, i to: "Jumko" - 20 do 50 lica, "Lotus obuća" - tri lica, "Morava enterijeri" - tri lica, "Halo taksi" - pet lica, "Siti taksi" - šest lica, "Top sofa" - 30 lica, "Marković nameštaj" - četiri lica, "Dunav proizvodnja PVC" - tri lica, "Mona" - tri lica, "Dona lajn" - do šest lica. Pa jel vas interesuje ovo ili vas ne interesuje?

(Marinika Tepić: Da.)

"Tapos" d.o.o. - šest lica, "Zomo" d.o.o. Beograd - do četiri lica, "Neša dekor" Vranje - dva lica, "Kronos" d.o.o. - dva lica, "Jeci K.N. Radovnica" - jedno lice, "Iks IV d.o.o. - pet lica, "Dura 5" ili "Dura V", latinički je, pa ne znam sad - jedno lice, "M Motors servis" - dva lica, "Bucko - ALU i PVC stolarija" - tri lica, "Plavi kamen" - jedno lice, "Vitez" d.o.o. - dva lica, "DAK kapital" d.o.o. - jedno lice, "Porta fortuna" d.o.o. - osam lica, "Merita SRL" d.o.o. - devet lica, "Haiks" d.o.o. - 130 lica, "Euro spin" d.o.o. - sedam lica, mlekara "Maj plus" - dva lica, "Roto papir" Krševica - 10 radnika, "Megal" Bujanovac - 10 radnika, Noćni bar "As" - četiri lica, "Milenijum tim" d.o.o. - dva lica, pekara "Ukusan zalogaj juga" - jedno lice.

Dakle, ukupno pronađeno 350 radnih mesta za ljude iz "Kentaura". Sva radna mesta odgovaraju njihovom nivou znanja i kvalifikacija. Uglavnom pozicije šivača i obućara, koje su ti ljudi i radili. Svi su rešeni, svi su dobili radno mesto. Takođe, sa svima su obavljeni individualni razgovori i ljudi se već zapošljavaju u svim tim firmama.

Ima tu još i firma iz Bele Palanke. Dakle, "Andeks" d.o.o. Bela Palanka - 44 radnika, o kojima se pričalo da će biti otpušeni. Svi su vraćeni na poslove i proizvodnja je nastavljena.

"Dreks majer" Zrenjanin, pronalaze se radna mesta, uglavnom prelaze u "Linglong", "Agro Navis", "Bispor jahting", "Mehler", "Beohemija" itd. Za radnike "Leonija" iz fabrike Malošište, preko 1.200 radnih mesta je nađeno. To je za prvu rundu otpuštanja, koja je bila 490 ljudi. Sada će se preostali od tih 1.200 ljudi, za koje već takođe imaju ponude, i to su kompanije "Kromberg", "Amfenol", "LMB Soft", "Jumis", "Jugoimpeks", "Jusej", "Šinvul", "IMI", zapošljavaju 49, plus otvaraju novu fabriku za 300 ljudi. Ima i ova fabrika u Kraljevu, za sve ljude su našli poslove u istoj industriji, dakle šivačkoj, male su firme i ljudi tamo dobijaju zaposlenje.

Prema tome, i te kako se država bori da ljudima nađe radna mesta i da niko ne ostane na ulici. Hvala.

Hvala vam.
Čim budete dobili reč, očekujem da uputite izvinjenje.
(Narodni poslanik opozicije dobacuje: Dajte mu reč.)
Pa šta ću da dam reč? Dobiće čovek reč, polako. Nije ovo tema.
(Slobodan Petrović: A šta je čitao Milenko Jovanov?)
Zato što je vaša koleginica pomenula, obmanula, onda ste me vi zamolili da pitam da li smo dobili taj izveštaj i zato je čitao, ali neću sada da dajem vama reč da nastavimo da razgovaramo o tome…
(Slobodan Petrović: Zbog toga što je to što priča laž.)
U stvari, hoćete da kažete da nećete da se izvinite za to što ste slagali. Dobro. Dobićete reč, polako, sedite, ima vremena. Pa ima vremena, na drugom amandmanu smo.
Reč ima Veroljub Arsić.

U narodu ima jedna izreka: "Čega se pametan stidi, time se lud ponosi". Ja bih to promenio malo i dodao - lopuža ponosi. Jer nema drugog izraza za one koji kažu da je njima bila čast što su radili u "CES Mekonu", u onom istom "CES Mekonu" gde nije bila vest svakog dana 500 radnika koji su ostajali bez posla pune četiri godine. Pa računajte koliko to traje. Gde nije bila vest da su Srbiju zadužili za 1.270 milijardi dinara, ekvivalent 11 milijardi evra, a od toga nismo dobili nijedan put, nijednu bolnicu, nijednu školu, nijednu prugu, nismo dobili ništa, samo paljevine na livadi, u jednoj dobašari, kako su pravili zločine prema Srbiji.

