Hvala vam lepo.

Već dve godine ovde sedim i nekako se nadam da će narativ ovoj Skupštini biti promenjen. Nadam se da ćete vi predsednice imati toliko koncentracije, toliko jačine ćete moći da vladate salom. Međutim, vi dozvoljavate ovde tako primitivan, tako sirov, tako oduran narativ, da se ja zaista pitam kako vi i vaša vladajuća stranka uopšte doživljava ovaj parlament.

Da se vratim na zgradu Generalštaba. Šta je sporno u ovom vašem „leks specijalisu“ vezanom za Generalštab? To je ono o čemu vam pričam. To je ono što vi ne poznajete Poslovnik, posle koliko godina boravka u parlamentu, trebaju vam samo tri člana da bi vladali ovom govornicom i ovim parlamentom.

Meni je jako žao, to je inteligencija i koncepcija i stav, jako mi je žao što nemate kapacitet za to, prosto ste na pogrešnom mestu. Evo, šta je sporno u vašem leks specijalisu vezano za Generalštab?

Prvo, predlagači zakona su poslanici i 110 poslanika koji predlažu zakon prema tumačenju pravnika mogu da otvore Pandorinu kutiju i da praktično oni predlažu sve zakone što bi zapravo bio pravni haos u Skupštini.

Druga stvar u ovom slučaju kad su predlagači zakona poslanici nema, molim vas, gospodine Jovanov, ja sam čula da ste vi obrazovan čovek, vi to nijednim gestom ne pokazujete.

U svakom slučaju, kada su predlagači poslanici, ja zaista nisam mislila da će se bilo kome obratiti, ja znam da to nije po Poslovniku ako vi to ne možete, ja ću to morati da uradim za vas. Mislim da je u redu da dobijem neko vreme da govorim korektno, to isto dopuštam i ostalim poslanicima.

U ovom slučaju, kada su predlagači poslanici, nema analize efekta zakona i to je ono što je sporno, znači, kada je predlagač Vlada onda ova analiza jeste obavezna za zakon.

Takođe, vi u poslednjih 10 dana imate dva „leks specijalisa“, imate „leks specijalis“ o EKSPU i imate „leks specijalis“ koji je vezan za Generalštab. Građani Srbije treba da znaju kada se uvode „leks specijalis“ i kada se predlažu, to se zaradi zato da bi se skratile procedure, znači, oni su zamišljeni da skrate puteve primene ili da preskoče neke procedure. Šta radi EKSPO? Kod EKSPOA skraćujete put do dobijanja upotrebne dozvole, a kod Generalštaba skraćujete put za rušenje zgrade.

Zgrada Generalštaba ima status kulturnog dobra i taj status nikada nije ukinut, što je potvrdio i Zavod za zaštitu spomenika kulture, a 17. januara 2025. godine, Republički zavod za zaštitu spomenika je saopštio da neće ukloniti zgradu Generalštaba iz centralnog registra.

Zavod se pozvao na Zakon o kulturnom nasleđu koji kaže, citiram: „da bi kulturno dobro bilo uklonjeno sa liste spomenika u centralnom registru mora prestati da postoje ili da bude potpuno uništeno“. Ja želim da pogledate ovu sliku, jedan poslanik se pozvao na Hirošimu, pogledajte pažljivo ovu sliku, ovo je 80 godina posle atomske bombe, pogledajte kako može da se sačuva jedna građevina i da se zapravo potrudite da sačuvate ono što je Generalštab.

Evo, videćete na kameri. Znači, ovako, ovo je ruševina kupole zgrade za promociju industrije prefekture, 80 godina kasnije, to je Memorijalni spomenik i deo Parka mira u Herošimi, koji je pod zaštitom UNESKO, kao svetska baština. Koju poruku ova zgrada šalje?

Prvo, šalje snažnu poruku da ljudska lakomislenost postoji na globalnom nivou, drugo, da treba negovati kulturu sećanja i poštovanje žrtava, i treće, namera da se to više nikada ne ponovi. Ja negde mislim da vi kao vladajuća stranka nemate kapacitet da shvatite vrednost i značaja Generalštaba za sve nas. Neke od nas smo bile trudne u tom periodu i rađale decu, znači, ta godina i za mnoge od žena Srbije bila vrlo delikatna.

Samo sam htela da se osvrnem na kupanje koje ste pomenuli gospodine Jovanov. „Ćacilend“ ima instalirane samo toj toj toalete, znači „ćacilend“ se ne tušira, on smrdi i duhovno i fizički i muzički i nemoguće ga je oprati i stidite se.

E neka ste nam vi dali lekciju iz kulture i kapaciteta. Reč ima Milenko Jovanov.