Dakle, za mene nije čast da budem vrhunska lopuža, ekspert iz "CES Mekona", koji se transformiše u sledbenika vrhunske lopuže koja ima diplomu mašinskog mozga, nikad u životu.

Hvala.
Idemo dalje.
Pošto niko ne priča više o ovom amandmanu, prelazimo na sledeći amandman, pa ćemo pričati po tom amandmanu šta god ko hoće.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Gospodine Rističeviću, da li želite?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam seljak čovek radim onako u nekoj poljoprivredi i malo doprinosim BDP-u, pa ću ja to iz te tačke da to pokušam da objasnim.

Dakle, ukoliko, koliko ja vidim, ukoliko budemo te ruševine pretvarali u neki simbol ovih neokomunjara to će nešto da nas košta. Dakle, to je rashod u budžetu siguran i taj rashod će verovatno trajati godinama, verovatno će da se grebu itd. razni izvođači, podizvođači u tom njihovom nekom centru za zaštitu spomenika kulture itd.

Sa druge strane prihod, sa jedne strane ruševine, rušenje, sa druge strane prihod, a prihod je u izgradnji hotela. To je prihod u investicijama, u izgradnji tako nastaje BDP, kada raste BDP onda postoji interesovanje za nove radnike, za nova radna mesta i to tako traje, to je tržišna ekonomija. Očigledno da vi znate samo kako se novac troši, a ne kako se zarađuje, odnosno kako se stvara? I, to je ona ekonomska razlika između mene i vas.

Što se tiče ideološke, to je potpuno jasno da je to simbol novih ovih zeleno-žutih komunista. Evo, da vidimo ovako. Dakle, imate Drezdenski kongres, zaključak je kako treba razoriti državu koju su stvorili vojvoda Mišić, Putnik, Petar Bojović itd. Zaključak komunista je bio da takvu državu treba razoriti i da je treba pretvoriti u nacionalne države. Gle čuda, to su čak komunisti ispunili.

Imate sporazum Budak - Moša Pijade gde se zajedno sa ustašama planira realizacija tog njihovog projekta zajedničkog sa ustašama, a to je 1935. godine. Imate 1941. godinu kada neko kaže – bolje rod nego grob. I, postadosmo i grob i rob. Dakle, na određeni način je dignut Ustanak Srba protiv Srba, a general koji je to omogućio je pobegao u Veliku Britaniju. Pobegao je u Veliku Britaniju i pojavio se posle rata da komunistima svedoči protiv Draže Mihajlovića. Pa, onda imate razne Martovske pregovore sa Nemcima gde se zajedno zalažete za progon te nove, ostataka srpske vojske koju je vodio Draža Mihajlović. Zajedno se dogovarate da se ne bi iskrcali saveznici i tako danje a onda od tih saveznika 1943. godine uzimate oružje posle Teherana i kasnije posle i Jalte. Dakle, vi postajete Staljinovi sledbenici. To su činjenice.

Godine 1949. vi se svetite, ono što ste u Drezdenu nazvali da je to bila srpska hegemonija i porobljavanjem svih drugih naroda koji moraju da dobiju iz svoje nacionalne države. Vi se svetite, vi se svetite svetoj srpskoj vojsci koja je stvarala Jugoslaviju.

Dakle, vi se svetite tako što Kraljevsku Akademiju u kojoj su se školovali generali i vojvode srpske vojske, vi to uništavate i na tom mestu dižete to komunističko ruglo koje treba da osvedoči o velikoj bici na Sutjesci.

U principu vi ste razorili Kraljevinu Jugoslaviju demokratsku državu, uspostavili ste diktaturu, osvetili se srpskoj vojsci koja je tu Jugoslaviju stvarala cokulama i motkama ste ubili Petra Bojovića u januaru mesecu 1941. godine. I, nemojte da pričate da to nije ideologija. Naravno da jeste, vi u to verujete, ja to ne mogu da vam zabranim, ali ja se radujem što ste dve prikolice kamena jedne ruševine moraju ukloniti.

Dakle, niste vi bili da niste bili ljubimci SAD i saveznika protiv kojih ste bili, a onda ste naručivali bombardovanje srpskih gradova uključujući i Beograd koji su na Uskrs saveznici na zahtev Komunističke partije bombardovali. I, nemojmo da pričamo da to nije bio ideološki simbol. Ja poštujem i te koji su se tim liticama penjali do Dedinja, osvojili neke tuđe stanove i tako dalje, opljačkali seljake obaveznim otkupom oduzimanja zemlje itd.

Radujem se što će taj, po meni, ideološki simbol biti uklonjen i što će jedna investicija umesto rashoda biti nova investicija koja će doprineti rastom naše ekonomije građevinski materijal, armatura, izvođenje radova i tako dalje. To povećava investicije, to povećava BDP, to doprinosi da zajedno možemo da podelimo više. Vi bi samo trošili iz budžeta dajte pare kao što ste radili do 2012. godine.