Kapacitet je izuzetan zaista, ja sam fasciniran, potpuno, možda sam ja neobrazovan a to ne pokazuje, ali u svakom slučaju džaba i onima neobrazovanima da se trude da pokažu kako jesu obrazovani. Onaj ko počne svoj govor time što napadne poslanike što predlažu zakon, a sede u Narodnoj skupštini, bi u najmanju ruku trebalo odmah da ode na pisarnicu i kod notara i da podnese ostavku i ode kući, najblaže.

Taj ne zna da Ustav Srbije u svom članu 107. kaže – pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata, imaju ne 110, svaki narodni poslanik na prvom mestu, svaki narodni poslanik obrazovana koleginice. Dakle, svaki narodni poslanik, Vlada, Skupština AP Vojvodine ili najmanje 30 hiljada birača. To znači da šumu propisa može da napravi svako od nas i ne jedan zakon, možete da predložite hiljadu zakona ako imate znanje i kapaciteta, a verujem da ste vi kapacitet pokazali u punoj raskoši, predložite, dakle, hiljadu zakona. I to niko ne može da vam zabrani i to niko ne može da ograniči i svako ko kaže da se ovim pravi neki presedan, lupeta i priča gluposti.

Takođe, pravo predlaganja zakona imaju Zaštitnik građana i NBS, ali pazite, samo iz svoje nadležnosti, njima se ograničava pravo predlaganja zakona. Vidite, kako mi neobrazovani možemo da vam tumačimo svašta, mi koji prikrivamo obrazovanje, vama koji raskošno imate gejzir obrazovanja, čim zinete da nam pokažete. Poplavu znanja ste ovde i obrazovanja ste pokazali, prvom rečenicom koju ste ovde izgovorili i sada bi zaista bilo uputno da podnesete ostavku, da se ne brukate više i da ne delite više ove pametne lekcije, nama ćacijima.

Što se tiče „ćacilenda“, niko u „ćacilendu“ nije izgovorio ono što izgovaraju vaši blokaderi ovih dana, poslednji primerak koji se našao nešto za shodno pametno da kaže, napisao je – Kosovo nije srce Srbije, više je falus u anusu Srbije, već više od 30 godina bez vađenja. To kaže Nemanja Milošević, vaš blokader, predvodnik blokada u Petoj beogradskoj.

To ste vi napravili od ove zemlje, to ste vi napravili od ovih koji stoje na ogradi i svađaju se sa zvučnicima i zvižde na himnu države Srbije, pljuju zastavu države Srbije, to ste napravili. Napravili ste da seijrite, skakućete i veselite se, zato što gori „ćacilend“. Jadni, jadni, da se radujete što je čovek pogođen u butinu, što nije poginuo, što nije ubijen i vi nekome pričate nešto smrdi.

Smrdi vaše licemerje i vaš bezobrazluk, smrdi toliko da je pitanje da li će ga i narod oprati na izborima, a ja sam siguran da vas ovde više neće biti, ni u kakvom obliku, nikome više ne trebate, nikome. I ova na koju se pozivate, Dijana Hrka, neće više da vas gleda, otčetkala vas je čim ste joj prišli. Vi nikome ne trebate tako raskošno, pametni, divni i obrazovani, i niko vaše obrazovanje izgleda ne ceni osim vas samih, niko.

Drugo, kako vam ne smeta brlog na svakom od fakulteta koji ste blokirali , to vam miriše, to vam je divno. Ušao na fakultet momak, kaže – zabranjeno za ćacije, ušao unutra, uličar neki spava na dušeku i dvoje unutra dežuraju, a unutra, što kaže onaj u „Lepa sela, lepo gore“, samo mrtvih četnika nema.

Ali, to vam je super, to miriše. To je dah Nove Srbije, to nije dah, to je zadah, to je trulež koju ste uneli na političku scenu, vi i vama slični, tako prepotentni, tako arogantni, tako puni sebe, a tako prazni. Taština praznine, to ste vi.

Gospođo Marković Topalović, javili ste se iz kog razloga?
(Tatjana Marković Topalović: Replika.)
Nemate ni jedan osnov za repliku. Nije vam se lično obratio.
Sipali ste uvrede na račun koga god ste stigli. Ajde ni po jada, opet kažem, što ste ovde narodnim poslanicima, kolegama, već ste i običnim građanima, slobodnom narodu ispred Pionirskog parka. Dobili ste odgovor na to. Šta želite sada?
(Tatjana Marković Topalović: Pomenuta sam.)
Izvinite, pod jedan, nemate osnov za repliku.
Pod dva, kao što znate, ja nemam kapacitet, ni inteligenciju da razumem to, tako da ovaj put nećete dobiti repliku.
(Tatjana Marković Topalović: Ja ne vičem. Dajte mi repliku.)
Ma, nemojte da se brinete, dobiće sad neko reč ko je malo kapacitetniji od vas.
Reč ima Miloš Parandilović.

Niste vi ti koji će da ocenjuju ko koliko kapaciteta ima, nego da ja vas pitam kada ćete da sklonite ovo zlo ispred Skupštine, ovaj „ćacilend“, sa kojim ste zauzeli jednu od najbitnijih saobraćajnica da biste skupljali tu mafiju i batinaše i nesrećnike koje dovodite za 100 evra? To ja vas pitam.

Tamo nema dnevnice ispod 100 evra. Vi više slobodnog ne možete da dovedete. Samo skupljate mafiju i plaćenike.

Zauzeli ste glavnu saobraćajnicu i kao vrhunac vašeg beščašća vi puštate muziku konstantno ženi koja je izgubila dete pod nadstrešnicom u jednoj velikoj tragediji. Dvadeset i četiri sata dnevno puštate muziku.

Da li vi i Aleksandar Vučić, koji je inspirator ove nesreće, imate imalo obraza da ugasite tu muziku, da je smanjite, da se primirite?

Vi ste se okružili samo plaćenicima i slugama i sada ova sluga iz Kikinde, ova baba iz Kikinde, ovaj ljudski minimum zvani Milenko Jovanov, ovde truje sve nas.

Hoćete da završite ovu sednicu. Mozak nam ispirate sa budalaštinama i javljanjima od po pola sata u kojima ništa ne kažete.

Odgovaraćete. Ja znam da vi nećete ugasiti muziku, ja znam da se vi nećete povući iz „ćacilenda“, jer nemate kičmu, nemate dostojanstvo i nikome ne odgovarate, ali odgovaraćete kada ovo zlo vreme prođe za sva nepočinstva, to vam obećavam, sem Vučića, koji ima namere da beži.

Ja nisam siguran da će ko od vas da pobegne. Odgovaraćete pred pravosudnim organima.

Vidite, vi ste slobodni narodni poslanik. Ako vam smeta sednica Narodne skupštine, ne morate vi da čekate kraj, možete vi da odete, tako da ako vas ovde mučimo mi zato što govorimo o zakonima i nećete da učestvujete u tome, vi slobodno idite. Niko vas ne drži ovde.
Milenko Jovanov, izvolite.

Da vam kaže baba iz Kikinde nešto. Babu iz Kikinde su svojevremeno učili ovako, to je kod nas pravilo: „Nikada se ne valjaj sa svinjom u blato. Ti ćeš se ukaljati, a svinje to vole“. Zato tu stajem.

Možemo da pređemo na sledeći amandman, pošto ni po ovom niko više ništa ne priča.
Na član 3. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, Zeleno levi front - Ne davimo Beograd, Mi, glas iz naroda.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Ivana Rokvić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, ispred ovog doma 24 sata dnevno preko razglasa puštaju razne pesme majci koja je izgubila dete. Jedna od tih pesama sa jutrošnjeg patriotskog repertoara kaže „ne dam zemlju, ne dam njivu“, ali to je ispred Skupštine za potrebe predstave. U Skupštini je leh specijalis za Generalštab koji ide na poklon Trampovom zetu.

Čitav ovaj predlog zakona za Generalštab izgleda kao jedan oglas u novinama. Kaže – prodajem Generalštab hitno, ali povoljno.

Opet SNS koristi lažno opšti interes kao izgovor za pljačku prostora i legalizaciju korupcije. Ovde se nacionalni interes podređuje isključivo ličnom interesu i tog stranog investitora, a to je izdaja.

Svi oni poslanici koji budu glasali za ovaj predlog zakona biće izdajnici do poslednjeg.

Zašto ne kažete građanima Srbije da je ovo, u stvari, zakon o privatizaciji jedne od najvrednijih lokacija u Beogradu? Prvo ste falsifikovali dokumentaciju radi brisanja statusa kulturnog dobra. Onda je Slavica Jelača, sekretarka Ministarstva kulture, osumnjičena za krivično delo zloupotreba službenog položaja, i sama priznala, kao što su priznali Vasić i Jovanović, da je preduzimala radnje neovlašćene pripreme dokumentacije, a sada ovih 110 poslanika predlagača tvrdi da je projekat od hiljadu i po stanova i hotel od značaja za sveukupni privredni razvoj.

Ja ne znam kako hotel i hiljadu i po stanova mogu to da budu, ali vi ćete verovatno objasniti.

Uglavnom, oni koji najviše ovde vrište već dva dana da ubede građane da je to samo ruševina, da ih podsetim da su bili u Vladi DSS-a i da su bili na vlasti baš onda kada je isti taj Generalštab proglašen za spomenik kulture.

Hvala vam.
Isteklo je vreme.
Reč ima Biljana Đorđević.
Izvolite.