I, da podsetim onoga kako mu se zvala ona firma? To zna Arsić. Dakle, kada su sredili preko njegove firme Azotaru pošto nije bilo mineralnog đubriva. Znate šta su oni uradili? Uvezli su 140 hiljada tona radioaktivnog đubriva, mineralnog đubriva čija je radio aktivnost bila tri puta veća od dozvoljene. Ono što su hteli seljacima da urade o 1948. godine do 1953. godine, hteli su da radio aktivnim đubrivima da dokusure sve uz pomoć one firme koja je kritikovao gospodin Arsić. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima Željko Veselinović.

Hvala predsednice.

Vidim da se ovde pokrenula polemika malo oko privatizacije, oko zatvaranja fabrika, što je moja tema i voleo bih da imam malo više vremena da pričam sada o tome, pa da govorimo malo kako je Mlađan Dinkić počeo da dovodi kompanije kojima je davao subvencija, pa kako je krenulo zatvaranje fabrika odmah posle 5. oktobra 2000. godine pa do danas, ali nažalost nemam vremena.

Ono što ste vi u pravu kada ste pomenuli radno-intenzivnu industriju, to je tačno, s tim što ja tu radno-intenzivnu industriju zovem nisko-budžetna industrija, jer oni sami sebe tako zovu, a hajde da kažem ovo radno-intenzivna industrija je malo finiji i kulturniji naziv za to.

Što se tiče zgrade Generalštaba, veoma mi je neprijatno i žao što ovde moram da čujem da se ponovo pominju ti termini partizani, Nemci i četnici i čije su to zgrade, ko je to pravio, ko je to rušio. Nisam komunista ja sam demokratski levičar po ubeđenju, ali smatram da je potpuno nepotrebno sada ovde da govorimo o tome podelama koje su bile nekada.

Pri formiranju neke vlade, pre nekoliko godina, moj sindikat Sloga je tada izbacio jedan viralni klip, a to je bio Čarli Čaplin koji je u nekom filmu rušio neke mašine i onda smo nazvani od nekog ministra, čini mi se tada, jer je nekog kandidata za premijera, kao ludisti, odnosno pripadnici Neda Luda koji su svojevremeno da kažem u Engleskoj rušili mašine i nisu želeli napredak fabrika.

Apsolutno sam protiv toga, mi nismo nikakvi ludisti, niti smo protiv progresa i napretka. Smatram da treba da se gradi. Smatram da treba da se širi. Nisam neko ko će mesecima da brani neki most koji treba da se rekonstruiše i da se menja, ali kod zgrade Generalštaba postoje neke druge stvari koje su po meni, i to ću govoriti kao čovek pre svega, ljudski problematične.

Ja sam jedan od onih ljudi koji su ratovali 1999. godine, znači bio sam na frontu kada je ta zgrada bombardovana. Kao po običaju tada su u Srbiji ratovali radnici i seljaci uvek ti koji su ginuli za zemlju i koji su branili zemlju oduvek i od Prvog svetskog rata pa nadalje, a tako je bilo i u tom ratu 1999. godine.

Slažem se da je veliki propust napravljen zato što 26, evo sada 27 godina niko nije radio ništa po tom pitanju da se reši ta zagrada. Da li da se rekonstruiše, da li da se sruši, da li da se napravi nešto novo, neki memorijalni centar ili nešto treće, jer ta zgrada će se svakako srušiti sama od sebe, s obzirom da je već pogođena NATO bombama, ali je gorak ukus u ustima pretpostavljam svakom običnom čoveku to što se ta zgrada daje Amerikancima, odnosno Kušneru, Trampovom zetu. Ne mislim ništa loše protiv njih, daleko od toga, ali simbolika da se ta zgrada daje, prodaje, poklanja ili tako dalje, nekome ko predstavlja vlast u SAD, a ta vlast nas je pre 26 godina, što nije bilo tako davno, bombardovala, srušila tu zgradu i tada su neki ljudi koliko se sećam i poginuli.

Tako da je to sporno u svemu tome. Mislim da svakom građaninu Srbije koji se seća bombardovanja ostaje taj gorak ukus. Nisam protiv toga da se to sredi. Nisam protiv toga da se tu napravi nešto što će svakako biti korisno za građane Srbije, ali molim vas razmislite o tome da ta zgrada ima i neku drugu namenu, a da se ne prodaje Amerikancima koji su nas suštinski i bombardovali. Da je to neka vrsta ratne opšte te, američke, prema građanima Srbije i narodu pa bih mogao da razumem, a ovako će biti jedan privatni hotel koji će ostvarivati profit i koji će svakako donositi neki prihod, ali ti prihodi će svakako pre svega ići vlasnicima i građani Srbije od toga neće imati ništa. Tako da vas molim još jedanput da probate da nađete neko drugo rešenje, a ne da se to predaje Trampovom zetu. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Tatjana Marković Topalović.
Izvolite.